Jednoga dana, vidjeli nismo, Ježic je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pricao meca, stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k’o jaja: "Za druga Ježa Na kraju gaja".
U pismu piše: "Ježurka, brate, sanjam te cesto i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Dodji na rucak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu. Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom. Nježno te grli medena lica i pozdrav šalje lisica Mica" ...
Plavi cuperak obicno nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan cuperak plavi zamislite gde? - U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo. U glavi. To nije moj cuperak plavi, vec jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videceš šta - kad jednog dana cuperak necije kose tude malo u tvoju glavu ude, pa se umudriš, udrveniš, pa malo - malo. . . pa pocrveniš, pa grickaš nokte i kriješ lice pa šaljes tajne ceduljice, pa nešto kunjaš, pa se muciš, pa uciš - a sve koješta uciš.
Izmešaš rotkve i romboide. Izmešaš nokte i piramide. Izmešaš leptire i gradove. I sportove i rucne radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znaš šta ceš od muke.
Sad vidiš šta je cuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od decaka- pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.
ja cu dodati odlomak iz Alhemichara ako smem ... ovaj deo mi se svideo ...
Kada covek dublje zagleda u dusu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj... i samo postoji taj trenutak...
Vuk se tog jutra rano probudio, oprao zubice, izdžogirao uobicajenih deset kilometara, popakovao torbicu sa šminkom i cipkastim donjim rubljem (uvek treba imati stila), i veselo se zaputio u šumu. - Danas ima da razbucam one prasice, a i Crvenkapica ima da prode k’o bosa po trnju… - zadovoljno je pocupkivala, oblizujuci se, matora nabildovana vucina. Na njegovu ogromnu žalost tri praseta, koje je prvo posetio, napravila su bunker po svim standardima moderne teorije o fortifikacijskim objektima i preprekama, dok Crvenkapica nije krenula u posetu pošto je, prethodne noci, bila na nekim orgijama, pa je bila isuviše umorna da odnese klopu džangrizavoj babuskari cija je jedina, ali zato omiljena, tema bila: kada ce penzija, što ne ponove izbore…? Isfrustrirani vuk sada više ne džogira, upisao je Vojnu akademiju, i posecuje žurke gde se bode u venu. Oronuo je, i propao, ali smatra da nikad nije bio bliži cilju. Prasici citaju naucnu fantastiku i eksperimentišu sa nevidljivim štitovima - od polja sile, a Crvenkapica je prva animir-dama u gradu, pod dobrom zaštitom lokalne mafije. Ne ide više po žurkama, makar ne po onima na kojima se vuk nalazi.
a: Voleo bih Da Se Nisam RODIO u OVOm VREMEnu ! a1:NIJE sine NAMA dato TO da ODLUÈIMO ! VEÆ je NAŠE sine DA to VREME koje NAM je DATO isKORISTIMo BOGoUGODNO !!!
Svako ima neku tajnu: šu šu šu ... neko lepu i beskrajnu, neko tužnu ili smešnu, neko zlu. Neko svoju tajnu slaže. Neko odmah mami kaže. Neko svoju tajnu ne bi isprièao ni u snu. Neko šapne: samo tebi... kao drugu: šu šu šu ... Obièno su tajne glavne izmišljene i ljubavne. Al i druge kad se zbroje, naše, vaše, moje, tvoje, leve, desne, èudne, sjajne, sve jednako mnogo znaèe, jer - inaèe zašto bi se zvale tajne? I ja imam jednu tajnu vrlo važnu, vrlo vrednu. Nikom drugom - samo tebi prišapnuæu jutros nju. Hodi bliže: šu šu šu ... Sutra rano... šu šu šu ... Baš onamo... šu šu šu ... Ali nikom to ne kaži. Sam potraži. šu šu šu ...
Pronaæi æeš vrlo lako i videæeš da je tako.
M.Antic
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Èekaj me,i ja æu sigurno doæi, sve smrti me ubiti neæe. Nek rekne ko me èekao nije: Taj je imao sreæe! Ko èekati ne zna,taj neæe shvatiti niti æe znati drugi da si me spasio ti jedini èekanjem svojim dugim
Simonov
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Voleti nekoga prirodno... verno... jednako... nije dovoljno Voleti nekoga tajno A nikada ga ne dotaknuti... voleti nekoga iskreno i uvek verovati, voleti nekoga nezno... nije dovoljno
Dodji! Soba je puna Tebe. Pun Tebe pogled što Te zalud traži. Zovu te svjetlost i mrak. Teško je ostati jak sam. Treba Te nemir da mi skineš svemir s prašnjave police šutnje.
Dodji! Sve što Ti nikada ne kazah možda Ti opet ne bih znao reci. Pruži mi ruke, obavij ih oko vrata, na oci stavi mi dlan. Šapci mi o proljecu, o mirisu višnjina cvijeta, o ljepoti (zaboravili smo diviti se njoj!) o dobroti (kako cudna, kako uzbudljiva rijec!) o radosti (kako je daleko sunce, kako je blizu mrak) o mladosti… (kako je težak i kako pun Tebe ovaj bez Tebe žalosni zrak.)
Dodji!
Enver Colakovic
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Govori, govori, govori... Sklapam oci i slusam istodobno, Eto, prodjosmo i vrhove i gori i letimo nad morem i kopnom... Nalijevo krvavo vece gori, nadesno se puse pozari tamni... Kuda li cemo stici kada zazori ? Kud li vodi ovaj put zamamni ? Onamo, gdje cemo u samoci, dva plamicka sliti se opojna, i sred bezbrojnih zvijezda po noci zasvjetlucati kao zvijezda dvojna... Ne znas ? Ni ja ! Nijedno ne znamo, Ali... vodi me, vodi me onamo...
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Nezna rosa, sto se blista, na Suncu u travi, raduje se i lepotu, s plavim nebom slavi, gledajuci ogledalo, tvog prelepog lica, shvatajuci da si nezna, uzdrhtala ptica.
Svaki oblak prolazeci, s neba ti se smesi, sa tobom bi i andjeo, mogao da zgresi.
Tihi vetar kad protrci, zamrsi ti kosu, pomiluje tvoje grudi, i takne po nosu.
A nezna se trava svija, kada po njoj gazis, i uziva jer je tada, stopalima mazis.
Slavuj kad u liscu peva, tebi je u cast, jer ti cuvas kljuc lepote, i nad njome vlast.
Nestvarna si kao magla, magicna ko duga, slatka, lepa i pametna, ko nijedna druga.
Lice tvoje kad zablista, osmehom od Sunca, tad i zubor potocica, pocinje da bunca, ustreptao i zadivljen, prozirnom bistrinom, omadjijan tvojim bicem, bozanskom istinom.
Harmonija iluzija, odeca je tvoja, sva satkana od mastanja, u hiljadu boja.
Mali pauk sto ispreda, nit srebrne svile, sanja da su vlasi kose, tvoje one bile.
A pcelica sto na cvetu, zuji pesmu meda, ljubomorna na sve druge, nikome te ne da.
Cvet te svaki zove: Hodi! Lepsi sam od svih! Uberi me, mirisni me, zaboravi njih!
Ushicenjem tvoje duse, Bog sara nebesa, tvoje oci sjajnije su, od zvezdanog plesa.
A prstici - leptirici, vragolasto lete, taknu ovde, onda onde, svuda malo slete.
Melodija tvoga glasa, kroz noc Mesec zove, da zajedno ispevaju, uspavanke nove.
Mili obraz decjeg lica, smesi se u snu, sanjajuci dobru vilu, jer zna da si tu.
U tebi su zapisane, tajne ovog sveta, teze te je proniknuti, od lastinog leta.
Ti si srce vasione, vecnost koja tece, izvor si i ishodiste, svake moje srece.
Jos si u mojim stihovima. Pisuci ih cini mi se kao da ih citam zajedno s tobom. U nekoj tajanstvenoj zemlji sa plavijim nebom, vise sunca. S tobom polazim opet u svako novo jutro... Gledam tvojim ocima zoru.
Obojim svaku misao mirisom cvijeca procvjetalog nakon dugih zimskih mrazeva. Pazljivo... Kao najvecu dragocjenost. Da ne izgubi svoj miris na dalekom putu do tvog srca.
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Najljepse moje kada rijeci otrovne ubiju njeznost slome najbolje
A strast bez razuma ruku pod ruku bili smo svoji i niciji s kojom lakocom vjerni i nevjerni
Zbog sujete i gluposti nismo uspjeli
Vjeruj mi, nisam namjerno svaku rijec da mogu ja bih povuk’o ponosni dotakli smo dno mogu da te ne volim, ne i da zaboravim neoprostivo si mi duzna zbog tog
Ruku pod ruku bili smo svoji i niciji s kojom lakocom vjerni i nevjerni
Strast bez razuma moram veceras svoj bijes da potrosim jos jednu u nizu mjesto tebe zagrlim
Vi uopšte ne lièite na moju ružu, vi još ništa ne znaèite, reèe im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obièna lisica slièna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu...
Ljudi sa tvoje planete, rece mali princ, gaje pet hiljada ruza samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono sto traze... - Nisu u stanju da nadju, odgovorih... - A ipak ono sto traze, moze se naci u jednoj jedinoj ruzi ili u malo vode... Ali oci su slepe. Treba traziti srcem.
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
- Ono sto je vazno, to se ne vidi... To je kao sa cvetom. Ako volis jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je nocu gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cvece. To je kao s vodom. Ona koju si mi dao da pijem bila je kao muzika secas li se... bila je slatka.
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Kroz noc koracam i cekam te ...govorim ti neke slatke reci al tiho da ne cuju drugi onako kao i ti kad si prisao mi i sasvim blizu gorele su tvoje usne nisam te razumela ali sam znala sta si mi govorio kao i ti kad dotakao si mi usne i oziveo me
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Ti zivis gde zvezde tkaju sag od srebra i nevinoscu sja tvoje lice dok nedostizan kao sena nastavljas svoj let
Negde sakriven tvoj je svet moj svet si ti vecnom ljubavlju dodirni me i ostani uz mene
Jer ti si princeza nekog drugog sveta tvoja rec stvara cuda, budi iskrena uputi mi osmeh tek da znam postojis, nisam sam, negde izvan planeta
Jos ne znam da l’ si zvijezda ili zena i samo jedan tren da postojis ko ruzicasta morska pjena na zalu stojim sam galebova stope brise val, ali samo vecnom ljubavlju dodirni me i ostani uz mene
Jer ti si princeza nekog drugog sveta tvoja rec stvara cuda, budi iskrena uputi mi osmeh tek da znam postojis, nisam sam, negde izvan planeta
znas li da nisam mogla disati, jedva sam misli stigla sabrati, kad sam te tada videla srce mi je moglo zastati... htela sam istog trena otici, tvoj pogled mogao me ubiti, ko da je bilo sudjeno... za kap ljubavi da nam kane za malo srece na dlan da stane hajde samo da želimo da budemo uvek svoji da sanjamo svet u boji
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Ne trazi od mene da obaram s nogu fatalnim pogledom morske sirene sve ono sto jesam,to ti mogu dati al`ono sto nemam,ne trazi od mene ipak me potrazi,pomakni se,kreni, pred tobom stojim,vidis li me ´gde sam nadji ono lepo,skriveno u meni i voli me...TAKVU KAKVA JESAM!
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Nagrado moja, sanjaš li me noæas? Da li ti se usne potajno smeše, dok ti na licu podrhtava mojih usana trag? Da li te u snu dotakne moja želja da me jutro probudi tobom i osetiš li moje misli dok ih provlaèim kroz tvoje prste?
A, moja noæ... Previše je topla od snova sa tobom i previše kratka za sve snove o tebi.
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Ne trazim ti zivot ceo, Trazim samo jedan eio, Jedan minut zivota tvog, jedan pogled oka tvog, Za jedan otkucaj srca te molim, ma shvati jednom da STVARNO TE VOLIM!
Nebo moje, sunce moje, Zagrli me, poljubi me! Zeljna sam ti pusta raja: Zagrljaja, uzdisaja; Zagrli me, raju moj! Tude bele ruke sklopi, Tako! Cekaj! Ljubi! Ljubi, Dok se teret ne izgubi, A srce ne rastopi - Ne izgori zivot moj!
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Neka te nema više za mene, nek ne postoje ni uspomene, ni dodir nežni ni jutra snena, neka, neka te nema...
Ne èudi se mojoj suzi u oku, ne zameri mojoj bori na èelu, ne smej se, kada mi usne u grèu podrhtavaju, veæ znaj, u tom trenu moja duša krvari.
Molim te ne dozvoli da osetim i vidim zadovoljstvo na tvom licu zbog postignutog cilja, Ponizno molim ne ubijaj u meni i onu zadnju klicu poštovanja !
Dozvoli mi, ako je to moguæe da pod okriljem ovog neba živim dostojanstveno, Ako mi pružiš ruku, prošetaæu te kroz jedan vrlo lep, i plodan život, život pun ljubavi, razumevanja i poštovanja.
A do tada, ne uživaj da svakim danom šetaš po mojim ranama, i bez tvojih koraka, one su preveliko breme za mene.
Znaš li možda, šta je Šantiæ rekao?! Ako ne znaš reci æu ti " Ostajte ovde, sunce tudjeg neba neæe vas grijati kao što ovo grije, gorki su zalogaji hljeba gde svoga nema i gde brata nije!"
Nemoj, nemoj mi zameriti, to bi bilo i previše lako¨! Pokušaj da me shvatiš, a to je, mnogo, mnogo teže.
I bojim se da æeš tada kao i ja u nekom kutku, ili u trenutku kada je noæ prepuna svitaca i razigrane meseèine, zaplakati, onako kao što znamo, iz duše, tiho, polako... Neka, neka te nema...
Iz koje si ti ljubavi? Iz koje knjige? Iz kojeg romana, kad mi tako bez ikakvog plana, bez namjere, srce lomis na dijelove, i noci mi pretvaras u dane?
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Tu sam Skriven ispred svoga monitora Na sledeæoj stranici ove knjige Na drugoj strani stare setne ploèe Posmatram te sa tvoga display-a Ovde sam se skrio od samoæe
Ja sam Kofein na tvome jastuku Prašina na kljuèu tvoga srca Ali nestalan kao kapljica kiše Ja sam nešto poput tišine Kad izgovoriš mi ime nema me više
Zato Nemoj tragati za neèim èega nema Na velikom raskršæu teško se snaæi Put do mene je lakši i kraæi Ja sam naoèare na tvome licu Kad prestaneš tražiti, tada æeš me naæi
Stani malo, pogledaj me ti u mojim zjenama ces sebe viditi to nije odraz, to je istina to je ljubav sto nas sebi uzima
Uvijek sam bio samom sebi dovoljan a tek sad vidim da pola bio sam taj drugi dio donijela si ti i sad se ne mogu od tebe dijeliti
I sve ja imam samo kada ti si tu a kad te nema samo ti mi ostajes i sebe pitam da li sada sam u snu il’ tek se budim sad po prvi put il’ mozda ludim jer sto te vise gledam to te vise nikom ne dam ja
Tvoja ljepota sto s neba dodir je iz mene gura sile dosad skrivene i dok te ljubim topim se u bunilu na moje usne cudne rijeci naviru
Moje tijelo tek uz tvoje osjecam moja jutra tek uz tvoja nose dan u tvome osmijehu cujem i svoj glas i cijeli svijet tu je samo radi nas
I sinoc sam te sanjala. I san je bio isti. Tako realan,opipljiv.. Bash kao i ti u njemu. Da.. Imala sam te celog. Celog za sebe. I secam se... Rekao si mi da ni o cemu ne mislim... Da ne mislim.. Da se prepustim... Tom trenutku ... Toj Noci..
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Tako se zvala ova tema. Zar i u bajkama ne postoje ljudi poput ljudi sa ove teme? Zar u bajkama ne postoji ljubav? Pakost? Mrznja? Ljubav pobedjuje UVEK
Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti. Volim te kao sto pcela voli dunju u cvatu. Mi smo sve bajke vecno krali od smrti, a da nismo ni znali da su nam duse u matu. Jer, Tajna je samo tajna ako je prihvati zora, talasi se ponekad i bez oseke iznenada povuku, miris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora, i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku.
Cekaj me,i ja cu sigurno doci, samo me cekaj dugo. Cekaj me i kada žute kiše noci ispune tugom. Cekaj i kada vrucine zapeku, i kada mecava briše, cekaj i kada drugi niko ne bude cekao više. Cekaj i kada pisma prestanu stizati izdaleka, cekaj i kada cekanje dojadi svakome koji ceka.
Cekaj me,i ja cu sigurno doci. ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore cekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Cekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Cekaj me,i ja cu sigurno doci, sve smrti me ubiti nece. Nek rekne ko me cekao nije: taj je imao srece!
Ko cekati ne zna,taj nece shvatiti niti ce znati drugi da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znacemo kako preživeh vatru kletu,- naprosto,ti si cekati znala ko niko na svetu.
Da li me vidis prkosna steno da klecim pred tobom i da te molim da li ce ti znati srce kameno da za tobom patim i da te volim da li me vidis ovako bednu razbarusene kose ociju bez sjaja da li ti kamen popusta snagu il sve vise praznine spaja jos bi te mogla pitati nesto al ti jos uvek ostajes stena zato iz srca izbrisi mene i ja te vise cekati necu
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Odnekud iz daljine, kao list koji sa grane pada doleteo je i pao mi na lice jedan poljubac A bilo mi je hladno i bila sam se smzla. A taj poljubac , topao iz daleka , dotako je moje lice i ostao na njemu. Ostao je toliko dugo, toliko da me ugreje. I jeste me ugrejao i vratio mi je rumenilo na lice prstima je potekla vrelina a kroz telo se osetilo strujanje topline.
Poljubac iz daljine , došao je kad treba i kao da je znao da mi je potreban bio i kao da je znao da ga ja oèekujem. Snaga tog poljupca , stavila me je na noge a njegova jaèina, vratila me je u život. Kada bi mi dolazio èešèe, baš kada mi zatreba ja bih ga èekala, na onom raskršèu puteva nade .
----------------- "Nije mi zao sto me ljudi ne poznaju, vec sto ja njih ne poznajem“
..sada, kada ništa na svijetu ne može vratiti dane prohujalog ljeta naš sjaj u travi i blještavost svijeta, ne treba tugovati, veæ tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živjeti..
zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava zaboravimo da smo se voljeli, da smo se svadali i da smo bili krivi..
..požurimo, s danima i danima sto æe doæi požurimo sa shvaæanjima, sa svim što me odvaja od tebe..
jednom, æeš se vratiti i ubrati cvjetove koje smo zajedno mirisali, gazili ali, tvoje ruke bit æe prekratke, a noge premorene da se vratiš..bit æe kasno
..možda æemo se naæi jedanput na malom vrhu života i neizreèene tajne htjeti jedno drugome da kažemo, al’ proæi æemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bit æe sve što æemo jedno drugome moæi dati...
.zaboravit æu oèi i neæu promatrati zvijezde koje me na tebe neobièno podsjeæaju..
Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem snovima lutas trazeci ljubav, nasla bih te, dotakla bih te, kao tada... Da samo mogu da doletim, uzalud pruzam uvela krila ovo nebo ne razume srecu.
Dotakla bih te kao Zelja; znam da me zelis i da me pratis nekim mislima kad nikog nema da te utesim. U tom trenu na nekom drugom kraju ceznje ja sam sama. A dotakla bih te kao san, da smirim ti uzdah, da zacaram ti usne i umirim te rukama trazeci samo da me cvrsto stegnes, da mi samo kazes da sve proslo je.
Dotakla bih te kao miris kad ides poljem, kad u njemu nadjes neki mali svet. I onda kad sve nestane, jos uvek osecas miris poljskog cveca, jos uvek si tamo jos uvek me pratis... Dotakla sam te svojim recima al nije to sve, ne, nije jos kraj, jos uvek cekam te...
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Dotakni me Ostalo je jos ljubavi Izmedu nas, Negdje duboko, Ne cujemo joj glas. Jer tiha je ko rijeka, Sto brjegove dere I njezno se koprca, Polako I mirno vraca u nasa srca. Vraca se iz dubine, Davno zaboraveljna, Prokine u nama, U noci, u tami I vise nismo sami.
Bila je to ljubav ispocetka bojna, prepuna nade i divnih obecanja. Zeljeli smo da to bude ljubav, prava iskrena I tajna. A’l nasa sreca trajala je kratko kao ljetni pljusak ni trenutak vise, ostala je uspomena, hladan vjetar I jesenje kise.
Ne pitaj me nikad, zasto svake noæi ko mesecar pijan nebom zvezde brojim reæi æu ti more istine i laži al ti nikad neæu reæi i da li te volim.
Pred tobom æu srce otvarati svoje, na ramenu tvome suze stavljati, vragolasto krasti tvoje kasne sate, smejati se s tobom, piti i pevati, utehu nuditi za sve tvoje boli, samo me ne pitaj dal te srce voli.
Èak i kad osetiš u grcaju glasa u trenu æutanja dok se s sobom borim ni tad ne oèekuj jer ti neæu reci dal te i koliko uistinu volim.
Jer mogu ti lažnu probuditi nadu, il na duši novu ranu iskopati, reèi su varljivi drhtaji na vetru, istinu æu uvek i samo ja znati. Zato samo æuti, ne pitaj, kad molim dal te i koliko svojim srcem volim.
Ne pitaj vise zasto te ljubim. Pitaj zasto raste trava i zasto je nemirno more. Pitaj otkud stize vetar proletni i belom ladjom snova tko krmani kad noc nad svetom hladne prostre sene.
Ne pitaj zasto te voli moje cudno srce. Znas li odakle koralj na dnu oceana? Valovi pricaju o zaspaloj lepoti ali ti zivis daleko od glasa valova. Tvoja je misao strma pecina o koju se uzalud razbija moj zivot.
Ne pitaj zasto te ljubim. Pristupi k meni! Tuzno je moje srce. Ti i mesec: dva nedohvatna cveta na visokoj planini zaborava.
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Ne pitam te vise jer znam Oci su tvoje i ove noci pune suza Dusa je prepuna bola Ne pitam jer znam Ni moje oci nisu suvlje Ni mojoj dusi nema sna
Ne pitam te zasto me ljubis Ljubiti tako samo ti znas poljubci tvoji bude me iz sna i kada te nema, osecam ih ja
Tvoje je cudno srce od sve ove boli cudnije od cuda i nemirnog mora cudnije jer previse voli Ne. Ne ustaj, pusti nek svane zora I neka nas obasja sunce Bar u ovoj bajci nasoj Neka noc potraje duze Neka suze ne liju niz obraze Neka srce toliko ne boli Pusti ga, pusti kad voli
Znas li koliko te volim dok noc sa zvezdama polako pada zelim da budem sa tobom da odemo iz ovog grada. Znas li gde detinjstvo prestaje i koliko boli devojacki plac znas li kakve su besane noci kada se u srce zariva mac. Znas li gde ljubav pocinje i kakvu slobodu imaju ptice znas li da volim tvoje oci crne i da necu zaboraviti tvoje lice. Znas li kako izgledaju sati kada u samoci cekas potrazi me makar jos jednom jer zivim u ulici bez broja. Znas li... ja znam i reci cu ti al’ ti nemoj nikom drugom reci!!!
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Želim da sam s tobom stopljena u æutnji, rasplamsalom dahu il’ podnevnoj šetnji... Probuðena želja talasa u slutnji koja se kroz nemir iscrta u pretnji.
Šta ako je sve to samo igra èula, samo treptaj rose, kratki ples leptira...? Ako s prvim daškom vetrometnih frula sve ovo u nama poène da se spira...
Zagledam u sebe, tražim tvoje oèi, i plaši me pogled s tim osmehom smelim. Obojena slutnjom strahujem da kroèim i ne mogu ništa osim da te želim...
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Sumorne noci odnose dijelove moje duse, vojnici tuge su usli u moj zivot i polako ga ruse, a tebe nema kao nekad da me od drugih branis, a tebe nema kao nekad da me svojom ljubavlju hranis.
Budi mi svetionik na ovom moru bez luke, docekaj me kao nekad sireci svoje prelijepe ruke, nemoj da ostanem nasukan na obali neke druge, nemoj da tvoju svjetlost gledam ocima punim tuge.
Sada sam kao stari mornar koji pamti samo obale tvoje, i dok drugi samo tvoje hridove i zaljeve reda radi broje, ja u njih zalazim zbog ljubavi koju prema tebi osjecam, ja u njih zalazim samo da mogu tebe da dozivam.
Taj eho sto odzvanja bez odgovora i siri se glasno, pokazuje da uzalud trosim svoje vrijeme i da je kasno, da vise ne treba da plovim ovuda jer prazne su mreze, mozda su mi mreze stare, a mozda ih neko i reze.
Ja ne znam sta me toliko za ove obale i vode veze, kada mi je camac sve laksi, a kod drugih brodice sve teze, ma nije vazno, neka zavrsim kao starac na moru, ali te volim, i nista me nece sprijeciti da pred tvoje obale doplovim.
O hladna smrti, uzmi me za druga, umoran sam od lazi i uvreda. Zbog vere u ljude, ocaj mi se ruga, ubijen sam - previse je bilo povreda. ... Neka ruzmarin na mome grobu, zabrani secanju sebe da laze, ne nadjoh ljubav vec samo zlobu, ostavljam ideale drugima da traze. ... Ako vas korak nekad navede, kraj tog mesta gde su svi gosti, ne zalivajte svojim suzama, moje nesrecne bele kosti. ... A grob u prolece postaje livada, i sakrije se, sasvim se sakrije. Decija nozica tu nece nikada, otkriti vecnog mira kapije. ... Smrti pozuri, al pridji mi tiho! Jer srce je umorno i hvata ga san. O, beskraju zudim da te zagrlim, i s tobom da docekam vecni dan!
Èekao sam celog dana bar neki znak a minuti su prolazili opet sam sam. Petak je, rekla si... samo nas dvoje petak je, a tebe nema, teško je, oko moje. I èekaæu, neki drugi dan možda neki drugi petak nek prestane veæ jednom ovaj težak san Željo moja, mislim na tebe noæ i dan
Tužna ili sreæna pjesma ko pesma p(j)eva je kome je do nje. Ja noæima ne spavam i snove ne sanjam san si mi jedini ti. O tužna noæi dal’ æe moja želja doæi ako ne na javi makar u snu. Željo jedina tugo najveæa p(j)evaj i dalje znam da æeš mi doæ
Ja sada posjedujem dvajest godina i studiram ekono - miku preduzeæa. Dobar sam studenat i ne koristim trikove dabih polaga ispite, nego sve sam nauèim, u studensku sobu. Posjedujem više drugova od kojih mi se najljepše sviða Vojo, moj drug Vojo Šekariæ, s koijem igram na fudbalu i šahu kada nijesam s knjigom. Želim ovom prilikom da vi isprièam kako smo ja i Vojo mi imali poginut put Budve, kad smo bili pjani, s kolima škodom mi, od strika Zeta koi je tada bijo u ludnicu zbog toga što je poubija sve èele staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa, jer su klale strinu za prkno. Do tada sam se èudijo što je stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, strika nervira èestom izjavom da strina ima medeno prkno. Poslije pogibije èela mi je bilo jasno. Dogovorimo ti se ja i Vojo mi da idemo put Budve, da bi poèeli da jebemo, jer smo èuli da se dolje ljudi jebu skoro svaku noæ, a mi smo bili navikli da u Cetinje svaku noæ ništa ne jebemo, pa nas po malo i strah gušijaše, jer neznasmo što ne èeka. Ja rekoh da æu uzet strikovu škodu jer strina neæe primijetit, pošto od kad je striko u Kotor(nijesam mu tio reæ e je u ludnicu) stalno spava kod staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa (mislim na strinu), pa æe on vozit jer ima više godina (mislim na Voja). Te noæi u èetvrtku mi se prikrasmo kuæi strika Zeta da bi ja ukra kljuèeve od škode koi su imali privjezak od kože pa su izgledali lijepo, a bili su u škaf od komode, ðe ih je nesreæni striko ranjavao i dok je bijo doma. Uðoh u kuæi koja bi otkljuèanijeh vrata, ka da me èekaše, a Vojo osta na izvan. Kad uðoh èuh staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa ðe stenje, ka da umire, a strina bješe èuènula pred njim i drmaše glavu. Sigurno ga moli, mislijo sam, da oprosti striku što mu pobi èele, a on jecaše podsjeæen na pokojne èele mu. Stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, odjednom toliko poèe da puhti da sam mislijo e æe preminut, jer ga je strina sve brže molila tj. drmala glavom. Tako o jadu zabavljeni nijesu me mogli viðet, i ja nadjoh kljuèeve (u škaf, ðe sam i mislijo) i odoh iz kuæe ispraæen puhtanjem i ropcom Staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa. Škodu koja je bila iza kuæe im, izgurasmo na džadu jedno dvajest merièkih cenata, a onda smijuæi se sjedosmo u njoj, obradovani predstojeæom avanturom nam. Vojo upali motor pomoæu kljuèa najdužeg od sviju i uz malo problema, sa vožnjom mu, krenusmo ka Budvi. Na jednom mjestu gdje ljudi stoje i stopiraju kola da bi ih taj što stane vozijo do Budve viðesmo druga Tita, nacrtanog na stijenu, Marka Ožegoviæa, jedno sedam-osam balega, dvanajest ženskih i èetri putne torbe. Vojo zakoèi i primi Marka Ožegoviæa koi mu bijaše mijo e su komšije. Kad je stao bijo je ugazio škodom u jednu balegu, pa nam je guma smrðelja dalje uzput. Mene je to nerviralo. Nerviralo me i to što Vojo slabo vozi pa se škoda tulila i drmala. Drmala su se i auta drugih ljudi, ali ona su bila parkirana pored puta, i iz tih kola su pud nas sijevale guzice ka lude. Ja nijesam znavao šta to znaèi, pa sam iskoristijo æutanje u škodu da bih se èudijo. Èuðenje mi prekide primljeni nam Marko Ožegoviæ koi predloži da on šjedne za guverner jer je Vojo tolko loše vozijo da se ne mogijaše trpljet. Ja podržah prijedlog i Vojovo bunjenje izgubi smisao. Zamijeniše se za mjesta i guzice pored puta, što sijevahu, promicaše mnogo brže. Stigosmo u Budvi i Marko pošto parkira auto u jednu kunetu zahvali se i ode, a mi sreæni i nasmijani krenusmo za nekim ljudima, jer nijesmo poznavali Budvu. Dobro zapamtismo kunetu ðe bješe škoda da bi je poslije mogli naæ. Onim ljudima što smo ih pratili svakih pet minutah se prikljuèivaše poneko, tako da se uskoro od pratilaca pretvorismo u dijo grupe koi sa zaèelja ne vidi ðe ide, od onih ispred što dati vide ðe idu. Ja i Vojo se gledasmo zbunjeno, ali æutasmo jer smo bili još ðeca. Uskoro doðosmo do neke kuæe koja je bila vrlo lijepa. Uðosmo u njoj, svi zajedno, oni pred nama, mi za njima i tada viðeh e je kuæa puna žena i ljudi ðe prièahu jedni s drugima. Onda neko upali muziku iz jednijeh zidova i ljudi prilazahu ženama i poslije kraæeg razgovora vatahu se oko pasa i poèinjahu da se polako vrto po kuæi, zajedno. Ponovo sam se èudijo a i Vojo je, bar tako mislim. Onda se poslije nekoliko minutah okupi jedno deset ljudi u jednom krugu, uzeše jedan cigar i pušahu. Èudilo me što svi puše jedan cigar, a izgledaju tako bogati, ali i to u nizu èuðenja prekide novo. Ovo nastupi zbog ljudi koi nosijahu tacne s piæem i nuðahu svima pa èak i meni. Ja upoèetku ne uzeh ali èoek dolazaše svako malo, i ja viðeh e je vjerovatno ljut pa uzeh jedno piæe. Vojo uradi isto. Popismo po malo i ošjetih e je èoek bijo stvarno ljut jer je piæe bilo užasno. Bilo mi je došlo da povrnem, ali Vojo vidjevši me ðe se mrštim reèe: "To je alkohol, on ti je vazda ljut, ali mi ga trebamo pit jer æemo izgledat stariji". Poslije sat vremena Vojo bješe baš dobro ostarijo, ma ni mene vrijeme nije šteðelo. Tako ostarjeli mi stekosmo sigurnost u sebi i Vojo predloži da pokušamo da jebemo nešto, jer evo veæ je kasno i mi uskoro moramo put kuæe. Složih se ali kako nijesam znao o èemu se radi, saèekah da Vojo prvi poène. Tada on priðe jednoj curi, prièahu jedno tri-èetri minuta, povremeno se nasmijavahu, a onda se ufatiše oko pasa i za ramena i vræehu se po kuæi. Rekoh sebi: "To ti je jebanje jadan, ajde i ti". Krenuh put jedne cure, ali nijesam znao o èemu se prièa pred jebanje pa poèeh da improvizujem."Zdravo", rekoh. Ona me pogleda i ne reèe ništa. Ja rekoh:"Rado bih jebao s tobom, ali ne znam o èemu se prièa ispred, pa bih ako može da jebanje odmah pane". Ona se odjedanput prenerazi, oèi joj pozeljenješe, reèe:"Džukelo raspala", i dovati me iz sve snage rukom po mudi (jai). To me zabolje i ja ponovo poèeh da se èudim. Ona odmah ode. Èuðenje prekinuh zakljuèkom da bez prièe nema sexa, kako æu i ja zvat jebanje kad završim fakultet, i odluèih da dok Vojo jebe još malo ostarim èekajuæi ga. On jebade još jedno desetak putah i doðe svanjavanje vrlo blizu noæi i moradnulo se i poæ. Odosmo iz te èudne kuæe koju su svi unutra zvali žurka i naðosmo kunetu a u njoj i škodu poslije jedno dva sata. Osjetno stari ni ja ni Vojo nijesmo znali kako se desilo to da smo se odjednom našli na hirurško-akušersko odjeljenje u bolnicu "Adolf Visarionoviè Èerèil" u predgraðu. Rekli su nam e smo bili pjani i da smo ubili kolima u krše i krši u kola i da smo jedva izvukli živu glavu. Škoda je bila uništena, a ja i Vojo smo ležali po petnajest dana u bolnicu. Kada sad razmišljam od tome pada mi na pamet kako se Vojo èesto smije kada prièa ljudima o tome, kao i to da, da smo tada poginuli, ja nikad ne bih moga studirati i biti dobar èovek. Od tada sam jebao skoro puno puta, na svakoj žurki u domu po više puta na noæ i mogu vi reæ da je jednostavnije kad èoek ima prièu, a Vojo zna i neki drugi naèin, koi je kaže komplikovaniji ali ljepši. Dok vam i o njemu ne napišem neku prièicu pozdraviæu ve, i viðeste li kako ja i Vojo mi imasmo poginut. RADENOVÈIÆ SLAVUJKO VI_3
Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je, uvek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati Zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima." INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precuteti, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", zapocela je objasnjavati LUDOST, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronadjem, taj je pobednik." ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada nista nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. OPREZ nije hteo reskirati. "Jedan, dva, tri..." pocela je brojati LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senu USPEHA koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. VELIKODUSNOST se nikako nije mogla odluciti gde se sakriti jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja.CISTOTA je uskocila u kristalno cisto jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. LEPOTA je nasla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBCNOST je pronasla skroviste, ali samo za sebe! LAZ se sakrila na dno okeana (laze, na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije vazno. Kada je LUDOST izbrojala 999.999, LJUBAV jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je LUDOST i zapocela svoju potragu. Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula VERU kako raspravlja o teologiji s Bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST se nije trebalo ni traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla LEPOTU . Sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sediti na obliznjem kamenu. Tako je LUDOST, malo po malo, pronasla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju sita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAZ na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopste icega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgrebalo LJUBAVI oci. LUDOST nije znala sta uciniti. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlucila zauvek ostati uz LJUBAV i pomagati joj. Tako je LJUBAV ispala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa, a LUDOST, LUDOST je prati gde god ide...
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Došao je mjesec u junu i poèelo je da radi more. Moj roditelj otac je radostan došao u kuæi i pred mnom i sestrom mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana. Tata još jeduvši prièa kako baraka u Prènju postoji veæ tri(slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko nije boravijo pa je možda i nova. Krenusmo za èetiri dana od onda kad je tata radostan ušao u kuæi, i jeduvši prièao, i u Prèanj stigosmo u danu kreæanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prèanj bješe mali i onda viðesmo more. Bilo je lijepo, plavo i konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako usviðela i ni slutijo nijesam e æu u njojzi ljetovavši viðet onoga e pjeva na televiziju Crne Gore. Znaèi to je bila Vuksanova baraka zakljuèih pošto tatu jedan èovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži. Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem petnajes I_I, M) i tata se izuvši upužti u more da ni otkljuèa vrata. Mi uðosmo u baraci i malo nam je smetalo to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i drago, jer tati neæe smrðet noge. Kad smo se smjestili mama je poèela da æera ribe koje su bile po æoškova od kuæe, a tata reèe da ih ne æera e ih možemo ižjest, a onda je skoèio ka lud, istreštijo oèi i poèeo da rièe ka magare. Ja sam mislijo e se raduje što æemo da izijemo te ribe e nji ih je kuæa bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare. On zaglavi nogu u jedne kese i reèe nam da pazimo da struja ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo. Ubrzo se i noæ približi danu i meni je bilo èudno što u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku, da bi vidijo put kuda da prièa, reèe izgleda da u Vuksanovu baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poèe da se ljuti a ja i sestra poèesmo da se igramo u pliæak kod vitrine pazeæi se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uðe u guzicu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe. Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svaðahu do dugo u noæ, zašto nikad ne saznah. Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kuæi a tata još spavaše, pa odluèih da se našalim s njim. Šalu sam stio da realizujem na tom naèinu što æu ga lagano spuštit u pliæak pored kreveta jer je ima èvrst san. Pažljivo rabotah i uskoro se tajo naðe u onu vodu pored koæeta. Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok sam se umiva odjednom èuh vrisak iz barake isto ka da se pokojni Tarzan diga. Ja uðoh u baraci a tajo mi bješe na krevet popet i rikaše a iz guzice mu virijaše jedna riba. On kroz plaè rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluðeh od vruæine", a ja utekoh da naðem pomoæ. Stadoh na sred ulice i zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prèanj. Zaðe jedan grob od èovjeka i poèe da vièe put mene. Ja mu rekoh: "Èiko, oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u guzicu pa mi treba pomoæ". On mi reèe da sam lud i da mu reèem ðe živim da me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme muèahu me dilema odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv. On me isprati do barake i šæede da se vrne ali kad èu taja ðe stjenje odluèi da uðe u vodu i vidi što je to u baraku što puhti ka stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, iz prošloga pismenoga. Kad uðe viðe taja i ribu ðe se muèe, a i riba bješe popižðela, što se zaglavila u tatu. On uze da vuèe ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba zaèas podšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni Rade Joroviæ e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit dijagram". Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz guzice u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad viðeše Rada s ribom u ruku i tatu s ribom u guzicu i ribu u Radovu ruku i tajovu mi guzicu zalelekaše a mama zanemoæa. Utoliko Rade izvuèe ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajuæi onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prèanj) reèe: "Veæe guzice u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu da dijagram, jer je on èojek s najveæom guzicom koju je Rade vidijo. Tata mu reèe da mu je spasijo život i kad se pribra i on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni joj da mu je èiko Rade sad izvadijo ribu iz guzice i reèe još da æe Rade ruèat s nama što on prihvati (mislim na Rada). Rade nam je za ruèkom, dok smo jeli ribu, prièao o estradi o Dragani Mirkoviæ, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ruèka on morade iæ, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i ode. Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznaèajni lik, vidijo jednu slavnu osobu èika Rada Joroviæa uživo i ruèa s njim. Svima sam prièa kad smo stigli u Cetinju od tome i tata me uveèe masakrira a ja sam se èudijo zašto, ali zakljuèih da je to vjerovatno zato jer se o estradi ne smije prièat ako se u njoj ne razumiješ. Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko zovne da mu ocu iz guzice ribu vadim, odma budem prepoznatljiv i èašæen.
Crvenkapica je zivela u sumi punoj zivotinja na ivici istrebljenja i retkih biljaka koje bi sigurno lecile rak da se neko postara da ih istrazi. Ona je zivela sa paziteljem/paziteljicom koga/ju je Crvenkapica oslovljavala sa ’majka’, mada time nije implicirala da su ostali pazitelji/paziteljice inferiorniji zbog pukog nedostatka bioloske veze. Jednog dana, mama zamoli Crvenkapicu da odnese svojoj baki korpu punu organskog voca i mineralne vode. Ali ona upita: "Ali majko, zar me ti ne tlacis tvojim zahtevom da ovo odnesem baki?" Ali mama je ukazala na to da su one zene i da je nemoguce da jedna zena tlaci drugu jer su jednake. I tako Crvenkapica krene sama u sumu. Vecina ljudi misli da je suma opasno mesto, ali Crvenkapica je znala da su ovi tradicionalni strahovi gurnuti u nasu podsvest zbog stereotipnih predstava koje nam nudi patrijahalno drustvo koje vidi sumu kao najobicniji resurs.
I tako dok je ona isla kroz sumu.
Ali slucajno skrene sa puta, i naleti na vuka.
Vuk je pita: "Reci mi mala, gde ides?"
"Idem kod moje bake da joj ponudim ovaj gest solidarnosti."
"Zar sama i nezasticena?"
"Ignorisacu tvoju seksisticku opasku zato sto znam da te je zivot na ivici drustva primorao da stvoris alternativni ali potpuno validni pogled na svet. Zbogom."
I tako Crvenkapica nastavi put do bakine kuce.
Ali kako je vuk ziveo na ivicama drustva, on je bio oslobodjen robovanju linearnom, zapadnjackom misljenju.
Tako je znao brzi put do bakine kuce.
On upade u kucu i pojede baku. I da bi srusio barijere koje su nastale vremenom izmedju polova zbog religije, on obuce bakinu spavacicu.
Utom dodje Crvenkapica. "Bako, donela sam ti ove ponude da bi te proslavlia kao brzinog matrijarha nase porodice."
"Slab mi je vid duso, dodji blize da te bolje vidim."
"A da, zaboravila sam da si opticki hendikepirana. U bako, kakav ogroman- ovaj, divan nos imas!"
"Pa da duso, popravila bih ga ja da bi postala glumica, ali nisam htela da popustim pod pritiskom drustva."
"I kakve ostre zube imas!"
Vuk nije izdrzao. Odjednom je samo rasirio celjusti toliko da je Crvenkapa videla svoju baku u njegovim ustima i on krene na nju...
"Stani! Znas da treba da imas moj pristanak ako zelis visi nivo intimnosti!"
Vuka je ova izjava toliko prenerazila da je prestao da napreduje.
Odjednom, u kolibu je upao drvoseca: "Stani, ni makac!"
Crvenkapica mu se okrene: "Sta ti to radis!? Podrzavas stereotip devojcice kao nejakog stvora kome treba zastita? To doprinosi sumnji u moje sposobnosti, sto dovodi do snizenog samopouzdanja i samim tim los ucinak na prijemnom za fakultet!"
"Jes cvrc mala! Ovaj vuk je ugrozena vrsta! Ovo je FBI! Gotova si!" I jednim potezom sekira, otfikari crvenkapici glavu.
"Hvala ti strance i/ili strankinjo" rece vuk "Devojcica i njena baka su me navukle ovde! Mislio sam da sam gotov!"
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Profesor je stajao pred grupom studenata na èasu filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je èas poèeo, bez reèi je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste. Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenèiæa i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenèiæi su se otkotrljali u prazan prostor izmeðu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste. Sledeæa kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao u teglu, pesak je naravno ispunio preostale šupljine. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se nasmejali. "Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "Hoæu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenèiæi su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuæa, auto... Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenèiæe i loptice. Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada neæete imati mesta za one važne stvari. Vodite raèuna o stvarima koje su kljuène za vašu sreæu. Igrajte se sa decom. Izvedite voljenu osobu na veèeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek æe biti vremena da se oèisti kuæa i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak!" Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem!"
----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
Januar u Sibiru.Sneg pao,zima stegla,minus udario,drvece puca od hladnoce.U sred polja kuca,do nje stala,do stale seno.Na vrhu sena lezi promrzao vrabac jedva ziv.U to iz stale izadje krava dodje do sena malo jede,malo preziva,digne rep i posere se. Oseti vrabac toplu balegu i baci se u nju.Ogreje se i pocne radosno da cvrkuce.To cuje macka pa skoci i pojede ga. NARAVOUCENIJE:1.Nije uvek tako lose biti u govnima. 2.Kad si vec u govnima onda cuti. 3.Nije ti uvek prijatelj onaj koji te izvuce iz govana.
Dogovorili se lisica i orao da žive u komšiluku, i da se meðusobno u nevolji pomažu. Izabraše jedan veliki hrast, orao u krošnji napravi sebi gnezdo, gde snese jaja i izleže male orliæe. Lisica pri korenu u šupljini istog drveta, naèini sebi od lišæa postelju, i, okoti lisièiæe. Jednog dana lisica ode u lov, a orao, ne imajuæi taj dan šta da jede niti s èim svoju familiju da nahrani, sleti dole, uze male lisice, i odnese ih u gnezdo. Malo potom, vrati se lisica i ugleda kako orao hrani svoju familiju sa njenom decom. Zar prijatelj i komšija takvo zlo da joj uradi? Ali toga dana nešto kasnije, pastiri su pekli na polju meso, pa orao ugrabi parèe mesa na kome je bio prilepljen ugljen I dolete u svoje gnezdo. Tada vetar dunu, upali se orlovo gnezdo, a orliæi ispadnu iz gnezda. Lisica ih brzo zgrabi i u slast pojede. NARAVOUÈENIJE Ne druži se s kim se ne poznaješ, i ne primaj nikoga sebi za prijatelja pre nego što ga dobro ne upoznaš, i otkriješ kakav je pre bio.
Bili jednom Kralj i Kraljica. Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi. U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajedništvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, što i sam naziv kraljevstva kazuje. Èim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskoèio u pomoæ: "Evo, taaaako, pridržaæu ti…. zakaèiæu ga kukicom da ga promaja ne zatvori…"… Drugo nasmešeno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: "Dan pun ljubavi ti želim, evo, idem u pekaru, želiš da ti donesem toplog hleba?"… Èim bi neko uoèio neku, tvoju, neispunjenu želju, potrebu…Odmah bi se potrudio da ti se želja ostvari, makar uèinio i najsitniji korak da te približi tvom cilju..Koliko je ko mogao pomoæi, pomogao je.. bez pitanja, bez oèekivanja "revanša", bez kalkulacija u glavi… U Kraljevstvu se, svakodnevno, èuo zvonak smeh i nazdravljanje: "U tvoje zdravlje i sreæu, domaæine!", "Za sreæu i ljubav mojih gostiju!"… Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajednièke ruèkove, veèere, organizovali plesove, društvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti. Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi došla iz duše. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili uèinio dobro delo potaknuto iskrenom ljubavi prema bližnjemu… Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvraæenih ljubavi, ali pre ili kasnije baš svako bi našao srodnu dušu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uoèiti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakše naæi životnog sudruga nego u našem svetu, baš zbog iskrenog iskazivanja najdubljih oseæaja. No, jednoga dana, Kralj je naèuo kako svaki živi èovek ima ogranièen broj osmeha koji može pokloniti, ogranièen broj puta kada sme reæi "Volim te"…Shvatio je da je energija ljubavi konaèna, a ne beskonaèna kako se èinilo…Èovek ljubav troši dajuæi je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, teško oboli, a može i umreti!!!! Jako se zabrinuo. Razmišljao je, dugo, šta da napravi. Prestao se smešiti Kraljici, prestao ju je grliti "iz èista mira", prošao je celi dan da nije rekao koliko je voli i koliko mu znaèi. Video je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze. I Kraljica je, svakim danom, sve manje ljubavi i pažnje poklanjala suprugu. Jer kada je èovek tužan, nesreæan, ventili duše, kojima propušta ljubav, zatvore se, "zatrpaju"… Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i pažnju, veselili su ga Kraljièini osmesi… Odluèio je potražiti pomoæ Dvorskog Mudraca. Dvorski Mudrac je odmah ponudio rešenje: proizveo je lažne osmehe, lažne èinove ljubavi i napisao je priruènik kako se njima koristiti. U Kraljevstva se proširila vest kako nesebièno davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane života i kako im Dvorski Mudrac može pružiti pomoæ. Mudrac se preko noæi obogatio prodajuæi lažnu ljubav i priruènike. Do tada nepoznati oseæaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi: ljubomora "Mislim da njoj daješ više prave ljubavi nego meni", "Poklonila si mi lažni osmeh, a njemu iskreni!!!"; strah "Šta ako mi niko nikada ne pruži pravu ljubav?!", laž "Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!", sumnja "Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome nauèio?"…. Poèelo se trgovati ljubalju: "Voleæu te iskreno, ako i ti mene tako voliš!", "Pokloniæu ti pravi osmeh, ako ti meni daš deliæ iskrene pažnje!"… Više nije bilo zajedništva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi, bili navikli. Poèele su se formirati grupice, mala društva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a èlanovima drugog društva pružala bi se ona lažna. Ali i unutar društva se dogadjalo da se pojavi lažni osmeh! Niko ni u koga nije imao poverenja "Voli li me zaista?", "Daje li drugome pravu ljubav?"… Mudrac je lažnu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Teško je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lažan … koja je ljubav prava, a koja lažna.. èuvanju iskrenih osmeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila bleda, oèi bez sjaja, a duša, nekako, prazna. Èak se èinilo kako teži oblik bolesti imaju oni koji daju više lažne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobijaju. Kralj je, i sam teško bolestan, ponovo odluèio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga šta je, u tako savršenom planu, krenulo po zlu. Pretražio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa. Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, èuo kako je ljubav konaèna. Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi priruènici o lažnoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje lažnih osmeha i uputstva o njihovom korištenju. Na velikoj gozbi, prireðenoj u èast pravoj ljubavi, rekao je okupljenima: "Najdraži moji, živeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na našoj naivnosti. No, želim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese sreæu. Želim da pronaðe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne može nadomestiti. Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka èestica, takve ljubavi, koju poklonite bliženjemu, poput grudve je što se kotrlja niz breg…Postaje sve veæa i veæa i veæa…Takva vam se vraæa i ruši svaku nedaæu pred sobom! Živela ljubav: moæna i beskonaèna!". Jeste li, nekome, danas, rekli "Volim te"?
ZLA ZENA Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji setao covek sa zenom preko tek pokosene livade... Covek zadivljen lepotom prirode rece:
- Zeno, vidi kako je lepo pokosena ova livada! Zena mu odmah odgovori: - Nije to pokosena nego strizena livada! A covek opet: - Bog s’ tobom, zeno! Gde si ti cula da se livada strize? Livada se kosi, evo pogledaj vide se i tragovi kosenja... Tako su se njih dvoje ubedjivali neko vreme dok na kraju zena nije stala ispred muza i iduci unazad pocela da mu radi prstima kao kada se sece makazama ispred ociju i da vice: - Strizeno, strizeno, strizeno!!!
Kako je setala unazad i nije gledala kuda ide nagazi na gomilu sena i upade u duboku jamu... Muz onako besan samo produzi dalje I ode kuci... Ali nakon nekoliko dana coveka prodje bes pa poce da ga grize savest sto je ostavio zenu. Onda spremi uze u torbu i podje do one livade da nadje rupu i izvuce zenu napolje ako je jos uvek ziva... Kad je nasao jamu on baci uze i poce da vice zeni da se uhvati ako je jos dole... Kad se uze zateglo on poce da vuce ali kad bese pri kraju vide da se za uze uhvatio djavo, sa jedne strane crn a sa druge beo, a ne njegova zena. On htede da pusti uze ali u tom trenutku djavo povika:
- Nemoj da pustas ko Boga te molim. Izvuci me molim te, ako neces da mi pomognes a ti me ubij cim izadjem, samo me nemoj vracati dole u rupu. Covek se sazali na djavola pa ga izvuce napolje a ovaj ga odmah upita: - Prijatelju, kakva je sreca tebe dovela do ove jame? A covek mu isprica da mu je tu upala zena pre nekoliko dana i da je dosao da je izvuce. Djavo na to uzviknu: - To je tvoja zena, ono zlo? I ti si sa njom uspeo ziveti? Pa si jos dosao i da joj pomognes? Svaka ti cast!!! Ja sam u tu rupu upao pre nekog vremena, u pocetku sam pokusavao da izadjem ali kako nisam uspeo pomirio sam se sa time i cak sam se navikao na takav zivot... Ali od kada je tvoja zena upala ja hocu ad poludim. Toliko zlo nikada nisam video, pa vidis ovu stranu sto je bela, ta strana je pobelela od njenog zla jer je bila okrenuta ka njoj. Da ja tebi kazem prijatelju, zaboravi da si ti nju ikad poznavao a ja cu ti se sada oduziti za ovo sto si me spasao.
Onda se djavo sagnu i ubra neku travku sa zemlje i dade je coveku pa mu rece: - Drzi ovu biljku... Ja sada idem pravo u carev dvorac pa cu tamo uci u princezu... Ona ce se tesko razboleti, dolazice lekari sa svih krajeva sveta ali ja necu izaci sve dok ti ne dodjes. Ti ponesi tu travu sto sam ti dao pa se pravi kako je lecis, ja cu izaci i ti ces postati bogat covek. Covek stavi travu u torbu i pokupi uze a djavo nestade...
Posle nekoliko dana cuje on da je princeza bolesna i da je car pozvao lekare iz celog kraljevstva da je lece. Medjutim bas kao sto je djavo rekao, niko nije uspeo da je izleci... Onda covek uze torbu sa travom i zaputi se ka zamku, pravo ode kod cara i rece mu da moze pomoci princezi, da je on vec nekoliko djavola isterao svojim travama... Kad je usao u princezinu sobu pridje krevetu a djavo kad ga ugleda povika: - Stigao si prjatelju? - Stigao sam, odgovori covek... - Dobro je! Ti se pravi sada kako nesto radis oko princeze, ja sad odlazim kako smo se dogovorili... I nemoj me traziti vise, sada sam ti se oduzio sto si me spasao.
Djavo to rece, iskoci iz princeze i nestade... Princezi ubrzo bese mnogo bolje a car cim vide da mu je covek izlecio cerku napravi veliko slavlje i dade mu princezu za zenu. Posle nekog vremena onaj isti djavo udje u cerku drugog cara iz susednog kraljevstva koje je bilo mnogo vece i jace. Odsvuda su dolazili lekari i pokusavali da izlece devojku ali bez uspeha... A onda je rec stigla do tog drugog cara kako je covek izlecio princezu njegovog komsije. On odmah napise pismo svom komsiji da posalje zeta da mu izleci cerku...
Kada je pismo stiglo covek rece da je on to sve zaboravio i da ne zna vise ni koju je travu koristio niti kako da je izleci. Medjutim ovaj drugi car zapreti da ce napasti komsiju vojskom ako ovaj ne dodje... Kako je situacija postala veoma ozbiljna covek malo razmisli pa uze torbu i podje na put. Kad je stigao on brzo ode do te druge princeze u sobu... Cim je usao djavo ga prepozna pa rece:
- A prijatelju, pa sta ces ti ovde? Zar ti nisam rekao da me ne trazis vise? - E moj prijatelju, rece covek, nisam ja dosao zbog tebe nego sam dosao da vidimo sta cemo da radimo... Ona moja zla zena je izasla iz rupe pa nas sada trazi po kraljevstvu. Ali ajde sto mene trazi nego se okomila da tebe nadje i da ti se osveti sto mi nisi dao da je izvucem iz rupe posto sam tebe spasao...
Djavo kad to cu odmah bez reci iskoci iz princeze i pobeze... Nikad ga vise niko nije video od tada... A covek dobi pola kraljevstva od tog drugog cara kao poklon pa se vrati kuci svojoj zeni gde je ziveo srecno do kraja svog vremena.
Cuperak kose obicno nose neko na oku, neko do nosa, al’ ima jedan cuperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo. U glavi.
To nije moj cuperak plavi vec jedne Sanje iz sestog ’a’.
Pa sta?
Videces sta kad jednog dana cuperak necije kose tudje malo u tvoju glavu udje, pa se umudris, udrvenis, pa malo - malo pa... pocrvenis, pa grickas nokte i krijes lice, pa saljes tajne ceduljice, pa nesto kunjas, pa se mucis, pa ucis - a sve kojesta ucis.
Izmesas rotkve i romboide. Izmesas note i piramide. Izmesas leptire i gradove. I sportove i rucne radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znas sta ces od muke.
Sad vidis sta je cuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od decaka - pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.
Davno je to bilo, - ko bi vreme znao, Kad je zecovima život dodijao, "Jadan je to život!" povikaše zeke, "Sve strepiš i trneš od nevolje neke, Nikad nemaš mira, ni danju ni noæi, Ne znaš kad æe lovac s hrtovima doæi!" Svi podjoše, dakle, zbog veèite strave, Da u vodu skoèe pa da se udave.
Kad je došla rulja, duha tako slaba, Do jezera, tu je bilo mnogo žaba. A malene žabice kad spaziše zeke, U najveæem strahu povikaše: "Kreke!" Poskakaše, jadne, strmoglavim skokom Da se spasu u svom jezeru dubokom.
Jedno zeèe reèe: "Prijatelji moji, Gle, zar ima koga ko se i nas boji! E, hvala ti, Bože! Hajdmo, braæo, natrag, još se živet može!"
Zbog jake predispozicije, gonjena zivotnom ideologijom, cistog srca i davanja do kraja, paljenja, zarad novog zivota, ja pisem. Ni jedan ciklus ipak nije vecan, sve ima svoj kraj. Ono sto dodje posle vecnog kraja, vise se ne zove kraj, nego pocetak. Savrseno ubedjena, potpisom duha, da je nemoguce da je zivot samo bol. Sva ravnoteza svemoguceg mira (Svemira) tada bi bila narusena. Kao sto prvo slovo Alfe pocinje tako i poslednje Omege zavrsava da ’’Raj’’ , ipak postoji. Rec izvedena i prevedena tako kratka i prosta, tako uzvisena, kao sinonim za najvisu fazu Duha.
U svakom tom obracanju sami sebi, uvek smo pocinjali uvako: "Sve je bilo idealno u savrsenom balansu i harmoniji, i zvalo se Raj’’. Nema zapisa u kojem pise da je bilo mucki i lose, da je bilo sopstvene zavere. Cak se i kaze da smo svojom slabom odlukom doziveli ’’pad’’, opet u Raj. Ne zelim da verujem da je to ’’sveto mesto’’ negde izvan i negde daleko, pogotovo ne onda kada niko ziv jos nikad nije ’dokazao’ odakle smo dosli i gde idemo. Zelim da verujem da je to isto stanje Duha ipak moguce, sada i ovde. Da se isti mir u dusi treba naci sada i ovde.
Ovo je po teoriji Maya, Jivatman i Atman, da sve izvan nepostoji, da smo jedna celina, ’direktno’ iznutra povezani sa tim uzvisenim delom. Od celog roda, ostala je zabluda da se treba ici negde i raditi nesto da bi se stiglo u obecano, za koje opet niko nema ni tricava dva aduta. A kljuc uzima Vera.
Ja zelim da verujem da granica ne postoji, da je sve jedno veliko prostranstvo. Kao kad stojite pred velicanstvenim Okeanom, na budjenju Sunca, i ne vidite njegov kraj. Za vas u tom trenu on nema liniju po kojoj se zavrsava.
Zelim da za sopstvenu bedu nasu, ljudskog roda, okrivim nas. Uzimajuci ovakvu odgovornost, starsnog velikog suda, zelim da proizvedem Istinu. Da je svaki pad i bol licni dozivljaj, neka licna potreba i licni izbor. Mleko se prosulo.... Odluka plakanja nad njim ili nastavljanjai hoda bez posledica odredjuje gde je Raj. U najmanju ruku spisa je pogresno prepisana za deo gde se opisuje ’’pakao’’. Ja, ako zelim na trenutak, ne mogu da vidim razliku izmedju ovog boravisnog mesta i njegovog opisa. Ko vam garantuje i cime da ovo nije pakao ljudskog roda, ne nabrajajuci svu bedu, bol i tugu. I onda cemu strah od kraja?
Mozda je strah od Raja?
Dva interesantno nazvana stanja duha, gde tako nemocni trazimo sredinu. Prepleteni i povezani da jedan bez drugog i ne mogu, neminovni u svom postojanju. Gde god da se odlazi, na Zemlju jos provereno niko nije doneo nazad baklju Vecnog zivota. Tako prost, da ne pominjem fiziolosku potrebu zivljenja, a tako duhovno slozen, proces zvuci.
Godinama lutajuci po svetu kroz Religije, dosla sam kao Alhemicar do pocetka. Shvatila sam da sto dalje tragam sve manje znam - blago je bilo tu sve vreme, samo ga ja nsiam videla. Bio je neophodan pun krug, ako nista drugo, onda da bih barem saznala Istinu, opet licne prirode.
Ne treba izlaziti nikud napolje, spirala je unutra. Kako unutrasnji krugovi kruze, tako se duh uzdize. I onda spoznaja samog Raja dodje opet na pocetak. Kao kada jednom ’ogresite’, tada ste vecno gresni.
Jednom kad spoznate da Raj odista postoji, postajete ovisni da ga probate, kao sto se nekoc i jabuku probali. I onda ste u cuvenoj nintendo igrici zasluzili jos jedan dukat, ali samo da bi isli dalje, na neki drugi nivo. Eventualno izgubite ovu tricavu smrtnost fizioloskih potreba, kao jelka kad se okiti pa svetluca, a najveci sjaj joj daje Zvezda sa koje ste dosli. Nadam se da do sada vec znate da je ova nasa sa pet kraka jako prosta i da se ovde misli na zvezdu sa kracima po slobodnoj masti i volji... zamisli.
Moji razgovori sa sobom mogu biti jako dugi, jer sam dosta lutala, a svrha je da podelim sa nekim svoj put. Da neko dok cita put kojim sam isla dozivi isti osecaj. Da nekome otvorim neku novu stazu za koju nije ni znao da postoji, a ja sam je bosa vec prepesacila. Kad kazem bosa, mislim na sve vremenske uslove: kisu, sneg, vetar, so, vatru, vazduh, stene.
Imam utisak da sam ovde najbolja, i da kada bih svoje iskustvo prenela cetkicom na platno ili izvajala od njega skulpturu ono ne bi imalo vise ovu emociju. Ja zelim da je pretvorim u reci, da u letu moze da dotakne sve sto treba, da joj dam krila i slobodu.
Znajuci da je mudrost u cutanju, nisam sigurna da je ostalo dosta vremena da se cutnjom zivi. Ako vas brine ova tisina ona je samo zatisje za buru koja nadolazi. Zelim da ovim pisanjem, ispoljavanjem svog licnog, kao sto su mene naveli, i ja navedem nekoga na put sopstvene Spoznaje.
To je sve i jedino sto imamo.
Sto vam pre bude jasno ko zaista jeste, pre cete se sloziti sa mnom da je ’Raj’ ovde i sada.
I od cele tantricke filozofije, visokih inkarnacija, klanjanja celom na pod i svih vera i religija, ljudske percepcije, zbog geografske sirine i duzine..... na samom kraju svoga Duhovnog puta, ja ipak i samo zelim jedno, da budem ovca, u stadu na proplanku, svog Jednog i Jedinog Pastira .
A dalje od ovoga ne cujem i ne vidim, poneta muzikom njegove frule i njegovog glasa u najvecoj tisini sopstvenog postojanja. Cak me i Istina vise ne zanima toliko, jer vremenom i iskustvom pouzdano znam da je ona u Srcu. I kada je Srce spremno da se preda, otvorice se kao svaki cvet... iz njega ce poteci Vecni Nektar - Istina. I ne brinem vise toliko ni za nju, velicanstvenu uzvisenu... Ljubav... ona se na istom mestu nalazi...
Cim prolece zapoce da vrca.. Pendragona ponagnase zelje.. mrena krenu a za njom i jez.. skobalj oce a mozda i nece.. a on nema blizine da dodje.. niti stapa mecha niti camca dicnog.. uzese mu pogana carina.. daleko im kuca njina bila.. sve tuzec Uthera nevinog.. da pregoni stoku preko Drine..
Al domisljat Pendragon je bio.. te on resi nepriliku tesku.. pa s’ doseti zamenice lake.. o zamene lake,a u srcu teske.. mesto blaga uze lafarz cement.. mesto evra stiropora belog.. mesto dinar uze i blokova.. opremi se Pendagone lepi.. s tom pamecu neimare naci..
al da vidis cuda velikoga.. neimar ko da dushu nema.. kako jedan tako i stotinu.. nego grdno blago traze.. a uz blago i vino crveno.. uz vino bi janje pojeli.. a moglo bi i ponesto mlado.. da kukom zatrese i nedrima belim.. to je njemu vrlo krivo bilo..
Al medj njima poznade Milana.. a MIlan je dobar decko bio.. Uther ga je naucio WOW-u.. dao mu je i nalog onako.. da s’ Miki ne masa za dzep.. jer u dzep mu ljuta guja vreba.. joste vreba ako crkla nije.. jer on ni to hraniti ne htede..
Neprilika nagnade junaka.. da prespava medju kokoskama.. da s’ Milanom pregovore krene.. al je ovaj tvrda srca bio.. za izliti plocu..dvesta evara.. da digne pod krov..tristotin evrija.. da postavi krov jos trista zlatnika.. mesa,vina kolko mu treba.. i jos troj’cu pomocnika vodi.. ko da grade skadar na Bojani.. a ne malu supicu na Drini..
Al Utheru je vrlo milo bilo.. da s’ terase pisa sve u Drinu.. da ujutrom kaficu gustira.. gledajuci kako riba skace.. i hvatati jutarnje vetrove.. sto uz drinu miris Save nosi.. miris Save i miris severa.. te on pljunu na zemljicu crnu.. i pruzide na Milana ruku.. sve nadajuc’ s’ da je zavrsio poso..
Tu Pendragon saznade.. sto nikada znao nije.. da s’ utorkom ne pocinje nista.. da sve sreda sve u sredu pada.. da se sredom ne valja zidati.. a cetvrtkom zapoceti temelj.. tu ni petak podoban im nije.. jer je petak precica za vikend.. a kad prodje vikend neradnicki.. on ce doci ponedeljak blagi.. da on krene zidati dvorove..
Osvanu taj ponedeljak cudni.. dodjose mi moji neimari.. sa sve vodjom,lijepim Milanom.. pa sedose da razmisle malo.. dal mesalicu na levo da stave.. ili desno ko sto se nalaze.. od tih misli stomak im proradi.. te morade dorucak se spremit.. iako je vreme sunca bilo.. nema kise ni u naznakama.. al ne valja pocinjati gladan.. nit zidati niti ni jebati..
Skoci Pendragona majka.. stade priziti sve jaja na oko.. pita raznih sto u Bosni prave.. pokoju je ubac’la kobasicu.. i salate zelene i druge.. da majstori meni ne gladuju.. i mamurluk malo isteraju.. jer je vikend tezak njima bio.. pevaljka im uze mnogo para.. a nijedan za sisu je ne primi.. jer je ona jako smerna bila.. to joj oni oprostit ne mogu..
E tad pade prva kisa ona.. ne mogasmo poceti zidati.. jer sto zidas sve voda sapira.. neg ajd opet promisliti malo.. promisliti uz krmacu piva... dal smo tesle pa na struju smemo.. da li smemo ako kisa pada.. pokvasice strujanoga kabla... izginuc’mo svi ko mancester fudbal.. tu je Uther precutao mudro..
Utom stize i Uthera ljuba.. sve u rukam nosijeci slatkisa.. vole slatko neimari slatki.. nista njima ogadit ne mozes.. neg je pivo lose za slatkise.. pa je bolje tu rakiju piti.. jer rakija bolje dejstvo ima.. kad na slatko pomesa se ona.. izvrnuse boklacic rakije... zapevase kao sojke ptice.. sve pevaju a ljubino dupe gledaju.. dobra vele ova ti rakija.. al ni ljuba losa aman nije.. nego ebes ti to brate kako treba.. evo mi smo radi ti pomoci.. slusa uther i meri im sanduk..
Tad vec druga kisa pade... nist’ ne valja bice poplavice.. vele oni sve u nebo gledaju.. tamo traze znake njima znane.. kamenkovu i nauku znaju.. znaju znaju bolje neg kamenko.. neg da mi janje priturimo.. ono moze natkrit se lako.. salonitnim placama pokojim.. bice ono lepo pogledati.. kad dim krene a janje se vrti.. bice lepse pesme otpjevati.. tu je Uther joste bio fini..
U tom krenu i treca ta kisa.. prodje podne nikako poceti.. samo krenes ono kisa padne.. a Uthera zabolela glava.. od jebackih prica svakojakih.. to poznade u njeg staramajka.. te ga sklanja od majstor Milana.. jer ga rodi pa ga i najbolje znade.. znade da ce zametnuti kavgu.. jer ne voli da ga zajebaju.. zajebaju uprazno govorec.. osim ako nece na crtu mu stati.. tu je Uther ipak popizdio..
Izmer letvu od tri cola jaku.. pa sa njome osinu jednoga.. onog prvog sto mu oci zare.. na Uthera ljubinice dupe.. a na sisu srce poigrava.. prevrnu ga na zemljicu mokru.. te ga malo sutnu nogom.. nako malo tri put se prevrnu.. poskocise neimari dicni.. mesalica pocese da mesa.. cini mi se nigde lepse nije.. sve ozive ko u trnoruzi.. kad je vitez ustinu za dupe..
Izlila se ploca ocas posla
----------------- PRITAJENI TIGAR SKRIVENI ZMAJ
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
za tebe!
