| Sider : Forrige 1 . . . 9 10 11 [12] 13 14 15 . . . 36 Neste |
|
Vanessa
|
#1
|
Posteringer: 472
26. Mai 2006. 15:11:23
|
Poezija
GRESAN SI
Da si gresan, to sam od pocetka znala
Ali ne i da si zao.
Nisam ni slutila da bi mi srce ukrao,
A sutra ga odbacio i otisao njoj; vernoj, i zaljubljenoj
Kao da nista bilo nije, na uvo saptao.
Sve vise i ja gresna postajem,
Sve cesce sama ostajem jer dodirujem druge lazno,
i kada najlepse postane, svaki put pobegnem.
Za sve to krivim grenu dusu tvoju,
koja je tako duboko u proslosti povredila moju.
Sve manje sanjam, sve vise pijem.
Sve mi je vise gorak osmeh kojim zavodim druge,
dok zelim da ih povredim kao sto si ti mene.
Gusi me alkohola kiselina; prizemna sam postala,
I svestna pravog smisla naseg zivota-
Svestna da svaka zena jednom u zivota zavoli idiota
-----------------
Dok zivis.. budi ziv ! 
|
|
|
slivco
|
#156
|
Posteringer: 2603
15. Jan 2008. 21:09:22
|
Usne - M. Antic
Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pèela od vetra s pèelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje
-----------------
"svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are
then everything would be in it’s place" 
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#157
|
Posteringer: 436
15. Jan 2008. 22:55:11
|
Jao ’’ Usne’’ ...tu sam pesmu recitovala na nekom takmièenju još u osnovnoj školi
PESMA ZA NAS DVOJE - Miroslav Antiæ
Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreæe njene
i sreæe moje.
Po obrazima vetar me mlati.
Èupa drveæu žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?
Il’ je veæ bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
al’ ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajuæi prošla.
Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?
Da. Mora biti da je tako.
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#158
|
Posteringer: 436
15. Jan 2008. 23:01:28
|
PLAVI ÈUPERAK - M.Antiæ
Èuperak kose obièno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan èuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj èuperak plavi
veæ jedne Sanje iz šestog ’a’.
Pa šta?
Videæeš šta kad jednog dana
èuperak neèije kose tuðe
malo u tvoju glavu uðe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo pa... pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice,
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se muèiš,
pa uèiš - a sve koješta uèiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ruène radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta æeš od muke.
Sad vidiš šta je èuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od deèaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#159
|
Posteringer: 436
15. Jan 2008. 23:03:35
|
JASTUK ZA DVOJE
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja
I pogled crn.
Zavoli me
Kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
Da napravim jun.
I nemam obiène sreæe
I nemam obiène grehove.
Podeliæu sa tobom sve bolesti
i zdravlja.
Zavoli moju senku
Što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori
ili uzglavlja.
Svejedno: lepo je nemati plan.
Lepo je ne biti ni èinovnik ni doktor.
Uputi
telegram mome ocu:
"Postoji tužna divota
vaš sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od - života..."
Zavoli trag mog osmeha na rubu èaše,
na cigareti,
i blatnjav hod duž ulica
koje sigurno nekuda vode.
Èak i kad ti se èini
da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago
i nekuda nas vode.
Biæemo tamo negde
možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni,
ili javno prokleti.
Budi uz mene kad odem. 
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
Dolly9
|
#160
|
Posteringer: 286
15. Jan 2008. 23:36:38
|
Negde u meni,
u tami moje duse,
skrivena i dobro cuvana,
lezis,kao najtananija tajna.
Skrivena i zakljucana
da niko nikada,
ni na koji nacin,
ne dodje do tebe.
Do tebe u meni
ne postoji put,
svaki prilaz je unisten,
svaka vrata bez kljuca.
Samo moja,
oduvek i zauvek,
i dok ja zivim,
zivis i ti u meni.
-----------------
"Nije mi zao sto me ljudi ne poznaju, vec sto ja njih ne poznajem“
|
|
|
MaliGun
|
#161
|
Posteringer: 1417
16. Jan 2008. 13:01:50
|
Moj omiljeni "haiku"...
mesecina a Meseca nema
moja mila zelen venac snila
pa se u snu malo nasmijala
od toga se ponoc zasijala
-----------------
Forumas godine 2007!
|
|
|
ana9
|
#162
|
Posteringer: 3879
17. Jan 2008. 13:05:52
|
BOGU - Jovan Duèiæ
Nikad se nisam na Te bacio kamenom,
Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao;
I svoj put preðoh ceo sa tvojim znamenom,
Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao.
Iz sviju stvari Ti si u mene gledao,
Tvoj gromki glas sam èuo u morskom æutanju...
S bolom pred noge Tvoje svagda se predao,
Samo sa Tvojim žiškom sledio putanju.
A od Tebe se nikad nisam odvajao,
Stoga i ne beh samac u dnu svih osama...
Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao,
Kad padne gorko veèe po gorskim kosama.
U mašti sam Ti bele svud crkve zidao;
I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio;
Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao;
I ðavola sam crnog s Tvog krsta gonio.
A Ti što sazda sunca i plod oranice
Bio si samo Slutnja, bolna i stravièna:
Jer svaka Istina duha znade za granice,
Jedino naša Slutnja stoji bezgranièna.
-----------------
 ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
ana9
|
#163
|
Posteringer: 3879
19. Jan 2008. 12:11:07
|
>POVRATAK<
Ko zna (ah, niko, ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje,
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali ja ne znam da li je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vjeèito kipi,
Sto vjeèito lapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi
I kad proðe vjeènost zvjezdanim putem,
Jedna vjeènost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naæi
Neka ista usta
Možda æeš se jednom uveèe pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteæi da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja koji pišem srcem punim tebe
Ove èudne rime,
Oh, ja neæu znati, èežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim æe glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod veèernjih lampa mi æemo se kradom
Pogledat ko stranci
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.
No vrijeme se kreæe, no vrijeme se kreæe
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut æe oèi, naæi æe se ruke,
A srca se diæi
I slijepi za stope bivšega života
Njima æemo iæi.
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali ja ne znam da li je želim,
Ili ne želim...
Dobriša Cesariæ
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
zeko_peko
|
#164
|
Posteringer: 692
19. Jan 2008. 13:45:09
|
Moja pijesmica.
Više ovako ne ide!Dosta je!
Èaša je prelivena!Ovo se moralo
dogoditi prije ili poslije....
Moram to uèiniti.Što æu
kad te volim.
Reèe zec i pojede MRKVU
 
|
|
|
zeko_peko
|
#165
|
Posteringer: 692
19. Jan 2008. 13:47:36
|
Emina-Aleksa Santic
Sinoæ, kad se vratih iz topla hamama,
Proðoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeæe i pleæima kreæe...
- Ni hodžin mi zapis više pomoæ neæe!...
Ja joj nazvah selam. Al’ moga mi dina,
Ne šæe ni da èuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti ðule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleæi puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne doðe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alèak, što za njome crko’!...
|
|
|
zeko_peko
|
#166
|
Posteringer: 692
19. Jan 2008. 13:48:32
|
Ostajte ovdje... -Aleksa Santic
Ostajte ovdje!...Sunce tuðeg neba,
Neæe vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko æe naci bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Kô pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plaèe za svojijem èedom.
Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat’te se njojzi u narucju sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!
Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neæe;
Bolji su svoji i krševi goli
No cvijetna polja kud se tuðin kreæe.
Ovdje vam svako bratsku ruku steže -
U tuðem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,
Ostajte ovdje!... Sunce tuðeg neba
Neæe vas grijat kô što ovo grije -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...
|
|
|
ana9
|
#167
|
Posteringer: 3879
19. Jan 2008. 17:24:56
|
Jedna intimna istorija
U prvi sumrak letnje noæi jedne
Ja sam Vas prvom u životu sreo;
Kroz srebrnasto maglièasti veo
Ja spazih Vašeg lica crte èedne.
I moje oèi, zemne, slasti žedne
Upreše u Vas pogled dosta smeo;
Taj smeli pogled kao da je hteo
da izda tajne jedne duše bedne.
Upoznasmo se. I da bih Vas gled’o
Izbliže podjoh s Vama naporedo;
I celog puta ja oèiju svojih
Ne skidoh sa Vas. I mada smo dosta
Sa društvom išli, meni želja osta:
Ja oèi svoje dosta ne napojih...
Velimir Rajiæ
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
ana9
|
#168
|
Posteringer: 3879
19. Jan 2008. 20:50:09
|
Jovan Duèiæ
Na dan njenog venèanja
I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!
Èestitao sam ti. I ti reèe "Hvala"...
A da li znadeš da se u tom èasu
Granitna zgrada mojih ideala
sruši i smrvi i u pep’o rasu?
Al’ ne! Nevidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav živa!
Ja neæu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku suzu što sam tebe sreo;
Ja neæu kleti èak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.
I našto kletve! Našto ružne reèi?
O sreæi svojoj èovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leèi.
Prosta ti bila moja ljubav živa!
Pa poði s Bogom! Još ti mogu reæi:
Da Bog da sunce sreæe da ti sija!
Sve što god da poèneš svršila u sreæi!
Sa tvoje sreæe biæu sreæan i ja.
I svakog dana ja æu da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da tako te volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!
Èuj Bože molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis’o njoj k’o ženi,
Nak’ mimoiðe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!
Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša æe mi mirno da poèiva;
I šaputace veèno dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!
I onda kada doðe ono doba
U kom æe zemlja telo da mi skriva,
Èuæeš i opet sa dna moga groba:
PROSTA TI BILA MOJA LJUBAV ŽIVA!
-----------------
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
slivco
|
#169
|
Posteringer: 2603
19. Jan 2008. 23:33:48
|
NAPISAT CU TI PJESMU,SAMO ZA TEBE
Napisat cu ti pjesmu,
kakvu jos nije culo ljudsko uho,
napisat cu ti
da te ljubim, ljubim, ljubim!...
O, to sunce sto izlazi,
O, to sunce sto zalazi.
Napisat cu ti pjesmu
koja ce zvucati poput carobnjacke svirale,
s tisucu rodjenja u jednom samom trenu;
pogledaj: beskonacno dijete sijat ce u tvojim ocima,
i beskonacna duga bojit ce tvoje usne.
Napisat cu ti pjesmu
koja ce odzvanjati poput svih mora ovoga svijeta
kisa ce zasipati tvoje grudi,
gluho nebo poludjet ce u crvenom svitanju,
napisat cu ti rijec,
uz koju se slome svi otpori i tame,
uz koju usahnu sve mrznje,
napisat cu ti pjesmu,
prokletu od ljubavi, zeljnu ljubavi,
utonulu u sanje, daleku, predanu ljubavi, divlju,
ludu, ludu, ludu...
Zelim ti napisati jos samo pjesmu,
potom nek umrem, sam i napusten,
sa sjajem umuklih gitara na rukama
vratit cu se tuzi,
maternici svega zivog,
istini, kojoj ne vidim ni dna ni imena.
_____________________________
-----------------
"svi ste vi ovde pobednici necega samo sto jos uvek to ne znate"
"if you only know how beautiful you really are
then everything would be in it’s place"
|
|
| Sider : Forrige 1 . . . 9 10 11 [12] 13 14 15 . . . 36 Neste |
|
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
|
