Koracam bosa tvojim tragom Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu U tvom odelu trazim odlutalu toplotu Pogledom doticem sve sto si ti gledao Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli Secam se zaveta tvojih ociju Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene Sa svakim danom se suocavam umorna srca tromih nogu To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage A ostatak mi treba da bi te sacekala.
Danas sam jaka kao stijena. Nièeg me nije strah. Znam da mi više nisi važan i da od mene ne možeš stvoriti prah. Postala sam èvrsta, možda èak i hladna kao ti. Ni suze, ni smijeh na moje lice ti više ne možeš namamiti. Preboljela sam te. Danas to mogu reæi glasno. Ne volim te !
Secaj me se kada zora bela sunce u svoj dvor zacaran vodi; secaj me se dokle ispod vela srebrnoga noc snivajuc hodi; Uzdrhtiš li kad te zadovoljstvo zove ili senka mami u vecernje snove cuj iz tamnog granja kako rec odzvanja:
Secaj me se; secaj me se kad volja sudbine zauvek te rastavi od mene, kad od tuge,godina,daljine ovo srce ocajnicki svene. Za moju se ljubav ti pomoli Šta su prostor ili vreme kad se voli ?! Dok je moga srca,vecno ce da grca: Secaj me se.
Secaj me se kada slomljenoga srca budem u san vecan pao; secaj me se kad vrh moga groba cvet usamljen bude nežno cvao. Videti me neceš, ali neumrlim duhom cu ko verna sestra da te grlim. Cuj u tami glas ko jecaj sami:
SECAJ ME SE!
Alfred de Mise
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
U beloj sobi beloga dvora kraljica uze haljinu letnju, belu, naravno, jer tako mora, pa zatim klisnu sama u setnju.
Nije odmakla mnogo daleko od svoga bljestavog belog dvorca kad je odjednom prepade neko u liku opakog crnog lovca.
Sta sad da radi? Oh, da je samo slusala savet svog belog kralja! Sad mora u beg tamo il’ amo, jedno je jasno: ovde ne valja!
Okrenula se ka jednoj strani i pokusala da pozuri. Da je bar svita tu da je brani sad kad je opaki lovac juri.
Spas joj je doneo njen konj beli ozario je smezkom srece. Ali, za setnju sad zna dvor celi slucaj dobija razmere vece.
Beli je kralj bio jako besan. Ne sme kraljicu niko da dira! Dvor mu je beli postao tesan, zato sad ratnicka truba svira!
Na polje isplovi bela reka: svita, topovi, konji, dva lovca Videce crni sta ih tek ceka kad oni krenu put crnog dvorca!
Crni je kralj na sve bio spreman pa se sakri u crnI hlad. Da bi odbio tu belu neman, naredio je hitnu rokadu!
Poce u neki cas da se jezi od nepoznatog i cudnog vonja I sebe uhvati kako bezi od jednog obicnog belog konja!
Ubrzo stize ostala svita da ga zaseni svojom belinom. Crni kralj sad svoje pita, bore li se svi istom zestinom?
Nazalost, brzo ga prode volja i shvati da se najgore sprema kad baci pogled na prazna polja i vide da nikog crnog nema!
Pokusa da bezi sada dalje ali ga sterase u jedan kutak. Beli kralj popravi svoje halje pa glasno rece: Sad je trenutak!
Izlicu te u crno more u ovaj za tebe najcrnji sat! Kraljicu niko ne sme da dira i zato evo ti; SAH MAT!!!
Dragana Konstantinovic
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Zima se svija pod belim svodom i crta šare dahom od leda dok njen mraz guši krik za slobodom neèeg u meni što se još ne da.
Polako, tiho, poslednjom snagom ruka se pruža do male škrinje, prozirne, krhke, što skriva blago, sklanja sa skrinje ledeno inje.
A iz nje zraèi te zemlje grumen nabijen setom svakog trenutka, list moga hrasta od Sunca rumen i dva tri dobro znana belutka.
Naèas me ispuni nešto nežno, neka toplina blaga i setna poèe da topi hladno i snežno, ožive neka proleæa cvetna.
I gledam, svaki taj kamen diše, tuguje sa mnom, seæa se, smeje, i svaka mrva zemlje miriše, s uvelim listom proleæem greje.
I naèas nesta inja i mraza i zima ledeni popusti steg; ipak, duga je ta zimska staza, a u meni pada tek prvi sneg...
Dragana Konstantinovic
Kroz žamor ispraznih prièa poneka reè me zapeèe. Iz senke nehajnog osmeha tvoj pogled nemušto bode.
Oseæam, gasi se bliskost, svežina donosi veèe... Uz pljusak poslednjih podsmeha prijateljstvo nam ode...
Da li je moglo drugaèije? Da li je sve moglo bolje? Uzdah ponesen seæanjem proteklo trajanje broji...
Za sve je potrebno hrabrosti i samo po traèak volje... Sva su iskustva dragocena al’ zbog njih ne postojim.
Kroz tamu koja se spušta gase se poslednja lutanja. Više i ne pitam zašto, to nije pravo pitanje...
Obavijena slutnjom prihvatam naša æutanja i svaka nova misao donosi novo svitanje.
Dragana Konstantinoviæ
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Nisi uspeo skriti Oka Drhtaj. Nebo u njemu Ostalo je vedro. Za mene
Dragana Konstantinovic
Himna (za Ludwiga)
Mora li se uvijek jutro vratiti? Ne prestaje li nikad sila zemaljska? Nesretna djelatnost troši Nebesku rumen noæi? Hoæe li ikada tajna žrtva ljubavi Vjeèito goreti? Odmjereno bješe Svijetlu njegovo vrijeme I bdijenju. Ali moæ je noæi izvan vremena, Vjeèito je trajanje sna. Sveti snu! Ne usreæuj previše rijetko One koji su noæi posveæeni U svagdanjem zemaljskom radu. Samo te luðaci ne prepoznaju I ne znadu ni za kakav san Osim u sjeni, Koju na nas bacaš, sažalno U onom sumraèju Istinske noæi. Oni te ni ne osjeæaju U zlatnoj bujici grožða, U èudesnom ulju Bademova stabla I smeðem soku maka.
Oni ne znaju Da si to ti, Koji oblijetaš grudi Nježne djevojèice I od krila njenog stvaraš nebesa. Ne slute, Da iz starih prièa, Otvarajuæ nebo, ti se približavaš I nosiš kljuè Za stanove blaženih, Šutljivi vjesnièe Beskrajnih tajna.
Novalis
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Ja mogu da se kunem u laz, kad pomislis da dobro me znas ucinila bih nesto ludo radi reda
Ja mogu da ti pokvarim dan, k’o crna zemlja teska sam, ali umem da te volim k’o nijedna.
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje, sto sam davno sakrila. Dokazi mi da me neces raniti nikada.
Uvek sam htela divlje, a terala pitome, zbog toga i srce moje se ne daje nikome, samo se tuge broje za pogresne izbore, i sta mi drugo ostaje nego da ti verujem.
Ja mogu da te ostavim sad, da ljubomorna preturim grad, kad u pola noci vidim da te nema.
Ja mogu da ti porusim svet, al’ necu, da flertujem sa drugih pet, al’ necu, ali umem da te volim k’o nijedna.
Pomozi mi i pronadji u meni sve ono najbolje, sto sam davno sakrila dokazi mi da me neces raniti nikada.
Dobro moje
LUD AL’ PONOsAN
Ko u tebe veruje, ko ti telo oseca, da ti laze naivno ne zna niko kao ja.
Da ti glasa ne cuje, i da glavu okrene kad mi gledas lice, zna... zna li iko kao ja?
Oooooo, ja mogu da te s kraja sveta vratim, jedini za svoju ludost da ti malo platim, isto sam i lud i ponosan na to...
Oooooo, ti bi dalje al’ se uvek vratis, ma nemas gde, a ni sama ne znas to da shvatis, sam Bog zna sto bez tebe ne mogu, a bolujem kad smo zajedno.
Tvoja put po meni je kao mleko prosuta, i sve tvoje odaje ne zna niko kao ja.
Boze nije tako, znam, al’ ne znam sta se desava, sto te vise znam, k’o prst, sve mi teze...
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Ponoæ je...u sekundi umire èitav jedan dan. I ceo jedan dobijamo na poklon. Pozlati ga svojim osmehom i uveæaj njegovu vrednost 1000 puta... Ako ne umeš sebi uèini to nekom dragom.
----------------- Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoèarani, u svojim išèekivanjima prevareni.
Ne znadoh da l’ beše san il’ java, kad prvi put ugledah tvoje oèi ... tad usnula ljubav prestade da spava, i šapatom najlepše stihove sroèi ... tad magija ljubavi me ponese u san...
Rada upita ...... : "Da li si zaljubljen u mene"? On odgovori - Ne! Rada ga pita: "Mislis li da sam lepa?" On odgovori Ne! Rada ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?" On odgovori Ne! Na kraju ga pita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?", a On opet odgovori Ne! Okrenula se Rada i veoma tuzna odlucila da ode od njega. On ju na to zagrli i kaze joj: "Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim!" "Ja mislim da ti nisi lepa - ja jednostavno mislim da si prekrasna!" "Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!" "Ja ne bih plakao da me napustis, ja bih umro zbog tebe!"
Ja ne znam kako izgledaš, al’ zamišljam ti glas, jer niko, nikad lepše šaputao mi nije. Zamišljam ti oèi, no to su samo boje. A ruke, ah ruke tvoje sto igraju sa zvezdama, u jednom divnom snu.
... Trebam tvoje prste na mom licu kao preglasan sat u mraku jutra ... Probudi me glasno, uroni u hladnoæu sobe i razvuci po praznom zidu prozora, rekoh, nema ali ti si tu ... Svetli za mene ... Ostani ...
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš preèicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespuæima. Stigao si èim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna ... U tome je jedini trik ...
... A onda je èula otkucaje srca ... njegovo srce bilo je muzika i reèi koje je uvek slušala. Srce kuca ravnomerno kao da se ne obazire na to što je ostali deo tela ošteæen. I dok je tako smireno držala glavu na njegovim grudima, dogodilo se èudo. Èula je ono što joj je bilo potrebno. Njegovo srce otkucavalo je reèi koje usta više nisu mogla da izgovore ... Volim te ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Vredeo je svaki korak moj na putu ka tebi, opet si tu ... daj mi ruku, pusti da te vodim u hram srca moga, pusti da budem tvoj èarobnjak bar na trenutak tvoja želja ... zatvori oèi ... nasloni glavu na moje srce jer tu æeš se osecati sigurno ... slušaj taj èarobni ritam Ljubavi ... magiju srca koja æe te opèiniti, sa kojom æu te ovekoveèiti kao liènu sreæu ...
... Tvoj dah me mami da ti se dam ... Voli te, voli te tvoja zver, sudbine tvoje dar i žar ... Ostavio si trag po telu mom koji nikad, nikad neæe da proðe ... ostavio si prah u srcu mom i on æe uvek, uvek da traje ...
"Cula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kozu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajuci uzalud za malom, najmanjom greskom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odskrinute skoljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice za koju sam mislio da umire kad te obuzme i da se vise ne moze vratiti ako je jednom prebolis. Da, zeleo sam je, jako sam je zeleo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspesno pokusao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u cudni raspored sicusnih mladeza na tilu vitkih ledja...I trgao se.Uplasen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih zeleo da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Mozda... Ja sam momak staromodan. Prevazidjen. Po mojoj religiji, moja zelja je samo pola zelje... Lepo sanjaj, mali misu nabareni. Ko zna da li ces mi ikad vise biti tako blizu? Mozda cu se kajati, mozda cu morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci...Neka... Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja... Laku noc, njene pospane oci..."
Djordje Balasevic-Tri posleratna druga
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Magija poèetka je kada je sve kako treba, kada si na sedmom nebu, kada probude se oseæanja retka. Kada si nasmejan zato što je ona pored tebe non-stop, od petka do petka, kada si sreæan zato što je svakim danom sve više upoznaješ i što te ona iz dana u dan sve više voli, to je magija poèetka.
Magija poèetka, za mnoge je retkost, a za neke samo san. Magija poèetka je za veæinu potreba, zavisni su od toga kao od droge jer ne mogu da se oporave od prve ljubavi, jer ne mogu voljenu osobu da izbace iz srca van. Magija poèetka je potreba, magija poèetka je kao lek koji bi konzumirali svaki dan.
Magija poèetka…kada prodje nastaje rutina, sve postaje jednolièno i kao po ne pisanom pravilu romansa poèinje da se gasi. Jedno od dvoje pokušava da probudi magiju sa poèetka, ali kada jednom prodje ništa više nije kako treba, uzaludan je trud da se veza spasi. Kada magija prodje ostaje samo navika.
...plavi cuperak je genije... 
