alternativna medicina

Forum
Forum :: Traži po forumu :: Forum Podesavanja :: Top Foruma

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

barjak	#1
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„ zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#2
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:15:47	ki izgovaraju ki, ci ili åi), u Indiji prana, u Gråkoj pneuma, na polinezijskom se kaæe mana a na hebrejskom rua (Brennen je naveo 98 razliåitih imena ovog pojma za isto toliko svetskih kultura). Pristalice homeopatije nazivaju je vitalna energija, bioenergetiåari aura, zagovornici filozofije Novog Doba istu energiju dovode u vezu sa astralnim telom a vernici sa duhovnim biñem, ali svi su sloæni u tvrdnjama da je to ono što upravlja telom i da je poremeñaj te energije ono što izaziva bolest. Zato ñe svako na svoj naåin leåiti taj poremeñaj: akupunkturisti ubadanjem igala, homeopati malim dozama beskrajno razblaæene supstance, refleksolozi masiranjem stopala, aromaterapeuti mirišljavim uljima, bioenergetiåari mahanjem rukama iznad tela a makrobiotiåari selektivnom ishranom. Uporedo sa razvojem nauke, rasla su i oåekivanja da ñe misteriozna æivotna energija biti objašnjena. Pošto je Isak Njutn (Isaac Newton) objavio svoje zakone mehanike, optike i gravitacije, proveo je godine u alhemijskoj laboratoriji gde je izvodio eksperimente pokušavajuñi da pronaðe suštinu i izvor æivota. Njegov nauåni duh usmerio ga je ka ideji materijalistiåke teorije o æivotu i svesti, ali da bi se pomerio sa “mrtve taåke”, nedostajalo mu je znanje koje je mnogo kasnije stvorila kvantna mehanika. U osamnaestom veku Anton Mesmer je došao na ideju da tajanstvenu æivotnu energiju dovede u vezu sa isto tako tajanstvenim magnetizmom. Zato je mnoge bolesti leåio magnetima, što se ponegde i danas praktikuje. On je zastupao ideju da u našem telu postoji energija koju je prozvao “animalni magnetizam” i da ona moæe da se prenese u drugo telo. Pacijenti su zaista pokazivali burne reakcije kad im je prenosio svoju energiju tako što je usmeravao prst ka njima, što je tada proglašeno za nesumnjiv dokaz ove teorije. Mesmerizam se danas više povezuje sa hipnozom nego sa animalnim magnetizmom, ali Mesmerove ideje i dalje postoje u raznim varijantama holistiåkih teorija (neomesmerizam). Krajem devetnaestog veka Viljem Kruks (William Crookes) i Oliver Lodæ (Oliver Lodge) okupili su grupu nauånika s kojima su tragali za dokazima o postojanju æivotne energije kao psihiåke sile, smatrajuñi je zasluænom za efekte, tada veoma popularnih, spiritistiåkih seansi. Njihova pretpostavka bila je da se ove sile šire pomoñu elektromagnetskih etarskih talasa, sliåno tek otkrivenoj beæiånoj telegrafiji. U to vreme logiåan zakljuåak bio je da, ako je moguña beæiåna telegrafija, zašto ne bi bila moguña i beæiåna telepatija? Dalji razvoj dogaðaja ipak nije išao na ruku nosiocima ove ideje, jer je beæiåna telegrafija uskoro evoluirala u radio - komunikacije, a beæiåna telepatija ostala je tamo gde je bila na poåetku. Verovatno je, ipak, da se sa ovim neñe sloæiti veliki broj ljudi koji smatraju da je otkriñe telepatske komunikacije samo stvar vremena.

barjak	#3
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:16:29	Vekovima su religiozne dogme zabranjivale ljudima da se mešaju u boæije stvari, da ispituju i pokušaju da utvrde šta åini æivotnu energiju i kako ona funkcioniše. Zato alternativna medicina prvenstveno poåiva na metafiziåkim verovanjima i raznim filozofijama bolesti i zdravlja od kojih mnoge imaju duhovnu i magijsku prirodu - kao što se, recimo, makrobiotika ne zasniva samo na prostim jelovnicima koji odreðuju šta jesti a šta ne, nego su ta pravila zapravo deo širokog filozofskog i duhovnog sistema. Ovakav pristup leåenju naišao je na veoma dobar odziv kod široke publike. Mnogi poštovaoci istoånjaåkog stila æivota, kada im zatreba medicinska nega, napuštaju udobnost savremenih bolnica i otiskuju se u avanture da bi potraæili izleåenje. Prva lekcija koju tamo nauåe glasi da je borba protiv bolesti postupak koji se ne svodi na prosto davanje leka åovekovom fiziåkom biñu, nego je to filozofski i duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti, kako bi, åesto uz pomoñ religije, bilo moguñe uhvatiti se u koštac s njom. Ne svodi se alternativna medicina samo na tradicionalne i metafiziåke teorije i postupke; naprotiv, ona nudi sve što je træište spremno da prihvati. Tako je u novije vreme jednim delom poåela da podraæava i nauånu medicinu, ali ne u metodologiji rada nego u nastupu pred javnošñu: pojavljuju se razne amajlije kojima se falsifikuju radovi nauånih autoriteta, elektronski kvazidijagnostiåki ureðaji, razni “laserski” kristali, magneti koji “leåe” i tako dalje. Reklo bi se da su ovakvi hibridi kod široke publike najbolje primljeni. Mogli bismo da kaæemo da je medicinski postupak alternativan ako se zasniva na principima i metodima koji nisu verifikovani od strane nauke. Danas postoje ljudi koji misle da su neke grane ove medicine po svojoj efikasnosti konkurentne ili åak superiorne u odnosu na nauånu medicinu, ali veñina ñe se sloæiti sloæiti sa ocenom da u haosu raznih alternativnih tehnika i postupaka ima i dosta “lova u mutnom” i zloupotrebe poverenja pacijenata. Ipak, bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sumnje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavila Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od oblika alternativne medicine. U Nemaåkoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko 60% a u Velikoj Britaniji åak 74%. Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strah od lekova i hirurških intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje priåama o pacijentima åije je zdravstveno stanje pogoršano posle bolniåke terapije ili koji su åak æivotom platili greške medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge od ovih priåa taåne; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkrade greška ili neznanje koje pacijent plaña æivotom. S druge strane, niko ne priåa o milionima uspešno izleåenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekarske pomoñi bili izgubljeni, jer to nije tako atraktivno kao priåe o zaboravlje- Alternativna medicina

barjak	#4
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:17:07	nim hirurškim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovima koji su greškom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivne nege iskljuåio ureðaj za odræavanje æivota jer nije imao gde da ukljuåi punjaå baterije za mobilni telefon. Neke od ovih priåa zasnovane su na istinitim dogaœajima, ali svakako ima i takvih koje su åiste anegdote, ispriåane tek radi zabave u društvu. Åak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamenti uzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se dogaœa da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kako lekari åesto kaæu, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinski šok, koji je netipiåna reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i struåne intervencije moæe da se završi i smrñu pacijenta. Lakonsko pitanje medicinske sestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci “da li ste ranije uzimali penicilin?” ne nudi garanciju da se penicilinski šok neñe pojaviti baš toga puta. Jedini siguran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija pacijenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vreme pored struånog osoblja koje zna kako da ga zaštiti od eventualne neæeljene reakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako. S druge strane, alternativna medicina åesto (ali ne i uvek) nema nikakvih negativnih efekata jer ona najåešñe i ne deluje na pacijenta. Za razliku od leåenja medikamentima i od riziånih hirurških intervencija, ovakvi terapijski postupci zapravo su mala predstava za pacijenta bez direktnog uticaja (ako se izuzme dejstvo sugestije) na njegov organizam. A ako se ne preduzme ništa - onda, naravno, ne moæe ni da se pogreši. Ovo ipak ne znaåi da ovakva terapija ne moæe da naškodi, samo što ta šteta najåešñe ne nastupa zbog neåega što je uåinjeno, nego zbog neåega što nije na vreme uåinjeno. Naime, za leåenje mnogih teških bolesti nauåna medicina moæe da bude efikasna samo ako se sa terapijom otpoåne odmah, a terapija kod “alternativca” åesto odnese mnogo dragocenog vremena, pa kad se pacijent konaåno obrati lekaru, to bude prekasno. Za nevolju, razvoj dogaœaja je takav da ovi pacijenti u ranoj fazi bolesti doæivljavaju kratkotrajne remisije (poboljšanja zdravstvenog stanja), a najteæe i najbeznadeænije dane kasnije provedu u bolnici. To doprinosi daljem širenju verovanja da je nauåna medicina nemoñna i neefikasna. Naravno da tada na red dolazi komentar: “dok ga je leåio iscelitelj bilo mu je dobro, a kada je prešao kod lekara, oni ga upropastiše”. Osim posredne štete, koja nastupa zbog odlaganja terapije, alternativna medicina moæe da bude i direktno opasna za zdravlje i æivot pacijenata. Poåetkom 20. veka, na primer, u modi je bilo “leåenje svih bolesti” pijenjem rastvora radioaktivnih supstanci. Ljudi o njihovom štetnom efektu nisu znali

barjak	#5
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:19:07	i dovoljno energije da odagnaju svaku bolest. Tako su u blaæenom neznanju ubijali ili unakaæavali sebe i svoje potomstvo. Mada je oåigledno da nauåna medicina nije bez rizika, åak i fatalnih, ipak je nerazumno odbaciti je. Veliki broj dijabetiåara danas skoro normalno æivi zahvaljujuñi insulinu, a mnoge zarazne bolesti su pobeœene jer su se ljudi na vreme vakcinisali. Ne treba ni pominjati milione onih koji duguju æivot hirurgiji, transfuziji ili antibioticima. Sada se rutinski leåe mnoge bolesti koje su do pre jednog veka znaåile sigurnu smrt pacijenta. Karl Segan (Karl Sagan) je rekao: “ako æelite da zaštitite dete od deåje paralize, moæete da se molite ili da ga vakcinišete... ipak, opredelite se za nauku”. Drugi razlog za poverenje koje ljudi gaje prema alternativnoj medicini zasniva se na stavu terapeuta prema pacijentu. Nauåna medicina uglavnom se oslanja na biologiju, hemiju i fiziku u tretiranju åovekovog materijalnog tela, koje je sloæen nelinearni sistem sastavljen od istih atoma i molekula koji åine i neæive stvari - recimo, automobile ili kompjutere. Tako se razlika izmeðu lekara i mehaniåara shvata kao formalna, jer i jedan i drugi popravljaju pokvarene delove - u ljudima ili mašinama, svejedno. Kada neko ode u bolnicu, prikopåavaju ga na razne ureðaje koji mere krvni pritisak, sråani puls, temperaturu i mnoge druge fiziåke veliåine. Istovremeno poåinje i terapija medikamentima kojima se utiåe na telesnu hemiju. Åesto se pacijentu od ovoga popravi zdravstveno stanje, ponekad se i pogorša, ali mu boravak u bolnici uglavnom ne ostaje u prijatnom señanju. Zbog toga ñe svako radije da sasluša praktiåara koji se sluæi alternativnom medicinskom terapijom i koji se postavlja iznad materijalnog i mehanicistiåkog pogleda na pacijenta. On neñe “popravljati” obolele organe nego mnogo vaæniji deo åovekovog biña - æivotnu energiju. Åoveku je lakše da oåuva samopoštovanje ako mu se kaæe da nije sastavljen od molekula i atoma, nego da ga pokreñe neki nevidljivi fluid ili bioenergetsko polje koje ga sjedinjuje s Bogom i sa kosmosom. Stigli smo i do najznaåajnije prednosti koju alternativci imaju nad lekarima. Lekar u bolnici ili ambulanti dnevno mora da vodi raåuna o desetinama ili stotinama bolesnika, a ovaj åinilac nikako nije bez uticaja na kvalitet komunikacije. On ne moæe, a åesto nema ni volje da se bavi uzrocima bolesti i da edukuje pacijenta; sve se najåešñe svodi na to da utvrdi fiziåke simptome, upita bolesnika o subjektivnom stanju i da u karton upiše terapiju. Pacijent koji bi æeleo da bliæe upozna prirodu svoje bolesti ima slabe šanse da naiœe na razumevanje lekara. Zato je tu iscelitelj koji ima i vremena i volje (a i finansijskog motiva) da se najpre bavi pacijentom pa tek onda bolešñu. On ñe prvo da ga upozna, da ga umiri i, što je najvaænije, da mu ulije nadu i opti-

barjak	#6
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:19:42	mizam u najteæim sluåajevima. Naširoko ñe mu izlagati svoju teoriju kako je bolest nastala i kako ñe je izleåiti, i logiåan rezon pacijenta biñe da iscelitelj dobro zna šta radi, åim mu posveñuje toliko vremena. Ova teorija uglavnom ñe biti netaåna, ali to pacijentu u tom trenutku nije ni vaæno jer je veñ stvoren prisan kontakt koji sam po sebi deluje na njegovo subjektivno stanje. Zato ñe se on odmah osetiti bolje; u mnogim sluåajevima to ñe biti samo privremeno, ali je i to dovoljno za stvaranje mita o uspešnosti terapije. Volja da se stupi u prisan kontakt sa pacijentom, koju alternativac ima u velikim koliåinama, nije rezultat nepoštenog pristupa poslu niti je deo svesnog scenarija obmane. Naprotiv, ljudi koji se nenauåno bave isceliteljstvom, uz malobrojne izuzetke, duboko su uvereni da je njihova teorija ispravna, da je terapija uspešna i da im mnogi pacijenti zaista duguju æivot. Oni nastupaju sa pozicija humanizma, a što svoje usluge solidno naplañuju, to ne samo oni veñ i pacijenti smatraju pravednim. Zato nadrilekari mogu da budu dobar izbor za hipohondre (ljude koji su uobrazili da su bolesni) i one koji pate od lakših akutnih psihiåkih poremeñaja ili psihosomatskih bolesti. Njihov uzrok je u åovekovom psihiåkom biñu, pa je alternativna medicina dobro mesto za poåetak terapije. Ipak, na organske bolesti ova “narodska psihoterapija” po pravilu nema odluåujuñeg uticaja. Za neka oboljenja dovoljno je samo saåekati da proœe neko vreme dok imunološki sistem organizma sam ne pobedi bolest, a onda sebe prosto proglasiti isceliteljem. Ako se bolest ipak završi fatalno, “iscelitelju” ostaje moguñnost da za loš ishod optuæi nekog drugog - samog pacijenta što se nije “na vreme obratio” ili što nije “u potpunosti verovao u izleåenje”, lekare koji su “upropastili pacijenta”, neko prokletstvo u familiji, crnu magiju i tako dalje. U ovome ñe mu pomoñi rodbina i prijatelji bolesnika, koje je iscelitelj veñ pridobio svojim nastupom i åinjenicom da mu je bolesnik iskreno verovao. Sledeñi åinilac koji doprinosi popularnosti alternativne medicine je opredeljenje za prirodnu terapiju. Proseåan savremeni åovek æivi u strahu od produkata civilizacije, što naravno nije bez osnova, ali ga to dovodi u pogrešno uverenje da je “prirodno” uvek bolje, sigurnije i efikasnije od bilo kakve hemije. Osim toga, alternativna medicina se oslanja na magijsko, u šta veliki broj ljudi veruje, a magijsko po definiciji åini åuda. Nauåna medicina nikada sebe nije proglasila za “åudotvornu” (mada åesto i ona åini “åuda” u drugom znaåenju), a to joj oduzima atraktivnost. Još jedan vaæan poen u pridobijanju publike alternativna medicina dobija zahvaljujuñi nekritiåkom i neodgovornom stavu medija. Setimo se samo kako je krajem osamdesetih godina jedan beogradski nedeljnik u seriji ålana-

barjak	#7
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:20:12	ka davao savete åitaocima da se leåe na taj naåin što ñe objavljenu fotografiju ruskog iscelitelja Alana Åumaka skuvati u vodi i redovno piti tako spremljen “åaj”! Osim ovakvog prikrivenog marketinga, iscelitelji ne zaziru ni od klasiåne reklame. Nauåna medicina, posebno u okviru društvene delatnosti, najmanje obraña paænju na marketing jer je organizacija društva takva da je ona najmanje zainteresovana za borbu protiv konkurencije. Nadrilekarima ta situacija ide na ruku, tim pre što se njihova medicinska praksa uglavnom ne ograniåava zakonom (izuzeci su Francuska, Italija, Gråka, Belgija i Španija). Razlog je prost: zakon je politiåko, a ne nauåno oruðe. Malo koji zakonodavac ñe konsultovati nauånike pre nego što proglasi novi zakon, ali ñe mu zato biti itekako vaæan stav javnosti. Još jedan åinilac koji pomaæe širenju poverenja u alternativnu medicinu jeste postojanje raznih svetskih institucija koje se bave njenim direktnim izuåavanjem i primenom (u Velikoj Britaniji, recimo, postoji åak pet specijalizovanih bolnica koje u svojoj ponudi imaju iskljuåivo alternativnu medicinu). Ovaj fenomen bi mogao da bude predmet posebne sociološke studije, jer se na ova istraæivanja troše ogromna sredstva. Mada nauka u principu ne prihvata ove institucije i odbija da verifikuje njihov rad, ipak se one same deklarišu kao “nauåne„, što im osigurava jak propagandni efekat. Ma koliko je zanimljivo razgovarati o liånim iskustvima sa praktiåarima alternativne medicine, toliko je prouåavanje njihovih “udæbenika” zaludan posao, jer je stil izlaganja u njima zapravo teška mešavina folklora, anegdotskog svedoåenja, spiritizma i fantazije. Sve je to deo mitologije Novog Doba koja se veñ u svom konceptu uspešno štiti od bilo kakve smislene i argumentovane diskusije, pa je tako svaka kritika unapred osuœena na neuspeh. Evo jednog primera iz knjige Bolest kao varka, u kojoj nas autori Fjuler Rojal (Fuller Royal) i Gregori Olson (Gregory Olson) uveravaju da bolest ne postoji u stvarnosti, nego je stvorena mentalnom obmanom u svesti koja nije u vezi sa nervnim sistemom nego je locirana u svakom atomu našeg tela: “Homeopatski medikamenti su uzorci nelinearnih talasa koji rezonuju sa sliånim mentalnim programima lociranim u memorijskom polju podsvesti i sa perturbacijama u svesnom polju uma. Ovi lekovi su u stanju da izbrišu laæne programe u memorijskom polju koji sluæe kao osnova za bolest”.

barjak	#8
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:20:48	Ima li svrhe izraziti sumnju ili, još gore, krenuti u baznadeæno obaranje tvrdnje formulisane na ovakav naåin? Zašto lekari ne æele saradnju? Prostor koji u štampi ili na televiziji dobijaju iscelitelji i nadrilekari po pravilu je plañen (što se teško ili nikako ne vidi sa pozicije åitaoca i gledaoca), a ispunjen je iznošenjem liåne teorije o delovanju njihove moñi i nizom hvalospeva o uspesima, o åemu svedoåe brojna pisma izleåenih i sreñnih ljudi. Prikaz se redovno završava time kako stupiti u kontakt sa isceliteljem. Ovde privlaåi paænju jedan naoko nevaæan, mada indikativan, detalj. To je priåa o kontaktu iscelitelja sa lekarima i medicinskim institucijama kojima on nesebiåno nudi svoju pomoñ i demonstraciju koja ñe struånjake uveriti u njegove natprirodne moñi. Lekari su, naravno, pokazali nerazumevanje i nisu se odazvali, što iscelitelj uglavnom iskoristi da bi njihov profesionalizam proglasio za elitizam. Svejedno - on ñe im, evo, i ovom prilikom uputiti poziv... itd. Po pravilu su ovakvi iscelitelji ljudi koji nemaju formalnog medicinskog obrazovanja, ali ovu åinjenicu uglavnom pretvaraju u svoje preimuñstvo, jer odmah izvode zakljuåak da je lekarima neprijatno da priznaju da jedan samouki iscelitelj moæe nešto što oni ne mogu. Da li je to taåno? Moæda ñemo rasvetliti problem ako ga pogledamo i iz pozicije lekara. Da se posluæimo prostim poreœenjem: bilo kojim poslom da se bavimo, moæemo da zamislimo da nam se obraña åovek koji nije školovan za taj posao, i da tvrdi da ñe ga on bolje uraditi. Ja ñu zamisliti, recimo, da sam vozaå autobusa i da mi jedan od putnika garantuje da ñe on moj autobus voziti zatvorenih oåiju; on, doduše, ne poznaje saobrañajna pravila i nema poloæen vozaåki ispit, ali mi navodi imena ljudi koji ñe potvrditi (valjda bi trebalo da ih ja pronaœem) da je on po serpentinama iznad najopasnije provalije vozio autobus tri kilometra unazad zavezanih oåiju. Jasno je šta bih mu odgovorio, ali zamislite kakav bi utisak na prisutne ostavio njegov komentar: “Naravno, ne pristaje zato što bi onda svi videli da vozim bolje od njega...” Razlika izmeðu nauånog i šarlatanskog postupka U raspravama oko toga koliko je leåenje alternativnim postupcima efikasno, moæe da padne mnogo teških reåi a da opet niko ne odstupi od svojih stavova. Najbolji naåin da se utvrdi istina jeste objektivna provera u praksi, kod koje neñe biti moguñe falsifikovati ili pristrasno tumaåiti rezultate. Kako svoju praksu sprovode predstavnici savremene medicine, a kako alternativni iscelitelji?

barjak	#9
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:21:17	Uobiåajeni nauåni postupak ispitivanja svakog novog leka, kome je prethodilo uspešno pretkliniåko ispitivanje, poåinje odabiranjem dveju grupa ispitanika (dobrovoljaca). Jednoj grupi, koja se zove eksperimentalna, daje se novi lek u propisanoj dozi, a drugoj (kontrolnoj) daju se standardni lekovi kojima se odgovarajuña bolest uobiåajeno leåi. Na kraju testa porede se rezultati istraæivanja u obema grupama i donose statistiåki zakljuåci o oåekivanoj prednosti novog leka u odnosu na stare. Uzmimo, na primer, da u ispitivanju novog medikamenta za leåenje odreðene vrste epilepsije, koji je veñ prošao kroz standardno laboratorijsko testiranje na æivotinjama i na paæljivo kontrolisanoj grupi hospitalizovanih pacijenata, uåestvuje 100 bolesnika podeljenih u dve jednake grupe. Neka 50 pacijenata eksperimentalne grupe uzima novi lek u propisanoj dozi, a ostalih 50 iz kontrolne grupe leåe se na uobiåajeni naåin. Kontrola rezultata leåenja vršila bi se utvrðivanjem broja epileptiånih napada u toku odgovarajuñeg vremenskog perioda. Oåekuje se da ñe se u toku leåenja broj epileptiåkih napada u obema grupama smanjivati. Ako se broj ovih napada kod pacijenata koji su uzimali novi lek statistiåki znaåajno smanjio u odnosu na broj napada kod pacijenata koji su se leåili na klasiåan naåin, donosi se zakljuåak da je novi lek efikasniji; takav lek tada dobija licencni broj koji se utiskuje na svako pakovanje a samim tim i dozvolu da moæe da se upotrebljava. Kod alternativne medicine postupak zakljuåivanja je daleko jednostavniji: od ukupnog broja obolelih, do poboljšanja je došlo kod izvesnog broja bolesnika bez obzira da li su neki od njih istovremeno bili i pod nekom drugom terapijom, dakle nema sumnje da je “leåenje” uspešno. A da li bi isti (ili moæda i bolji) ishod bio i bez alternativne terapije? To niko ne zna, a nije ni vaæno. Za neuspešne sluåajeve se pronalaze ili ne pronalaze objašnjenja, ali se oni najradije i ne pominju. Tako bi u ispitivanju, koje smo uzeli za primer, terapeut iza sebe imao odreðeni broj ljudi koji ñe u svakom trenutku posvedoåiti da mu duguju zahvalnost za svoje zdravlje ili åak æivot. Na ispitivanje se stavlja taåka, æeljena teza je dokazana i rezultati govore sami za sebe. Nauka, s druge strane, mora do kraja da ispita svaku moguñnost. Pretpostavimo da je do poboljšanja došlo kod mnogo veñeg broja uåesnika u eksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi. Da li to znaåi da je lek efikasan? Moæda jeste, a moæda i nije - jedna od moguñnosti je da je psihološki mehanizam, izazvan mišlju da se lek uzima ili ne uzima, doveo do poboljšanja. Da li je ovo moguñe? Znamo da sugestija moæe da izazove subjektivan oseñaj poboljšanja stanja, ali je još zanimljivije pitanje da li ona moæe da dovede do organskih promena i do izmene kliniåke slike bolesti.

barjak	#10
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:22:02	Funkcija stvara organ Izmeœu mašine i ljudskog tela postoji bitna razlika: prva se troši upotrebom, a drugo neupotrebom. Svaki naš organ ñe atrofirati ako se ne koristi u dovoljnoj meri. Posle dugotrajnog mirovanja zbog povrede, pacijent ñe morati da se vraña u formu, åesto i uz pomoñ fizioterapeuta, da bi postigao normalnu opteretivost koštanog i mišiñnog tkiva. Taj problem imaju i kosmonauti koji po povratku iz vasione prolaze kroz poseban medicinski tretman kako bi mogli da stanu na noge, jer su njihove kosti u uslovima dugog besteæinskog stanja izgubile veliku koliåinu kalcijuma i postale lomljive kao kreda. Sliåno je i sa nervnim sistemom. Medicina poznaje sluåajeve kod kojih je, posle teæih povreda, åovek fiziåki izleåen ali se i dalje ponaša i oseña kao invalid. Njegov nervni sistem je “nauåio” da povreœeni organ ne funkcioniše, da umesto njega treba koristiti protezu i da treba mirovati jer je i najmanji pokret nekad izazivao bol. Åak i ako biste takvom pacijentu objasnili da je prepreka psihiåke prirode i ako bi on u to iskreno poverovao, time problem ne bi bio rešen jer je blokada nastupila na nivou nesvesnog, gde razumne odluke nemaju oåekivano dejstvo. Zato se ovakvi pacijenti upuñuju psihijatru ali je, i pored åinjenice da se pacijent (åak i bukvalno) nalazi samo na jedan korak od izleåenja, uspeh neizvestan. U ovakvim sluåajevima samo je potrebno nekako “probiti led”, napraviti bar jedan pokret nepokretnim delom tela. Åesto je dovoljan i psihiåki šok ili snaæno subjektivno ubeœenje da ñe doñi do izleåenja; mnogi “åudotvorci” proslavili su se na ovakvim sluåajevima. Atraktivnost ovog ozdravljenja je takva da su u åudo ubeœeni ne samo pacijent i svedoci nego i sam iscelitelj. Åinjenica da on ne poznaje mehanizam kojim je bolest izleåena ipak ne umanjuje uspeh; uostalom, ni nauåna medicina ne bi mogla da do detalja objasni kako se åudo dogodilo. Bilo bi nepravedno prema pacijentu (a on je ovde jedino vaæan) zakljuåiti da put koji je u ovom sluåaju doveo do cilja nije dobar, åak i ako je taj put graœen na neznanju, pa i na prevari. Upravo smo stigli do veoma vaænog pojma, koji je kljuåan za razumevanje fenomena alternativne medicine: placebo efekat. Åudesni placebo Placebo je bilo koja neaktivna supstanca koju pacijent ili uåesnik eksperimenta uzima u uverenju da je to lek, u cilju postizanja psihološkog efekta. Mehanizam njegovog delovanja na prvi pogled je jednostavan: pacijent je prevaren da je dobio lek, zbog åega nervni sistem oåekuje ozdravljenje i poåinje da se

barjak	#11
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:22:32	ponaša kao zdrav. Reklo bi se da je ovaj efekat znatno åešñi i jaåi nego što se to obiåno misli. Na taj naåin moguñe je sugerisati åoveku ne samo ozdravljenje nego i pogoršanje zdravstvenog stanja (što se zove nocebo efekat). Recimo, ako nekome date da proguta tabletu groæðanog šeñera (koji se obiåno koristi kao placebo) pa mu kaæete da ñe ta tableta izazvati glavobolju, postoji moguñnost da on uskoro zaista oseti glavobolju. Pod naslovom Tajna tablete šeñera, J. S. Tornton (Thornton) je u struånom biltenu Razmena medicinskih podataka (Medical data exchange) napisao: “Anti-placebo reakcija (nocebo) dokumentovana je još u šamanskim kulturama u kojima je vraå bacao prokletstvo na zdravog åoveka i ærtva je umirala u beznadeænom oåekivanju kazne”. Placebo je nezamenljiv u eksperimentima u kojima treba odvojiti stvarni efekat leka od mehanizma sugestije: eksperimentalnoj grupi se daje pravi lek, a kontrolnoj “lek” koji izgleda isto, a zapravo je placebo. Tako su sa psihološkog gledišta svi uåesnici u eksperimentu ravnopravni. Nijedan pacijent nema uvida u to kojoj grupi pripada i zato se ovakav test zove slepi test. U savremenim ispitivanjima åak se insistira na tome da ni medicinsko osoblje ne zna ko je u eksperimentalnoj a ko u kontrolnoj grupi, a podela se ne vrši svesno uz “ljudski faktor” nego nasumiåno, iskljuåivo “kockarskim” metodama. Ovo se uglavnom poverava random-generatorima (generatorima sluåajnih brojeva) u kompjuterima kojima se vodi administrativni deo eksperimenta, pa tako niko osim kompjutera sve do kraja testa neñe znati kako je izvršena podela. Upotrebom automatskih, kompjuterski upravljanih dozatora lekova eliminiše se i poslednja kritiåna karika u lancu - osoba koja deli medikamente uåesnicima. Tako niko ne moæe da pogreši ili da svesno utiåe na rezultat eksperimenta; ovakav test se zove dvostruko slepi test i on åini standard kojim se danas eksperimentalno ispituje svaki novi lek pre nego što se odluåi da li ñe dobiti dozvolu za izlazak na træište. H. K. Beecher je poåetkom pedesetih godina izvršio niz opseænih eksperimenata koje je svrstao u 24 detaljno obraœene studije, što je 1955. godine objavio u knjizi Moñni Placebo (The powerful placebo). I sam autor ovih studija bio je iznenaœen rezultatom svojih eksperimenata, jer je više od jedne treñine uåesnika u eksperimentima pokazalo merljivo poboljšanje zdravstvenog stanja izazvano åistim placebom. Ovo je bio do te mere šokantan rezultat za tadašnju nauånu javnost da je veliki broj institucija u svetu ponovio eksperiment. Rezultat ne samo da je potvrœen nego je bio åak i nešto izraæeniji u korist placebo efekta. Još uvek nije do detalja poznat mehanizam koji omoguñava da neaktivne supstance budu tako efikasne, ali se zna da oåekivanje i verovanje u povoljan ishod leåenja izaziva neke biohemijske promene u telu. Verovatno da ovde nije reå o fiziåkom ili “molekulskom” delovanju, nego o prostoj prome-

barjak	#12
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:23:20	ni ponašanja, jer je prihvañeno mišljenje da je veza izmeœu bolesti i “bolesnog” ponašanja dvosmerna, dakle ne samo da zdravstveno stanje deluje na ponašanje, nego i obrnuto. Ovo je izraæeno ne samo kod ublaæavanja bola, veñ i kod bolesti kod kojih se simptomi oåituju upravo u ponašanju, kao što su poremeñaji apetita i nekih seksualnih funkcija, bolesti zavisnosti i tako dalje. “Neki lekari veruju da placebo efekat nastaje u odnosu izmeðu mozga i tela, åime se jaåa odbrambeni mehanizam i ubrzava izleåenje” (Thorton, J.S. 1993). Delano DuGarm navodi jednostavan primer moñi placebo efekta. Dok je bio dete, imao je problema sa muåninom i povrañanjem svaki put kad je putovao avionom. Jednom mu je stjuardesa rekla da ñe lako rešiti taj problem ako popije Alka-Seltzer pre leta. I uspelo je! Ali pošto je ukus tog piña teško podnošljiv za dete, on je sledeñi put pokušao sa samo pola åaše, pa se pokazalo da je i to dovoljno. Nešto kasnije uštedeo je sebi svaku neprijatnost, jer je ustanovio da i samo sipanje Alka-Seltzera u åašu ima isti efekat. Veliki broj grana alternativne medicine zasniva se na ovom mehanizmu, pa to ne moæemo prosto da proglasimo za prevaru. Ako postupak dovede do izleåenja bolesnika onda je to dobar postupak, bez obzira na metode kojima se sluæi. To je razlog da pri vrednovanju uåinka svakog “alternativca” budemo maksimalno oprezni, jer kao što naivan åovek moæe da ga neosnovano preceni, tako i zagriæeni skeptik moæe da ga potceni. “Stotinama godina, lekari su prepisivali mnoge beskorisne i åesto opasne lekove. Ali krokodilski izmet, ulje od mrava, magareña kopita i mahovina sastrugana sa kovåega ærtve nasilja jesu pomagali nekim bolesnicima, bar psihiåki” (Gifford-Jones, W. 1996). Najpoštenije bi bilo ako ne bismo ulazili u motive i u tehnike koje primenjuju iscelitelji, nego ako bismo alternativne medicinske postupke prosto podelili na one koji “rade”, one koji “ne rade” i one za koje nismo sigurni. Postoji i åetvrta grupa postupaka, a to su oni koji åine štetu zdravlju pacijenta, i to posredstvom placebo efekta, åak i kad nadrilekar nastupa s najboljim namerama. O ovome je 1997. upozoravao J. Dodes: Placebo moæe da bude štetan. Placebo reakcija moæe da “nauåi” hroniånu bolest potvrðujuñi i / ili pojaåavajuñi obmanu o (zapravo nepostojeñoj) bolesti. Pacijent tako moæe da postane zavisan od nestruånog praktikanta koji primenjuje placebo terapiju. Kako prepoznati alternativni pristup? U vreme kad nauåna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vraåevi. Oni su za svaku bolest imali lek i pošto su ljudi malo znali o svom prirodnom imunološkom mehanizmu, izgledalo je kao da su sušeni pauci i krila slepog

barjak	#13
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:23:56	miša zaista imali efekta. Napretkom medicine došlo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta dva tabora, nego i cela lepeza izmeœu njih - ljudi koji su se “zaglavili” negde izmeœu plemenskog vraåa i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom “åardaku ni na nebu ni na zemlji”. Zaklanjajuñi se iza imidæa nauke, oni skupo prodaju svoju æelju da se bave medicinom, sputanu neznanjem, nekritiåkim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornošñu za zdravlje pa i za æivote svojih pacijenata. Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teško je proåitati novine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti - razne trave, melemi, åajevi ili preparati za mršavljenje, plodnost, jaåanje mišiña, poboljšanje seksualne moñi, leåenje ñelavosti i tome sliåno. Nude se i potpuno ezoteriåna sredstva, kao što su razne amajlije i privesci. Ono što prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti moñ da pomognu u oåuvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalne kupce. Struåni kreatori marketinškog nastupa umeju da se posluæe i vrlo perfidnim laæima, izreåenim u formi istine; recimo, ako na pakovanju åipsa proåitate da je proizvod “bez holesterola”, okrenite poleðinu pakovanja pa proåitajte sastojke naštampane malim slovima. Videñete da sam åips zaista ne sadræi holesterol, ali zato sadræi zasiñene masti koje ñe se pretvoriti u holesterol kad ih pojedete. U poslednje vreme, proizvoðaåima i uvoznicima u obmani pomaæe i struåno medicinsko osoblje, åak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Mogli smo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papiriñ sa naštampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pa ñe doslovno svi naši problemi biti rešeni; ko ne veruje, u to ñe ga ubediti (doduše, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvaæenog psihologa. Takoœe, videli smo i reklamu koja to moæda ne kaæe direktno, ali iz koje ñemo lako izvesti netaåan zakljuåak da treba samo da koristimo odreœenu ævakañu gumu i više nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnju potpisuje predsednik jedne naše medicinske institucije. Oåigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala uåinila da više ne postoji institucija koja je sposobna i voljna da zaštiti nas, obiåne ljude. Šta onda svako moæe da uåini da se zaštiti sam? Jedina sigurna zaštita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispravan kritiåki stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka vešto prerušava u nauku, pa treba imati zaista “oštro oko” da bi se izbegle sve zamke i zapazila razlika. Dva navedena sluåaja to ilustruju, ali daleko od toga da su to jedini primeri - skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza na-

barjak	#14
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:24:56	uåne institucije koja je “testirala” proizvod. Mada nam reåeniåna konstrukcija u oglasu sugeriše da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najveñem broju sluåajeva samo potvrœuje da proizvod koji kupujete ne sadræi štetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomešam šeñer i brašno i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zaštitu zdravlja. Još ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne duše potpisao da moj lek inhibiše enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin taåno), a to opet smanjuje rizik od sråanog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, što je takoœe taåno. Mnogi kupci ñe zato poæuriti, ne bi li zaštitili svoje srce. Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donošenju ispravnog suda o neåemu što se træištu nudi kao sredstvo za zaštitu zdravlja, mada ne postoji šema koja bi mogla sa sigurnošñu da dovede do taånog zakljuåka. Ovde neñemo pominjati ekstremne sluåajeve, kao što su razne proroåice ili struånjaci za crnu i belu magiju, jer ñe njihove ærtve postati oni koji æele da budu ærtve, i tu se ništa ne moæe. Pokušañemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se laæno predstavljaju kao da dolaze u ime nauke. Æargon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina) vešto podraæava nauåni æargon i da se rado sluæi imenima i citatima nauånika. Sreñom, u medicini se pseudonauåni æargon lakše prepoznaje, jer je uopšten i prilagoœen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao što je “balans” ili “harmonija” postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke, a lek ñe vam pomoñi i da “poveñate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju štetnih” iz svog organizma i da æivite “u skladu sa prirodom”. Dobar indikator je i pripadnost leka “energetskoj medicini”, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopšteno tvrdi da poveñava “æivotnu energiju” ili “energetsko polje” tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno reå o praznom propagandnom sloganu. Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonauånog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog nauånog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo “sa ksilitolom” (ne znam šta je, ali mora biti da je baš to ono što mi treba) ili “sa heksaplant kompleksom” (nema sumnje da je nešto mnogo zdravo, lepo zvuåi a i ono “plant” liåi na neku plantaæu).

barjak	#15
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:25:31	uåne institucije koja je “testirala” proizvod. Mada nam reåeniåna konstrukcija u oglasu sugeriše da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najveñem broju sluåajeva samo potvrœuje da proizvod koji kupujete ne sadræi štetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomešam šeñer i brašno i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zaštitu zdravlja. Još ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne duše potpisao da moj lek inhibiše enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin taåno), a to opet smanjuje rizik od sråanog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, što je takoœe taåno. Mnogi kupci ñe zato poæuriti, ne bi li zaštitili svoje srce. Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donošenju ispravnog suda o neåemu što se træištu nudi kao sredstvo za zaštitu zdravlja, mada ne postoji šema koja bi mogla sa sigurnošñu da dovede do taånog zakljuåka. Ovde neñemo pominjati ekstremne sluåajeve, kao što su razne proroåice ili struånjaci za crnu i belu magiju, jer ñe njihove ærtve postati oni koji æele da budu ærtve, i tu se ništa ne moæe. Pokušañemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se laæno predstavljaju kao da dolaze u ime nauke. Æargon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina) vešto podraæava nauåni æargon i da se rado sluæi imenima i citatima nauånika. Sreñom, u medicini se pseudonauåni æargon lakše prepoznaje, jer je uopšten i prilagoœen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao što je “balans” ili “harmonija” postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke, a lek ñe vam pomoñi i da “poveñate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju štetnih” iz svog organizma i da æivite “u skladu sa prirodom”. Dobar indikator je i pripadnost leka “energetskoj medicini”, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopšteno tvrdi da poveñava “æivotnu energiju” ili “energetsko polje” tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno reå o praznom propagandnom sloganu. Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonauånog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog nauånog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo “sa ksilitolom” (ne znam šta je, ali mora biti da je baš to ono što mi treba) ili “sa heksaplant kompleksom” (nema sumnje da je nešto mnogo zdravo, lepo zvuåi a i ono “plant” liåi na neku plantaæu).

barjak	#16
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:26:19	iz organizma, ovaj vid leåenja nema štetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak je epidemija gripa, kad ñe lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u veñim koliåinama od uobiåajenih. Svi vitamini se veñ nalaze u raznim namirnicama, pa je (osim u retkim sluåajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u sintetiåkom obliku. Ovo tim pre što nisu baš svi vitamini tako bezopasni; za neke vaæi upozorenje da hipervitaminoza (preterano unošenje) moæe da izazove zdravstvene probleme. Poveñano unošenje vitamina A, recimo, izaziva ne samo pojavu suve i perutave koæe i gubitak kose, nego i oticanje jetre i slezine. Za neke forme raka åak se smatra da preterivanje sa vitaminima moæe da izazove bræe širenje malignog tkiva i da umanji šansu za izleåenje. Oprezno sa biljnim preparatima. Leåenje biljem je najstariji naåin terapije medikamentima, a njihov znaåaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma vaæne u farmakološkim istraæivanjima i proizvodnji lekova, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima. Mada je svaka tradicija koja se prenosi “s kolena na koleno” lep folklorni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija. Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvrðeno da li mogu da se koriste za leåenje ili ne, pri åemu su neke od njih “izašle na rœav glas” zbog toksiånih supstanci koje sadræe. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leåenja nekih bolesti i medicina je veñ dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane, mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji, omoguñavaju taånije doziranje i, što je najvaænije, izbegava se uzimanje neispitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadræe na stotine hemijskih jedinjenja koja mogu da uåine tok bolesti nepredvidljivim. Naravno, to ne vaæi za ljudsku ishranu. “Prirodna ishrana” nije isto što i “prirodno leåenje biljem”, kao što ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto što i medikamenti koji se koriste za leåenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane opreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peåurke, koje sadræe dosta proteina, biljnih masnoña i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne koristi za jelo. U narodu još uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje i sigurnije od veštaåkog, pa pošto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske (što niko ne spori), mora biti da je i “narodsko” leåenje biljem neškodljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglašavaju za “štetnu hemiju”, pri åemu se zanemaruje åinjenica da se u tabletama i kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliåinama i bez suviš-

barjak	#17
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:26:49	nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju moñ ovih medikamenata. Apsurd leæi u tome što ñe za neæeljene posledice biti optuæena medicina a ne onaj ko je naåinio grešku u izboru leka ili u njegovom doziranju. Naravno, sve ovo ne znaåi da je fitoterapija (što znaåi leåenje biljkama, mada je do nedavno pravilno znaåenje ovog pojma bilo samo leåenje biljaka) nepoæeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta duguje tradicionalnoj baš zato što je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode leåenja biljkama. Jedino što u ovome nikako ne treba zaobiñi je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od štetnih efekata nije preporuåljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiåu iz nesigurnih izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji su dali preporuke i upozorenja za korišñenje velikog broja lekovitih biljaka. Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi nauånici nesebiåno dele svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok nauånog razvoja. Isto se odnosi na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opšte dobro, ili (ako vlasnik patenta ne æeli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstiåe paænju svih medicinskih institucija i niko ga ne åuva kao tajnu, jer nauånik doæivljava veliku liånu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega. S druge strane, nadrilekari ljubomorno åuvaju tajne svojih lekova jer se, valjda, plaše da ñe drugi otkriti da iza njih leæi prevara. Dakle, ako neko ponudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti. Ne postoji lek koji leåi sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban naåin leåenja, a mnogi od tih naåina su meðusobno komplementarni i na organizam deluju na suprotne naåine. Ako, recimo, pronaœete lek koji “normalizuje” krvni pritisak, to je znak da on ne leåi ništa; pritisak je moguñe jednim medikamentima smanjiti a drugim poveñati, ali ne i “normalizovati”. Reklama za “svemoguñi” lek proprañena je spiskom bolesti koje je njime moguñe izleåiti. Najbolje je da vaše poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji sa duæinom tog spiska.

barjak	#18
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:27:41	“Pare i æivot” umesto “Pare ili æivot” Postoji kategorija nadrilekara koja zasluæuje da o njima govorimo na poseban naåin. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteæih bolesti, onih koje nauåna medicina smatra praktiåno neizleåivim. Najunosnije træište za ove “specijaliste” åine oboleli od raka. Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i širenja ove strašne bolesti, ali pošto “kvar” nastaje u ñeliji na molekularnom nivou (u genetskom kodu) i brzo se umnoæava i širi deobom ñelija, put do pronalaska efikasnog leka je dug i još uvek je neizvesno kada ñe biti krunisan uspehom. Zato su alternativci, ne pokušavajuñi da shvate pravu prirodu bolesti, razvili svoje pristupe bazirane na metafiziåkim spekulacijama. Po jednoj od ovih teorija, rak je simptom (a ne bolest) åiji uzrok treba traæiti u pogrešnoj ishrani, stresu ili okruæenju u kome åovek æivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom izboru hrane, medikamentima koji potiåu iz prirode i mobilisanju mentalnih i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i neškodljiva, a medicinska kao opasna jer ne leåi pravi uzrok bolesti, sluæi se seåenjem (hirurškim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraåenjem åime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleåenje. Kad nekoga zadesi nesreña da dobije dijagnozu bolesti kao što je rak, on i njegovi najbliæi ulaze u teæak period u kome ñe im više nego ikad biti potrebna pomoñ i razumevanje okoline. Neñe svako od prijatelja i poznanika umeti da pronaœe pravi naåin da bude od koristi, pa ñe ponekad dolaziti i do sukoba mišljenja oko toga kako se treba postaviti prema teškoj bolesti. Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema nauånoj medicini, mogu da raåunaju na oštru konfrontaciju sa onima koji bi “prevrnuli svaki kamen” ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturološkom miljeu za koji je upravo takvo ponašanje stvar pristojnosti, pa zato nikad (åak ni posle smrti pacijenta) neñe priznati da je ta akcija bila obiåno uznemiravanje bolesnika i njegove porodice. Ovo je veoma delikatna situacija i sukob mišljenja moæe da dovede do nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vaænije stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi “Smrt: poslednji stepen u odrastanju” (Death: the final stage of growth) navela faze kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleåiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (“pogodba sa bolešñu”), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-više racionalna priprema za neizbeæan kraj. Jedan zanimljiv televizijski film koji obraœuje ovu temu, “Ko ñe voleti moju decu”, snimljen je po istinitom dogaœaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma-

barjak	#19
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:28:08	šne samohrane majke koja, znajuñi da je obolela od raka, preostalih nekoliko meseci æivota provodi u pokušajima da pronaœe domove u kojima ñe zbrinuti desetoro svoje dece. U tako teškim okolnostima, bolesnika ñe s jedne strane opsedati “profesionalci” sa sumnjivim motivima nudeñi im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji ñe ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmišljanja) ubeœivati da “pokuša još samo ovo” ili mu stalno pronalaziti nove nadrilekare koje je preporuåila komšinica od roœake jedne prijateljice. Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obiåno åuvaju svoje mišljenje za sebe, jer se (ne bez razloga) oseñaju kao da su im usta zapušena još pre nego što su izgovorili i prvu reå. A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog šoka teše mišlju “bar smo pokušali sve što se moglo” ili su u takvoj depresiji da im ne pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se preñutkuje, nešto iz stida pred drugima a nešto iz poštovanja prema pokojniku. Nadrilekara obiåno više niko ništa ne pita, a ako se i to dogodi on ñe samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego što mu na vrata zakuca sledeña ærtva. Ako æelite da doðete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji ne znaju za griæu savesti, najbolje ñete proñi baveñi se prodajom leka protiv raka. Neka vas ne brine to što nemate takav lek - prodajte bilo šta (mnogi veñ prodaju razne neškodljive travke razmuñene u medu ili sliåno) i sasvim sigurno ñete imati træište, kupce koji ñe vas opsedati, besplatno ñe vas reklamirati drugima, nikada neñe pitati za cenu niti ñe vas optereñivati pitanjima posle neuspešnih terapija a uz to neñete imati problema ni sa zakonom. Ovo, je inaåe, priliåno star recept za laku zaradu; veñ hiljadama godina putujuñi trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vrañaju zdravlje, mladost, snagu, polnu moñ i sve što je na ceni. Da li ajkule oboljevaju od raka? Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leåe rak ili da pomaæe u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zasluæan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Naæalost, ova tvrdnja nije taåna - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugroæavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa åak i rak hrskaviåavog tkiva, od koga se pravi “svemoñni” lek.

barjak	#20
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:28:47	Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadræi angiogenezne inhibitore, koji spreåavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili æivotinjskom organizmu. U glasniku Ameriåkog udruæenja za kliniåku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije došlo do izleåenja niti do poboljšanja kliniåke slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se oåekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sliånih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu izmeðu uzimanja ovog leka i toka bolesti. Zanimljivo je da zagovornici ovog naåina leåenja raka nikad nisu pokušali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskaviåavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom æeludaånih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oåigledna - lek (koji se inaåe uzima oralno) zapravo i ne stiæe do obolelog tkiva u organizmu! Sliåno bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od šeñerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluåaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat. Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviåavo tkivo sadræe i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za åoveka. Osim toga, utvrðeno je da ajkulina hrskavica sadræi sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na æalost, åesto prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moñ organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, što inaåe pojaåava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zraåenjem. Za rasplet priåe o leåenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i osnivaåu kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle åega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u leåenju raka! Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da åuje nastavak Lejnove izjave, jer ona zasluæuje istaknuto mesto u istoriji alterna-

barjak	#21
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:29:15	tivne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U åemu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveæa ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost! Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer ñe træište prihvatiti njegov novi proizvod i on ñe se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priåa ne završava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih æivotinja. Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjaåe, nekoliko ælezda jelena, mišiñi sa ruku majmuna, rog nosoroga, æuåna kesa medveda, zubi i polni organi tigra i još mnogo delova tela æivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati. Pljaåkaši zdravlja Dr Viljem Dæervis (William T. Jarvis), osnivaå i predsednik ameriåkog Nacionalnog veña za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljaåkaši zdravlja (The Health Robbers) priloæio je listu naåina na koje alternativci mogu da priåine štetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka i socijalna. Ekonomska šteta. Ukupna koliåina novca koju bolesnici od raka godišnje potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inaåe suma koja se u svetu potroši za nauåno istraæivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice moæe da bude katastrofalan ako uœu u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oåajanje ne bi li im “iscedili” i poslednju paru. Dr. Dæervis navodi sluåajeve u kojima su porodice obolelih potrošile celu ušteœevinu i ušle u dugove, pa åak izgubile i kuñe i imanja (pri åemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoñi). Direktna šteta. Alternativna terapija moæe da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakaæavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija (Laetrile) ponekad sadræe dozu cijanida opasnu po æivot, terapija sirovim mlekom moæe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitiåki debalans u organizmu, energiånom masaæom je moguñe izazvati ošteñenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva ošteñenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na koæu zahvañenu ra-

barjak	#22
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:30:03	kom stvara teške opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optuæen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je leåio od raka tako što im je koæu posipao prahom koji sadræi pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedniåko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti. Dr Dæervis je naveo sluåaj koji je kao sudski veštak sluæbeno istraæivao. Rut Konrad (Ruth Conrad), iz dræave Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji leåi iskljuåivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede ramena. On je usput primetio ispupåenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim ñe ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koæa na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje “liåe na (æivotinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takoœe joj je rekao da treba da pojaåa terapiju melemom. Posle nedelju dana, veñi deo njenog lica, ukljuåujuñi i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastiånih operacija kojima je za tri godine delimiåno rekonstruisan uništeni deo lica. Ovo nesreñno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine - nestruånu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doæivela teško fiziåko ošteñenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje od neizleåive bolesti. Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim sluåajevima medicina moæe da izleåi ili bar da znaåajno produæi æivot pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom poåne odmah posle potvrðene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama. Izgleda da su, bar što se tiåe indirektne štete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne reæime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne oåekuje brzo ozdravljenje i najåešñe proœe puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi. Sluåaj iz arhive doktora Dæervisa opisuje tragiåan put koji je prešla vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni. Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporuåivala specijalne dijete u sliånim sluåajevima, odluåila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige “Leåenje groæœem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj knjizi groæœe ima “snaæno antiseptiåko dejstvo” koje pomaæe da se “odagna sva-

barjak	#23
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:30:36	ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent moæe da postigne “proåišñenje” tako što ñe jesti iskljuåivo groæœe, dok ne poåne da gubi na teæini. U sledeñoj fazi se dozvoljava dodavanje voña, paradajza i sirovog mleka. Treña faza uvodi sirovu hranu, a åetvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oåigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora. Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledeñih šest meseci pokušavao da je izleåi, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leåi supstancom laetrile, koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kuñi jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeñih godinu dana je provela kod kuñe, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatiånih razmera i bolovi su postali nepodnošljivi, konaåno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana. Najåudniji deo priåe govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je sve vreme åinila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dæervisa detaljno upoznao sa celom priåom, takoœe je rekao da smatra da je odluka o leåenju dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su naåinili grešku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primeniñe ispravan tretman i izleåiñe se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i da propagira leåenje košticom kajsije. Psihološka šteta. Tok bolesti je åesto takav da se naizmeniåno smenjuju subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta åesto navodi na pogrešne zakljuåke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uåinjene neposredno pre toga i izvodi se netaåna uzroåno - poslediåna veza. Ovi pogrešni zakljuåci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri åemu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentiåni i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koæi. Najveña šteta nastaje kad se takav pogrešan zakljuåak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaæe širenje kruga obmanutih i ošteñenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najåešñi je naåin na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno ubeœenje lako moæe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zakljuåivanju odnosi kritiåki, pa åak i do paranoidnih ideja kod bolesnika “da mu niko ne æeli dobro, kad ga odvraña od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle”.

barjak	#24
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:31:06	Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspešnosti terapije åesto dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo liåe na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i moguñnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u æivotu duæe nego što se to oåekivalo. Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih naåina na koji se ošteñuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveña socijalna šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više paænje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokušavaju da je objasne, nosi teæak teret u borbi za prosperitet. Fraze koje pobeðuju Evo nekoliko uobiåajenih slogana koje alternativci koriste u pokušajima da uvere publiku da njihova terapija zasluæuje paænju. Oni su åesto pravi majstori za marketing, jer umeju da pronaðu put do našeg emocionalnog biña i da nam ponude baš ono što nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude olakšanje, neizleåivo bolesnima izleåenje, zabrinutima za zagaðenje æivotne sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedoåenja izleåenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snaæni i sreñni. Dakle, da li “padate” na slogane kao što su... “Mi leåimo åoveka, a ne bolest.” Nema niåeg lošeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil æivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni æivot uåini bogatijim. Svaki dobar lekar ñe uåiniti isto. Nevolja je u tome što se ovo åesto koristi kao izgovor zašto terapeut ne prilazi leåenju bolesti, a upravo to je problem zbog koga se pacijent i obratio za pomoñ. “Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje” Kad bi nauåna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obrañalo nadrilekarima. Da li je ovo taåno? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije. “Terapija bez štetnih efekata” Ovo je uglavnom taåno - alternativna terapija je najåešñe neškodljiva, dok ñe savremena medicina ponekad rešiti jedan zdravstveni problem a naåiniti drugi. Ipak, ako hoñete da primenite lek koji ima moñ da vas izleåi, morañete

barjak	#25
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:31:32	da se pomirite s tim da ñe moæda imati i moñ da vam naškodi. Zato je uvedeno vaæno pravilo da korist mora da bude znatno veña od štete. Alternativna terapija je u najveñem broju sluåajeva (mada ne uvek) samo predstava za pacijenta, i ona uglavnom ne moæe ni da mu pomogne ni da mu naškodi. “Mi nastupamo tamo gde je medicina nemoñna” Omiljeni argument nadrilekara je da oni leåe sve i da kod njih nema beznadeænih sluåajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo nije taåno, ali je ovaj slogan sa marketiškog gledišta veoma efikasan, buduñi da se novim pacijentima nikad ne pruæa moguñnost da provere ove tvrdnje. “Nauåno dokazana efikasnost” Ako nije reå o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura kao svoj izum, onda se iza ovoga åesto krije licemerna laæ. Ponekad je to loša interpretacija nauånih istraæivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i navoðenje nauånih åinjenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom koju bi alternativac æeleo da dokaæe. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa struånjacima dovešñe onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloæaj. “Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno” Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starošñu; mi ñemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa psihološkom mehanizmima koji omoguñavaju dugi opstanak zabluda u narodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko vreme aktivne upotrebe, ali ne zato što su loši, nego zato što njihovo mesto ubrzo preuzimaju još bolji. “Nauåna medicina nema odgovore na sva pitanja” Ovo je taåno, uostalom niko to i ne poriåe. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraæivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar što se tiåe efikasnosti, još uvek tamo gde se nalazila na poåetku, jer se ona koristi metodologijom koja je “štiti” od bilo kakvog napretka. “Ništa vas ne košta da pokušate” Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teško videti koliko je ona opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi “Moglo bi mnogo da vas košta ako pokušate”.

barjak	#26
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:33:08	Neke od grana alternativne medicine S obzirom da je je alternativna medicina prepuštena stihijskom razvoju, ne postoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meðunarodni seminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se za mali broj grana alternativne medicine moæe reñi da primenjuju opšte propisan i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode, što oteæava opis postupaka leåenja jer je nemoguñe nabrojati bezbroj varijanti koje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatiti samo kao primere moguñih varijanti pojedinih grana alternativne medicine. Bioenergija Ako je verovati bioenergetiåarima, svako æivo biñe je okruæeno energetskim poljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadræi neku od energija koje poznaje fizika (što je veñ u startu åini nemerljivom pomoñu standardnih nauånih metoda), nego kompleksnu, dinamiåku æivotnu energiju koju stvara ljudski duh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanju da vide auru, što im se moæe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije ili poremeñaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuñenja vida. Osoba koja ima glaukom oka, takoðe vidi oko svakog svetlog predmeta pojas sastavljen od duginih boja. Pojam “aura”, inaåe, ima dva znaåenja. Jedan je åisto medicinski i predstavlja skup simptoma koji nagoveštavaju poåetak nekog napada (na primer epilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moæe da ih iskoristi da bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kao astralnom omotaåu oko tela, što nema nikakve veze sa prvim znaåenjem. Poklonici Novog Doba tvrde da pomoñu aure moæe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, nego i da se izleåi delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid terapije se kod nas i u istoånim zemljama zove leåenje bioenergijom, a na zapadu terapeutski dodir (therapeutic touch ili skrañeno tt). Terapija aure je nešto širi pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leåenja obuhvata još neke tehnike, kao što je leåenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanim “vibracijama” kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje. Savremeni postupak leåenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr. Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistiåke vere, koja je kasnije postala profesor na Njujorškom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (Dora Van Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruæenja, okultista i alternativni isceljitelj. Ovom svom umeñu odmah su poåele da poduåavaju bolniåar-

barjak	#27
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:33:46	ke, i iznenaœujuñe visok odziv polaznica teåaja je doprineo brzom širenju popularnosti ovog postupka. Evo kako izgleda postupak predstavljen u åetiri faze, kako su ga propisale autorke: 1. Terapeut se koncentriše. U ovome moæe da se potpomogne mantrom ili nekom drugom metodom za meditaciju. 2. Pacijent je u leæeñem stanju tokom seanse. Terapeut primiåe dlanove na nekoliko inåa iznad pacijentovog tela i “skenira” telo od glave ka stopalima. Šake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palåevi dodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeœu terapeuta i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meœusobno deluju bez fiziåkog kontakta. Terapeut ñe osetiti razne manifestacije energije, nabrojañemo neke: toplotu, hladnoñu, peckanje, teæinu i privlaåenje. Ovo ñe mu omoguñiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju - lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje. 3. Sledeñi korak je “smirivanje”. Terapeut pokreñe ruke u kruænim pokretima, kao kad åisti. Ovo ujednaåava energetsko polje tako što nagomilanu energiju sa nekih taåaka rasporeœuje ravnomerno. 4. Poslednju fazu åini “modulacija”. Terapeutove ruke lebde iznad delova pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeuti mogu da imaju razliåite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoœenju. Napomena: ovaj postupak moæe da se primeni na odraslima, deci, bebama, kuñnim ljubimcima kao i ostalim æivotinjama, pa i biljkama. Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Dæuna Davitašvili, kod koje su mnogi bolesnici išli u tadašnji Sovjetski Savez na terapiju. Takoœe, sklonost medija (pre svega štampe) ka senzacijama doprinela je munjevitom širenju popularnosti bioenergetskog leåenja, tako da danas veliki broj ljudi pogrešno smatra da je ovaj vid leåenja nauåno verifikovan. Zato treba reñi da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauåno dokazano, kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i, po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom još uvek ilegalno ili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona zauzela legalno mesto kao deo terapije. Ovo ne znaåi da je nauåna medicina spremna da prizna postojanje aure i bioenergije, nego da prosto æeli da iskoristi åinjenicu da ovaj vid leåenja uspešno nadoknaœuje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeœu lekara i pacijenta u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljava-

barjak	#28
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:34:32	ju bolniåarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicine na nivou specijaliste da bi se druæile sa pacijentima i time popravljale njihovo psihiåko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamišljenoj auri one svakako neñe naåiniti nikakvu štetu njegovom zdravstvenom stanju, ali ñe ga zato uåiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat ñe doprineti da se u manjoj ili veñoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hipohondrijske ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente. Sa ovim se, naravno, neñe sloæiti poklonici bioenergetskog leåenja jer oni odluåno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoœenje bioenergije u bolnice doæiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajuñi da je time stavljena taåka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se veñ odræavaju brojni meœunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razmenjuju iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaæeni struånjaci iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko teæi što je burno proprañen od strane štampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, sliåno priåi “Carevo novo odelo”, dostojan protivnik bila jedna 9-godišnja devojåica. Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa). “Car je go” Dok su organizatori vršili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetiåara, i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za nauånu izloæbu u osnovnoj školi koju je pohaœala. Ovakve izloæbe spadaju u normalnu školsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperimente i nauåna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i društvenih nauka. Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odræavao u njenom gradu i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetiåari zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronašla je veliku kartonsku kutiju i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko pola metra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bila spremna za test. Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronašla prazan sto i na njegovu površinu priåvrstila karton u vertikalnom poloæaju. Svim terapeutima je uputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21 godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar “uzorak” za ispitivanje; ako je iko sposoban da šakama oseti auru, to bi morali da budu oni. Svaki pojedinaåni test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto seda terapeut i provlaåi ruke kroz otvore sa šakama okrenutim nagore, a s druge strane Emili stavlja jednu svoju šaku okrenutu nadole na 5-10 centimetara iznad jedne od provuåenih šaka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreåava

barjak	#29
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:35:27	da terapeut to vidi, pa mora da se posluæi oseñajem za “energetsko polje” da bi pogodio, za šta je imao na raspolaganju neograniåeno vreme. Evo rezultata: od ukupno 280 pokušaja, bilo je 123 pogotka, što iznosi 44%. Pod pretpostavkom da terapeuti nisu u stanju da “osete” bioenergetsko polje, oåekivani rezultat trebalo bi da se kreñe oko 50%, kao kad bi åovek bacao paru i pogaœao “glava-pismo”. Razlika od 6% nije statistiåki znaåajna. Terapeuti su se našli u neobranom groæœu. Objašnjenje za ovaj neuspeh bilo je da oni nisu pre toga mogli da se “upoznaju” sa Rozinom šakom, pa im je ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko æele, posle åega je test ponovljen. Ovoga puta sa još slabijim rezultatom: 41% pogodaka. Ålanak o ovom testu objavljen je u struånom åasopisu Æurnal ameriåkog medicinskog udruæenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), a komentare je odmah dala i dnevna štampa. Ubrzo su poåele da pristiæu i kritike testa od strane bioenergetiåara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, devojåice (Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz udruæenja bioenergetiåara. Ipak, niko nije traæio ponavljanje eksperimenta. Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato što je njena majka aktivista skeptiåkog pokreta (što objektivno nema veze sa ispravnošñu testa). Zatim, bioenergetiåari mogu da izleåe ljude åak i kad ne osete polje svojim šakama, a inaåe mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovo se kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, åinjenica da se polje prostire na oko 80 centimetara oko osobe, što je dovelo do toga da su obe ruke terapeuta bile “pokrivene” poljem, i tako dalje. Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipak demantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiåari pominju kao nesumnjiv nauåni dokaz o postojanju aure. Osim toga, pošto jaåina svakog polja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jaåinama takvih polja na mestima udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, što bi moralo da bude dovoljno za bolji rezultat testa. Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca moderne bioenergije, åasopisu je uputila oštro pismo u kome je iznela mišljenje da je Test Emili Roze

barjak	#30
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:36:12	“test bio neispravan u pogledu osmišljavanja i metodologije”, ali nije bliæe objasnila šta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na simpozijumu. Nju je, inaåe, Emili zamolila da ærtvuje svojih deset minuta i da se prikljuåi testu, što je ona odbila sa objašnjenjem da ima vaænija posla. Za nas ñe biti najinteresantnije da pogledamo šta se nalazi iza tvrdnje bioenergetiåara da su i nauånici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je “snime”. Kirilijanova fotografija Godine 1961. su Semion Davidoviå Kirilian i Valentina Kiriliana objavili ålanak u ruskom Æurnalu za nauånu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja “aure”. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku ploåu ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo neñe ugroziti åoveka ako je izvor projektovan tako da je jaåina struje u ovom kolu ograniåena na oko 1 mA, što je za elektrode uobiåajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Pošto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu neñe videti sam objekat, ali ñe biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruæuje. Slika 1 predstavlja auru oko vrha kaæiprsta. Rezultat je još atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moæe da posluæi za odreœivanje nekih psihiåkih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreœivanje bioenergetske “snage” åoveka. Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom naåinili su veliki broj lepih fotografija u æivim bojama. Oni tvrde da postoje i snimci aure lista kome je odseåen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani “efekat fantomskog lista”). Naravno da je ovo zagolicalo maštu javnosti i pobudilo interesovanje u nauånom svetu. Veliki publicitet dobilo je istraæivanje koje je obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivši student Kendal Dæonson (Kendall Johnson), sa UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuåak je da je Kirilijanova fotografija “prozor” u svet bioenergije, telepatije, mistiånih sila, istoånjaåkih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoœe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka aure moguñe dijagnostikovati bolest pre pojave fiziåkih simptoma.

barjak	#31
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:37:09	“test bio neispravan u pogledu osmišljavanja i metodologije”, ali nije bliæe objasnila šta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na simpozijumu. Nju je, inaåe, Emili zamolila da ærtvuje svojih deset minuta i da se prikljuåi testu, što je ona odbila sa objašnjenjem da ima vaænija posla. Za nas ñe biti najinteresantnije da pogledamo šta se nalazi iza tvrdnje bioenergetiåara da su i nauånici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je “snime”. Godine 1961. su Semion Davidoviå Kirilian i Valentina Kiriliana objavili ålanak u ruskom Æurnalu za nauånu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja “aure”. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku ploåu ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo neñe ugroziti åoveka ako je izvor projektovan tako da je jaåina struje u ovom kolu ograniåena na oko 1 mA, što je za elektrode uobiåajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Pošto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu neñe videti sam objekat, ali ñe biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruæuje. Slika 1 predstavlja auru oko vrha kaæiprsta. Rezultat je još atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moæe da posluæi za odreœivanje nekih psihiåkih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreœivanje bioenergetske “snage” åoveka. Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom naåinili su veliki broj lepih fotografija u æivim bojama. Oni tvrde da postoje i snimci aure lista kome je odseåen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani “efekat fantomskog lista”). Naravno da je ovo zagolicalo maštu javnosti i pobudilo interesovanje u nauånom svetu. Veliki publicitet dobilo je istraæivanje koje je obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivši student Kendal Dæonson (Kendall Johnson), sa UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuåak je da je Kirilijanova fotografija “prozor” u svet bioenergije, telepatije, mistiånih sila, istoånjaåkih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoœe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka aure moguñe dijagnostikovati bolest pre pojave fiziåkih simptoma.

barjak	#32
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:38:18	koæe i obaveštavaju vlasnika kad je u stanju stresa, a sliåan naåin merenja stresa koriste i detektori laæi. Tako smo stigli do logiånog (mada sasvim prizemnog) objašnjenja zašto se boja aure razlikuje kad je åovek ljut, smiren ili kad spava. Priloæeno je nekoliko amaterskih snimaka aure. Na slici 2 je aura kamena koji navodno potiåe iz egipatske piramide, ali autor nije priloæio i auru obiånog kamena snimljenu pod jednakim uslovima, kako bismo mogli da proverimo njegovu tvrdnju da ovakvo bogatstvo varnica zaista potiåe od mistiånih sila sahranjenih u piramidi. Na ostalim fotografijama imamo oåiglednije rezultate. Slika 3 predstavlja glistu koja je glavom platila ovaj eksperiment, jer je najpre “snimljena” æiva (A), pa mrtva (B). Tako moæemo da se uverimo u åinjenicu da æiva (da ne kaæemo vlaæna) glista ima veñu auru (bolje provodi elektriånu struju) nego mrtva (suva). Na slici 4 priloæeni su snimci aure kriške “æivog” krompira (A: zdrava hrana = lepa aura) i præenog pomfrita iz McDonald’s restorana (B: brza hrana = ruæna aura). Na slici 5 su snimci aura po jedne kapljice prirodnog soka pomorandæe (A) i veštaåkog osveæavajuñeg piña (B), na kojima se jasno vidi da velika kapljica pravi veñu auru nego mala. Tim fiziåara i psihologa na Univerzitetu Dreksel (Drexel University) proveo je nekoliko godina prouåavajuñi Kirilijanov efekat. Oni su sastavili listu od 25 faktora koji utiåu na snimak aure, meœu kojima je mentalni stres i fiziåka aktivnost koja je prethodila snimanju, ali se sve svodilo na to da je glavni åinilac ipak vlaænost koæe. Što se tiåe “efekta fantomskog lista”, Drekselov tim za nekoliko godina nije uspeo da napravi ni jednu fotografiju koja bi to potvrdila, ali je izneo nekoliko pretpostavki - “otisak” vlaænosti ili temperature celog lista koji je leæao na filmu pre nego što mu je otkinut deo, prostu koincidenciju i, naravno, svesnu prevaru eksperimentatora koji se uæeleo publiciteta. Ostala je još otvorena moguñnost korišñenja Kirilijanove fotografije u medicinskoj dijagnostici. Iako ona još uvek nije dovoljno istraæena, mali su izgledi da ñe u tom domenu nañi primenu. Mada postoji veliki broj varijacija parametara na fotografiji, prostim gledanjem u nju nije moguñe utvrditi dijagnozu jer se od pacijenata obolelih od razliåitih bolesti (ako su snimljeni pod jednakim uslovima) åesto dobijaju potpuno jednaki snimci aura. Slika 4: sveæ i peåen krompir A B

barjak	#33
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:38:54	Ipak, moæda ni za Kirilijanovu fotografiju na polju nauke nije sve izgubljeno - ako se i ne naðe primena u medicini, moæda je vredi potraæiti u tehniåkim delatnostima. Recimo, u geologiji i mineralogiji dobro bi došao nekakav metod snimanja strukture materijala koji se sastoje od slojeva koji imaju razliåitu elektriånu provodnost. Ovo je neobavezno razmišljanje, a sigurno je da bi se našle još neke grane nauke u kojima bi snimanje raspodele åestica sa razliåitom provodnošñu moglo da bude od koristi. Homeopatija U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluæila puštanjem krvi, pijavicama, åestim klistiranjem i sliånim metodama. Ovakav pristup leåenju bolesti zove se alopatija (na gråkom: allos = suprotno, pathos = bolovanje), jer je u njemu korišñen pristup u kome se na bolesnike delovalo kontra- stimulansima: kad åovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv treba “rashladiti”, tj. pustiti je da isteåe iz organizma. Nema sumnje da su ovakvi poduhvati donosili više štete zdravlju bolesnika nego koristi. To je ispravno zapazio nemaåki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) i odluåio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao “homeopatija” (homios = sliåno). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leåenje vrlo malim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, ali su te supstance bile toliko razblaæene da nisu imale nikakav efekat na tok bolesti. Takvo “leåenje” bilo je jeftinije i pristupaånije širokom krugu korisnika, a i manje je škodilo pacijentu nego tadašnje invazivne metode leåenja. Popularnost homeopatije naglo je poåela da raste. Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak da ispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizovao rezultate i propisao koji ñe se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vodeñi raåuna o tome da simptomi bolesti budu što sliåniji reakcijama na te supstance. Tokom ovog obimnog posla razvio je gledište po kome 7/8 svih bolesti nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (što na gråkom znaåi svrab ili šuga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavicama na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora se manifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, katarakta, rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje. Slika 5: kap prirodnog i veštaåkog soka A B

barjak	#34
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:39:52	Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju da je æivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje uroœenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe leåi. Verovao je da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da bi se pokrenuo proces samoizleåenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoœenja veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To ñe “probuditi” organizam i on ñe sam izañi na kraj sa svakom bolešñu. Ovo je on nazvao zakon sliånosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: sliåno se sliånim leåi, ili što bismo mi rekli klin se klinom izbija). Kako se lek priprema da bi imao æeljeni efekat? Supstanca se najpre razblaæuje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraåa, uglavnom mešavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance od 10% koja se obeleæava sa 1X (10 se latinski piše kao X). Posle još jednog razblaæivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeñem krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moæe uštedeti ako se umesto razblaæivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Pošto se broj 100 latinski piše kao C, ove koncentracije se obeleæavaju kao 1C, 2C i tako dalje. Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije baš lak. Evo kako ga opisuje sam “otac” homeopatije, Haneman: Jednu mrvicu, ako je supstanca åvrsta, ili kap ako je teåna, treba brzo pomešati sa jednom treñinom od ukupno sto zrna mleånog šeñera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gleœ sa unutrašnje strane trljanjem mokrim peskom; šest minuta ih treba mešati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tuåkom åetiri minuta, pa opet mešati šest minuta. Potom treba åetiri minuta mešati masu neprekidnim skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treñinu od sto zrna mleånog šeñera. Onda sve to treba brzo promešati i trljati šest minuta, pa tuñi åetiri i snaæno mešati šest minuta; još jednom tuñi åetiri minuta, posle åega se dodaje poslednja treñina od sto zrna mleånog šeñera i meša lopaticom; šest minuta snaænog trljanja, åetiri mešanja skupljanjem na gomilu, i još šest trljanja, i ovaj proces je završen. Opisani postupak se izvodi tri puta, åime stiæemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaæene supstance i stavljamo ga u boåicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boåica se zatvara i lagano obrñe nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snaæno protresti dva puta. Zašto baš dva? Evo šta kaæe sam Haneman: Dugogodišnje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuåak da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu teånost, mada sam nekada obiåavao da je protresem deset puta.

barjak	#35
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:40:15	Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju da je æivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje uroœenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe leåi. Verovao je da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da bi se pokrenuo proces samoizleåenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoœenja veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To ñe “probuditi” organizam i on ñe sam izañi na kraj sa svakom bolešñu. Ovo je on nazvao zakon sliånosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: sliåno se sliånim leåi, ili što bismo mi rekli klin se klinom izbija). Kako se lek priprema da bi imao æeljeni efekat? Supstanca se najpre razblaæuje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraåa, uglavnom mešavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance od 10% koja se obeleæava sa 1X (10 se latinski piše kao X). Posle još jednog razblaæivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeñem krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moæe uštedeti ako se umesto razblaæivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Pošto se broj 100 latinski piše kao C, ove koncentracije se obeleæavaju kao 1C, 2C i tako dalje. Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije baš lak. Evo kako ga opisuje sam “otac” homeopatije, Haneman: Jednu mrvicu, ako je supstanca åvrsta, ili kap ako je teåna, treba brzo pomešati sa jednom treñinom od ukupno sto zrna mleånog šeñera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gleœ sa unutrašnje strane trljanjem mokrim peskom; šest minuta ih treba mešati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tuåkom åetiri minuta, pa opet mešati šest minuta. Potom treba åetiri minuta mešati masu neprekidnim skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treñinu od sto zrna mleånog šeñera. Onda sve to treba brzo promešati i trljati šest minuta, pa tuñi åetiri i snaæno mešati šest minuta; još jednom tuñi åetiri minuta, posle åega se dodaje poslednja treñina od sto zrna mleånog šeñera i meša lopaticom; šest minuta snaænog trljanja, åetiri mešanja skupljanjem na gomilu, i još šest trljanja, i ovaj proces je završen. Opisani postupak se izvodi tri puta, åime stiæemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaæene supstance i stavljamo ga u boåicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boåica se zatvara i lagano obrñe nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snaæno protresti dva puta. Zašto baš dva? Evo šta kaæe sam Haneman: Dugogodišnje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuåak da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu teånost, mada sam nekada obiåavao da je protresem deset puta.

barjak	#36
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:40:43	Proces “teånog” razblaæivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kap rastvora meša sa sto kapi mešavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako? Nema ograniåenja: što dalje, to bolje. Sa svakim sledeñim razblaæivanjem snaga leka se poveñava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala (beskrajno malih veliåina). Zato ñemo u specijalizovanoj homeopatskoj prodavnici lako pronañi “lek protiv prehlade” åija koncentracija je obeleæena sa 200C. Ovaj lek se pravi tako što se jetra sveæe zaklane patke najpre dræi na toplom 40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleðivanjem, zatim rehidrira i razblaæuje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se jedna kap rastvora kapne na tabletu šeñera, i lek je gotov. Posle svega, koncentracija ñe (bar teorijski) biti 1/10000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000. Ovaj uæasni broj, koji se piše kao jedinica koju prati 400 nula, veñi je nego procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se åita kao 1 gugol, ili jedinica sa 100 nula). Ovaj naš broj je 4 puta duæi, ali to ne znaåi da je njegova vrednost samo åetiri puta veña - ne, ona je 1000000000... (i tako 300 nula) puta veña od jednog gugola. Drugim reåima, u takvoj koncentraciji postoji jedan molekul paåije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih åistim rastvaraåem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su åak i homeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), što se piše kao jedinica sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neñemo pisati). Kakva je šansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja na tabletu šeñera i guta radi leåenja od prehlade, pronaœe bar jedan jedini molekul jetre nesreñne patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije uåe nas da u postupku uzastopnog razblaæivanja postoji ograniåenje, posle koga ñemo izgubiti i poslednju åesticu poåetne supstance. Ovo ograniåenje je definisano Avogardovim brojem, iz åije vrednosti proizilazi da graniåni odnos aktivne supstance prema rastvaraåu odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1 deo u 1024 delova rastvaraåa). Sve preko toga je gubljenje vremena - postoji velika verovatnoña da smo ostali bez poslednjeg molekula onoga od åega smo krenuli i da dalje radimo sa åistim rastvaraåem. Hanemanova nevolja je u tome što je Avogardo dokazao postojanje molekula 1811. godine, kad je razvoj homeopatije bio u punom zamahu. Naravno da je trebalo nekako se izvuñi iz neprijatne situacije, i Haneman je to uåinio upravo u maniru pseudonauke, iznevši tvrdnju da aktivna supstanca

barjak	#37
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:41:19	nije ni potrebna. Otkud to? Pa, tek što su otkriveni molekuli, a Haneman je veñ “znao” da oni poseduju jedno zanimljivo svojstvo: memoriju! Tako su oni u stanju da zapamte osobine aktivne materije, åak i kad nje više nema. Ovde imamo lep primer višestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o åemu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Veština kritiåkog rasuœivanja. Bilo kako bilo, dobili smo novi termin: vodena molekulska memorija. Poklonici homeopatije, kojih i danas ima mnogo, uveravaju nas da takva memorija postoji i da je to nauåno dokazano. Umesto ovakvih falsifikata, dobro bi bilo kad bi poklonici homeopatije bar pokušali da odgovore na pitanja koja nameñe zdrav razum. Ovo su samo neka od moguñih: 1. Ako smo u postupku razblaæivanja ostali bez poslednjeg molekula supstance, nikako nismo mogli da ostanemo i bez neåistoña koje stalno zagaðuju preparat. One postoje u sudu u kome vršimo razblaæivanje, u samom rastvaraåu ili u vazduhu. To mogu da budu æive åestice (bakterije, virusi, spore, polen) ili neæive (talog u posudi, isparenja, mikronske kapljice pljuvaåke prisutnih ljudi koje su inaåe odgovorne i za širenje nekih bolesti, ili prašina - ne samo zemaljskog porekla, veñ i kosmiåkog). Ako aktivne supstance sa koncentracijom ravnom nuli deluju na bolest, šta onda reñi za sve ove zagaðivaåe åije je prisustvo ipak merljivo? 2. Voda je, pre nego što je dospela do toga da posluæi kao rastvaraå za lek, bila u kontaktu sa velikim brojem drugih supstanci. Šta sve “pamti” celokupna vodena masa na svetu, od nastanka do danas? Ako veñ ima memoriju, onda je morala da zapamti i svojstva svih materija prisutnih na Zemlji, pa kako onda uspeva da razlikuje one koje leåe od svih ostalih? 3. Tvrdi se da u svakom sledeñem koraku razblaæivanja lek dobija na moñi, jer su njegova pozitivna svojstva sve jaåa. Ašta je sa negativnim? Kako voda razlikuje dobre od loših efekata, pa one poæeljne pamti i još ih pojaåava, a nepoæeljne zaboravlja? Stanje u medicini nije se mnogo menjalo sve do poåetka 20. veka, pa je i homeopatija sve vreme bila podræavana meœu medicinskim postupcima. U to vreme samo u Americi postojale su 22 homeopatske medicinske škole sa oko 14000 struånjaka specijalizovanih za ovaj vid leåenja. Napretkom medicine situacija je poåela da se menja, tako da je poslednja od ovih škola zatvorena veñ 1920. godine. S druge strane, u Evropi ovaj vid leåenja dobija na popularnosti, posebno u Velikoj Britaniji, verovatno zahvaljujuñi tome što ga kraljevska porodica rado primenjuje. Na nemaåkom træištu postoji 22000 razliåitih homeopatskih preparata, što nije zanemarljiv broj kad se uporedi sa 36000 lekova koje prepisuje savremena medicina. Sliåno je i sa drugim krajevima sveta - u Indiji, recimo, i danas postoji preko 100 homeopatskih škola.

barjak	#38
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:41:55	Evropska zajednica je uvela propis da pojednostavljena procedura (bez detaljnog ispitivanja) registracije homeopatskih lekova moæe da se primeni samo na preparate sa stepenom koncentracije niæim od 4X, što je jedan deo aktivne materije na 10 000 delova rastvaraåa (veñi broj oznaåava niæu koncentraciju). Ovo je uåinjeno radi sigurnosti korisnika, jer bi medikamenti sa višom koncentracijom ipak mogli na neki naåin da deluju na organizam. Proizvoðaåe ovaj propis nije mnogo pogodio, ali bi paæljivom kritiåaru moralo da bude jasno kakav podtekst on krije u sebi. Poklonika homeopatije i danas ima mnogo. Proizvoœaåima niko ne moæe da uskrati pravo proizvodnje neåega što je neškodljivo, a ta industrija ima veliku zaradu zbog veoma niskih troškova proizvodnje. Recimo, jedna jedina patka koju smo pomenuli i koja je ærtvovana da bi od njene jetre bili spravljeni lekovi protiv prehlade, više je nego dovoljna za celu godišnju proizvodnju leka dovoljnog da zadovolji potrebe celog sveta. A prihod koji samo ta patka donosi proizvoðaåima premašuje sumu od 20 miliona dolara. Homeopatija danas iskorišñava i zloupotrebljava jednu zdravu i baziånu ideju savremene medicinske prakse – vakcinaciju. Ona je u homeopatiji dovedena do apsurda jer se ideja vakcinacije oåigledno ekstrapoliše praktiåno u beskonaånost. Vakcina (cepivo) predstavlja tzv. antitelo (stranu supstancu u organizmu koju on nastoji da ukloni), a njegova funkcija je da aktivira imunizaciju kao privremenu ili trajnu zaštitu od ozbiljnih bakterijskih i virusnih infekcija. Spravlja se od oslabljenih æivih ili od ubijenih bakterija ili virusa, ili od njihovih luåevina (na primer toksina). Vakcina u organizmu stvara takozvana antitela koja su, ako postoje u dovoljnoj koliåini, sposobna da se uspešno suprotstave pravoj infekciji. Treba se setiti masovne vakcinacije protiv velikih boginja u Jugoslaviji 1968. godine, åime je ova smrtonosna bolest zauvek pobeðena. Ideja je na neki naåin analogna homeopatskim “principima”: uneto antitelo izazove bolest ali u blagom obliku, jer je vakcina oslabljena. Da li je onda homeopatija isto što i vakcinacija? Ne, jer postoji više suštinskih razlika izmeðu ova dva postupka. Najpre, homeopatija se sluæi supstancama koje su, kao što smo videli, toliko razblaæene da je koncentracija u njima i bukvalno ravna nuli. Drugo, åak i kad bismo poveñali koncentraciju (smanjili stepen razblaæenja supstance), efekat bi pre mogao da bude štetan Recept sa Hanemanovim likom

barjak	#39
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:42:55	nego koristan, jer u vakcinaciji bakterije i virusi prolaze kroz “obradu” u kojoj se oslabljuju ili ubijaju, inaåe bi mogli da izazovu bolest. Treñe, vakcinacija je samo metod preventive kojim se poveñava odbrambena sposobnost organizma protiv nekih zaraznih bolesti, njome nije moguñe izleåiti bolest koja je veñ uzela maha. I åetvrto, kod ogromne veñine bolesti terapija se sprovodi medikamentima koji izazivaju efekte suprotne simptomima: obolelima od dijabetesa (šeñerne bolesti) neñe pomoñi unošenje još šeñera nego insulina (koji ga razgraðuje), ærtve zmijskog ujeda ne leåe se tako što im se ubrizga još otrova nego se izluåivanje postojeñeg ubrzava serumom, i tako dalje. Po zapaæanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu (NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno uklapa u definiciju kulta (jedno od objašnjenja u Webster-ovom reåniku glasi “sistem leåenja bolesti koji se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora”) ali isto tako i u definiciju sekte (“grupa koja sledi karakteristiånu doktrinu ili voðu”). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme zadræavaju i svoj identitet, pa je tako homeopatija veñ dva veka ostala samo ono åime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u nauånom smislu reåi, ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju niåeg zajedniåkog sa “zakonima” sliånosti i infinitezimala (teorijom po kojoj se razblaæivanjem poveñava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako bi tako nešto uåinila, onda to više ne bi bila homeopatija nego biomedicina. Akupunktura Akupunktura je tradicionalna kineska medicinska tehnika, koja po svoj prilici datira još iz kamenog doba. Kineska predanja govore o imperatoru Šin- Nongu (koji je æiveo pre 5200 godina), kao pokretaåu kineske tradicionalne medicine. Izgleda da su još tada korišñene igle od uglaåanog kamena, sve do otkriña bakra pre 4600 godina, mada neki istoriåari ograniåavaju starost akupunkture na period od “samo” 4000 godina. Inaåe, drevna akupunktura se zasniva na filozofiji znatno široj od onoga što je danas banalizovano i svedeno na prosto ubadanje igala u odreðene taåke na telu. Ona u svom izvornom obliku obuhvata specijalni reæim ishrane, naåin æivota, kretanja i rada, spavanja, disanja, pa åak i razmišljanja. Najviše što veñina današnjih akupunkturista zna jeste da treba uticati na ñi (kaæe se još i ki, ci ili åi), s ciljem da se postigne ravnoteæa izmeœu meridijana kojima teku suprotstavljene sile jin i jang. Inaåe je ñi mandarinski izraz za æivotnu energiju za koju se veruje da proæima sve stvari i da teåe kroz åoveåije telo putem glavnih kanala prozvanih meridijani. Postoji 12 glavnih meridijana, od kojih je svaki u vezi sa nekim od unutrašnjih organa (6 jang-

barjak	#40
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:43:26	organa koji su “radionice” i 6 jin-organa “trezora”, koji primaju energiju i krv od jang-organa, preåišñavaju je i raspodeljuju kroz organizam). Vreme prolaæenja ñi-ja kroz svaki meridijan je 2 åasa, što znaåi da za 24 åasa energija zatvara ceo ciklus od 12 meridijana. Tako svaki meridijan ima svoj maksimum aktivnosti (kada ñi upravo protiåe kroz njega) i minimum (dva åasa pošto ga je ñi upravo napustio). Postoji tumaåenje po kome se u vreme maksimalne aktivnosti delovanjem na meridijan stišava odgovarajuñi organ, a u vreme minimalne pojaåava njegova funkcija. Evo spiska organa po vremenima maksimalne aktivnosti odgovarajuñih meridijana: 01-03h: jetra 13-15h: tanko crevo 03-05h: pluña 15-17h: mokrañna bešika 05-07h: debelo crevo 17-19h: bubrezi 07-09h: æeludac 19-21h: gospodar srca i seksualnost 09-11h: slezina i pankreas 21-23h: tripli zagrejaåi 11-13h: srce 23-01h: æuåna kesa Pored ovih 12 “parnih” meridijana (jer su parovi rasporeðeni simetriåno u odnosu na sagitalnu ravan tela) postoje i dva “srednja” meridijana, prednji i zadnji, koji su nezavisni od ove cirkulacije. Ovi meridijani ne odgovaraju organima veñ organskim funkcijama i njima se akupunkturisti sluæe kad prvih 12 meridijana ne reaguje povoljno na nadraæaje. Po tumaåenju nasleðenom od tradicionalne kineske medicine, kad su jin i jang u ravnoteæi, ñi teåe kroz telo i osoba je zdrava. Bolest nastaje kad postoji prepreka na nekom od meridijana, zbog åega ñi ne teåe slobodno; u tom sluåaju treba, pojednostavljeno reåeno, ubadanjem igala u odreœene taåke na telu ukloniti prepreke kako bi ñi uspostavio slobodan tok i time se povratila narušena ravnoteæa izmeœu jina i janga. Izvorni udæbenici navode 365 akupunkturnih taåaka na telu (po jednu za svaki dan u godini), ali je kasnije taj broj poveñan na 794, mada ñemo naiñi i na podatak da ih ima preko 2000. Jin i jang su, prema tradicionalnoj kineskoj filozofiji, dva primarna kosmiåka principa. Jin (mandarinski izraz za Mesec) je pasivno, æensko naåelo, a jang (Sunce) aktivno, muško. Prema legendi, kineski vladar Fu Hsi je tvrdio da je najbolje stanje za svaku stvar u svemiru zapravo stanje harmonije ostvareno potpunom ravnoteæom jina i janga. Izgleda da akupunktura ima najviše poklonika od svih medicinskih postupaka koji se baziraju na nenauånim modelima. Procenjuje sa da u svetu izmeœu 20 i 25 miliona ljudi godišnje potroši preko milijardu dolara plañajuñi usluge struånjaka za ovu oblast. Paradoksalno je da se u Kini ona mnogo

barjak	#41
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:44:30	manje primenjuje i uæiva manje poverenje u struånim medicinskim krugovima. Nijedan od 46 kineskih medicinskih åasopisa ne bavi se preteæno akupunkturom, a u Evropi i Americi ih ima na desetine. Inaåe je 1929. godine akupunktura u Kini bila zabranjena, da bi tokom šezdesetih godina u doba kulturne revolucije Mao Ce Tunga bila rehabilitovana pa åak i podignuta na nivo nacionalnog kulta, jer je doprinosila širenju kineske kulture u svetu. Veñ smo rekli da je akupunktura tradicionalna kineska medicinska tehnika. Formalno gledano, nije joj mesto u ovom poglavlju u kome se govori o alternativnoj medicini, ali za ovo ipak ima razloga. Naime, današnji akupunkturisti - praktiåari uåinili su sve da se prema njoj postave kao što to åine nadrilekari prema oblastima kojima se bave. Ne samo zbog toga što se njome legalno bave i priuåeni samozvani iscelitelji bez medicinskog znanja, nego i zato što joj lekari sa visokim titulama prilaze na nenauåni naåin. Mnogi od njih (naroåito oni koji vode ordinacije sa privatnom praksom) objavljuju duge liste bolesti kod kojih “akupunktura pokazuje pozitivne terapijske efekte”, mada su te liste zapravo proizvoljni spiskovi koji nikoga ne obavezuju, tim pre što nisu potvrðeni nauånim ispitivanjima. Pacijenti veruju ovim lekarima i prilaze akupunkturi kao nauåno zasnovanom postupku leåenja, a da pri tom ne znaju da je najveñi broj tih postupaka neispitan (ili u ispitivanju nije dao zadovoljavajuñe rezultate) i da se njegova uspešnost bazira na proizvoljnim tvrdnjama praktikanata koje nisu ništa osnovanije od tvrdnji nadrilekara. Svi argumenti koje branioci akupunkture iznose u svoju korist svode se samo na jedan: akupunktura u velikom broju sluåajeva deluje! Ipak, ovde ñemo još jednom podvuñi vaænost razlike izmeðu argumenata zasnovanih na nauånom ispitivanju i onih åiji je jedini oslonac neobavezno prepriåavanje. Pomoñi ñemo se analogijom: u filmu Borci protiv gurua (Guru Busters), opisano je kako indijski gurui (verouåitelji hinduizma, ali i lokalni vraåevi) leåe zmijske ujede: 9 od 10 pacijenata preæivljava! Kao i kod akupunkture, zakljuåak je nedvosmislen: guru-terapija u velikom broju sluåajeva deluje! Postoji još samo jedan podatak koji treba znati: 9 od 10 zmijskih ujeda u Indiji je od zmija koje nisu otrovne. Åak i kad se niko ne bi obrañao guruima, ishod bi bio isti. Ili åak i bolji, jer bi se ærtve ujeda moæda åešñe obrañale lekarima, koji imaju efikasan serum protiv ujeda otrovnice.

barjak	#42
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:45:06	Akupunktura se ne zasniva na poznavanju moderne psihologije, biohemije, anatomije niti na bilo kom poznatom postupku leåenja. Ona se ne bazira na poznavanju hemije, cirkulacije krvi, na funkcijama nervnog sistema, hormona ili bilo kojih biohemijskih supstanci. U savremenoj medicini nema nikakve potvrde niti nagoveštaja da postoji anatomska ili histološka veza izmeœu poloæaja ili funkcije ljudskih organa i meridijana na koje se oslanja tradicionalna kineska medicina. Da li da joj zbog svega toga uskratimo poverenje i da je proglasimo za šarlatanski postupak? Akupunktura ipak ima veliki broj poklonika kod nas i u svetu, pa nas veñ sama njena popularnost obavezuje da, pre donošenja bilo kakve odluke, paæljivo saslušamo argumente obe strane. Danas sa sigurnošñu moæemo da tvrdimo da su stari kineski tvorci akupunkture koristili pogrešan model, jer nisu imali znanja koja bi im pomogla da stvore ispravan. Meridijani, jin, jang, ñi - sve to nisu principi po kojima ljudski organizam funkcioniše. Ipak, netaåan model ne mora uvek da dovede i do pogrešnog cilja. Sliåno je sa atomima: studenti atomske fizike koriste, pored ostalih, i planetarni model atoma u kome se oko jezgra po kruænim putanjama kreñu elektroni kao planete oko zvezda, mada dobro znaju da u stvarnosti atom nije ni nalik tome; pa ipak, taj formalno netaåan model doveo je do rezultata koje ne treba posebno dokazivati, naroåito stanovnicima Hirošime i Nagasakija, pa i Åernobilja. Ako, dakle, tradicionalni kineski model funkcionisanja ljudskog tela posmatramo kao “crnu kutiju” i ako nas, shodno tome, ne zanima šta je u njoj nego samo kakva je zavisnost ulaznih i izlaznih parametara, rezultati ñe biti zanimljiviji. To je, uostalom, ono što su Kinezi i radili: hiljadama godina ubadali su igle u razne taåke na telu i posmatrali reakcije organizma. Rezultati ovih posmatranja åine današnju akupunkturu; treba, dakle, samo da vidimo da li su ti rezultati upotrebljivi za leåenje ili nisu. Konaåno, jesu li? Na æalost, na ovo pitanje još uvek nema definitivnog odgovora, jer se oko toga i danas “lome koplja”. S jedne strane su autoriteti koji su (ponavljamo, uglavnom nenauånim metodama) utvrdili da akupunktura “deluje”, dok s druge strane postoje nauåne studije, sprovedene u kontrolisanim uslovima, koje donose rezultate koji uglavnom ne idu u prilog akupunkturi. Ishod ove dileme još uvek je nerešen, ali ako uzmemo u obzir åinjenicu da ova borba mišljenja traje veñ nekoliko decenija, moramo da primetimo da bi akupunkturisti (naravno, ako su u pravu) posle tako dugog vremena ipak morali da imaju i åvršñe dokaze u svoju korist. Doduše, nije baš da nauåna ispitivanja nisu donela nikakve pozitivne rezultate. Prvo, utvrðeno je da koæa na akupunkturnim taåkama ima nešto niæi elektriåni otpor nego ostala površina koæe. To je posluæilo kao polazište braniocima akupunkture da netaåan model ipak proglase za taåan, ali su ma-

barjak	#43
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:45:47	lo koga uverili u ovo. Drugi rezultat je daleko zanimljiviji: dokazano je da je delovanjem na akupunkturne taåke moguñe umanjiti oseñaj bola (mada, istini za volju, neki istraæivaåi tvrde da se sliåan efekat manje - više postiæe i delovanjem na druga mesta koja nisu proglašena za akupunkturne taåke). Treba odmah reñi da niko iz nauånog sveta ne tvrdi da se efekat potiskivanja bola postiæe tako što se deblokiraju prepreke u meridijanima i omoguñava da ñi slobodno teåe, nego je umesto toga ponuœeno mnogo prizemnije objašnjenje. Naime, na stimulisanje nervnih završetaka koji se nalaze ispod površine koæe naš organizam odgovara tako što luåi poveñanu koliåinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola, kao što su endorfin i enkefalin, kao i nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kad se tome doda placebo efekat, onda uåinak smanjenja bola (koji je ionako subjektivan i podloæan sugestiji) moæe da bude osetan, ali na æalost i kratkotrajan. Treba dodati da su danas poznati i znatno jednostavniji neinvazivni naåini da se izazove kontrolisano luåenje endorfina. U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje još i tako što sniæava krvni pritisak, opušta mišiñe, smanjuje oseñaj uznemirenosti i, što bi moglo da bude znaåajno, neki pokazatelji govore da pomaæe u prevenciji i leåenju nekih sråanih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata, i ovde treba biti oprezan - lekar ñe pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo kakve terapije koja ga sniæava i vodiñe raåuna o stanju njegovog srca kao i o tome da doziranje prilagodi samom pacijentu, a primena akupunkture od strane priuåenih praktiåara (kad je ne sprovodi lekar) uglavnom je nasumiåna terapija “na slepo„. Postoji još nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne potiskivanje bola akupunkturom. Jedna od njih poznata je kao teorija kapije: oseñaj bola koji preko nervnog vlakna dolazi sa taåke ubodene iglom zatvara put impulsu bola koji dolazi sa nekog drugog mesta. Druga je teorija diverzije, koja se oslanja na skretanje paænje sa jednog bola na drugi. Ovo su pojednostavljene varijacije na fenomen koji je u medicini objašnjen i poznat: ako bol potiåe sa dva razliåita mesta u telu, mozak nije u stanju da istovremeno registruje oba oseñaja i zato se jedan od njih prividno blokira. Postoji, recimo, postupak kod koga se vršenjem elektrostimulacije nekog posebno odabranog mesta na telu svesno izaziva bol. Ako pacijent pati od hroniånog oseñaja bola na nekom drugom mestu usled maligniteta u poodmakloj fazi, ovaj novi oseñaj bola moæe åak da bude pravi odmor u odnosu

barjak	#44
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:47:30	poremeñaje apetita, bolesti zavisnosti, migrenu, akne, pa åak i kancer. Ova lista ne donosi nikakvu preporuku od strane Svetske zdravstvene organizacije, pa zato treba imati u vidu da nauåne potvrde za najveñi broj ovih tvrdnji ili ne postoje ili su neadekvatne sa medicinskog stanovišta. Postoji veliki broj varijacija na temu akupunkture, a kod nas su najpoznatiji akupresura (kad se umesto igala primenjuje pritiskanje prstima) i aurikuloterapija, kod koje se terapija sprovodi delovanjem na ušnu školjku, za koju se veruje da na sebi nosi “mapu„ celog tela. Ušna školjka moæe da se ubada iglama, pritiska prstima ili da se na nju kaåe mali magneti. Neke varijacije podrazumevaju zagrevanje akupunkturnih igala spaljivanjem biljnih vlakana (moksa-terapija), zatim ubrizgavanje slanih rastvora injekcijama, korišñenje lasera umesto igala, kao i puštanje slabe struje kroz igle (elektroakupunktura). Da li akupunktura moæe da naškodi pacijentima? Kad se izuzmu komplikacije nastale zbog odlaganja sprovoœenja medicinskog tretmana, ostaju još neki rizici koje je dobro upoznati. Pre svega, treba svakako izbeñi akupunkturu kod æena za koje postoji moguñnost da su u drugom stanju, jer lako moæe da doœe do poveñanog luåenja adrenokortikotropskog hormona (ACTH) i oksitocina koji mogu da izazovu pobaåaj ploda, åak i u ranoj trudnoñi. U nekim sluåajevima prijavljeno je bušenje grudnog koša (pneumotoraks) i mokrañne bešike, lokalni hematom (krvarenje iz probušenog krvnog suda), onesvešñivanje pacijenata, konvulzije (gråevi), lokalne infekcije, ošteñenja nerava, lomljenje igala i alergijske reakcije nastale kao posledica primene igala napravljenih od åelika koji nije atestiran za hirurške namene. Vaæan pokazatelj je i taj što je u nekim dræavama zakonom zabranjena terapija akupunkturom kod pacijenata obolelih od raka. Ipak, najveña opasnost leæi u nestruånoj sterilizaciji igala zbog åega dolazi do prenošenja zaraznih bolesti, meœu kojima su najopasnije AIDS i hepatitis B. Britansko Lekarsko društvo izdalo je zvaniåno saopštenje po kome je nestruåno sprovedenom sterilizacijom posude za slani rastvor (koji se koristi 127 Alternativna medicina Taåke na ušnoj školjki za aurikuloterapiju u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naša štampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernšo (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za širenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglašene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurške intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj šangajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog “politiåkih potreba toga vremena”. U åasopisu se doslovno kaæe: “Åak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke parole”. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaštititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmišljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom. - Nestruåan tretman moæe veoma ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta. - Bavljenje akupunkturom treba zabraniti laicima i dozvoliti iskljuåivo ljudima koji raspolaæu medicinskim obrazovanjem i iskustvom. 128 - S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti šta akupunktura zaista moæe, šta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveštaj sa 4. simpozijuma odræanog

barjak	#45
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:47:42	u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naša štampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernšo (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za širenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglašene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurške intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj šangajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog “politiåkih potreba toga vremena”. U åasopisu se doslovno kaæe: “Åak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke parole”. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaštititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmišljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom.

barjak	#46
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:48:09	- S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti šta akupunktura zaista moæe, šta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveštaj sa 4. simpozijuma odræanog 1998. godine, stiåe se utisak da je mala verovatnoña da ñemo u dogledno vreme dobiti objektivan i nepristrasan struåni stav o stvarnoj efikasnosti akupunkture. Sudeñi po objavljenim rezimeima, ogromna veñina referata govori veoma afirmativno i nekritiåki ne samo o akupunkturi nego i o nekim drugim medicinskim postupcima za koje je teško verovati da potiåu iz nauånih krugova. Sledeñi citat je iz rezimea struånog referata (Ð. Miliñ) pod naslovom “Primena viska u akupunkturi”: Metod upotrebe viska zasniva se na meðuuticaju kretanja strujnih sila u samom visku i reakciji Qi energije bioenergetskih meridijana pacijenata, kao i bioenergetskom naboju Yin meridijana pluña i Yang meridijana debelog crijeva onoga koji vrši istraæivanja. Od ukupno 25 referata, samo dva su bila kritiåki intonirana: jedan je govorio o opasnostima infekcije AIDS-om preko akupunkturne igle, a drugi insistira na tome da prilikom ocenjivanja efikasnosti akupunkturne terapije opservaciona studija (što bi se u laiåkom æargonu reklo “odokativna metoda”) konaåno ustupi mesto nauånom eksperimentu. Evo citata (Z. Adamov, M. Radotiñ) kojim moæemo da rezimiramo raspravu o akupunkturi: Sve uåestalija primena akupunkture bez znaåajnih nauånih dokaza o boljoj ili veñoj efikasnosti takve terapije u odnosu na klasiåne medicinske procedure onemoguñava mnoge lekare koji ne poznaju akupunkturu da o njoj ozbiljno razmišljaju. Dijagnostiåke obmane Ako bismo uzeli univerzalni merni instrument (AVO-metar) podešen da meri otpor na najvišem opsegu (“megaomskom”, kako bi rekli elektroniåari) i uzeli u ruke njegove merne kontakte, kroz naše telo bi protekla struja veoma male jaåine, nedovoljna da se oseti ali sasvim dovoljna da se na skali instrumenta oåita otpor našeg tela. S obzirom na to da najveñi otpor proticanju struje pruæa suva površina koæe, oåitani otpor bi u velikoj meri zavisio od toga kojom jaåinom steæemo prstima merne kontakte. Na ovaj naåin lako je podesiti praktiåno bilo koji otklon kazaljke instrumenta.

barjak	#47
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:49:20	Za razumevanje ovog fenomena dovoljno je i poznavanje Omovog zakona, koji se uåi u osnovnoj školi. Bez obzira na to, nadrilekari ñe rado mistifikovati svaku “mrvicu” znanja. Dr Rajnhold Fol (Reinhold Voll) je još 1958. godine upotrebio takav instrument da bi merio galvansku otpornost koæe na 850 akupunkturnih taåaka. On je razvio pseudonauånu teoriju po kojoj na taj naåin moæe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, veñ i da se odredi terapija pa åak i da se leåe mnoge hroniåne bolesti. Deset godina kasnije, njegov bivši student Helmut Šimel (Helmut Schimmel) pojednostavio je sistem time što je broj akupunkturnih taåaka sveo na 60 i sve ih smestio na dlanove. Zatim je naåinio manje modifikacije na opremi i napravio prvi model koji je nazvao Vegatest 1. Firma Vega danas proizvodi na desetine razliåitih modela, zvaniåno podeljenih u grupe “za energetski balans” i “za ispitivanje” (åudno ali, “dijagnostika” se ne pominje). Ovi ureðaji zasnivaju se na sliånim principima i na istoj filozofiji postavljanja dijagnoze i leåenja bolesti, danas poznatih pod nazivom EAV (što je skrañenica od elektroakupunktura po Voll-u). Ubrzo se pojavio veliki broj sliånih instrumenata širom sveta. Tako danas imamo Accupath 100, Biotron, Computron, Dermatron, Diagno Metre, Eclosion, Interro, LISTEN system, MORA, Omega Acu Base, Omega Vision, Prophyle, Punctos III, One Force i Meritest. Svaki proizvoœaå je lansirao i svoj naziv za dijagnostiåki i terapijski postupak: elektrodijagnostika, biorezonantna terapija (BRT), dijagnostika bioelektriånih funkcija (BFD), elektrodermalni skrining (EDS) i bio-energetska regulatorna tehnika (BER). Vega S-I-T pocket MORA Poseta savremenom nadrilekaru

barjak	#48
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:49:53	Princip rada svih ovih ureœaja je isti, uz manje varijacije koje su uglavnom estetskog karaktera. Pacijent u jednu ruku uzima bakarnu elektrodu, a na akupunkturne taåke na drugoj ruci specijalista mu prislanja drugu elektrodu (bakarni ili srebrni šiljak). Time se zatvara strujni krug kroz telo i na instrumentu se oåitava jaåina strujnog toka. Na skali instrumenta je podela od 0 do 100, pa ako kazaljka pokazuje vrednost izmeœu 45 i 55 to je znak da je odgovarajuñi organ (onaj koji se odnosi na tu taåku na dlanu) zdrav. Niæe oåitavanje je simptom slabljenja funkcije organa, a više znak zapaljenja ili oboljenja. Specijalista lako moæe promenom pritiska da utiåe na oåitavanje instrumenta, a ako ipak ne uspe da dovede kazaljku u æeljeni poloæaj, on ñe “pripremiti” površinu koæe tako što ñe malo da je navlaæi ili osuši. Neki modeli imaju mreæu od nekoliko desetina šiljaka, tako da je dovoljno samo prisloniti jedan ili oba dlana na površinu koja liåi na mali fakirski krevet, pa na ekranu kompjutera oåitati dijagnozu. Posebno zanimljiv detalj na ovim ureœajima åini masivni aluminijumski prsten u koji se, dok se vrši merenje, stavlja boåica sa homeopatskim rastvorom leka. Naime, kad se prvim merenjem dijagnostikuje nepravilan rad nekog organa, specijalista stavlja lek u ovaj prsten i ponavlja merenje. Posle ovoga, naravno, postarañe se da oåitavanje bude normalno i to ñe biti znak da je taj lek odgovarajuñi, što je automatska preporuka za njegovo korišñenje u terapiji. Kako radi ova “detekcija” leka? Nikako. Teånost se nalazi u flašici, pa pošto je staklo izolator, lek ne moæe da utiåe na otklon kazaljke instrumenta. Osim toga, kroz aluminijumski prsten u koji se lek stavlja struja protiåe bez smetnje jer je aluminijum dobar provodnik, pa ni to neñe uticati na tok struje. One Force Meritest 705 Plus Interro

barjak	#49
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:50:33	Postoje modeli koji umesto prstena imaju aluminijumski blok koji liåi na påelinje sañe jer je u njemu izbušeno više rupa, tako da je moguñe testirati i kombinaciju veñeg broja lekova. Princip je i ovde isti: struja prolazi kroz ovaj blok i “obuhvata lekove, sakupljajuñi usput njihove vibracije”, ako je verovati proizvoœaåu. Neki od ovih instrumenata obogañeni su raznim obojenim lampicama, prekidaåima i dodatnim indikatorima, ali je jedini cilj ove “elektronike” da impresionira pacijenta i da ga uveri da se radi o savremenoj dijagnostici. Ipak, aktivni sklop u svim ovim instrumentima moæe da se svede na elektriånu šemu koja je ovde priloæena. Izvor energije je baterija åija struja protiåe kroz osetljivi mikroampermetar, telo pacijenta i famozni aluminijumski prsten za lek. U kolu je i reostat za podešavanje otklona kazaljke, koji moæe da se upotrebi kao dodatna alatka za obmanjivanje u sluåaju da se promena pritiska i ovlaæivanje koæe pokaæu kao nedovoljni. Kod pacijenata koji imaju poverenja u ovaj naåin leåenja, placebo efekat moæe da bude znaåajan. Problemi mogu da budu jedino pravne prirode, jer je zakonska regulativa u nekim zemljama takva da se u zdravstvu zabranjuje korišñenje dijagnostiåkih i terapeutskih ureœaja koji na bilo koji naåin predstavljaju obmanu pacijenata. Tamo gde je taj zakon nešto blaæe definisan, kompromis je naåinjen tako što je proizvoœaå uz ureœaje priloæio i formalnu preporuku da se oni “ne koriste za dijagnostiku ili terapiju nego samo u svrhu izvoðenja eksperimenata sa galvanskom provodljivošñu elektroakupunkturnih taåaka”. Elektriåna šema tipiånog elektrodijagnostiåkog ureðaja Diagno Metre

barjak	#50
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:51:22	Hipnoza Malo koja ljudska delatnost je toliko mistifikovana kao hipnoza. Redovno joj se precenjuju moguñnosti, a åesto joj se dodeljuju i magijska i mistiåna svojstva. Verovatno pod uticajem filma i varijetetskih predstava, publika je poverovala da je hipnoza svemoñna. Tako sada veliki broj ljudi misli da hipnotizer svakoga moæe da pretvori u zombija koji slepo izvršava sve zapovesti (åak i one koje u normalnom stanju ne bi izvršio) pri åemu se, kao kompjuter, iskljuåuje i ukljuåuje specijalnim šiframa i tajnim reåenicama. Pritom hipnotisana osoba iz señanja kao od šale priziva dogaœaje iz rane mladosti (åak i trenutak roœenja) ili iz prethodnih æivota, a posle buœenja iz hipnotiåkog transa ne seña se niåega. Suprotno opštem uverenju, da bi hipnoza uopšte bila moguña, neophodno je da medijum ima æelju i da pruæi saglasnost da bude hipnotisan. To ne znaåi da ñe on tokom hipnoze preñi u novu dimenziju ili da ñe mu se aktivirati neki “tajni program„ u mozgu, nego ñe jednostavno biti doveden u stanje intenzivne koncentracije, maksimalne relaksacije i visokog stepena sugestibilnosti. U medicini se hipnoza uglavnom koristi kao terapijsko sredstvo u cilju promene ponašanja, recimo kod prevazilaæenja fobija (patoloških, bezrazloænih strahova) ili prilikom oslobaœanja od neæeljenih navika, a ponekad daje dobre rezultate i kod umanjenja bolova. Neki psihijatri koriste hipnozu i u pokušajima da se iz señanja prizovu davni dogaœaji koji su izazvali frustracije, ponekad uz upotrebu sodium amitala (takozvanog “seruma istine”). Ovo polje primene hipnoze je pod velikim znakom pitanja jer je sugestibilnost medijuma pod ovim okolnostima takva da je mnogo lakše “usaditi„ mu u memoriju neki iskonstruisan podatak nego zaista dozvati iz señanja potisnute dogaœaje. Ova osobina åini hipnozu neupotrebljivom u policiji i u sudstvu. Ako bi ono što se o njoj misli bilo zaista moguñe, onda bismo svakog svedoka u sudu lako mogli da pretvorimo u savršenu video-kameru koja je ceo dogaœaj snimila i moæe da ga prepriåa bez moguñnosti da konstruiše detalje ili da laæe, ali to naprosto nije moguñe. Memorisanje nema nikakve sliånosti sa “snimanjem” dogaðaja; naprotiv, to je kreativni proces, što ga åini nepouzdanim i podloænim raznim deformacijama i greškama. Zato upotreba hipnoze nije celishodna (a ni dozvoljena) u ovim domenima. Preterano poverenje ljudi u hipnozu, koje su terapeuti åesto zloupotrebljavali, dovodilo je dotle da su nesreñni pacijenti verovali da su sugerisani dogaðaju zaista doæivljeni. To im je stvaralo nove traume i, umesto da

barjak	#51
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:52:29	pomogne, samo im produbljivalo psihološke smetnje. Problemi koji su zbog ovoga nastali do te mere su postali ozbiljni, da je u Americi 1992. godine osnovana Fondacija za sindrom laænog señanja (False Memory Syndrome Foundation, FMSF), koja okuplja 17 000 ljudi unesreñenih sugestijama neodgovornih terapeuta. Najåešñi sluåaj je da se Fondaciji obrañaju za pomoñ ljudi koje deca posle “priseñanja” u stanju hipnoze optuæuju za seksualno zlostavljanje u mladosti, pa tako struånjaci sad imaju delikatnu duænost da utvrde šta je od toga istina, a šta rezultat sugestije terapeuta. Psihijatar Riåard Gardner (Richard Gardner) zvaniåno je referisao o rezultatima detaljnog istraæivanja fondacije. Nalaz je više nego alarmantan, jer je objavljena procena da je sindrom laænog señanja do te mere uzeo maha, da je proglašen za jednog od znaåajnih krivaca za krizu mentalnog zdravlja koja je devedesetih godina zahvatila stanovništvo Amerike. Tako je 1997. godine Fondacija objavila rezultate 105 sudskih postupaka koji su voðeni od strane bivših pacijenata protiv njihovih terapeuta. U samo jednom sluåaju zahtev tuæioca (pacijenta) je odbijen, 42 su završena vansudskim poravnanjem (pacijent se nagodio sa terapeutom oko sume za odštetu), a 53 su u trenutku objavljivanja podataka i dalje bili nerešeni. Za devet sluåajeva sproveden je sudski postupak i svi su završeni presudom u korist pacijenata. Jedan od sluåajeva (koji je tada voðen kao nerešen) okonåan je u julu 1999. godine vansudskim poravnanjem, kada je terapeut prihvatio da na ime odštete isplati 10,7 miliona dolara bivšoj pacijentkinji koju je u toku terapije ubedio da je bila seksualno zlostavljana u mladosti i da je sama na isti naåin zlostavljala svoja dva sina. Neko vreme bilo je opšte usvojeno verovanje da señanje na traumatiåne dogaðaje iz mladosti åesto ostaje skriveno duboko u podsvesti, ali savremeni psiholozi sve više iznose sumnje u vezi s tim. Deca koja su pretrpela neku traumu veoma retko potiskuju te dogaðaje i umesto toga uglavnom pokazuju simptome tih trauma kao što su opsesivna señanja, strah od ponavljanja dogaðaja i manjak interesa za svakodnevne aktivnosti. Beogradski Incest trauma centar, koji je specijalizovan za pruæanje pomoñi zlostavljanoj deci, Crteæ iz 19. veka

barjak	#52
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:53:07	iznosi podatak da nedeljno primi oko pet novih “klijenata” åija je proseåna starost sedam godina, a oni koji su u detinjstvu bili ærtve seksualnog nasilja po pravilu se señaju tog traumatiånog dogaðaja u celosti ili bar delimiåno. Njima nije potrebna hipnoza da se sete neåega što bi, inaåe, rado zaboravili. Zato je od najveñe vaænosti razlikovati señanja koja su indukovana hipnozom od onih koja su autentiåna i koja traju neprekidno od samog dogaðaja. U novije vreme sprovedeno je više nauånih studija u cilju upoznavanja stvarnih moguñnosti hipnoze i dobijeni su rezultati koji nisu ni nalik onome što se inaåe misli. Iz ovih studija doznali smo, recimo, da osobe koje su maštovite postaju dobri medijumi za hipnozu, naroåito ako su sklone fantazijama i sanjarenju u budnom stanju, jer to podstiåe sugestibilnost. Utvrðeno je, takoœe, da hipnotizer nikoga ne moæe protiv njegove volje da pretvori u slugu, kao i da hipnoza ne moæe bitno da poveña taånost memorije - mada delimiåan uspeh moæe da se postigne zahvaljujuñi poveñanoj koncentraciji, ali uz uvek prisutnu opasnost da sugerisane podatke tumaåimo kao doæivljene. Doznali smo i to da osoba koja ne veruje u moguñnosti hipnoze ne moæe da bude hipnotisana protiv svoje volje, i tako smo stigli do najzanimljivijeg otkriña: ono što medijum veruje da se moæe postiñi hipnozom, u tesnoj je vezi sa onim što ñe kod njega zaista biti postignuto. Tako on nesvesno prihvata igru koju mu sugeriše hipnotizer, pa pred publikom laje kao pas ili se skriva pod zamišljeno drvo jer mu je reåeno da u sali pada kiša. Ovo najveñi broj psihologa svrstava u fenomen koji se zove nauåeno društveno ponašanje, u kome hipnotizer i medijum istovremeno uåe šta se od njih oåekuje i igraju uloge u kojima se meœusobno podræavaju. Sve ostalo - gestikulacija, teatralna poza i smireni glas hipnotizera, kao i glumljenje transa ili usnulosti medijuma samo su deo predstave koja opravdava neobiåno ponašanje i usmerena je na to da izazove efekat kod posmatraåa. Sudeñi po istraæivanjima koja su vršili psiholozi Robert Bejker (Robert Baker) i Nikolas Spejnos (Nicholas Spanos), hipnozu bismo pre mogli da definišemo kao manifestaciju društvenog komformizma nego kao posebno stanje svesti. Medijum nesvesno nastupa u skladu sa oåekivanjima okoline, a hipnotizer se ponaša onako kako medijum i publika to od njega preñutno zahtevaju, jer je i jednom i drugom u interesu da “predstava„ bude uspešna. Ovo vaæi i za sluåaj kad se ne radi o predstavi u klasiånom smislu reåi nego o nesvesno odigranim ulogama tokom medicinske terapije, policijske istrage ili parapsihološkog ispitivanja koje se u poslednje vreme åesto pomaæe hipnozom u svrhu dokazivanja postojanja ranijih inkarnacija. Bejker i Spejnos svojim studentima rado demonstriraju vezu izmeœu oåekivanja i efekata hipnoze. Oni navode jedan neobavezan test koji su spro-

barjak	#53
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:53:35	veli nad svojim studentima-dobrovoljcima. Podelili su ih na tri grupe i prvoj su rekli da ñe nad njima izvršiti novi hipnotiåki postupak koji ñe im pomoñi da se sa sigurnošñu sete svojih ranijih æivota, drugoj da ñe isprobati postupak za koji tek treba da utvrde da li “radi„, a treñoj da ñe im primerom pokazati da je hipnoza obiåna glupost. Rezultat je bio sledeñi: u prvoj grupi je 85% studenata tvrdilo da je tokom hipnoze moglo da se seti doæivljaja iz prethodnih æivota, u drugoj 60% a u treñoj samo 10%. Spejnos navodi zanimljivo poreœenje izmeœu današnjeg verovanja u moguñnosti hipnoze i nekadašnjeg u posednutost i isterivanje œavola (egzorcizam). Oba postupka zasnivaju se na nauåenom društvenom ponašanju i na ulogama koje (åesto i nesvesno) igraju akteri sa punim poverenjem u svoju predstavu. Uz dovoljnu podršku okoline, tvrdi Spejnos, svaki naåin ponašanja moæe da doæivi uspeh i da bude prihvañen kao pravilo od strane zajednice. Psiholog E. M. Thornton proširuje analogiju izmeœu hipnotizma i egzorcizma. Ako neki hipnotisani medijum deluje kao da je opsednut œavolom, to je zato što oba postupka obuhvataju sliåan društveni kontekst, podelu uloga i vezu izmeœu aktera, mada se teme i sadræine ova dva postupka razlikuju. Zajedniåko je to što na jednoj strani uvek postoji prisustvo jednog egocentriånog terapeuta, estradnog izvoœaåa ili sveštenika, a na drugoj sugestibilnog i maštovitog medijuma sa dubokim emocionalnim potrebama ili sposobnostima. Urinoterapija I pored nesumnjive bizarnosti, ideja leåenja urinom ima iznenaœujuñe veliki broj poklonika koji tvrde da je ljudska mokraña lek koji leåi svaku bolest. U Indiji je pronaðen dokument star oko 5000 godina, pod nazivom Podmlaðivanje pijenjem urina (Shivambu Kalpa Vidhi) koji se sastoji od 107 stihova. Sliåno su koristili i stari Grci i Rimljani, a u Japanu mnoge æene i danas veruju da za lepotu i neænost svoje koæe mogu da zahvale tome što se redovno kupaju u mokrañi. U Nemaåkoj Velikoj Enciklopediji (Johann Heinrich Zedler’s Grossen Vollstaendigen Universallexikon) iz 1747. godine autori opisuju brojne prednosti leåenja urinom. Današnji poklonici urinoterapije još su maštovitiji - oni piju urin u sveæoj i toploj ili u rashlaœenoj formi, mešaju ga sa voñnim sokovima, sluæe ga uz voñe i slatkiše a salatu zaåinjavaju dodatkom “mokraña i sirñe” (“piss and vinegar”) koji kupuju u specijalizovanim prodavnicama za alternativnu terapiju. Njihov credo je citat iz Biblije “Pij vodu iz svoga studenca i što teåe iz tvojega izvora” (Priåe Solomonove, 5.15) koji naravno tumaåe na svoj naåin,

barjak	#54
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:54:18	a osnovali su i svoja udruæenja i odræavaju kongrese na åijim panel - diskusijama razmenjuju iskustva. Slika 1 je sa Drugog svetskog kongresa urinoterapeuta (kome je prisustvovalo preko 1000 uåesnika), gde su se u izveštaju našli podaci o specijalno prilagoœenom toaletu (prozvanom “apoteka”, slika 2) u kome se, pored plastiånih åaša, nalazi i uputstvo: sakupite vaš urin i primenite ga na koæi, oåima ili ga prosto popijte u apoteci. Uz izveštaj je priloæena i fotografija (slika 3) na kojoj gomila korišñenih åaša svedoåi da se uputstva poštuju. Pošto javnost nije bila oduševljena ovim vidom terapije, poklonici su išli još dalje: angaæovali su eksperta Majkla Marzabala (Michel Marsabal) da dizajnira specijalnu opremu za pruæanje prve pomoñi urinoterapijom. Najavljeno je instaliranje ove opreme u umetniåkoj koloniji Nieuwe Vide u Haarlemu u Holandiji, a zasad je postavljena na plaæi u Barseloni (Španija). Na slici 4 vidimo jedan deo te opreme: stolicu koja se ne razlikuje mnogo od obiånog osmatraåkog sedišta za spasioca na plaæi (mada, da je ova fotografija snimljena u trenutku pruæanja prve pomoñi, moæda bi razlika bila primetna?) Teško je nabrojati sve bolesti za koje se tvrdi da se leåe urinom. Lakše bi bilo navesti one koje nisu na spisku, taånije - nema ih; tu su åak i kancerogene bolesti i AIDS. Neki entuzijasti, u oduševljenju, proglašavaju ovu terapiju za “boæansku manifestaciju kosmiåke inteligencije”. U åemu je njen toliki kvalitet? Urinoterapija je jeftina i uvek dostupna a urin je antiseptiåan i neotrovan (sadræi 95% vode, 2,5% supstance koja se zove urea i 2,5% minerala, hormona i enzima). Van Der Kron (Van Der Kroon) u knjizi “Zlatna fontana: kompletni vodiå za urinoterapiju” tvrdi da je mokraña manje štetna od osveæavajuñih piña i “manje neukusna od æelatina spravljenog od kostiju i æila” (ma šta to znaåilo). Slika 2: WC kao “apoteka” Slika 1: sa svetskog kongresa urinoterapeuta

barjak	#55
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:54:49	Da li je sve to dovoljna preporuka da se urin koristi kao terapeutsko sredstvo? Naravno da nije. Ako nešto nije skupo ni toksiåno to ne mora da znaåi da je lekovito. Poklonici urinoterapije na svom kongresu naveli su brojne prednosti koje ona donosi: reapsorpcija i ponovna upotreba hranljivih sastojaka, hormona i enzima, zatim imunološki efekat (kad se organizam “trenira” malom koliåinom toksiånih supstanci koje se ipak nalaze u urinu kad je åovek bolestan), kao i baktericidni i virucidni efakat (jer amonijak i so imaju antiseptiåko dejstvo). Kao prednosti navode se i unošenje soli, diuretiåki efekat (kojim se ubrzava izdvajanje novog urina), ubrzavanje transmutacije (teorija koja ima veze sa sposobnošñu tela da menja molekule jedne supstance u drugu, ali po svoj prilici ne i sa unošenjem mokrañe) i, na kraju, pozitivan psihološki efekat (što je, nema sumnje, najåudniji od svih argumenata). Moæe li medicina da potvrdi vrednost bilo åega od ovoga nabrojanog? Naæalost, ne. Mokraña sluæi za to da se iz organizma izbace materije koje su nepoæeljne i nema razloga da se one ponovo unose. Omiljeni argument urinoterapeuta, da je urin na neki naåin krv jer ga je organizam iz nje izdvojio, nije uverljiv; urin je otpadak, i ako zbog oboljenja bubrega prestane izdvajanje urina iz krvi, biñe ugroæen æivot. Ako nekome zatreba transfuzija sigurno je da mu neñe pomoñi urin nego krv. Drugi argument je da se vitamin C nalazi u mokrañi, ali treba znati da ga tu ima samo kada ga u telu ima više nego što je to potrebno (jer se na taj naåin organizam oslobaœa viška). Uostalom, kome je stalo do vitamina C, bolje ñe uåiniti ako uzme pomorandæu ili jabuku. Zaista, ako bi se u urinu nalazilo bilo šta što bi moglo da doprinese boljem zdravstvenom stanju, zašto bi se organizam svakodnevno po više puta lišavao tako efikasnog leka? Slika 4: urinoterapijska “prva pomoñ” Slika 3: detalj iz “apoteke”

barjak	#56
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:55:17	Aromaterapija Tako je francuski hemiåar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse) oko 1920. godine prozvao korišñenje esencijalnih ulja iz stabljika, cveña, korenja ili semenja za leåenje. Ovaj termin nije baš sreñno odabran, jer miris ovih ulja nije sam po sebi lekovit (mada jedna naša privatna firma koja se bavi alternativnom medicinom u propagandnoj kampanji tvrdi da sam miris leåi), nego sluæi za identifikaciju ulja. Terapijska svojstva ima sama “esencija„ ulja, zapravo hemijska jedinjenja koja ih åine. Osim toga, kod nekih ulja terapija se sprovodi tako što se udišu njihova isparenja, a åesto se ulja i utrljavaju u koæu ili se piju sa åajevima i drugim bezalkoholnim piñima. Na neki naåin i svako od nas se koristi aromaterapijom, kad se inhalira iznad posude sa biljnim tinkturama ili kad koristi Vicks inhalator, koji je napravljen od mešavine kamfora, mentola i ulja eukaliptusa. Moæemo, dakle, da pretpostavimo da neka biljna ulja imaju terapeutska svojstva, ali prelistavanjem struåne aromaterapijske literature stiåe se utisak da se sa opisima efekata ove terapije ipak preteruje. Nigde se ne pominju rezultati ispitivanja efikasnosti ovakvog leåenja, ali se zato nudi pregršt neodreœenih tvrdnji koje nije moguñe ni dokazati ni oboriti. Knjiga “Aromaterapija„, koju je napisala Danijela Rajmen (Daniele Ryman), prepuna je ilustrativnih primera: “U avionu na putu iz Evrope u Indiju pre nekoliko godina, kaæiprst je poåeo silovito da mi se trese. Dva dana pre toga ubola sam se potkresujuñi ruæe i rana je poåela da se gnoji. Odmah sam stavila ulje åajnog drveta na prst i pre neko što sam stigla u Bangalor otok je prošao i drhtanje je prestalo.„ Evo još jednog primera, ovoga puta iz knjige “Priroda aromaterapije”, u kojoj nas aromaterapeut sa zvuånim umetniåkim imenom Val Lariviera obogañuje sledeñim saznanjima: “U samoj osnovi, aromaterapija koristi esencijalna ulja da bi obnovila ili poboljšala mentalno, emocionalno, fiziåko i duhovno zdravlje. Ona predstavlja ravnoteæu na isti naåin na koji bolest predstavlja neravnoteæu. Ona je povratak središtu, suštini zdravlja.” Kao i sve knjige pisane od strane zagovornika alternativne medicine, i udæbenici aromaterapije prepuni su tvrdnji koje su obeñavajuñe i neodreœene u isto vreme, bez kontraindikacija i ograniåenja primene, kao da se nije reå o medicinskim pitanjima nego o metafiziåkim diskusijama. Åak i kad se iznese neki podatak, on je takav da ostaje samo da verujemo na reå. Recimo, tvrdnja iz iste knjige je da je botaniåar iz 16. veka Matthiole obiånom lavandom uspešno leåio epilepsiju, moædani udar i mentalnu zaostalost; ko ne veruje, moæe da se vrati 450 godina unazad i uveri svojim oåima.

barjak	#57
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:55:47	Poverenje koje mnogi ljudi imaju u leåenje biljem uåinilo je da i aromaterapija dobije veliki broj poklonika. Baš zbog toga, odnekud se stvorilo i mnoštvo samozvanih eksperata za prikupljanje i obradu bilja, koji su mnogo više zainteresovani za to šta trenutno “ide„ na træištu nego za objektivno ispitivanje koliko je koja biljka zaista efikasna kao terapeutsko sredstvo i kakve štetne efekte moæe da izazove. Nema sumnje da je iskustvo niza generacija, koje je koncentrisano u znanju nekih aromaterapeuta (pa i ostalih koji u terapiji koriste biljne produkte) veoma dragoceno, ali je njihov pristup leåenju takav da pacijent, zbog svoje sigurnosti, nikad ne bi smeo u potpunosti da im se prepusti i da izgubi kontakt sa lekarom. Magnetoterapija Leåenje magnetima staro je koliko i åovekovo interesovanje za magnete. Opšte prihvañeni koncept leåenja magnetima stvorio je još pre pet vekova švajcarski lekar Paracelzus (Paracelsus, 1493-1543) koji je zakljuåio da, ako magnet privlaåi gvoæœe, onda moæe da privuåe i bolest i tako je odstrani iz tela. Tokom osamnaestog veka osvojena je proizvodnja magneta na bazi oksida gvoæœa, znatno snaænijih od dotad korišñene magnetne rude, što je dalo nov zamah ideji primene magneta u medicini. Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je Maksimilijan Hel (Maximilian Hell), profesor astronomije na Univerzitetu u Beåu. On je tada objavio svoja svedoåenja o nekoliko uspešno sprovedenih terapija magnetima, åime je zainteresovao jednog prijatelja koji je odmah od njega pozajmio nekoliko magneta. Bio je to Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 1734-1815). Njegovi poåetni uspesi bili su fascinantni, jer su gospoœe iz aristokratskih slojeva naprosto padale u trans ne samo kad je Mesmer koristio magnet, nego i ako bi samo usmerio prst ka njima. Tada je lansirao termin “animalni magnetizam”, åime je podræao svoje uåenje o tome da u svakom organizmu postoji æivotna energija u vidu magnetske sile. Njemu zato nije ni trebao magnet u leåenju, jer je mogao da “namagnetiše” papir, drvo, vodu ili bilo šta drugo i da time izazove isti efekat na pacijentima. Mesmer se kasnije nastanio u Parizu, gde je doæiveo veliki publicitet. Kralj Luj XVI je 1784. godine osnovao Kraljevski komesarijat kome je dao zadatak da ispita istinitost Mesmerovih tvrdnji o animalnom magnetizmu i terapiji. Komesarijat åiji su ålanovi, izmeœu ostalih, bili Anton Lavoazje (Antoine Lavoisier) i Bendæamin Frenklin (Benjamin Franklin), sproveo je seriju eksperimenata posle åega je donet zakljuåak da efekte treba pripisati sugestiji i da je “praksa magnetizacije u velikoj meri veština podsticanja mašte”. Tomas Dæeferson (Thomas Jefferson), koji je stigao u Pariz da bi za svoje novine

barjak	#58
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:56:24	izvestio o zakljuåku komesarijata, napisao je da je “ideja animalnog magnetizma mrtva i ismejana”. Ismejana moæda, ali mrtva svakako ne, jer je u poslednjih nekoliko decenija ova ideja ponovo poåela da dobija na popularnosti. Danas u svetu postoji na stotine proizvoœaåa magneta raznih veliåina i oblika kojima se, sudeñi po tvrdnjama, umanjuje oseñaj bola, ubrzava zarašñivanje preloma i rana, leåe bolesti krvnih sudova, artritis, gojaznost, poremeñaji polne funkcije i još mnogo toga. Oglase u kojima se nude ovi magneti åesto prate i pseudonauåna objašnjenja o mehanizmu njihovog delovanja, koja se oslanjaju na privlaåenje jona gvoæœa u molekulima hemoglobina ili na poveñano dovoœenje kiseonika u tkiva. Ne postoje jasni kliniåki dokazi koji bi podræali ove tvrdnje. Dosadašnja ispitivanja dala su dvojake rezultate. Izvedena su dva eksperimenta, u Hjustonu (Baylor College of Medicine) i u Njujorku (College of Podriatic Medicine). Prvi je potvrdio znaåajan uåinak delovanja magneta na smanjenje subjektivnog oseñaja bola, a drugi suprotno od toga - da ne postoji ni najmanja razlika izmeœu eksperimentalne i kontrolne grupe. Treba ipak reñi da su ova ispitivanja vršena sa relativno malim uzorkom (prvi sa 50 a drugi sa 34 uåesnika) i da opseænije ispitivanje nije sprovedeno. Ako su rezultati kliniåkih ispitivanja ovako razliåiti i nepouzdani, moæe li bar postojeñe znanje iz oblasti biomedicine da nam ukaæe na odgovor? Neki efekti delovanja magneta na ljudsko tkivo objašnjeni su i oni zaista postoje, ali ne u toj meri koja bi odbranila ovu terapiju. Ameriåka Nauåna revija za alternativnu medicinu (The Scientific Review of Alternative Medicine) godine 1998. objavila je ålanak pod naslovom Magnetizam i elektromagnetska terapija, sa dosta podataka koji se odnose na ovu oblast. Izgleda da je taåna tvrdnja da magneti umanjuju oseñaj bola tako što blokiraju provodnost nerava, ali je za umanjenje bola od 10% (koje je na granici primetnosti) potrebno magnetno polje jaåine 240 000 Gausa! To je izuzetno jako polje; terapijski magnet srednje veliåine na jednom centimetru udaljenosti stvara polje ne jaåe od 1 Gausa, a to je nekoliko stotina hiljada puta manje nego što bi iko mogao da oseti. Sliåno je i sa tvrdnjom o poboljšanju cirkulacije krvi pomoñu magneta. Za promenu lokalnog krvnog pritiska od samo 0,2% trebalo bi nam polje jaåine 100 000 Gausa. Savremena medicina åini napore da na neki naåin iskoristi i ove male efekte magnetnog polja na organizam, pa koristi magnete veoma velike snage za terapiju, ali to treba razlikovati od minijaturnih magneta koje nude lokalni proizvoðaåi. Šta zakljuåiti po pitanju leåenja magnetima? Moæda bi najmudrije bilo proglasiti takvu terapiju za nedovoljno ispitanu, bar dok se ne objave poda-

barjak	#59
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:56:51	ci detaljnih nauånih ispitivanja. Ipak, jedna stvar je sigurna: sve tvrdnje prodavaca malih terapijskih magneta su proizvoljne i njihovo pozivanje na nauånu potvrdu magnetoterapije predstavlja obmanu træišta. Terapija kristalima Kristali se zbog svog estetskog izgleda veñ hiljadama godina koriste za izradu nakita, a zbog fiziåkih svojstava nezamenljivi su u elektronici i optici. Ipak, ovde se polje njihove primene ne završava - ako je verovati onima koji veruju u magijske moñi kristala, njima moæemo da izleåimo svaku bolest! Uz takav spisak zdravstvenih problema koji se kristalima uspešno rešavaju, zvuåi neverovatno podatak da na svetu ima još bolesti koje nas ugroæavaju. Ipak, kristaloterapeuti tvrde da ne moæe baš svako da se bavi leåenjem kristalima. Kristal, naime, prvo mora da se “oåisti„ pa da se “programira„. Za programiranje treba biti struånjak ali åišñenje je znatno jednostavnije, i treba ga svakako uraditi kad vam stigne poštom posle porudæbine, jer je usput pokupio negativne vibracije okoline. Eksperti su propisali metode åišñenja: 1. Treba dræati kristal u ruci i izgovoriti sledeñe reåi: “Nareœujem ovom kamenu da se sam oåisti„. 2. Dræati kristal u mlazu hladne ili mlake (nikako vrele) vode iz åesme i snaæno zamišljati kako se negativne vibracije spiraju, a pozitivne ostaju. 3. Zakopati kristal u baštu i dræati ga tamo neko vreme. Zemlja je velikim delom sastavljena od kristala kvarca, koji ñe oåistiti naš kristal. Pazite ako imate psa, jer on naprosto oboæava da iskopava kristale! Terapija kristalima je samo jedan od postupaka leåenja aure, o kojoj je bilo više reåi kad smo govorili o bioenergiji i o Kirilijanovoj fotografiji. Pogledajmo kako se kristali koriste za meditaciju, leåenje, daljinsko leåenje, masaæu, za ispunjenje æelja i za zaštitu od neæeljenog zraåenja. Meditacija. Vaæno je da jedan ålan grupe koja meditira uvek vodi raåuna o tome da kristal kvarca ili ametista bude sveæe “oåišñen„, “posveñen„ i “programiran„, jer bi u suprotnom meditacija mogla da krene rœavim tokom. Svaki od ovih postupaka ima svoje znaåenje i ceremonijal koji je moguñe izvesti i u amaterskim uslovima, ali je ipak najbolje prepustiti to ekspertu. Ovaj savet su, dakako, propisali oni koji su prethodno sebe proglasili za eksperte. Svaki meditant treba da dræi svoj kristal, programiran da zraåi neænu i opuštajuñu kristalnu energiju što ñe mu omoguñiti da, dok meditira uz muziku, vizualizuje u sebi zvuke i tako doæivi unutrašnji mir i harmoniju. Osim

barjak	#60
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:57:19	toga, u sva åetiri ugla prostorije u kojoj se meditira treba da se nalazi još po jedan kristal, okrenut uglaåanom stranom ka centru sobe, tako da cela grupa moæe da se “kupa” u pozitivnim vibracijama koje dolaze sa svih strana. Leåenje. Vaæno je ne koristiti isti kristal za više stvari - onaj koji je namenjen za leåenje ne sme da sluæi ni za šta drugo. Nikako ne treba koristiti isti kristal, recimo, za neposredno leåenje i za daljinsko leåenje, jer bi to pacijent mogao i glavom da plati! Kada je reå o zdravlju, ne treba štedeti nego kupiti kristale i dati ih struånjaku na programiranje. Svedoåenju Dæima Telsona (Jim Telson), predavaåa i eksperta za ovu oblast, dugujemo zahvalnost što moæemo da se upoznamo sa tajnama ove terapije: “Kad je moj najmlaœi sin Kameron imao svega nekoliko meseci, vratio sam se kuñi iz moje kristalne radionice i video da je on vrlo bolestan. Moja supruga Dæudit ga je veñ vodila kod lekara koji je rekao da ñe morati da ide u bolnicu ako mu se stanje uskoro ne popravi. Oåigledno, morao sam nešto da uåinim! Uveåe, kad je Kameron bio pripremljen za spavanje, uzeo sam ga i postavio štap za kristalnu terapiju na njegov stomak. Takoœe sam uzeo svoj liåni kristal za leåenje i usmerio njegovu lekovitu energiju tako da obavije celo Kameronovo telo. Tako sam ga leåio oko trideset minuta, posle åega je mali Kameron zaspao. Ujutro se probudio skoro zdrav! Tako nije bilo potrebe da ga Dæudit vodi kod doktora ili u bolnicu.„ Ovo je lep primer post hoc zakljuåivanja. U priåi ne samo da je izostavljena dijagnoza (koja bi pomogla da procenimo koliko je i bez kristala oåekivano brzo ozdravljenje), nego nema ni podatka o terapiji koju je lekar prepisao (malo je verovatno da pedijatar to nije uåinio). Zato smo nedvosmisleno navedeni na zakljuåak da je kristal taj koji ga je smirio i uspavao (kao da je åudno što je dete spremno za spavanje posle pola sata zaspalo) i, što je najvaænije, izleåio - pri åemu imunološki sistem deåijeg tela, sudeñi po priåi, nije imao nikakvu ulogu. Daljinsko leåenje. Kristalom moæete da izleåite åak i åoveka koji je stotinama kilometara daleko od vas, naravno ako znate kako se to radi. Neophodno je znati ime pacijenta, jer samo tako vibracije kristala mogu da deluju na daljinu. Sve što treba uraditi jeste da se zamisli kako kristal pulsira i odašilje svoje vibracije ka pacijentu, bez obzira gde se on nalazi; sam kristal ñe uåiniti ostalo!

barjak	#61
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:57:45	Poæeljno je (mada ne i obavezno) imati kod sebe fotografiju pacijenta, jer u tom sluåaju moæete da se postavi kristal na nju i da se zamisli kako je njegove vibracije sa svih strana okruæuju, što je znatno lakše nego zamišljati neki dalek cilj. Osim toga, fotografija pacijenta pojaåava vibracije, pa tako one lakše prevale dug put. Tako bi terapeut mogao da formira listu pretplatnika, koje bi svakodnevno leåio (naravno, pod uslovom da se ne šale sa svojim zdravljem nego da mu uredno plañaju pretplatu). Oni njemu svoje fotografije i novac, a on njima zdravlje! Masaæa. Treba poreœati oko pacijenta tridesetak kristala, ravnom i uglaånom stranom okrenutom ka njemu. Najveñi kristal (oåišñen, namenjen, programiran) koristi se direktno za masaæu, ali pošto bi njegov dodir sa koæom bio neprijatan kad bi se primenio “na suvo„, treba primeniti i aromaterapiju (utrljavanje ulja u koæu). To ulje, sudeñi po Dæimu Telsonu, treba ovako pripremiti: “Kad odaberem ulja i napravim najpogodniju mešavinu, ja uzmem svoj kristal kvarca i kruæim s njim oko boce sa uljem u smeru kazaljke na satu. Ovo poveñava biomagnetsko polje boce. Onda skinem zapušaå i usmerim kristalnu energiju direktno na ulje. Tek tada je ono spremno za upotrebu.„ Ispunjenje æelja. Kristali imaju åak i tu moñ da ispune æelje, ali treba znati da to ne mogu da budu bilo kakve æelje, nego samo one koje se tiåu stvarnih potreba; ako bi neko pokušao da zloupotrebi kristal za ispunjenje nekog hira (recimo, dobitak glavne premije na lutriji), onda bi kristal mogao da se za to surovo osveti! Zato treba oprezno birati æelje i pratiti sledeñe savete: “Udobno se smestite i dræite kristal obema rukama. Zatvorite oåi, zagledajte se u veånost i zamislite kako ulazite u kristal kroz vrata na njemu. Najpre ñete proñi kroz uski hodnik na åijem kraju postoje vrata sa natpisom “Soba za æelje„. Otvorite vrata i pogledajte okolo. Zidovi su od åistog zlata, pod je zelen, plafon je obloæen milionima blještavih dijamanata koji se presijavaju u svim bojama. Soba je ispunjena atmosferom blagostanja. Sada mislite na svoju æelju, sa što više detalja. Zamišljajte da je ona veñ ostvarena, pri åemu treba da osetite sreñu i opuštenost. Neka ovo traje 5, 10 ili 15 minuta, koliko osetite potrebu. Kad ste završili, polako koraåajte unazad, izaœite iz sobe i zatvorite je. Vratite se kroz hodnik i izaœite iz kristala. Udahnite duboko, opustite se i otvorite oåi. Gotovo.„

barjak	#62
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:58:15	Ovaj postupak (prenet iz udæbenika koji je napisao Dæim Telson) ponavlja se dva puta dnevno, sve dok æelja ne bude ispunjena. Ako neko prekine pre nego što mu se æelja ispuni, sam ñe biti kriv za njeno neispunjenje. (Treba obratiti paænju na logiåku “kvaku” u prethodnoj reåenici, jer je to jedan od najlepših primera višestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o åemu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Veština kritiåkog rasuœivanja.) Kristalni štap kao komandna palica. Još jedan zanimljivog citat iz udæbenika kristaloterapeuta Dæima Telsona predstavlja oåigledan primer post hoc zakljuåivanja: “S vremena na vreme kristalni štap moæe, osim za leåenje, da se upotrebi i za neke druge svrhe. Na primer, trebalo je da odræim jedno predavanje o kristaloterapiji u gradu na 50 milja od mesta u kome æivim, a vremena je bilo malo jer sam kasno krenuo! Kad sam skrenuo sa autoputa našao sam se u nizu semafora sa crvenim svetlima, što me je još više usporilo. Åudnim sticajem okolnosti moj kristalni štap je leæao na sedištu do mene. Bez razmišljanja o tome šta radim uzeo sam štap i usmerio ga ka sledeñem semaforu na kome je bilo crveno svetlo. Istog trenutka upalilo se zeleno! Tako je išlo i dalje: svako crveno svetlo se pretvaralo u zeleno åim sam usmerio štap ka njemu. Tako sam uspeo da stignem na vreme. Åudno, ali istinito.„ Zaštita od štetnog zraåenja. Za popularizaciju terapije kristalima zasluæan je i Åarls Braun (Charles Brown), iscelitelj iz Montane. Njegovi poklonici istiåu da on neprestano åuje glasove u svojoj glavi i da je jednom prilikom imao viziju kako da poreœa kristale u formu koja je najbolja za zaštitu od biomagnetskog zraåenja. To je on odmah komercijalizovao, stvorivši medaljon koji se reklamira kao “najmoñnija zaštita na planeti„. Ovaj medaljon oko osobe koja ga nosi stvara štit neprobojan za sve negativne vibracije - od kompjutera, mobilnih telefona, fenova za kosu, pa i od energije drugih ljudi. Sudeñi po reklami, stvar je medicinski ispitana i dokazana u deset studija u kojima je dato ljudima da nose kvarcni åasovnik sa baterijom (koji itekako zraåi negativnu biomagnetsku energiju), pri åemu su neki sreñnici imali sa sobom medaljon, a neki nisu. Rezultati su nedvosmisleno potvrdili ono što je bilo æeljeno (mada iz izveštaja ne moæe da se zakljuåi šta), a podatak da je sam Åarls Braun vodio testove ne bi trebalo da bude razlog za nepoverenje. Za svaki sluåaj, autor ovog pronalaska napomenuo je da je “zanimljivo da je samo mali broj uåesnika u studiji imao subjektivan utisak da se bolje ose-

barjak	#63
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:58:41	ña„. Tako, ako kupite ovaj medaljon (što ñe vas koštati od 139 pa do preko hiljadu dolara, zavisno od varijante), neka vas ne zabrine to što nemate utisak da se bilo šta promenilo. Naravno da jeste, samo što to ne znate. Za one koji su još uvek nepoverljivi, tu je i podatak naštampan velikim slovima na reklami, da se ovaj pronalazak bazira na znanju koje je nekim nauånicima donelo Nobelovu nagradu za fiziku. Znatno sitnija slova nas upoznaju s podatkom da su to bili Max Von Laue i William Bragg. Listanjem istorijata ove nagrade, moæemo da vidimo da je prvi fiziåar dobio ovu nagradu 1914. godine za istraæivanja u kojima je pokazao da kristali cink sulfida odbijaju Xzrake, a drugi 1915. godine za Bragov zakon, kojim se definišu udaljenosti površina kristala pri kojima je odbijanje najjaåe. Sudeñi po ovim podacima, ovaj medaljon (ali i veñina drugih) eventualno ñe zaštititi od X-zraka nekoliko kvadratnih milimetara Vaše koæe. Ideja da kristali mogu da zaustave i usmere energiju verovatno je zasnovana na nerazumevanju njihovih osobina, pre svega da kristal moæe da proizvede elektriånu energiju kad je izloæen mehaniåkom naprezanju. Ova pojava, otkrivena još 1880. godine, poznata je kao piezoelektriåni efekat, a primenu je tek sredinom 20. veka našla u elektronskim ureœajima. To, inaåe, nema nikakve veze sa navodnom sposobnošñu kristala da na bilo koji naåin utiåu na naš organizam - naravno, ako izuzmemo plinske upaljaåe sa elektriånim paljenjem od kojih neki sadræe kristal i koriste piezoelektriåni efekat, a mogu da nam prirede bolno iskustvo ako usmerimo varnicu na prst. Braunov zaštitni medaljon

barjak	#64
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:59:17	Alternativna psihoterapija Ovu vrstu alternativne medicine nije lako razlikovati od nauåne, jer se o psihoterapiji van struånih krugova malo zna i o njoj vladaju mnoga pogrešna uverenja. Do skorih vremena, duševni bolesnici bili su tretirani na najrazliåitije naåine. Dok su se u nekim delovima sveta (kao kod ameriåkih domorodaca ili u afriåkim primitivnim zajednicama) prema njima ålanovi zajednice ophodili kao prema svetim biñima, “civilizovani” narodi su ih podvrgavali torturama verujuñi da iz bolesnika treba isterati zlog duha ili ðavola. Vuk Stefanoviñ Karadæiñ u knjizi “Crna Gora i Boka Kotorska” opisuje kako su se u našim manastirima leåile teške duševne bolesti: Pored toga što im åitaju molitve, oni još i vezuju ludake i nemilosrdno ih tuku da bi kazali ime ðavola koji je u njih ušao. Onda napišu to ime na jednu cedulju i bace u vatru. U knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu” (izdanje iz 1940. godine), dr Radovan Kazimiroviñ pokazuje da se i u prvoj polovini 20. veka kod nas ponegde primenjivala ista terapija: Slušao sam da pojedini kaluðeri i danas åitaju ludacima iz ukoriåenog svetog Jevanðelja, pa ih zatim tom teškom knjigom udaraju po glavi, ako se ne bi umirili!... Savremena medicina poznaje više vrsta psihoterapije. Za neke od njih utvrœeno je da su efikasne (kao, recimo, kognitivna terapija) ali se neke nisu potvrdile u praksi i takve je nauåna medicina odbacila, ili im bar prilazi sa rezervom. Napuštene koncepte prihvatili su nadrilekari koji su sebe proglasili za psihoterapeute i proširili ih svojim pseudonauånim idejama saåinjenim od metafizike, religije i veñ uhodane i široko prihvañene filozofije Novog doba. Veliki je broj razliåitih tretmana po kojima alternativni psihoterapeuti sprovode terapiju nad svojim pacijentima. Ukratko ñemo navesti najzanimljivije. Leonard Or (Leonard Orr) razvio je teoriju preporoda disanjem. Po njemu, cilj je da udišete åistu energiju a da izdišete bolest i emocionalni bol. Margarit Seåehaj (Marguerite Sechehaye) i Dæon Rozen (John Rosen) koriste teoriju regresije (vrañanja u prošlost) i ponovnog doæivljavanja roditelja. Terapeut postaje zamena za pacijentovog roditelja i pokušava da koriguje sve greške koje su pravi roditelji naåinili u vaspitanju.

barjak	#65
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:59:53	Dæeki Šif (Jacqui Shiff) sprovodi terapiju tako što zahteva od pacijenta da koristi pelene, sisa palac i pije mleko iz flašice sa cuclom. Sondra Rej (Sondra Ray) i Bob Mendel (Bob Mandel) smatraju da svi problemi nastaju zbog pogrešno voœenog poroœaja. Oni ñe “preporoditi” pacijenta, naravno ovoga puta bez greške. Dæon Bredšo (John Bradshaw) veruje da svako od nas u sebi nosi svoje “unutrašnje dete” i da ñe uravnoteæiti svoj emocionalni æivot tek kad nauåi da bude paæljiv prema njemu. Artur Dæejnov (Arthur Janov) je tvorac Primarne teorije, po kojoj pacijent moæe da se izleåi tek kad nauåi kako da se oslobodi Primarnog bola. Najbolji naåin za ovo je vrištanje, za koje treba nauåiti i uveæbati ispravnu tehniku. Denijel Kesrijel (Daniel Casriel) je razvio Proces novog identiteta (NIP) kojim se deblokira sve što je bilo blokirano. Naåin za ovo opet je vrištanje, ali Kesrijel tvrdi da je njegova tehnika vrištanja znatno bolja od one koju je razvio Dæejnov. Nolan Salcman (Nolan Saltzman) primenjuje Psihoterapiju bio-vrištanja, sliånu onoj koju primenjuju Dæejnov i Kesrijel, ali je njegovo vrištanje bolje jer sadræi više ljubavi! Sve nabrojane tehnike prenosimo iz knjige “Lude” terapije (“Crazy” therapies), u kojoj Margaret Singer (Margaret Singer) i Janja Laliñ (Janja Lalich) veoma afirmativno predstavljaju ove pristupe leåenju psihiåkih i emocionalnih poremeñaja. Navešñemo pasus iz iste knjige u kome se najbolje odslikava profil struånosti ovakvih terapeuta. Sledeñi citat odnosi se na hipnoterapiju, najåešñu tehniku koju primenjuju alternativni psihoterapeuti, ali sliåno vaæi i za mnoge druge postupke: Nisu potrebne posebne dozvole za rad, nikakvi zahtevi za sprovoðenjem obuke niti profesionalna organizacija u koju bi hipnotizeri trebalo da se prijave. Moæete da budete trgovaåki putnik, grafiåki dizajner, nastavnik engleskog jezika ili frizer, pa da ipak sebe nazivate hipnoterapeutom, prosto tako što ñete na zid okaåiti diplomu koju ste dobili posle 18-åasovnog kursa o hipnozi.

DANILO_JE_MLADJA	#66
Odgovori: 6 28. Jul 2009. 08:18:41	alternativa? Ovaj sajt pripada DANILOVICU i jadni su ljudi koji su ostali ovde a da to godinama nisu provalili. Danilo=Mladja=Admin Svi ti ’normalni’ ljudi su pobegli odavde upravo zbog njega, tog selje danila tj mladje, covek koji je otvorio bar 1000 nikova na ovom sajtu, citao/citali privatne poruke clanova i koristili ih za njima znane spletke, namerno kao danilo pravio i radio sta je radio da bi udaranjem u serpe i lonce privukao masu na forum... Nije mu uspelo jer je selja selja i to ce ostati doveka, mozes selju obuci u fino odelo, dati mu sve ali pamet vala ne, seljo ce i dalje zabadati prst u nos a potom u dupe i tako u krug. A sad po receptu Danila sledi spam po celom sajtu.

Ivani	#67
Odgovori: 228 28. Jul 2009. 22:24:52	----------------- " Ziveti i biti ziv nije isto "

Carica_Aurora	#68
Odgovori: 101 31. Jul 2009. 21:31:59

Carica_Aurora	#69
Odgovori: 101 31. Jul 2009. 21:33:09	barjak, ov nije smeh na racun tvoje teme, izvini....tema ti je odlicna!

m4rk0	#70
Odgovori: 383 02. Avg 2009. 22:52:07	Nije bas da verujem u alternativnu medicinu, homeopatiju i sl. mada mogu reci da veoma postujem isto... Ovde je glavni problem u tome sto svaka budala moze postati "lekar", a ljudi veoma cesto slepo veruju. Evo primera iz mog zivota... Kao dete sam par godina jako cesto imao Bronhitis, koji je trajao i po vise od mesec dana. Snimao sam pluca, primio mnogo inekcija i popio jos vise tableta, ali nakon nekog vremena sve se opet ponavljalo. Onda sam otisao kod "nadri lekara" koji me nije pregledao slusalicama neko rukom, dao mi je neku mast i suvu travu za caj+pricali smo o mom zivotu i dao mi je nekoliko saveta... Nakon 2-3 dana sam bio kao ponovo rodjen i NIKADA vise nisam dobio Bronhitis! Koliko specijalista nije moglo da me izleci (isao sam i kod privatnika), a jedan "neuk" covek me je sredio za cas i mozda za citav zivot. ----------------- Pametnom ne treba govoriti, a budali je uzalud.

Iscelitelj	#71
Odgovori: 2 04. Avg 2009. 03:22:33	evo i mene pitanje za Barjaka: -koji bi bio tvoj komentar,kada bih ti ja rekao da sam otkrio revolucionarnu Alternativnu metodu bezmedikamentnog lecenja nekoliko desetina (za sada) zdravstvenih problema.Velika vecina su za zvanicnu medicinsku nauku neresiv problem.Ne znam odakle da prvo pocnem,ali evo recimo problem gorusice.Da li znas nekog gastroenerologa,koji svom pacijentu,koji mu se obrati za pomoc,moze garantovati da ce ga izleciti bez propisivanja dijeta i lekova.JA mogu. A ujedno ako neko ima bilo kakvih problema sa zeludcem,pa makar imao i helikobakter neka mi se javi .Za sada toliko. Iscelitelj

Iscelitelj	#72
Odgovori: 2 04. Avg 2009. 10:16:19	Ja nisam dosao ovde na ovaj forum sto sam dokon,niti zbog svoje propagande.Moj cilj je da pomognem ljudima da se rese svojoh zdravstvenih problema,a prvenstveno tamo gde zvanicna medicina sleze ramenima.I za to ne trazim nikakvu protivuslugu.Sve je BESPLATNO. Pozdrav Iscelitelj

Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.