Zeleo sam da upoznam devojku koja ce me iskreno voleti, kojoj cu dati svoje srce i koja ce meni dati svoje srce. Nisam to ni kod jedne mogao da dobijem, svaka me odbijala posle nekog vremena jer sam po prirodi prilicno povucen i miran tip. Sanjao sam jednu devojku sa kojom cu moci da ostvarim svoje snove, nikako mi nije islo za rukom. Vec sam poceo da mislim da je kasnom, imao sam 20 godina a jos nisam imao duzu vezu, jos nikad nisam bio iskreno voljen. Razocarao sam se skroz i osecao sam kao da sam sam na celom svetu, zasto mene ni jedna ne moze da zavoli? po cemu sam ja toliko poseban od drugih. Kada sam vec mislio da nikad necu pronaci voljenu osobu koja ce me iskreno voleti slucajno sam sreo jednu devojku u diskoteci sa kojom sam se neko vreme dopisivao preko fejsbuka. Bila je zgodna i lepa na prvi pogled ali meni je unutrasnja lepota bila mnogo bitnija. Posle tog sastanka na kome smo se samo upoznali i na kome me poljubila u obraz, dogovorili smo se da se nadjemo u Novom Sadu, u Dunavskom Parku. Dosao sam u Dunavski park, sedela je kod cesme na klupi. Prisao sam joj i krenuli smo da setamo malo po parku i uputili se ka Tvrdjavi na setnju. Posle prvog sastanka video sam da je Natasa povucena i stidljiva devojka koja je vrlo malo pricala, bas kako sam i ja bio povucen. Na tom sastanku mi se mnogo svidela, bila je malo uplasena. Imali smo mnogo toga zajednickog, isto smo godiste, oboje smo bili studenti, oboje smo povuceni i mirni. Posle nekoliko sastanaka smo se poljubili, posle tog poljupca kada smo otisli svako svojoj kuci pitao sam je porukom da li zeli da bude samnom. Ona mi je odgovorila pa zar vec nisam sa tobom? ja sam rekao jesi . Tako je sve pocelo, mislio sam da nece hteti da bude samnom posle sastanka kao sto mi se desavalo sa vecinom devojaka. Nastavili smo da se vidjamo u Novom Sadu. Ja sam uvek dolazio ranije da budem sa njom i posle sam isao na predavanja na fax. Setali smo svuda po gradu, vecinom je cutala, ja sam se trudio da je sto vise ispitujem a nekad nam se desavalo da setamo i po 10 i vise minuta oboje cutimo i neprogovaramo. Sve je islo kako treba i nastavili smo da se zabavljamo, kasnije je postala slobodnija i pocela malo vise da prica kao i ja. Pricali smo o svemu, shvatio sam da je Natasa mnogo dobra osoba kakva se moze samo pozeleti. Natasa je postojala i pre nego sto smo se sreli, postojala je u mojim snovima i u mojoj masti i konacno sam sreo devojku o kojoj sam mastao dugo vremena dok sam bio duboko razocaran u devojke i dok sam mislio da takva devojka nepostoji, uverio sam se da ona postoji, ona je dosla sama da mi kaze da je tu i da postoji. Davao sam sve od sebe da nam uspe veza i da nam sto lepse bude. Vise me nista drugo nije zanimalo sem nje, Natasa je postala najdraza i najbitnija osoba u mom zivotu. Bila mi je uvek na prvom mestu. Svuda smo isli zajedno, o svemu razgovarali, uvek se lepo druzili i skoro se nikad nismo svadjali. Kada nam je doslo mesec dana veze, kupila mi je medeno srce i krenuli smo na jedno jezero (Jarkovci). Rekla mi je da otvorim medeno srce, kada sam ga otvorio unutra je stajao mali papiric na kome je pisalo "ZA NAJLEPSIH MESEC DANA U MOM ZIVOTU, TI SI MOJE MEDENO SRCE. NATASA" To me je mnogo obradovalo, tako nesto mi jos ni jedna osoba u zivotu nije rekla. Jos posle nekog vremena rekla mi je da dodjem na jedno mesto gde me cekala. Kada sam dosao, Natasa mi je od cveta ruze na betonu iscrtala Srce i Volim Te. Malo je falilo da zaplacem od srece, mislio sam da mi se ovako nesto lepo nikad nece desiti. Pustio sam Bryana Adamsa na cd-u koji mi je poklonila i iz tu predivnu muziku sam je grlio i ljubijo. Natasa je uvek bila uz mene, uvek me cinila srecnim, zadovoljnim i nasmejanim. Tako se sve nastavljalo i docekali smo 7 meseci veze, sada ce nam brzo i 8 meseci veze. Moja prva ozbiljna i duga veza sa osobom koju volim iskreno i koja mene voli iskreno. Natasa voli da pise stihove i ima jednu svesku punu stihova koje je napisala. Jednom mi je na papiru donela sledeci stih: *Jednom je napisana pesma za tebe, nekog pisca cije ime ne smem da ti kazem. A ja? ja sam njegov glasnik cije reci tebi treba da prenesem... Da kazem sta je to ljubav! ljubav je rec koju poznaje svako a da mu za to ne treba povod... Ona se ne uci nego se jednostavno dogodi. To je igra neznog jagnjeta i ptice u daljini. Ono za sta je Puskin poginuo i o cemu je pisao. Iskrena draz u tvom, mom i srcu mnogih drugih. Ljubav je moja rec upucena tebi i najveca je laz da te ne volim. I ljubav je ovaj stih sto ti pisem u ovih par redova. Volim te puno. To je bio Natasin stih koji je donela da mi pokloni na parcetu papira. Bilo je predivno! Natasa je samo jedna na celom svetu i takve devojke vise nema nigde na nasoj planeti.
Natasa poklanjam tebi ovu prica za svu ljubav i paznju koju si mi pruzila, bez tebe i dalje bi bio sam na celom svetu.
Ako ste veæ pronašli osobu koja vas ispunjava sreæom i ljubavlju, èuvajte medjusobno poverenje. Ljubav možda i promeni svoj oblik, nekada se ljudi vole manje, nekada više. Bitno je da imate poverenje jedno u drugo, i ljubav ma koliko varirala neæe nestati.
Vidi se da si je napisao u ljubavnom zanosu,vidi se da se volite, sta drugo reci nego napred.Inace prica je lepo ispricana u jednom dahu,jedino si mogao neke stvari da naglasis pocinjanjem novog reda.Sve u svemu,bravo,ukratko svidja mi se.
. Tako je sve pocelo, mislio sam da nece hteti da bude samnom posle sastanka kao sto mi se desavalo sa vecinom devojaka. Nastavili smo da se vidjamo u Novom Sadu. Ja sam uvek dolazio ranije da budem sa njom i posle sam isao na predavanja na fax. Setali smo svuda po gradu, vecinom je cutala, ja sam se trudio da je sto vise ispitujem a nekad nam se desavalo da setamo i po 10 i vise minuta oboje cutimo i neprogovaramo. Sve je islo kako treba i nastavili smo da se zabavljamo, kasnije je postala slobodnija i pocela malo vise da prica kao i ja. Pricali smo o svemu, shvatio sam da je Natasa mnogo dobra osoba kakva se moze samo pozeleti. Natasa je postojala i pre nego sto smo se sreli, postojala je u mojim snovima i u mojoj masti i konacno sam sreo devojku o kojoj sam mastao dugo vremena dok sam bio duboko razocaran u devojke i dok sam mislio da takva devojka nepostoji, uverio sam se da ona postoji, ona je dosla sama da mi kaze da je tu i da postoji. Davao sam sve od sebe da nam uspe veza i da nam sto lepse bude. Vise me nista drugo nije zanimalo sem nje, Natasa je postala najdraza i najbitnija osoba u mom zivotu. Bila mi je uvek na prvom mestu. Svuda smo isli zajedno, o svemu razgovarali, uvek se lepo druzili i skoro se nikad nismo svadjali. Kada nam je doslo mesec dana veze, kupila mi je medeno srce i krenuli smo na jedno jezero (Jarkovci). Rekla mi je da otvorim medeno srce, kada sam ga otvorio unutra je stajao mali papiric na kome je pisalo "ZA NAJLEPSIH MESEC DANA U MOM ZIVOTU, TI SI MOJE MEDENO SRCE.
