Srbijom vlada pederski lobi
i majmun ubeðen da je genije.
Pljaèkanje naroda njihov je hobi,
a majmun boluje od šizofenije.

Ubedili ga da lièi na Klunija,
tog izdajnika srpske nacije,
ma jebala ga Evropska unija
i evroatlanske integracije.

U narodu se odavno šuška
da mu više prija osoba muška,
da mu se sada najviše sviða
onaj što devojke retko viða.

Nabeðeni Kluni idi pa se leèi,
ne znaš da sastaviš reèenicu prostu
-preko slušalica šapuæu ti reèi
kada se obraæaš nekom važnom gostu.

Naredili moæni da se Srbi gaze,
da izgube sebe, da poslušni budu.
Tvoji æe u zatvor, a ti æeš kod Laze,
da poprave tamo tvoju glavu ludu.

Da li æeš smeti da ideš pred rulju
kada se sazna tvoja dijagnoza
i da od Srbije više voliš bulju.
Figure pederis- omiljena poza?

Kreten je kreten, al’ ti si veæi,
s kosovskom mukom muvaš ispod žita.
Zar nije bolje javno reæi
za narod dole boli me kita.

Lutko na koncu, marioneto
jesi li sposoban da shvatiš sve to?
Ovi oko tebe što lovu mažnjavaju
mnogo æe strožije da se kažnjavaju.

Srbija stoji na rubu ambisa
mudro voðena od Teletabisa.
Smeškaš se, ne znaš da je narodu prisela
„pomoæ" govana iz Haga i Brisela.

Vezan za krevet u izolaciji
daješ najveæi doprinos naciji,
a obezbeðenje nek budno pazi
da ceo život budeš u Lazi.

Sve dok misli da je Kluni
narod ne sme da se buni.
Najebasmo ako Boris
pomisli da je Èak Noris.

RIK saopštava da je na predsednièkim izborima bilo 4,3 odsto "belih listiæa", a na parlamentarnim 4,19 odsto.

Tako su se na listiæima našli betmen, èièa gliša, sunðer bob, ali i fudbaleri Dragan Džajiæ i Brazilac Kadua, koji je dan pre izbora postigao gol koji je Crvenu Zvezdu doveo do pobede nad Partizanom. Na društvenim mrežama "Fejsbuk" i "Tviter" "osvanuli" su razni šaljivi išarani glasacki listiæi, koji su snimljeni mobilnim telefonima glasaèa na samim birèakim mestima.

Pojedini glasaèi su tako davali svoje "predloge" za novog šefa države, medju kojima je i bilo i ime proslavljenog zvezdinog fudbalera Dragana Džajiæa, ali i aktuelnog zvezdinog fudbalera Brazilca Kadua, i ime predsednika SAD Barak Obama.

Pojedini biraèi oèigledno nisu bili zadovoljni ni "ponudom" za novi saziv parlamenta, pa su tako precrtavali ceo listiæ, ali i ostavljali poruke "upravo ste dobili otkaz, pravac Biro za nezaposlene".

Meðu "predlozima" za liste na parlamentarnim izborima su i "besno pile", "za bolji život sreænih ljudi", piratska partija, "Kad je kriza - kiza"...

Kako su sve poništavani glasaèki listiæi možete pogledati u našoj glaeriji.
http://www.b92.net/zivot/zoom.php?nav_category=158&image_id=149023

Ipak, hit djurdjevdanskih izbora je penzionerka sa Doræola. koje je, kako su preneli pojedini mediji, pojela èetiri glasaèka listiæa uz jogurt.

Kako su mediji javili, ona se na to odluèila u znak protesta "zbog lošeg pravosudnog sistema".

Najviše glasova na Kosovu i Metohiji dobili su Socijalistièka partija Srbije na parlamentarnim i Tomislav Nikoliæ na predsednièkim izborima.


Pored SPS-a, najviše glasova biraèa na Kosovu dobile su SNS i DSS, a od predsednièkih kandidata posle Nikoliæa slede Vojislav Koštunica i Ivica Daèiæ.

Najviše glasova na Kosovu i Metohiji, na parlamentarnim izborima osvojila je koalicija koju predvodi SPS koja je dobila 20,43 odsto glasova, saopštava RIK.

Druga po broju glasova bila je DSS koju je podržalo 19,9 odsto biraèa, a neznatno manje gradjana podržalo je SNS 19,79 odsto. Za DS je glasalo 17,41 odsto glasaèa na KIM.

Za SRS je glasalo 8,77 odsto, a za URS 6,37 odsto gradjana.

Na predsednièkim izborima najviše glasova na Kosovu je osvojio Tomislav Nikoliæ, kandidat SNS - 21,09 odsto, sledi predsednik DSS Vojislav Koštunica 20,75 odsto glasova, pa Ivica Daèiæ, kandidat SPS-a koji je osvojio 20,36.

Kandidat DS-a Boris Tadiæ je dobio 18,97 odsto glasova.

Ispod 10 procenata osvojili su kandidatkinja SRS-a Jadranka Šešelj - 7,15 odsto, kandidat URS-a Zoran Stankoviæ -5,62, kandidat Dveri Vladan Glišiæ -1,86, predsednik Pokreta radnika i seljaka Zoran Dragišiæ - 0,61 odsto, a Èedomir Jovanoviæ, lider Preokreta 0,48 odsto.

Danica Grujièiæ iz Socijaldemokratskog saveza osvojila je 0,41 odsto glasova, a kandidat grupe gradjana Muamer Zukorliæ 0,27 odsto.

Predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara Ištvan Pastor dobio je 0,02 odsto glasova.

"To što je taj èovek sveo Islamsku zajednicu na najniže moguæe grane nešto je što je moralo biti sankcionisano na ovim izborima. Zukorliæ više ne može biti ni muftija", rekao je Ljajiæ za sarajevski Dnevni avaz.

On je naveo da je za Zukorliæa u Novom Pazaru glasalo manje od 19 odsto biraèa, a u celoj Srbiji manje od jedan odsto.

SDP je na izbore izašla na listi koalicije "Izbor za bolji život - Boris Tadiæ", èija je okosnica Demokratska stranka DS, a Ljajiæ je uveren je da æe ta politièka opcija formirati novu vladu i skupštinsku veæinu.

Ljajiæ je rekao da "svoj optimizam temelji na èinjenici da njihova lista ima širi koalicioni potencijal".

"Mi æemo sigurno biti deo novog saziva vlade, jer Nikoliæev SNS èak i s Daèiæevim SPS-om nema dovoljno mandata da formira skupštinsku
veæinu. Imamo veæi prostor za politièko manevrisanje, tako da je izvesno da æe lista ’Izbor za bolji život - Boris Tadiæ’ formirati veæinu i buduæi saziv vlade", naveo je Ljajiæ.

Ocenjujuæi rezultate izbora, on je istakao da je bilo nekoliko iznenaðenja, prije svih relativno slabiji rezultat Srpske napredne stranke SNS od oèekivanog.

Na pitanje kuda ide Srbija posle izbora, Ljajiæ je odgovorio da æe odgovor biti jasniji narednih dana, kada vlada bude formirana.

"Mi se zalažemo da to bude mala vlada i antikrizna vlada, od svega 15 èlanova, koja æe provesti dugo odgaðane reforme", istakao je Ljajiæ, koji je aktuelni ministar rada i socijalne politike.

Beograd -- Odlaganje formiranja vlade do predsednièkih izbora vodi uèvršæivanju predsednièkog sistema u Srbiji ocenio je ekonomista Vladimir Gligorov.

"Biæe potrebno saèekati rezultate predsednièkih izbora da bi se znalo kako æe izgledati podela resora u vladi, a to nije dobro jer se time dodatno uèvršæuje predsednièki sistem", kazao je saradnik beèkog Instituta za meðunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

On je, za agenciju Beta, ocenio da je dobar rezultat Socijalisticke partije Srbije posledica nepoverenja u dve najveæe stranke (Srpsku naprednu stranku i Demokratsku stranku) i nespremnosti glasaèa da bilo kome povere mandat zbog nejasnih ili nepostojeæih izbornih ponuda stranaka.

"Glasovi su rasuti kako bi se smanjio rizik neodgovornog vladanja. No, svejedno glasaèi su se odluèili za dosadašnju koaliciju pre nego za opoziciju", kazao je Gligorov.

Prema njegovim reèima, rezultati opštih izbora u Srbiji pokazuju da se može govoriti o neuspehu naprednjaka i narodnjaka, pogotovo kada se uzmu u obzir rezultati radikala, Dveri i manjinske liste "Ni jedan od ponuðenih odgovora".

Gligovor je istakao i da se ne bi moglo reæi da se glasalo za to da predsednik vlade bude iz redova socijalista.

"Oni nemaju neki kredibilitet kada je reè o privrednoj politici, a teško je pretendovati na mesto premijera ako se nema privredni program ili je on nedosledan i nedovoljno odgovoran", kazao je Gligorov.

Žarko Koraæ sa liste Preokret gostujuæi gostujuæi u emisiji "Hoæu da znam" na TV B92 optužio je Ivicu Daèiæa da je tokom kampanje zloupotrebljavao ministarsku funkciju i da su njegove postizborne izjave klasiène politièke ucene.

Koraæ je rekao da u Preokretu još nisu razgovarali o novoj vladi i da odluku o tome donosi lider tog pokreta Èedomir Jovanoviæ.

Premijer koji nije iz vladajuæe stranke bio stalno preglasavan i "i ta vlada ne bi dugo trajala", kaže predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Gaoti.

"Imali smo takav sluèaj sa vladom Vojislava Koštunice koji je bio primoran da ’vrati mandat narodu’ jer je preglasan u vladi. Vlada bi bila kratkog daha", odgovara Goati na pitanje kakav je scenario ako Daèiæ postane premijer a prenosi "Blic".

Gaoti smatra da "samo gubitnik na predsednièkim izborima, nakon drugog kruga, može da ispuni ucenu Ivice Daèiæa (lidera SPS) da bi se domogao vlasti".

"Mada predsednik države ima veliku težinu jer se bira na direktnim izborima, ona je pre svega moralna", kaže Goati za s "Blic" i dodaje da izvršnu vlastu u državi ima vlada, a da je kljuèan premijer.

"Bilo bi veoma neobièno da pobednik na predsednièkim izborima i lider stožerne stranke, koja je osvojila najveæi broj glasova u buduæoj vladi, prepusti kljuèno mesto u državi i uticaj partneru iz manje stranke", upozorava Goati.

On kaže da po pravilu, vršilac dužnosti predsednika države treba da stranci koja je osvojila najviše glasova ponudi mandat premijera.

"U ovom sluèaju to je SNS. Ali ko god da proba da sastavi vladajuæu veæinu, pregovaraæe sa liderima stranaka, a ne sa predstavnicima koalicije. Pogrešno je zanemariti odluke i uticaj lidera PUPS Jovana Krkobabiæa i JS Dragana Markoviæa Palme i sušati samo šta Daèiæ poruèuje", rekao je Goati.

On smatra da je realno da Demokratska stranka, u pregovorima sa autonomnim partijama, "bude maksimalno elastièna i spremna na kompromise, ali da gleda da zadrži strateške poluge vlasti".

Isto važi i za SNS, nastavio je Goati, "jer u politièkoj trgovini ni Tomislav Nikoliæ neæe napustiti sve poluge vlasti ukoliko pobedi na predsednièkim izborima".

Dragan Ðilas kaže da je zadovoljan rezultatima u Beogradu, ali da mu je žao što je u glavnom gradu bila najslabija izlaznost.

Zamenik predsednika DS-a Dragan Ðilas je u emisiji "Odluka 2012" rekao je da su Beograðani glasali za ono što je vlast radila u poslednje èetiri godine.

"Tom prilikom mislim i na sve one koji su formirali gradsku vlast. Meðutim u Beogradu dobar deo graðana nije izašao na izbore, neki od njih su smatrali da njihov glas nije neophodan da bi podržali vlast, veliki broj glasaèa se odluèio za "bele listiæe", i taj deo biraèa ne razumem apsolutno - bolje da ostaneš kod kuæe i to razumem.. Nisam oèekivao toliki broj tih listiæa. Ali to je njihovo pravo. Žao mi je i krivo što veliki broj graðana nije izašao," rekao je Ðilas.

Ðilas je rekao da on želi da saèeka ipak GIK. "Ja imam liènu obavezu prema LDP-u, jer ja ne bih bio gradonaèelnik 2008. da nisam dobio njihovu podršku. LDP dao veliki broj ljudi koji su u gradu uradili veliki posao. Ja æu svakako dati gospodinu Jovanoviæu da odluèi da li i na koji naèin hoæe da participira u gradu. Moglo se èuti, na primer gospodin Dinkiæ je rekao da neæe nikakvu milostinju...NIje to milostinja, Beograd je iznad ove prièe. Ideja Beograda je iznad standardne, dnevne politike," rekao je Ðilas.

Pokret Dveri tvrdi da je na juèe održanim parlamentarnim izborima uspeo da preðe cenzus i da su osvojili oko 5,1 odsto glasova biraèa.

Funkcioner "Dveri" Boško Obradoviæ rekao je danas na konferenciji za novinare da je ta politièka organizacija prešla cenzus ali da je toku "onemoguæavanje ulaska ’Dveri’ u republièki i pokrajinski parlament".

"U CeSID-u su jutros rekli da smo osvojili 4,6 procenata glasova i to bez rezultata sa Kosova i Metohije za koje niko ne zna kada æe i ko da ih broji.

Mi smatramo da smo sada negde oko 5,1 procenta", tvrdi Obradoviæ i dodaje da su "Dveri" uputile "niz prigovora raznim izbornim komisijama".

Prema reèima Obradoviæa, "Dveri" su zabeležile niz propusta prilikom izbornog procesa a dobile su, kako on kaže, i nekoliko stotina prigovora iz dijaspore.

Prema poslednjoj proceni CeSID-a, pokret "Dveri" osvojio je 4,4 procenta èime nisu prešli cenzus, što se prema reèima direktora Cesida Marka Blagojeviæa neæe promeniti ni nakon prebrojavanja glasova sa Kosova i Metohije.

Rasime, posto su sada poslanici vlasnici mandata, a ne stranke i koalicije, priljuci svojih 9 mandata sps-u i sns-u i formiraj vladu, s obzirom da je tvoja stranka svakako u koaliciji sa sps-om u Vojvodini. Ovo kazem kao clan stranke.
(milica, 8. maj 2012 12:14)

Na sajtu rozelistici.org pripadnici LGBT populacije izglasali su svoje omiljene predsednièke kandidate. Na prvom mestu je Èeda Jovanoviæ, na drugom Muamer Zukorlæ, a na treæem Tomislav Nikoliæ

Na sajtu rozelistiæi.org, koji su osnovale “Kvirija” i grupa “Izaði”, koja podržava mlade LGBT osobe iz Novog Sada, objavljena je anketa na osnovu koje je gej populacija imala prilike da glasa za omiljenog kandidata za predstojeæe predsednièke izbore.

Prvi na listi sa 44 odsto glasova je lider LDP i kandidat pokreta “Preokret” Èedomir Jovanoviæ, a drugi omiljeni kandidat za ovu populaciju je muftija Muamer Zukorliæ sa 13 odsto glasova!

Kao obrazloženje za drugo mesto muftije, u “Kviriji” istièu da “verski lideri veruju u ljubav” i smatraju da je to bio motiv da LGBT populacija na ovaj naèin glasa.

- Sajt je zabeležio neverovatnu poseæenost – kaže Boban Stojanoviæ iz “Kvirije”, i dodaje da tako i LGBT populacija šalje politièarima odreðenu poruku.

- Mi verujemo da pristup gej populacije politici nije u tome da se obuèemo u odela i uðemo u institucije, mi možemo da delujemo i van toga. Možemo da uperimo prst u svakoga ko nas ponižava i tlaèi. Kao što to treba da èine sve manjine, svi ugroženi, bili oni otpušteni radnici, gejevi i lezbijke ili medicinski radnici – kaže Stojanoviæ.

Muftija je za samo jedan procenat “omiljeniji” od lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikoliæa, dok su Vojislav Koštunica, Ivica Daèiæ i Vojislav Šešelj zauzeli poslednja mesta.

Muftija Zukorliæ nije želeo da komentariše ovu anketu.

Izvršni direktor CESID-a Marko Blagojeviæ izjavio je da su zloupotrebe na izborima moguæe, ali da mu je ipak neobièno da "promakne izborna kraða".

Blagojeviæ je objasnio da se u svakom telu za sprovoðenje izbora nalaze predstavnici svih izbornih lista i svih predsednièkih kandidata

"U svakom sistemu postoje rupe i samo je pitanje da li postoji neko ko je raspoložen da te rupe koje postoje zloupotrebi", rekao je Blagojeviæ.

Blagojeviæ je dodao da se "obièno prvo posumnja na vlast", ali da postoji piramida izborne administracije u kojoj se nalaze predstavnici svih partija i koju ne èini samo vlast.

"U svakom biraèkom odboru i telu za sprovoðenje izbora nalaze se predstavnici svih izbornih lista i svih predsednièkih kandidata koji uèestvuju na izborima. Zato mi je neobièno da pored 50 - 60 ljudi promakne izborna kraða takvih razmera o kojoj se govori", rekao je Blagojeviæ, gostujuæi na TV Pink.

On je naveo da, ukoliko bi tvrdnje predsednika SVM Ištvana Pastora o kraði oko 30.000 glasova bile taène, Pastoru kao predsednièkom kandidatu taj broj glasova ne bi ništa doneo, ali bi njegovoj izbornoj listi doneo dva nova mandata.

Lider SVM je najavio da æe zbog, kako je rekao, žestoke kraðe na izborima 6. maja, zatražiti preispitivanje rezultata izbora na svim nivoima.

Blagojeviæ je naveo da RIK još nije unela sve podatke sa proteklih izbora i da, prema njegovim saznanjima, u odnosu na do sada objavljene rezultate, "jedna izborna lista ima jedan mandat više, a jedna izborna lista ima jedan mandat manje".

Blagojeviæ smatra da koalicija DS i SPS nije iznenaðenje i da je pitanje ko æe biti u vladajuæoj koaliciji, a da je kljuèna prednost DS što može da bira izmeðu LDP i URS-a.

On je ocenio da je SPS dobro prošao na izborima i dobio taèno onoliko glasova - oko pola miliona, koliko se i oèekivalo prema predizbornim istraživanjima, ali da je odziv bio manji od procenjenog zbog èega je i procentualni udeo te partije u osvojenim glasovima porastao.

RIK proglasila je konaène rezultate predsednièih izbora : kandidat DS-a Boris Tadiæ osvojio 25,31 odsto, a kandidat SNS-a Tomislav Nikoliæ 25,05 odsto glasova.

Tadiæ i Nikoliæ su ušli u drugi krug predsednièkih izbora koji æe biti održan 20. maja.

Protiv proglašenja konaènih rezultata glasalo je 11 èlanova RIK iz Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke, Dveri i Pokreta radnika i seljaka. Oni su ukazali da ne mogu da podrže konaène rezultate zbog velikog broja nepravilnosti.

Za proglašenje konaènih rezultata glasalo je 16 èlanova RIK.

Prema konaènim rezultatima RIK, u prvom krugu izbora za Tadiæa je glasalo 989.454 biraèa, a za Nikoliæa 979.216 biraèa.

Nevažeæih listiæa na predsednièkim izborima bilo je 174.660, odnosno 4,47 odsto.

Sa èetiri biraèka mesta - jednom u Panèevu i tri u Preševu, nedostaju zapisnici i tamo æe rezultat biti evidentiran kao nula.

Prema konaènim rezultatima RIK, kandidat Socijalistièke partije Srbije Ivica Daèiæ osvojio je 556.013 ili 14,23 odsto glasova, a kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica 290.861 glas ili 7,44 odsto.

Kandidat Ujedinjenih regiona Srbije Zoran Stankoviæ osvojio je 257.054 ili 6,58 odsto glasova, a peto mesto zauzeo je kandidat Preokreta Èedomir Jovanoviæ sa 196.668 ili 5,03 odsto glasova.

Kandidatkinja Srpske radikalne stranke Jadranka Šešelj dobila je147.793 glasa ili 3,78 odsto, Vladan Glišiæ iz pokreta "Dveri" osvojio je 108.303 glasa ili 2,77 odsto, kandidat Saveza vojvoðanskih Maðara Ištvan Pastor 63.420 ili 1,62, kandidat Pokreta radnika i seljaka Zoran Dragišiæ 60.116 ili 1,54 odsto, a Muamer Zukoliæ koga je kandidovala grupa graðana osvojio je 54.492 ili 1,39 odsto glasova.

Kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza Danica Grujièiæ dobila je 30.602 glasa ili 0,78 odsto glasova.

Na predsednièkim izborima je glasalo 3.911.136 biraèa ili 57,77 odsto od ukupnog broja upisanih biraèa.