Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Ona te proganja zato sto bezis od nje. Ne moras bezati, ne moras je se bojati. Moras voleti... Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mrznjom. Tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol i nista drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne ucinis time..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"I nakon svega ostaju samo uspomene koje peku... koje bole... Bilo mi je zao kad je sve bilo gotovo.. ali zasto zaliti kad se vreme vratiti ne moze... Bilo je lepo kad je trajalo.. a sada.. nema toga vise... jer sve je nestalo.. Ponekad ti dodje... pa prodje.. pa ode... ali ipak ostaje.. jer se zakljuca duboko u tvoje srce... tako lako... a tako je tesko pronaci kljuc srece.. pa da se sve to zaboravi.. zauvek... da te napokon sreca poseti... i kaze ti da ima i dobrih ljudi.."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
“Gubiti je strasno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zalost i suze; i dok god mozemo na preostalom meriti velicinu izgubljenog tesko nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osetimo lakocu za koju nema imena, jer to je lakoca prevelikog bola.”
-----------------
Prihvati svaku stresnu situaciju kao pas...Ako je ne možeš pojesti ili igrati se sa njom,jednostavno se popiški na nju.... ... ...
"NEKAD SEDIM SAMA CEKAM SRECU KAZU NECE ONA NAS, TESE ME KAZU KORACA ZA NAMA...TAKO BEZE MI DAN ZA DAN...JA KO LUTKA TKANA SUZOM ANDJELA BEZ KRILA, ZIVIM BAJKU CEKAM PRINCA JOS OD KAD SAM DETE BILA.....NEKAD NEKO, NEKAD NIKO CEKAM DAN DA SVANE OKRECEM SE SVE JE ISTO KAD CEKAM BOL DA STANE, MISLIM JAKA SAM TOLIKO USTAJEM KAD TONEM JA AL NEMA NIKO NEMA NIKOG SAMA SAM NA SVOME ZNAM....
KAD NE MOGU KAD NE MOGU" ============
"Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Od mene nisi tražio ništa nemoguæe šutnja, tijelo, vrijeme, duša sve je bilo moguæe Šutnju si tražio nju si i dobio mi nismo postojali samo se prijateljski sastajali Tijelo si rijetko imao pokojim dodirom u njemu uživao vrijeme sam krala kako sam znala i zadnje vrijeme tvoje lice upoznala Zato ti dušu nisam nikad prodala ni jednu svoju tajnu odala jer bi me s tim samo zadužio a to nisi zaslužio Dušo moja draga nisi zaslužio to i sam znaš da me makar za prijatelja imaš Drugima prièaš kako me znaš kako si me imao i imaš kako me u dušu poznaš sebe i druge lažeš svima oko sebe oèi mažeš Sa mnom se dièiš kao kakvim trofejom ali to se ne postiže takvom cijenom možda tijelo i vrijeme imao jesi ali moju dušu nikada nisi..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Patnja je stanje izolovanosti, tvoj doživljaj i tvoj centar univerzuma, empatija i saoseæanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Èinilo mi se da æe mi se kosti lobanje rastoèiti, da æe mi puæi grudni koš u kome se valjao mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice. Umesto praška za pranje i ’’veniša’’ za izbeljivanje mrlja sipala bih po jednu mericu gorèine, besa, stida, oèajanja, kajanja i poniženja. Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodièno, polako, dok neko posebno bolno seæanje ne bi poslužilo kao okidaè da se ukljuèi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Ðavola. Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo, pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako ’’vreme sve leèi’’, èekala ga, to jebeno vreme, èekala da ga dovoljno najagmim, èekala da se mašina pokvari, da se zupèanik zaglavi, da sve veæ jednom prestane. Ne mogu preprièati kroz šta sam, zapravo, prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Taèka.
Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo podruèje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a raèun se plaæa noæu, na velikim, mraènim i vrelim poljima nesnice ...
Trenuci sreæe.. trenuci bola... svega se sjecam samo do pola... seæa i tuga jedna i druga jednako bole... i mrzim dane i mrzim noci... i znam da ovo neæe proci... i znam da mi ne mozes pomoæi... utjehu negdje moram da nadjem... da pomoc trazim bilo bi ruzno... da nije smjesno bilo bi tuzno... sve je tako bjelo icèisto... i nista vise nije isto... podji jos danas... dodji mi odmah ma gdje bio... iz saka zivot mi bjezi... od smrti takav mnogo je tezi... prica za sebe svaki je stih... svejedno da li je glasan ili je tih... i mada se najcesce s razumom kosi... poruku istu svaki nosi... Sada i Uvjek...Forever...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
... 
... 
Everpedalu 
