Samo ti....

Forum
Forum :: Søk i forum :: Forum Opsjoner :: Forumets Topp

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > Samo ti....

Sider : [1] 2 3 4 Neste
Krome_Angels	#1
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 20:58:51	Samo ti.... ...

Krome_Angels	#2
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 20:59:30	bas cesto mislima odlutam tebi... cesto se pitam ko gleda tvoj osmeh, kome on prija retko kad pomislim da te pozovom a mozda sam i vec zaboravio broj koj nikad napamet nisam znao vec ga pamtim kao raspored brojeva na telefonu... Pao je sneg sad ga gledam kroz prozor vise ne setam po njemu ne pravim prve tragove u snegu mozda sam ostareo ali se bojim da sam sebi to priznam bojim se da vise nikad necu praviti te tragove u snegu, bojim se da cu sam sebi cestitati novu godinu... Nikad nijedno drustvo nijedano slavlje ma koliko dobra atmnosfera bila nije mogla da zemeni taj sjaj u tvojim ocima to nesto sto mi sljasti za sta se vredi boriti... I kada velika skazaljka stane preko male kad se sampanjac otvori i slavlje krane, tu noc kada ga stegnes za za ruku jace i kada ti srce zadrhti, cak i tada miljama daleko od tebe neznac, totalni stranac ce ti pozeleti nesto osetices kroz cestitke drugih ostices da postojim da sam tu... Zelim da pada sneg i da prve tragove napravis ti... Lako se odricemo navika koje su nekad bile nase i sve nam znacile...

Krome_Angels	#3
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 20:59:51	Ko si ti? Sta je to cime mi zadrzavas dah, pokreces svet rusis sne... Ti si Kleopatra u telu obicne devojke ti zracis, znam da sam nedostojan da dodirnim tvoju ruku uprljacu te svim problemima obicnog smrtnika... Moram da cutim, moram da pustim da tvoja lepota govori... Ni sam neznam i nije mi jasno kako sam ja kao niko uspeo da pisem o tebi sto si neko sto imas sve a nemas nista... Kako sam saznao da postojis... Jos pitanja na koja nemamo odgovor i dajemo najpopularniji "SUDBINA"... Volim osmeh koj imas kada je tesko, volim tvoje price tvoja odbijanja volim kako gazis sve pred sobom volim sto nisi ista kao sve vec samo mala devojcica u roze haljini zeljna ljubavi...Volim sto imas svoje "JA"... Imas telo ratnika vidi se da si borac neshvatljiv za ovo vreme pripadas vremenu ljubavi vremenu pre nas u kome si velikim umovima bila muza da stvara... Prosto me je strah i svakim danom kujem planove da sednem pored tebe da cujem kako dises da osetim miris tvoje koze da cujem otkucaj tvog srca ta blizina je prevelika za mene imam prokletstvo da sve sto dotaknem unistim poput mehura pene strah me je... Ima neke veze harizma sa tim tvojim sjajem ili ne mozda je tvoj sjaj u onome sto si nedostupna sto trazis PRAVOG nekog pred kim ce taj lav u tebi da padne kao zrtva pred pravim borcem, i molice za pomoc e tad ces postati obicna tad ces biti samo jedna devojka iz kraja... I bices srecna... U tebi vidim sebe vidim isti cilj trazimo srecu i pljujemo na zakon reprodukcije plujemo na nasu svrhu da imas porodicu i srecan si. "NE" nisam i nikad necu biti kao sto je Djole reko "jer ja nisam s’onom koju volem..." radije cu ziveti bogato u bedi neko bedno u bogatstvu a to i ti trazimo ljubav sve ostalo ide lako a do tada pisacu tragacu kopacu prstima po blatu makar ceo zivot ako ne ostvarim sudbinu koju pisem svojom rukom... Budi sretna smej se kada places pusti tog lava da dise tvojim plucima pusti sudbini da ti se desi jer carolija se desava i traje... Ja cu tragati po mracnim mestima, po parkovima, tragacu po raznim gradovima lutacu bicu skitnica ali cu ostvariri svoj san e to zelim i tebi...

Krome_Angels	#4
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:00:12	Ne mogu da spavam strah me da moj san ne budes ti plasim se da zatvorim oci jer kad otvorim dal cu tebe videti... Cesto vidim tvoj lik kako bezuspesno ceka na doku svoj brod, svog mornara koj se vraca vec dugo sa putovanja oko sveta. On ni sam nezna koliko je srecan a ti uporno pukusavas da pravis bajke oko sebe, uporno se kunes u ono sto volis, verujes u ljubav i strah te je da priznas da je jos nisi nasla... Jos jedna casa vina i prica sama krece... A ti sto mi dajes isnpiraciju za stvarnost, teras me da shvatim da je ljubav sastavni deo odratsanja, pokusavas da objasnis nekom ko to zna bolje od tebe, nekom kog je strah da ne izgubi tvoju blizinu jednom pogresnom recju... Sta je to u nama sta nas tera da volimo, sta nas tera da pisemo, citamo, disemo... Ako prestanem da pisem kao da sam prestao da disem, sta nas tera da pravimo lose izbore i kajemose zbog istih... Pocecu da tragam za odogovorima znam da ih vesto krijes u svom dnevniku koj jos nijedan smrtnik nije video, cije korice vesto skrivaju ono napisano u njemu ali ja sam ratnik svetlosti i procuitacu te skrivene tajne pronacicu taj put do tvog srca makar bio poslednji koj cu otkriti, makar prestao da pisem vise jer verujem da si ti ono veliko sto neznam kako da dohvatim verujem da si ti zvezda moga neba obojenog uljanim bojama pomesanim prosloscu pogresnih misli i osecanja... verujem i verovacu a do tada pokusacu da opstanem pokusacu da ne padnem a svetan sam da cu pasti svestan sam svoje slabosti cak i tada kad budem padao pascu dostojanstveno onako kako pada neko tebe vredan i ostacu da lezim u toj vodi i blatu i bicu srecan jer sam probao i nisam uspeo... Zivot pise romane a ja neznam ni dal postojis na ovom svetu... Kada budes citala znaces da sam bio ovde znaces da krecem ka tebi znaces da si ti ta... Prepoznaces se u jednom delu ovog teksta koj je napisao trentak...

Krome_Angels	#5
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:00:39	uspeo sam da vratim osmeh na licu... da otvorim oci i vidim druge boje sad shvatam da nije sve crno shvatam da smo sami izgubljeni u ovom vrtlogu pomesanih znarova... drago mi je sto te vidim onakvu kakva jesi... onakvu kakva hodas, dises pises ... i ne plasim se osecam se jako, osecam da imam snage za dvoje.. Poceo sam da verujem u snove vise nisu kosmari vise nisu horor filmovi niskobudzetne produkcije sad imaju smisla imaju mene i neka je... Pokusaj da sklopis oci bez straha bez hladnoce kojom zracis pokusaj da vidis u sebi ono sto jesi kao sto si meni pokazala ko sam i sta sam... setio sam da ne zelim da smisljam nova imena za ono sto osecam to ima samo jedno ime... Granica tuge i srece je tanka i ti si uspela da je pomeris sad je sreca svet koj vidim... sreca je kad slusam jednu pesmu bezbroj puta... sreca je cak i tuga jer si dala novo ime... Nocas cu dahom da ti odledim srce obojicu tvoj svet drugim bojama nateracu te da porusis proslost jednim dahom da se ne osvrces iza da gledas u daljine i zavolis kise... da budes ponosna na svoja dela jer su ona ti... a ti ceo moj svet...

Krome_Angels	#6
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:01:01	Carobni trenutak rekla je… I nisam je shvatao ozbiljno onako kako je zelela onakvu kakva je bila… Pricala je o zvezdanom nebu, o zelenim poljima, o prolecnim mirisima… I dalje cujem taj nezan I mio glas kako uvece pred spavanje tiho saputa na mom jastuku u neko gluvo doba… ona je znala kako da pomeri granice, kako da me natera tom tisinom da je shvatim I razumem svaki uzdah posle napornog dana… A ja kao da nisam nista razumeo kao da sam samo jos jedan u nizu onih koji se jeftinim trikovima njoj priblizavaju I jeftinim picima kupuju njeno vreme… Bila je prelepa I onda je nestala, nestala je onako kako je htela misteriozno… O njoj nisam cuo ni rec, samo za nekim stolovima gde su se neki pijani momci hvalili njenim imenom a malo njih su je I znali… koracao sam njenom ulicom koju sam poznavao bolje nego sebe svaki korak imao je svoj zvuk drugaciji I svaki je odzvanjao kao da je njen cak su I ulicna svetla bila poklonjena njoj ali nje vise nije bilo tu… Zamisljam je kao sedi sad pored nekog u ovoj hladnoj noci I u njegovom dahu greje svoje promrzle ruke onako kako ih je grejala u mom… A godine, ko jos broji njih sem mene, prolazile su sporo I bolno… ista pesma ista strofa odbijao sam da poverujem da nije tu… A onda odjednom iz sasvim nepoznatog razloga dok sam setao svojim ugazenim stazama zivota, ugledao sam je kako stoji nad ulicnim svetlom pored zelesnicke stanice… Dosla je… Ukopan sam stajao I gledao kako svoje kosu prebacuje iza uveta, njoj je vreme stalo izgledala je isto kao I onda kada sam je cekao na slicnom mestu a mene je vreme ostarilo vise nisam bio isti, vredan nje, jedino sto ni je ostalo je tih par minuta zamena za sve godine da je gledam, njeno lice je I dalje bilo iste pogled hladan ali meni topao na neki moj cudan nacin… Slike su prolazile kroz glavu I na svakoj je bila nasmejana I na svakoj zracila tom njenom vanzemaljskom energijom koje nemam vise.. I sa ko zna kog kraja sneg je zavejao, vise se nije cula ista pesma okrenuo sam se I krenuo nazad u moj sasvim obican zivot u kom ona vise nije bila deo… I ove noci posle ko zna koliko godina pomislio sam na nju, sad vise nije vazno ko je kriv, sad vise nije vazno ko je pogresio ali hvala ti sto si zivot ulepsala ovom starom momku jednom godinom koju ce pamtiti ceo zivot…

Krome_Angels	#7
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:01:23	ponovo sam poceo da te sanjam kako odlazis sto dalje od mene nesvesno sam ti otvorio vrata i pustio te, svoje srce sam zapakovao u jeftin papir i poklonio ti radi s njim sta god pozelis tvoje je meni vise ne treba bilo je slomljeno milion puta ti si ga ozivela pokazala mu put kojim hodas dopustila mu da zavoli hvala ti na tome... opet sam se probudio i ugledao siv dan, hladan vetar je duvao kisa lila po prvi put a prosao samo jedan dan od kako sam napravio gresku od kako sam te pustio ili oterao sada se kajem ali dzaba je zbog nasih glupih ponosa dopusticemo da secanje pocne sakricemo se u nekom uglu i s vremena na vreme izmamiti osmeh jedan drugom na lice.. vredna si svakog mog bola svakog drhtaja srca svakog bola koj osetim vredna si mnogo vise od onga sto osecam prema tebi... s tobom sam ponovo uzeo kostim decaka pustao zmajeve na doku gledao zvezde hodao po kisi ti si me naterala da se smejem da pricam ucila me pravom govoru ucila si me da volim da zaboravim na vreme a ja kao i svaki drugi glupi decak nisam ni shvatao da postojis da si stvarnost da si sadasnjost mislio sam da te volim mozgom a nisam ni predpostavio da si ti pokrenula iskru u srcu da ponovo kuca... dan je prosao bol raste i rasce dok jendog dana svojim ocima ne vidim kako neko drugi boji moj svet toplim bojama... ostao je osmeh zalednjen i pesme se vrte u krug u nedogled ali to vise nisu iste melodije vise ih ne pevam a mrzela si moj glas moje pevanje za koje sam se trudio a i sam shvatao da nije dobro... sa koliko reci bih mogao da napisem osecanja neznam koliko cu jos izdrzati ni to neznam probacu da odem negde sto dalje daleko gde cu bitio blizi zvezdama nebu kisi i onom jebenom mesecu potrudicu se da ga zaustavim da vise ne bude pun da te ostavi na miriu a kroz prozor ce ti opet doci neki zvuci neke pesme ponovo ces da osetis te zvuke te dahtaje i otkucaje ponovo ces da zavolis...

Krome_Angels	#8
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:01:47	ebi kojoj sam naneo bol, tebi sto si mi dala da svet vidim tvojim ocima tebi sto si me naterala da ponovo zavolim tebi sto sam te zavoleo i povredio pokusacu da sebe povredim svakom tvojom suzom prolivenoim zbog mene volim tvoj smeh tlo po kome hodas volim da te volim i mrzim sto sam to shvatio onda kad je bilo prekasno... osecam te u grudima osecam te svakim otkucajem ovog srca koje kuca sve sporije ... svaka poruka tebi otkucana je srcem a nisam ni razmisljao sta je napisano sad vidim sad znam da sam pogresio znam i sad shvatam da sam covek a ne tamo neko ko ume da volim ja sam samo jedan covek koj nesvesno nanosi bol dragim osobama a najdraza si bila ti i tebi sam naneo najvecu bol... moja draga smej se molim te i slusaj pesme koje si prisvajala pesme kojih sam se odricao sa svakom cu se tebe setiti sa svakom cu sebe terati u neki svet u novo ludilo i dok budes koracla ulicom kojom smo zajedno koracali izvuci iz naseg odnosa samo ono najlepse samo ono sto smo mislili zajedno osecali ono cemu smo se zajedno smejali... a ja, za mene ne brini ostaricu jer vreme leti pisacu mozda cu voleti lazno mozda cu se i lazno smejati mozda... mozda ko zna sta ce biti samnom ko zan gde cu biti... zelim da staze tvoje budu satkane od sna zelim da ti ti leptir sleti na dlan i osmehne ti se... hvala sto si probudla nesto u meni hvala sto si postojala u meni hvala ti za sve i izvini sto sma coivek sto ne umem da cuvam ono sto volim, sto te nisam sacuvao...

Krome_Angels	#9
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:04:41	prosle noci sam dotakao svetlo na kraju tunela divio se njegovom sjaju njegovom savrsenstvu i putu iza sebe po kom me je vodilo posmatrao sam ga kako stoji kao besposleni dripac pred gradilistem i zove druge a ja covek iz tame sa salom protkanim secannjima dolazim iz tame dotakao sam taj sjaj i on je nestao mnogi su izgubli svetlo na kraju tunela... probao sam da ga dozovem ali je vetar moje reci slao na drugu stranu dalje u neki zaborav u etar koj ce neko mozda cuti... miris umornog hoda umoran pogled i san koj je opet poceo da se sklapa kao ona slagalica kojoj neznam lik... celi zivot pratis nesto i napokon kad ga stignes samo ga pustis i on ode... i nju sam pustio nenamerno dotakao sam je cutanjem onda kad sam trebao da stvaram caroliju magiju starog plemena i davao znake nekom dalekom svetu nekom svetu gde ona treba da bude da je prime i cuvaju bolje od mene... na hiljade zvezda zasjale su te noci cak i da su meteori padali stajao bi i gledao taj sjaj dok sam slusao njene korake u pustoj ulici... pozeleo sam da mi bubamara sleti na dlan pozeleo sam da se probudim pored nje pozeleo sam nju a dobio sam matorog pandura koj mi je nesto pre cetiri sata trazio isprave sa mrgudnim pogledom, gledao me osetio sam bes ljudsku mrznju u tom pogledu u tom stavu na sta je on zapitao sta radim u ove sate tu... sudbina me terala vetrovi me vodili nisam imao snage da se oduprem i ispratio nju do ovde dalje me je bio strah... okrenuo se pozeleo mi prijatno vece i otisao za njenim koracima ... vetar je poceo ponovo da me tera sve jace i jace i san se prekinuo...

Krome_Angels	#10
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:04:58	ja nisam hteo da te prepustim vetrovima... putevima koji te odvode od mene... nisam hteo da noci provodim sam a prvodim ih... bio sam slab... isuvise slab da ti kazem oprosti jedna rec koja nas deli... i odvodi na razlicite puteve one tvoje sjajnije pune mirisa bagrema zeljenih polja nebeskih prostranstava... sklapam ruke i stvaljam ih na lice... kasno... kasno je za nove dodire, nove poglede... prekasno da se pokajem za greske koje su mi nametnute pokvarenim mislima onih koji su me vodili... veceras cu otvoriti one nase dvorane u kojima smo igrali na krilima zmajeva... veceras cu te traziti u casi crnog vina u onom prvom ukusu sto steze nepce... nisam siguran dal postojim da bih te voleo il te volim da bih postojao... sa svakim otkucajem srca osetim tebe... kako zivis u meni... e ja necu dozvoliti nekom strancu u misterioznom odelu tamnih boja da te otrgne od mene da te povede u novi svet drzeci te za tu toplu malu ruku u koju sam voleo da stviam svoj promrzli obraz... tvoj lik vesto crtam od kolutova dima moje ruzne navike iz koje stvaram tebe u mracnoj sobi sa casom vina u ruci... mila ti si ona moja jutarnja kap u oku moj prvi osmeh moj odraz u ogledalu onaj ukus prve jutarnje kafe... gledam crno bele slike boje su izgubile kad si ti otisla kako je hladno postalo tako lako... ja nisam uspeo da te volim svim srcem vec samo onom polovinom rezervisanoj samo za tebe... za tvoje poljupce mekih usana za tvoje oci pune sjaja... al cekam i cekacu na onoj istoj klupi gde si mi prvi put poljubila obraz... cekacu dok me vetrovi ne raznesu na rzlicite strane rasirenih ruku... cekacu...

Krome_Angels	#11
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:05:17	uzalud pokusavam da pronadjem tvoj osmeh u mrezi satkanoj od neprespavanoh noci koju bacam kao stari ribar na pustom moru... hvata se smece po kome kopam u nadi da cu naci biser sakriven u nekoj skoljki ali uzalud... sklapam rukama lice prolazi mi misao, tvoj osmeh je sakriven necujan kao nemi film ledi se i kao razglednica ide nekoj drugoj adresi daleko sto dalje od mene na vetru sa hladnih alpa ili nekih vrhova kojima sam zaboravio ime... godine me gaze i osecam bol na promene vremena, u sekundi sam ostareo ali i dalje volim kisu podignem kragnu i prosetam radostima koja mi ona donosi... na mokrom asfaltu vidim siluete, vidim ljude kako odlaze, beze u nekoj njima znanoj toplini... dolazi jesen neznam koja po redu secanja mi se vracaju i sada kada sat ponosno kuca tri puta iza ponoci u novom danu... ne osecam san dodir toapo ne cujem nista sem zvuka tisine i pucketanja namestaja sa njima pricam njima govorim... a knjigu o tebi jos nisam poceo da pisem probacu jednog dana ali ni naslov ne mogu da smislim ali jednog dana kada otkucaj sata dobije drugi zvuk i kada se zvezde na nebu nameste i pokazu mi put kojim trebam da se krecem pocecu... pocecu da pisem o tebi kao o jednom savrsenstvu o bogu, andjelu bez ijedne greske o radostima koje nosis sa sobom, o tvojoj skoljki koja te cuva tamo gde ljudska ruka ne moze da dopre do tebe... smeh sam zakljucao u mracnoj strani svoje licnosti onaj lazan i dalje zavrsava posao u njega i dalje veruju i dalje pomaze da sa vrata otresem izbledela pitanja... sanjacu nekad... koga drugog no tebe...

Krome_Angels	#12
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:05:35	gledao sam njene usne kako mi pricaju slusao sam ih ... melodija je potsecala na zvuke udaraljke o zicu za klavirom velikog majstora bio sam zanesen tom slikom tom igrom reci kako ona samo ume da slaze kao kulu karata.. kazi mi nesto lepo? najteza rec tako dvosmislena bezobrazna sta reci tu voleo bih da ocutimo najlepse trenutke i pogledaima razmenimo koje neznosti dok se miris irisa koj je bezobrazno slusao nase razgovorei motao se oko nas... uhvatio sam je za ruku osetio sam drhtaj kako prolazi sa njene na moju ruku poceo sam da verujem u nebesko plavetnilo koje mi je svake veceri sa nekim oblakom saralo njen lik i gde god bih pogledao bila je ona... bojazljivo me je gledala razgovor medju nama pretvorio se u oblak tisine i mi njim obavijeni... cutali smo tako dugo i onda je svu draz te tisine prekinula sms poruka... ne mogu da se setim od koga a i da mogu zamrzeo bih jer je nakon toga rekla idi svojim putem... mobilni telefon je zavrsio u levom dzepu zajedno sa kutijom neotvorenog orbita gledao sam je... bila je ozbilnja mozda najozbiljnija u zivotu i bice sledeci put kad sudbonosno "DA" bude izgovarala u nekoj crkvi na obali straog spanskog grada... probao sam da joj cutanjem oslikam svoje putve dim cigarete je sarao izmedju nas puteve i svi su vodili do nje kao i moji sve do nje ma gde god ona to bila... da li ce se setiti mog lika posle nekog vremena da li ce pomisliti na mene u onoj hladnoj oktobarskoj noci kad smo shvatili da mozemo da slusamo zajedno muziku, da li , da li neprestano se vrte razna pitanja ostavicu ih za drugi dan a bore cu pokusati da eliminisem onda kada je budem sreo...

Krome_Angels	#13
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:05:53	hodao sam ulicama umoranih koraka, pospanog lica, iscrpljeno... osecao sam vrelu kaldrmu kroz cipele kako se probija preko stopala... znoj je izbijao sa cela rukama sam skupljao kapi... sreo sam oci tvoje ispod tende neke prodavnice suvenira prekirvenog lica sa crnom maramom... oci pune sjaja topline nestvarno.... srce je pocelo ubrzano da lupa drhtaji tela su prestali da se skrivaju, krv pocela da se ledi... hipnotisano sam pratio kako pogledom lutas oko mene i odemravas od nogu... preko kosulje i skidas pogled nakon susreta sa mojim... okreces se i bezis.... zakovan u mestu pogledom tvojim, kao grom kroz moje telo... prejak udarac za moje misli... pljusak je poceo onako kako do sada nije zapamcen... trcao sam za tobom vise nisam osecao toplinu pod nogama pratio sam tvoje mirise, pratio sam zvuk tovjih koraka sto se gubise medju zidinama okolnih zgrada... osetio sam kao da te znam kao da si bila tu negde pored mene ali pod velom crne marame misteriozno nestala iz mog zivota otrgnuta od mene iz mog srca, moje duse... nisam obracao paznju na ljude sto se skrivase od kise... gledao sam kroz otvore sporednih radnji nestala si... nisam prestajao da tragam... osecao sam te otkucajima srca koji postadose sve brzi sve jaci... obarao me je bol u grudima... kisa se slivala niz kosu imao sam samo tvoj odraz pred ocima i tragao za tobom... okretao se i gledao iza sebe samo stranci sto zacudjeno gledase kako uzaludno tragam pitao sam dal su te videli samo su me gledali sa nevericom rukom odmahivali... kao da nisi postojala... svaki cosak svaku ulicu... odbijao sam da verujem da nisi stvrnost... odbijao sma da verujem u moju mastu... odbijao i kisu sto me je sprecavala... odbijao sam i poglede pune misterije sto me zacudjeno gledase... sunce je saralo nijansama boja po nebu... kisa je prestala sklopio sam ruke prekrio oci... izgubio sam borbu uzaludno trgao... pitam se ko si ti sta se skrivalo u tom pogledu... kako si me prepoznala... zasto si bezala... zasto sam te video... seo sam na plocniku nekog praga... osecao sam poraz izgubljenu bitku pre same bitke... pao kao gladijator u areni sto prosipa krv po pesku arene ili ratnik na polju sa zabodnemim macem u grudi lagano pada sa nekim pogledom u daljini... zacudjeno gledao u kocke kaldrme i ugledao tvoj plast... stajala si metar ispred mene... gledala me... taj saj iz ociju pun topline kojom ledis ... pogled kojim dirigujes moje srcem... gledao sam te... nepomicno... pralisano... gledao... i gledao...

Krome_Angels	#14
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:06:12	zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja...

Krome_Angels	#15
Posteringer: 23 16. Mar 2010. 21:06:31	govorila je tiho samo jedan lepet krila se umesao u njene reci... pricala mi je svetovima o snu koj je sanjala rukom pokazivala daljine zaboravljenih linija sto su po horizontu lebdele kao njene reci u mojim mislima odzvanjale i vrtele u krug... u moje ruke stavio njene samo smo mi znali i zajedno doceklai trenutak kad nasa srca zakucase ko jedno... san nedosanjan... strah me je bio od jutra sto ce pokvariti taj trenutak... pocela je kisa a mi idalje kopali po mislima onog drugog njen svet svet snova iluzija svet o kakvom samo mogu pozeleti gde leptiri nisu jos jedno svetsko cudo gde ljudi sa smehom pozdravljaju nepoznate .. a moj po borama na licu se moglo procitati breme koje sam nosio sa sobom... moj svet daleko izvan njenog... znao sam da je bio kraj... cutanje se pretvori u tisinu koja je vise pricala.... tisina koja je vise od nas govorila reci koje nismo mogli ni otkucajima da precutimo... uzela je svoje ruke iz mojih pogledala me... suza je sama krenula brzo je pokupila mokrim dlanom obrisla obraz stavila ruku na moje lice okrenula se i otisla... dugo sam stajao na peronu i gledao je kako ledjima okrenuta podize svoj ranac i odlazi dalje... nisam bio ni svestan da smo doziveli kraj naisli na raskrsnicu zivota na raskrsnicu misli i osecanja... nisam bio jak suza je sama krenula... onda pistaljka sa kraja perona zvuk koj nikad necu zaboraviti pratio sam pogledom kako odlazi sto dalje dok se kao jedna tacka njen vagon nije izgubio pred ocima mojim... jutro je vec uveliko obasjalo grad i dalje sam cekao na peronu cekao da pronadjem sebe u nekoj prici trazio razloge mrzeo sebe... a nju nikada... postala je jos jedna bora na mome licu po kojoj ce me drugi prepoznati kao zig vremena koje smo proziveli... nasim ulicama sad setaju druge ljubavi i zvuke violina na krovu hotela srbija sad slusaju drugi... ako se jednog dana budes pitala kako smo prepustili sudbini da izbrise nase tragove na beloj hartiji nemoj se truditi da shvatis zasto se sa nama ona poigrala... mozda sam hteo previse a izgubio sve... a ja cu i dalje trositi dane koje imam na pretek... dane koje sam tebi rado poklanjao... iste one docekivao sa osmehom... jutarnjim zagrljajem tvojih ruku... samo leptir i san mozda ce negde ponovo nastati carolija iz kapi kise... i svet ponovo postati zlatna livada po kojoj smo ostavljali tragove...

Sider : [1] 2 3 4 Neste

Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.