Naravno, ja nisam slobodan èovek. Èovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reè. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me “slobode”, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta znaèi ta reè? Je li to možda samo seæanje da sam jednom kao dete trèao oko Biljarde i bio sreæan, ili je sloboda onaj trenutak kada sam odluèio da napišem ovu knjigu.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
... tek u najveæem ropstvu osetiæeš i najveæu slobodu... takav je zakon. Slobodan je samo onaj koji želi biti slobodan. Delo može biti nedelo, ali nije ujedno i zloèin, zao èin ili zlo delo. U pokajanju je spas.
Pitao si na suðenju koliko èovek treba ili mora trpeti i istrpeti? A zakon smatra da si "delo" poèinio nakon što si pretrpeo... prvi deo. Ako li neko ubije zloèinca, šta je on? Da li je isti kao i zloèinac? Jeste. Pojam dovoljne i potrebne kazne... možda je dovoljno što moraš živeti sa tim da si ubio... a da nisi ubio, da li bi sutradan bio ubijen? Ko se maèa lati od maèa i strada.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Tweet, molim te...nisam temu napravila da bi se sudilo autoru knjige, veæ da bi se pisali utisci o samoj knjizi. Mogu da napravim posebnu temu ’’Žarko Lauševiæ’’, pa tamo možemo diskutovati o zloèinu.
Molim te, tema je KNJIGA.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
èitaj onda knjigu... "godina proðe, dan nikada" nije knjiga, veæ nešto drugo
"Ponoæ uz margarinsku sveæu ruène izrade. Ubica ne može da spava. Ostali zlikovci po æelijama sanjaju lepšu prošlost. Ujutro æemo svi pred lice neba, tmurno bez Sunca. Jer ga nismo ni zaslužili. Svejedno, biæe to jedna dobro raspoložena grupica otpadnika, ubica uglavnom, koja æe u tih skoro sat šetnje pokušati da se što duhovitije predctavi ostalima, jer su ostala dvadeset i tri sata namenjena oficijelnoj robiji, sa razgoliæenom privatnošæu."
"Možda sam figurica u neèijem tetrisu? Ne mogu da me uklope, ni prizeme, pa me stalno okreæu i na kraju su jednostavno pritisli pauzu i sad stojim tu, bez trajanja, ukoèen kao onaj smrznuti osliæ iz Japana, dok se baterije neèijeg tetrisa ne istroše. Ne smeju da nastave sa igrom, plaše se da ne izgore, a dosadašnji skor im je prilièno bedan. Ostaje mi nada da æe tetris dospeti u ruke nekog ambicioznijeg i spretnijeg igraèa koji æe uspeti da me uredi i poništi ."
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Meni lièi na knjigu...jbg, možda ne gledamo iz istog ugla...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
"Kakva je ovo graja?", komentarišem pred konobaricom. Kao kad se žališ na loše vreme, na inflaciju, na nešto što ne možeš izmeniti. Konobarica osmehnuto slegnu ramenima. "Što je tebe briga ako graju!", èujem.
Okreæem se i vidim onog momka sa ograde da se preteæi približava. "To su moji drugovi! Neka graju!", nervozno žvaæe hranu koja mu ispada iz usta. Miran sam. Ili pokušavam da odglumim mir. Ima oko dvadeset godina. Pijan je.
"A, izvini, samo sam pitao, onako." "Šta ti imaš da pitaš? Ko si ti da pitaš?", izazivaèki mi se unosi u lice. Prilazi žurno Mili iz bašte. Široko se i prijateljski osmehuje: "Je l’ ti znaš njega?", pita neznanca, pa nastavlja, sa istim nadežnim osmehom: "Je l’ ti znaš ko je on?" "Što mene briga ko je on? Što ima da pita?"
U meðuvremenu stavljam svoju desnu ruku na njegovo levo rame, ponovivši gotovo servilno: "Izvini, momak, samo sam pitao, onako." U istom trenu vidim novog nepoznatog mladiæa koji se, ne znam otkud, stvorio tu i jednako munjevito kako se i pojavio, pesnicom me pogaða posred lica! Padam! Sve pada oko mene! Nestaje zvuk! Ništa ne èujem! Vidim betonski pod, moje lice se rolja po njemu.
Oseæam udarce po nogama, nove po glavi. Moja soèiva su nekud odletela. Minus šest u mraku! Pokušavam da se zaštitim od udaraca. Neko me sustiže! Shvatam da sam veæ unutar baštenskog dela. Sve je i dalje bez zvuka.
Neko otima moju torbu! To je onaj prvi momak koji je sedeo na ogradi. Ne, to ne sme da se desi! Kreæe neki strašni adrenalin, èupanje oko moje torbe. Uspeo sam! Odvojio sam je od njega! Hoæu li stiæi? Imam li vremena? Vadim pištolj iz moje torbe i istog trena ga repetiram upravljajuæi ga prema napadaèu.
On skaèe na mene! Vidim mu tu, na par santimetara od mene onaj isti ludaèki pogled i nikakav strah. Rvemo se, stojeæi, oko mog pištolja. Vidim da nešto vièe, ali ništa ne èujem. Moj CZ-99 je izmeðu naših grudi. Èetiri ruke koje se otimaju. Pritiskam okidaè. Ništa se ne dešava. Ni zvuk, niti siledžija odustaje. Pucam ponovo. Ništa. ’’Bože, radi li ovaj pištolj uopšte?’’ Pucam ponovo. Ne znam koliko puta i ne znam gde. Mislim da sam ga pogodio. Pritisak popušta, njegovo telo se odvoji od mene.
Stojim nem, mokar, žmirim okolo, nemam vazduha. Gde je Mili? Tu, metar-dva od mene neko leži na podu. Iznad njega, kolenima pritiskajuæi mu grudi, je onaj što me je prvi udario i zabada mu nešto u glavu! To na zemlji je - Mili! Njegovo telo ne reaguje na udarce ovog odozgo! Uspravljam pištolj i pucam. Ne znam koliko puta. Na kraju je pištolj ostao u zadnjem položaju. Nema više metaka. Mladiæ pognuto, držeæi se za stomak, otetura kroz uski prolaz napolje.
Dolazim do brata. Lice mu je skroz krvavo! Dozivam ga, ili mislim da to èinim. Bože, je li živ? On ne diše! Je li ga onaj ubio? Jesam li ga ja ubio? Ništa i dalje ne èujem. "Pucao sam. Nastavljali su sa napadom, pijani, nesvesni bola. Mislio sam da promašujem. Zato sam ispraznio ceo šaržer."
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Verzija na sudu je bila da je on uzeo iz te torbice pištolj, nakon što je dobio batine vratio se i pobio ih... i tu je nastalo neslaganje, jer u našem zakonu ne postoji samoodbrana veæ samo nužna odbrana. Nužna odbrana znaèi da možeš da ubiješ samo dok si u NEPOSREDNOJ životnoj opasnosti. On u njoj nije bio u takvoj situaciji s obzirom da su prestali da ga udaraju, nije bio pod udarcima, veæ je mogao i da izvadi i da repetira pištolj. Ovo drugo teško može da se izvede ako ti obe ruke nisu slobodne. S obzirom da protivnik nije imao oružje u rukama Žarko nije bio u smrtnoj opasnosti i to nije moglo da se svrsta u nužnu odbranu. Princip je jednostavan, ako te neko napadne nožem, i ti se odbraniš, savladaš ga, a onda uzmeš nož i ubiješ ga ili ga raniš to nije više nužna odbrana. Dakle moraš da ga središ dok mu je nož u ruci i on tebe napada, odnosno bilo koga smrtno ugrožava. Što se tièe njegovog brata, u situaciji kada neko sedi na njemu i udara ga ili uopšte dok ga udara postoji smrtna opasnost, jer i sam znam par tehnika da jednim udarcem bez mnogo snage usmrtim, on je mogao da puca. Tu nastaje sporno upozorenje, da li je dužan da ga upozori pre nego puca. Dužno je samo službeno lice, on može da se izvadi na okolnost u kojoj se našao. Službeno lice mora u svakom trenutku biti racionalno i trezveno za razliku od njega. Druga zamerka je bila što je on utrošio svu municiju iz pištolja, što govori o besu i afektu, osveti, a nikako samoodbrani u vidu nužne odbrane. Obiæno onaj ko se brani opali jednom i nakon toga se uplaši ako do tada nije veæ ubijao ili nekoga povredio, ranio. Dolazi do šoka. Zbog toga se uostalom vojska trenira i priprema, inaèe bi svako mogao da ubija da je to tako jednostavno. Da se sluèaj odigrao u USA, Žarko bi brzo bio osloboðen samo bi bilo potrebno dokazati da je fizièki napadnut, sve ostalo spada pod samoodbranu. Kod njih èak i svoju imovinu imaš pravo štiti oružjem, kao što je i tvoje vlasništvo neprikosnoveno. Nismo mi na tom nivou razvitka još uvek, ali nismo ni imali potrebe kao što su je imali oni, jer oni su naseljavali divljinu. Uglavnom kada znaš tu èinjenicu da si u jednoj naprednoj i modernoj državi kao što je USA nedužan, a u drugoj kriv do maksimuma, jer on je dobio kaznu za ubistvo. Zakon koji je važio u SFRJ za ubistvo je propisivao 12 godina, imaš to i u pesmi pušenja Zenica Blues obraðeno. Taj zakon je u prvo vreme bio nasleðen u SRJ, posle je to menjano, pa su na kraju uveli i kaznu od 40 godina, kao što je i ukinuta smrtna kazna, koja eto opet postoji u veæini država u USA, èak se i razlièito sprovodi, nije svuda elektrièna stolica. To je muka, po zakonima USA on je nedužan, po zakonu SRJ on je bio ubica. Suština jeste da se on branio. Sporno da li se svetio za batine ili se štitio od novih, odnosno nastavka. Meðutim i to je kod nas sporno t u takvoj situaciji moraš da bežiš policiji, a ne da se vraæaš ili ostaješ na mestu, inaèe ti sledi krivica. Zmijèe, osnivaj partiju, uzimaj vlast, pa menjaj zakone.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Što se tièe njegovog brata, u situaciji kada neko sedi na njemu i udara ga ili uopšte dok ga udara postoji smrtna opasnost, jer i sam znam par tehnika da jednim udarcem bez mnogo snage usmrtim, on je mogao da puca.
Evo šta je izjavio: Ubio sam dva momka što su tek zakoraèila u život! Da nisam, mi bi bili mrtvi! I Mili i ja. Da mi je oteo pištolj, ubio bi me! A onaj drugi je klao Milog kao životinju preda mnom. S kolenima na njegovim grudima mog brata onesvešæenog i nepomiènog - kolje slomljenom flašom! Pucao sam. Nisam imao izbora. Nisam umeo ništa drugo. Nikad to sebi neæu oprostiti.
Evo presude: Prema sudskoj dokumentaciji Lauševiæ je, ležeæi povreðen na podu, ispalio 13 hitaca i pritom usmrtio Dragora Pejoviæa i Radovana Vuèiniæa a ranio Andriju Kažiæa . Kako ni nakon višemeseène istrage nije precizno utvrðeno šta se zaista dogodilo, prihvaæen je nalaz prema kojem je prekoraèio nužnu odbranu. Osuðen je prvo na 15 (1994.), a zatim na 13 (1996.) i konaèno na èetiri godine zatvora (1997.). S obzirom na to da je u zatvoru u Spužu odležao èetiri godine i sedam meseci, u februaru 1998. pušten je na slobodu. Sudska je odluka, meðutim, ponovno preinaèena. U septembru 1999. na ponovljenom suðenju je kažnjen s èetiri godine uz obrazloženje da je "bio srušen i imao pravo da se brani". Nepune dve godine kasnije, u martu 2001. Vrhovni sud Crne Gore još jednom i konaèno menja presudu, ponovno ga osuðujuæi na 13 godina. Ipak, u odsustvu, buduæi da se tada veæ odselio u Ameriku. Još 1999, neposredno nakon što je snimio filmove ‘Nož’ i ‘Ranjena zemlja’, sklonio se u strahu od krvne osvete. Buduæi da je, kako piše i u knjizi, "jednom Crnogorcu ubio sina jedinca" i danas živi u Njujorku, spletom okolnosti u istoj zgradi s režiserom Zoranom Amarom koji mu je napisao predgovor za autobiografiju:
"Jasno se seæam dana kada sam želeo da propadnem u zemlju jer smo se sreli ispred stanice podzemne železnice. Žarko se vraæao sa posla, umazanog lica i ruku, u molerskim, farbom isflekanim pantalonama, a ja sam veseo išao u grad, bez moguænosti da ga zaobiðem, bez snage da pitam išta od važnosti, samo ljubazan, formalno nasmejan. Pamtim, i to dobro, kako mi je odjednom, pošto smo uz kratko mahanje rukom prošli jedan drugog, ponestalo vazduha i kako sam na obrazu osetio šamar koji nisam sam sebi opalio".
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Zmijèe, osnivaj partiju, uzimaj vlast, pa menjaj zakone.
Tweet, naravno ali u tom sluèaju Žarko æe biti slobodan èovek.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
... ali on to ne želi... a tu ga i razumem... po zakonima USA on ne bi odgovarao.
Znam, èak je i srpski pasoš dobio, ali on ne želi. Potpuno ga razumem jer, nakon ove je knjige poveæao medijsku pažnju iako je ona uvek bila poprilièna, tako da bi ga sada, ukoliko bi se vratio, politièari bi ga rastrgli - u smislu da se politièki angažuje. Žarko je potpuno u pravu što ne želi da se vrati jer dobro pamti šta su mu uradili, a kako bi ga sada eksploatisali.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Ovo je knjiga bolne istine.Zavodljive tuge. Nesebiènog preispitivanja. Oporog priznanja. Grešnièke nade. Oèuvanog dostojanstva. Maštovitog traganja. Ljudske spoznaje
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Prièa o bolnom životu i spletu nesreænih okolnosti. Jedno je sigurno - niko nije ravnodušan na ovakvu ispovest. Žarkove reèi su iskrene i pune emocija i kajanja, iako je amater u pisanju. Volela bih kad bi se sve to i ekranizovalo i nadam se da æe jednog dana i biti.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
A taj stil prilièno podseæa na naèin na koji se piše scenario za film. S druge srane on ne stvara umetnièko delo zar ne? Veæ pravi istorijski zapis jednog vremena ili jedne epohe, a možda ustvari samo zapis jednog dogaðaja. Prati li hronologiju ili je sve s brda, s dola?
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Stil pisanja ima svako, nebitno da li je amater ili profesionalac u tome. A rekoh za njega da je amater jer to nije njegova struka, jer do sada nije pisao.
Veæ pravi istorijski zapis jednog vremena ili jedne epohe, a možda ustvari samo zapis jednog dogaðaja. Prati li hronologiju ili je sve s brda, s dola?
On je pisao o dogaðaju koji je poremetio tok njegovog života, isto tako o neèemu zbog èega se kaje i dan danas. Kada proèitam nastavak, tj. 2.deo, moæiæu više da kažem.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
sta god da se zaista desavalo tog dana kada se nesreca dogodila,lausevic se trudi da kroz knjigu opravda svoj postupak,i sve vestake i balisticare koji su svedocili protiv njegove koristi omalovazava...ipak si ti zarko ugasio dva zivota,ocekivala sam malo vise kajanja u tvojoj autobiografiji...
ako hoæeš pravu sliku o svemu, treba da proèitaš onda i stenogram sa suðenja. Koliko se ja seæam, onoga što su novinari prenosili iz sudnice, neke stvari se ne poklapaju u ovim citatima iz knjige koje si navela, sa onim što se odigravalo na sudu. Upitno je na primer gde se nalazila pomenuta torbica sa pištoljem. Mislim da je na suðenju prièa malo drugaèije isprièana. Ovom knjigom Lauševiæ sebi pomalo omoguæuje povratak meðu našu javnost, ali uvekæe ga neki osuðivati, a drugi razumeti. Ja znam sa svoje vojne obuke koliko su šake ubojito oružje i kako jednostavno usmrte i iz tog razloga se neko u takvoj situaciji može braniti i pištoljem. Žarko je morao pre svega nauèiti jednu stvar, a to je da mora da živi sa tim što je uradio. To su stvari koje je morao složiti u svojoj glavi i prihvatiti kao normalno stanje, nastaviti dalje i ne vraæati se na to, pa kuda ga voda ili život odnese. Ovako sam sebe ubija ako se svaki dan preispituje oko toga. To ti je jedan od razloga zašto se ubistvo u ratu sasvim drugaèije definisalo, i pre nego ode u rat, vojnik zna da je to nešto uobièajeno, normalno i da nije kažnjivo. Time se psiha pripremi. Ali s obzirom da je on pucao, on je i bio spreman da ubije.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
ako hoæeš pravu sliku o svemu, treba da proèitaš onda i stenogram sa suðenja.
Pokušaæu da naðem pa æu preneti ovde.
Ovom knjigom Lauševiæ sebi pomalo omoguæuje povratak meðu našu javnost
Šta æe njemu javnost i medijska pažnja Srbije kada se nikada neæe vratiti?
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
mislim da on želi da se vrati, ali da se plaši reakcije ljudi, odnosno prihvatanja njega kao nekog ko je poèinio ubistvo. Boji se javnih osuda, na ulici, u gradu, u prodavnici... a mislim da se boji i same podrške, opravdavanja i sliènog jer to mu neæe pomoæi ni da prevaziðe to, ni da preboli. Njegova najveæa muka je to što je njegovo delo u jednoj modernoj državi uobièajena samoodbrana i što se takve situacije svakodnevno tamo dogaðaju, èak i kada se štiti imovina, a ne život, a u drugoj državi u kojoj je to poèinio to se kategorizuje kao ubistvo. Naši zakoni su uvek bili pisani i biæe tako da štite one koji su na vlasti i u vlasti, odnosno bilo kakvoj sprezi sa vlasti, dok su amerièki sastavljani tako da zaštite pojedinca, dakle na principu liberalizma. Po toj logici jedini je Èeda taj koji bi možda promenio takvu praksu sastavljanja zakona, s obzirom da jedini on podržava tu ideju, meðutim pitanje je koliko on to stvarno misli, a koliko je u pitanju obièna propaganda. Ono što je sigurno jeste da vladavina prava u Srbiji ne postoji, samim tim ni demokratija.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
