|
Janna__
|
#1
|
Posteringer: 915
23. Mai 2009. 09:05:31
|
Miroslav-Mika Antic
********
|
|
|
Janna__
|
#2
|
Posteringer: 915
23. Mai 2009. 09:13:54
|
********
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
trebao korak?
mozda je sasvim do mene dosla.
al’ ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla
Ne znam
ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli
Da, mora da je tako...
|
|
|
Carica_Aurora
|
#3
|
Posteringer: 342
23. Mai 2009. 09:26:19
|
Hvala Janno.Miroslav Mika Antic zasluzuje da ima poseban tretman na forumu ...
http://www.youtube.com/watch?v=pyE3C4KjCe8
 
|
|
|
Carica_Aurora
|
#4
|
Posteringer: 342
23. Mai 2009. 09:31:34
|
.
Dalje ne bih imao nista vise da ti javim
Pijana od hladnoce subotnja noc se valja.
Satovi su vec davno povecerje odsvirali.
Dalje vise stvarno ne bih mao nista vise da ti javim.
Jedino,
Mozda to:
da si ostala najlepsa medalja iz najlepseg rata u kome su mi srce amputirali.
Gospodjice,
ja nisam za tobom bio onako obicno, gimnazijski, zanesen.
U meni je sve do tabana bilo minirano.
http://www.youtube.com/watch?v=HtHlHhXyxr8
|
|
|
Carica_Aurora
|
#5
|
Posteringer: 342
23. Mai 2009. 09:31:54
|
.
|
|
|
Janna__
|
#6
|
Posteringer: 915
23. Mai 2009. 09:35:03
|
********
*********
Usunjam se u tvoj jastuk
kao tisina perja,
kao trsave siske veceri
mirisave od lisca,
od mesecine na pescanim obalama,
od uvele svezine oktobra,
- bas tako se usunjam
i slusam,
slusam sta sanjas.
Nikome necu kazati.
Ali hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo nista i ne znam
samo se u snove razumem,
kao sto se kauboji razumeju u laso,
kao sto se tvoj tata razume u politiku,
kao sto se najveæi fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzujemo se kroz oci i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive sare pticjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez cizama od sedam milja,
osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.
Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao postari pisma
velikom belom kocijom
koja necu da ti kazem kako se zove,
ali sam ces se setiti
http://www.youtube.com/watch?v=AH8yTt388gY
*********
|
|
|
Carica_Aurora
|
#7
|
Posteringer: 342
23. Mai 2009. 23:28:42
|
Nema teksta
http://www.youtube.com/watch?v=HiZJGwun-ws
|
|
|
Janna__
|
#8
|
Posteringer: 915
24. Mai 2009. 10:30:29
|
********
Senka
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka
Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis
Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli
il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli
|
|
|
Janna__
|
#9
|
Posteringer: 915
27. Mai 2009. 08:35:43
|
********
Kroj
Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i
pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe
skidati. Na meni æeš se raspasti.
Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoæe.
*********
|
|
|
Janna__
|
#10
|
Posteringer: 915
03. Jun 2009. 14:10:18
|
********
..Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
Miroslav Antic 
*********
|
|
|
crvenaruza
|
#11
|
Posteringer: 304
03. Jun 2009. 18:43:49
|
dio Mike Antica pjesme
Ovo su tvoje pjesme
ne pitaj kako sam saznao
sta mislis...
Mozda sam ponekad bio ti
mozda si pomalo bila ja
mozda samo zajedno
bili cijeli svijet...
|
|
|
Jelena_56
|
#12
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 22:58:07
|
epilog
ovo nije ispovest.
ovo je gore nego molitva.
hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vracam.
hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.
da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?
ona mera po kojoj znas ko te otima,
a ko placa?
da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?
|
|
|
Jelena_56
|
#13
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 23:05:25
|
PLAVA ZVEZDA
Iza suma, iza gora,
iza reka, iza mora,
zbunja, trava,
opet nocas tebe ceka
cudna neka zvezda prava.
Cak i ako ne verujes,
probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis,
ti pokusaj da je cujes,
da odletis,
da je stignes i uhvatis
i sacuvas kad se vratis.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava, sasvim prava,
mora lepse da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nadje.
Treca.
Peta.
Mora u snu da se zadje
na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja:
do beskraja.
2.
Mora biti takve zvezde.
Sto se cudis.
Pazi samo da je negde
ne ispustis dok se budis.
Jednog dana,
jedne noci,
ne znam kada, ali znam tacno,
izgledace nebo bez nje
tako prazno, tako mracno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oci sto se jave,
nikad bez nje nece biti
sasvim tvoje, sasvim prave.
Ja ti necu reci sta je
ova zvezda cudna, sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.
|
|
|
Jelena_56
|
#14
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 23:09:29
|
OPOMENA
Važno je, možda, i to da znamo:
èovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaæemo tek ako kažemo
reèi iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moæi æe neko i nas da sretne
|
|
|
Jelena_56
|
#15
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 23:13:55
|
ODLUKA
Život je sve nešto iz poèetka.
Juèe i prekjuèe sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa èemu onda razoèaranja?
Ako je jedna ljubav - æorak,
Odmah se drukèije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih oèiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da deèak pati?
Da kunja kmezav i da plaèe?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jaèe.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Veæ da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukèije vrede.
Živi se svaki put iz poèetka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu veæ sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred èuje.
|
|
|
Jelena_56
|
#16
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 23:19:13
|
USNE
Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pèela od vetra s pèelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje
|
|
|
Jelena_56
|
#17
|
Posteringer: 20
05. Jun 2009. 23:22:05
|
Mostovi
U meni veèeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muèi se, urlièe, razmièe klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i peèe
i kroz oèi mi kipi i teèe.
U tebi veèeras ta ista reka
èudno je meka.
I èas je srebrna.
I èas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreæe i tuge
uvek drukèije istovetne
|
|
|
Carica_Aurora
|
#18
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:27:49
|
.
NEPOVRATNA PESMA
Nikad nemoj da se vraæaš
kad veæ jednom u svet kreæeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoæeš-neæeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neæu unatrag.
Šta ti znaèi staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za èim može da se pati.
To je ono èemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
- moraš znati:
tu æeš stati.
I ostati.
Oèima se u svet trèi.
Glavom rije mlako veèe.
Od reke se deèak uèi
ka morima da poteèe.
Od zvezda se deèak uèi
da zapara nebo sjajem
i od druma - da se muèi
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni veèno klija
i æarlija moj poèetak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al’ kad poðem - neæu stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde - kako pružim nogu -
vezuje me odmah neko,
zauzdava
i potkiva.
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni veèno kunja
i muèi me moj poèetak.
Zato bežim.
Trèim.
Tražim.
Stvaram zoru kad je veèe.
Nek’ od mene život uèi
i da tepa i da teèe.
Ja sam takvo neko èudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem - krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo...
Ne znam šta me tamo èeka
u maglama izdaleka,
al’ ako se i pozlatim,
il’ sve teško, gorko platim
ja æu uvek samo napred.
Nikad neæu da se vratim.
|
|
|
Carica_Aurora
|
#19
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:29:58
|
.
izabel
22.05.2009. 23:12
izabel
Seme sam, što èuva u sebi neproklijalo vreme.
A siguran sam u jedno: nemam pamet od magle.
Ja ne upoznajem svet, veæ ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam još koraèao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem.
I mnogo puta sam grlio to što æe tek biti oblici.
Zato i izgledam izgubljeno i nespretno se osvræem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je èudesna igraèka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i u nekakvom prostoru, ako u sebi ne nosi sva vremena i prostore?»
|
|
|
Carica_Aurora
|
#20
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:31:18
|
.
izabel
«Treba dopustiti mislima da se smire i stalože, da bi vam od svega ostalo tek nekoliko reèi, oljuštenih i èistih, lišenih nepotrebnog.
Sve teže se odluèujem na upotrebu govora. Velika je to smelost i opaka je nevolja, i beskrajna je slava i èudovišan jad, usuditi se kazivati.
Sjaj i dragocenost vatre. Nemir lišæa i oblaka. Èvrstina i grè planine. Istrajnost jezerskih voda. Dah vetra u dolinama. Miris sunca u semenju.
Sve su to dostojanstva pred kojima sam postiðen i kad pogrešno slušam, a kamoli kad pokušam i da ih objavim reèima.
Govor je opasna umetnost».
|
|
|
Carica_Aurora
|
#21
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:33:44
|
.
Da li sam ikada rekao za neko pošteno drvo: evo visokog drveta? Nisam, jer pazim šta govorim.
Ako je pravo drvo, nije visoko, veæ veliko, i kad je na dnu ambisa.
Veliko ima dubinu, zato što raste iz sebe.
Visoko mi je sumnjivo, zato što raste iz drugih.
Da li sam ikad rekao: ovo je velika istina?
Ne, jedino sam rekao: ovo je veliko pitanje.
Da li sam ikad rekao: ovo je veliki život?
Ne, jedino sam rekao: ovo je velika igra.
Želeo sam, u stvari, da tu, gde izvire voda, proverim da li to zaista iz samog zemljinog èela izranja lik devojèice.
Umesto slike u ponoru, èekala me je ona.
Živa. I vrlo stvarna. Da, to je velika igra.
|
|
|
Carica_Aurora
|
#22
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:37:30
|
24. juna bice godisnjica smrti Miroslava Antica
...nedavno je bila godisnjica smrti miroslava antica, a cesto se prisecam njegovih pesama u poslednje vreme ... uvek sam bio pre za prozu, i nisam neki ljubitelj poezije, i malo sta van citanke poznajem, ali Garavi Sokak je jedna od najranijih uspomena iz detinjstva, pamtim kako su mi citali te pesme pred spavanje....(tek nedavno sam skapirao da ih cale nije citao meni, vec sebi, naglas tongue.gif )...i stvarno ih volim....
Miroslavu Antiæu (Mokrin, 14.3.1932 - Novi Sad, 24.6.1986) ne treba nikakva lakirana biografija, lažna slava, unjkavi govor, prigodan tekst. Kao da je žurio da umre da bi ponovo živeo. Ni kod jednog drugog našeg mrtvog pesnika, grob nije poèeo da uzdiže stvaralaštvo, koje je u svim žanrovima i oblastima iz jednog komada i antiæevsko, pesnièko u svom biæu. U samrtnom èasu, preteæi je digao glas nad svom mrtvaèkom menažerijom, u kojoj amebe i paramecijumi traže svoj trenutak: "Niko ne sme da mi drži govor!". Vojvodina i ona stara Jugoslavija je zapamtila taj oproštaj, za koji je Antiæ sam napisao "Besmrtnu pesmu" i naruèio Janikine tamburaše i "Pira manðe korkoro" ("Lutam sam po svetu").
Iz Ulice Mihala Babinke broj 1, kome je kao pesniku i kolegi iz iste redakcije i rubrike izborio sokak, Antiæ se preselio u legendu. Još za života je bio mit, a njegova meteorska figura zaparala je panonsko nebo ostavljajuæi opus kome je teško sagledati kraj, samo u pisanom obliku. Pesnik koji je bio simbol slobode i nezavisnosti svake vrste, posejao je tragove svoje genijalnosti i u "poboènim umetnostima": na filmu, u pozorištu, slikarstvu. Da ne govorimo o novinarstvu. Tu skoro objavljena Antiæeva bibliografija sadrži 3225 bibliografskih jedinica, 152 izdanja Antiæevih knjiga.
U svemu što je takao, uradio svojom rukom, Antiæ je bio neponovljiv i postao, uistinu, kultna liènost. Živeo je više života, najmanje osam, a svi detektivski napori da se oni rasvetle ostaju bez ikakvog rezultata. Oni koji su o Antiæu "znali sve" iz kafanskih prièa i naklapanja, hvalisanja onih koji ga možda nisu ni videli, tek iz njegovih sabranih dela su u prilici da dotaknu jednog autentiènog Miku. Onog koji nije mogao da se sakrije i kada je to žarko želeo. Jedna od tih dragih knjiga ima naslov "Reènik Vojvodine". U njoj Antiæ nije èuo zvezde, razumevao ptice, mirisao trave, oseæao moæ zemlje. Više od knjiga èitao je ljude, savremenike koji su se uzdigli pedalj iznad razora i horizonta u kome se spajaju nebo i zemlja.
Antiæ je voleo da parafrazira Kandinskog i kaže kako je "sve što umetnik izdahne umetnost" - èinio je to sa prevelikom strašæu. On je sve to zvao - pesma. I potpisivao kao Pesnik. Kreæuæi se u svim vremenima i prostorima, zahvaljujuæi novinarstvu i mestu reportera u "Dnevniku", Antiæ je znao da kaže:
- Sve je stvoreno iz kretanja, a ko se više kreæe nego novinar. Zahvaljujuæi novinarstvu uspeo sam da obiðem ceo svet, sem Australije. Naravno da tamo nisam samo skupljao materijal za reportaže, nego se tu vrlo mnogo zalepilo za mene od drugih kultura.
prepisao odavde.......
Miroslav Antiæ – In Memoriam
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antiæ
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Roðene oèi
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu
I taj Antiæ što me je upropastio I kao
Pisca I kao èoveka
Dakle taj koji æe na kraju leæi u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Èoveèe
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tièe
Kako je meni
I dokle mi je
O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima kljuè od
Mog ateljea
Ljudi taj me tera da èitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kuci ogovara me svasta
Laže
Deca mi lièe na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tusira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige èini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled
Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se æebetom preko glave pustim brkove
A on me I tu pronaðe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kuæi I rasplaèe me
Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik
On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgaðen
Što moram da mu javno pozajmim oèi I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio
Kad sam ja na primer skoèio sa Petrovaradinske
Tvrðave
On je uskakao u ðaèke èitanke
Kad me je doktor Saviæ leèio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom
Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer
Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neæu
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo
|
|
|
Carica_Aurora
|
#23
|
Posteringer: 342
06. Jun 2009. 15:46:41
|
.
Ne lazem te.
Ja izmisljam
ono sto mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer nisi ga ni trazio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodas nestvarnog.
Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vestinu slusanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rodjenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budes shvatio
da sve to sto si disao
ne znaci jedna zivot,
stvarno naidji do mene
da te dotaknem svetloscu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.
--------------------
|
|
|
Jelena_56
|
#24
|
Posteringer: 20
07. Jun 2009. 23:37:25
|
Jastuk za dvoje
Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obiène sreæe.
I nemam obiène grehove.
Podeliæu s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeh
na rubu èaše, na cigareti, i blatnjaV
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Èak i kad ti se èini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Biæemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti
|
|
|
Jelena_56
|
#25
|
Posteringer: 20
07. Jun 2009. 23:41:46
|
VOJVODINA
Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oèenaša,
vršidbenu i zadušnièku, smeðu kao devojaèke pletenice,
tu zemlju èardaša, èaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraæivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali,
tu Vojvodinu bogomojaèku, i bezbožnièku, i vinsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav
volim je, jer svi smo široki i obièni kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
veèito æe lepršati nad našim umornim glavama.
I volim je prosjaèku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, èas raspusnu, èas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajuæi pod stolovima,
pa Vojvodinu beèku i varmeðsku, sa tuðim barjacima pred èetama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnièka smrt u koporanima i zajednièkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po èelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleæe selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveæa njenog.
Uvek æe biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaèu,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila raèun,
nazdravlje, diži èaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti, što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, maðarski, totski, vlaški,
makedonski i lièki, preko dalekih njiva,
i voleæu te uvek, krvavo moje odojèe i sreæo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaæa,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaæam!
|
|
|
Jelena_56
|
#26
|
Posteringer: 20
07. Jun 2009. 23:45:20
|
ROMANSA
Jesi l moje
Najmoje?
- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al’ da budu na cvetiæe.
- Da zakaèim viljuškama
na ragastov od pendzera.
- Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.
- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.
- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".
- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje
|
|
|
Jelena_56
|
#27
|
Posteringer: 20
07. Jun 2009. 23:47:47
|
Malilini
Mora biti da sam pošašavio
- naèisto.
Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja.
Nemam dukat da te kupim.
Nemam braæu da te otmem.
Nemam majku da te uvraèamo.
Da odem u vojsku
dve-tri godine,
rano mi je za vojsku,
a i šta cu bez tebe.
Da idem po vašarima,
Da sviram po birtijama,
da kupujem perje,
da se kockam, pa da zaradim,
- udaæes se za nekog
dok se vratim, nesreæo.
Beži mi sa mojih oèiju.
Mora biti da sam pošašavio
- naèisto.
Nisi ti ni lepa,
Malilini.
nisi ti ni kao ptica
od šarenog perja.
Ima takvih u ciganskom rodu
i jos lepših - barem hiljadu.
Da te kupim za dukat,
da ga odmah potrošiš.
Šta æe meni braæa,
pa da se u tebe zaljube.
Da je živa moja mati,
ti bi u nju pogledala
urokljivim oèima,
i mater bi moju pretvorila
u vrbu.
A možda i ne bi,
Malilini.
Eto šta ja govorim.
Teško meni: lud sam!
Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja - priznajem!
Nemoj da me kljuješ
u to moje grlo
sa tim lepim oèima.
Ne mogu da dišem
od tebe.
U nosu mi duša,
nesreæo.
Ja žvaæem tvoju kosu.
Ti žvaæes moju krv.
Ja žvaæem tvoje ruke.
Ti žvaæes moje srce.
Ja žvacem tvoju crvenu maramu.
Ti žvaces moj nikakvi život.
I moju nikakvu sudbinu.
Tako si me dovela u nešto
glupavo
pa govorim,
a ne znam šta govorim.
Pa oseæam,
a ne znam šta oseæam.
Pa ja plaèem
i ne plaèem ujedno.
Sad moram da idem
da probam da naðem
neki drugi život
i drukèiju sudbinu.
Idem u vojnike.
baš me briga za tebe.
Idem odmah sutra
da budem oficir.
Baš je meni
život lep.
Otkud da je nikakav.
Nakriviæu kapu preko uveta.
Èeta mirno!
Èeta napred marš!
Eto vidiš šta govorim.
sve - koješta.
šalim se.
Oprosti.
Mora biti da sam pošašavio
- naèisto.
|
|
|
Jelena_56
|
#28
|
Posteringer: 20
07. Jun 2009. 23:49:56
|
***
"...U jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Cinim to zato sto se svakog novembra, kao po nekom smusenom pravilu, ponovo zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom, u lavirint krivudavih sokacica oko Matice Srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marasa" ili dve violine kod "Stolca" i sto sve bespomocnije prirastam za ove ulice, za svu uzurbanost prolaznika, za leprsanje jutarnjih i vecernjih izdanja na Bulevaru i za sareni lom izloga koji krupnim cetvrtastim ocima jure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kise.
Verovatno znate sta znaci zaboraviti sebe na nekom uglu, duz nekih drvoreda, pod nekim prozorom... znaci: ostati ovde zauvek. I neka to izgleda neverovatno i romanticno, znaci: secati se tamo cak na Sen Zermenu malog bifea "Lovac" iza Dnevnika ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske opstine, ili u betonskoj vrtoglavici Menhetna pozeleti jedno spokojno popodne na obroncima kamenicke obale.
Jednom su me pitali zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom zenom: nikad necemo uspeti da objasnimo ni sebi ni druagima sta nas je to tako vezalo...
Miroslav Antic
|
|
|
Janna__
|
#29
|
Posteringer: 915
09. Jun 2009. 20:48:53
|
********
’’Nepovratna pesma’’-Miroslav Antic
Nikad nemoj da se vraæaš
kad veæ jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoæeš-neæeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neæu unatrag.
Šta ti znaèi staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za èim može da se pati
Tu je ono èemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
moraš znati
tu æeš stati
I ostati.
Oèima se u svet trèi
Glavom rije mlako veèe
Od reke se dete uèi
ka morima da poteèe.
Od zvezda se dete uèi
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muèi
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi veèno klija
i èarlija tvoj poèetak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al’ kad podješ - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud æeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo èeka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi veèno kunja
i muèi se tvoj poèetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trèi.
Stvaraj zoru kad je veèe.
Nek’ od tebe život uèi
da se peni i da teèe.
Budi takvo neko èudo
što ne ume nista malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo èeka
u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
|
|
|
Delko
|
#30
|
Posteringer: 2937
11. Jun 2009. 23:39:00
|
- Jesi l cuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam
- A jel verujes da ima tica sto donosi kolace?
- Ne verujem.
- Jesi l cuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam.
- A je l verujes da u radiju zive mali ljudi?
- Ne verujem.
- Mars odavde iz naseg sokaka,
kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam na pola - kao lebac.
Eto!
 
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Janna__
|
#31
|
Posteringer: 915
15. Jun 2009. 19:29:05
|
********
Epilog
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraæam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znaš ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko plaæa?
Da li sam još uvek meðu svim tvojim životima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saæa.
********
|
|
|
Delko
|
#32
|
Posteringer: 2937
16. Jun 2009. 03:05:22
|
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Delko
|
#33
|
Posteringer: 2937
16. Jun 2009. 03:07:46
|
Ups!
 .......... 
I
Sve èešæe mi se dogaða da oko sebe zapažam obilje neèeg poloviènog èemu se odaje poèast.
Obilje nesigurnog, prikrivenog i krnjeg, a tako uvaženog.
Možda prenaglo rastem.
A možda prenaglo raste ovaj svet oko mene i gubi oseæanje pravednosti i obraza.
Nešto nije u redu.
Recimo:
vidim poèetak. Svi okolo se dive.
A meni nešto zasmeta. Oseæam, treba drukèije.
Prepoznam starost novog.
Jalovitost zahuktalog.
Prepoznam gde se mešaju velikodušnosti i pohlepa, i beslovesnost i složenost, i saradnja i izazov, i davanje i kraða.
Izbrišem sve rukavom i sve ponovo zapoènem.
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Delko
|
#34
|
Posteringer: 2937
16. Jun 2009. 03:15:16
|
«Srce se nosi javno»
II
Ili mi kažu: ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim: ne izgleda.
I krivo mi što vidim.
Još deda mi je govorio: « Treba pustiti svakoga da radi kako radi. Ako je sobom ushiæen, nemoj to da mu kvariš.
Što više njih u zabludi, sve više si u pravu».
A ja tako ne mogu .
...
........
-----------------
--------------------------------------------------------------------------------
"Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš"
******** ******* ********* ******** ******** ********
Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
|
|
|
Janna__
|
#35
|
Posteringer: 915
16. Jun 2009. 20:33:52
|
********
Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
*********
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#36
|
Posteringer: 2027
17. Jun 2009. 15:54:24
|
Besmrtna pesma
I
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda æe i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znaèi živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te èeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaæi vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka veènost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleæa sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Veèno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaæen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte èuðenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
veæ kao stalni doèek
i stalni poèetak buðenja.
-----------------
Imam problem za svako rešenje 
|
|
|
Jelena_56
|
#37
|
Posteringer: 20
18. Jun 2009. 16:26:19
|
snovi
velike ruke imaju usce koje ih pretvara u
okean
veliki vetar ima prozracne puteve ka ravnici
ja imam samo san, obican malecki san
u kome sam za pedalj blize ponekoj zvezdi i ptici
u zoru od svega toga citavo nebo izraste
na mojim rukama toplim i obrazima snenim
i dan je nalik na neke zenice graoraste
oivicene zelenim
i uopste, zvedo i ptico,
uopste - celi svete,
divno je kad se u nama cekanje javi,
pa se od toga na usni nesto rumeno isplete
i nesto graorasto i zeleno u glavi
|
|
|
Jelena_56
|
#38
|
Posteringer: 20
18. Jun 2009. 16:31:08
|
NEŽNI DODIR BESKRAJA
Susreo sam Te, sluèajno?
na otvorenom drumu,
koji vodi u Beskraj...
Osetih dodir, Tvoj?
Ili je to bio samo
nežni dodir Beskraja
Ono što nas je spojilo
Bila je namera Beskraja.
Iako veèan,
Bio je to TREPTAJ u vazduhu
I shvatih, sve što možemo uraditi
Je da se sjedinimo sa tom namerom Beskraja...
Ležimo mirni, spokojni,
Ispod nas trava,
Pune oèi neba
U tom treptaju
Bili smo jedno,
Sa zemljom,
Zadnjom ljubavi ratnika
I univerzumom...
„Ne brini“, reèe mi,
„Ne ludiš.
Ono što si osetio
Bio je samo
nežni dodir Beskraja“
Odavno te poznajem,
menjaš se,
(kao uostalom i ja)
i otvaraš mi vrata
novih dimenzija.
Sada odlaziš,
zauvek?
I ostavljaš me samog
da na nogama izdržim
Konaèni
dodir Beskraja
|
|
|
Jelena_56
|
#39
|
Posteringer: 20
18. Jun 2009. 16:34:56
|
Uspavanka
Svet ovaj, u stvari,
i nije tako rdjav i zao,
mada poneko place
i samuje
i brine.
Mozda je suton s krova
sasvim slucajno pao.
Mozda bi i noc da svane,
mozda bi i noc da sine.
Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuca postoje zato
da covek lakse dise.
I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
sto se nad krosnjama njise.
A sigurno je vazno
i od svega najprece:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoris gorko,
i trne u tebi vece,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.
I vazno je ovo,
vaznije od najpreceg:
kad se toliko lepote
u sebi cuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadic tog neceg
umotati u snove
i dosanjati svima.
Tako ce vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ruznoce,
i placa,
i straha
i tuge.
I svaki put kad budes
komadic sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,
licice jutro na tebe
vise nego na druge.
M. Antiæ
|
|
|
crvenaruza
|
#40
|
Posteringer: 304
13. Jul 2009. 21:01:37
|
Ptica
Ovo mi je prisapnula
jedna dugorepa ptica
brbljiva,sveznajuca
prozracna kao svjetlost.
Hoces li da cujes caroliju
prisapnula mi je cucoravo
i dotakla mi kljunom
rame i krajicak uha.
I,rekla mi je caroliju:
najvazniju na svijetu
to je
umjeti vidjeti vjetar
i cuti snijeg kako pada
umjeti dotaci prstom
sumrak na prvom uglu
i osjetiti na usni
sanjivi ukus mjesecine.
Ja se samo osmjehnuh
lijepoj dugorepoj ptici
jer i ja imam caroliju
najvazniju na svijetu.
To je
vidjeti necije lice
i cuti neciji govor
dok jedno veliko ljeto napusta ove ulice
i ostavlja za sobom
zute pecate lisca
po plocnicima
u krosnjama
i u sjecanju..
Miroslav Antic
|
|
|
Janna__
|
#41
|
Posteringer: 915
22. Jul 2009. 12:20:48
|
********
Bosonoga pesma
Ovo je pesma
za tvoja usta od vishanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obichne grehove.
Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno.
Ako me neko chachne
u ove ochi plachne,
nije to neutesno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.
Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.
Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.
Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.
Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem.
********
|
|
|
Jelena_56
|
#42
|
Posteringer: 20
29. Jul 2009. 18:07:33
|
I TI SE TAKO ZOVES, SAMO SE JOS NISI SETIO.....
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao svetlosni znak?
Zovem se slièno odjeku. Ne neèeg što je bilo,
ne neèeg što je sada, ne neèeg što se
priprema.
Odjek sam svega zajedno.
I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamæenje onoga što æe nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuðuju
moguænosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoæom svoga unutra.
I mirnoænom svoga spolja.
Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša moguænost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao boja života?
Naèinjen od iskonske vatre, misleæi je, ja
plamtim. I èuvam u tom požaru naèin
paljenja zvezda. Otud i takve èarolije u
dubini mog oka.
Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: èekanje tebe.
|
|
|
Janna__
|
#43
|
Posteringer: 915
01. Aug 2009. 10:41:17
|
*********
Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s èim sam se spajao,
A nisam ni takao?
Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno.
Sa mnom je opasno iæi, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve èešæe mi se èini
Da nisam nikakav oblik
Veæ da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunèevom vetru
Odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban sluèaj samoæe.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoæim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim uèenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno.
Sa mnom je èudno èak i umreti, jer ja se ne završavam.
********
|
|
|
Janna__
|
#44
|
Posteringer: 915
07. Aug 2009. 00:48:11
|
*********
Besmrtna pesma
1.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
mozda ce i u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al lukava duga.
I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mish dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer svaka vecnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.
Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.
Isao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlacen konac trajanja
i zashij naprsla mesta
iz kojih drhte cudenja.
I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplasen oprostaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak budenja.
*********
|
|
|
Janna__
|
#45
|
Posteringer: 915
07. Aug 2009. 11:30:35
|
*********
A onda, veæ jednom ozbiljno
razmisli šta znaèi i umreti
i gde to nestaje èovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj iæi na groblja.
Ništa neæeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajuæi se nemira
i svojih bezoblièja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zaðeš
u nove slojeve razuma?
U susedne buduænosti?
Objasniæu ti to nekada
ako me tamo naðeš.
Znaš šta æu ti uèiniti:
pokvariæu ti igraèku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaæeš me po æutanju.
Veèni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj roðenja
i nekih sitnièavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znaèi jedan život,
stvarno naiði do mene
da te dotaknem svetlošæu
i pretvorim u misao.
I najdalja buduænost
ima svoju buduænost,
koja u sebi èuje
svoje buduænosti glas.
I nema praznih svetova.
To, èega nismo svesni,
nije nepostojanje,
veæ postojanje bez nas.
**********
|
|
|
Janna__
|
#46
|
Posteringer: 915
07. Aug 2009. 11:31:51
|
*********
Ako ti jave: umro sam,
evo šta æe to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaæe mi kroz oko.
I zemlja æe me skriti.
I korov æe me skriti.
A ja æu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
veæ samo trenutnih granica.
Jedriæu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaæu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buduænosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao neèujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiæu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeæu u mestu, a stizaæu
i nestajaæu u vremenu.
Odmoriæu se od sporednog
kao galaktièka jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neæe
ugasiti ni skratiti.
Samo æu,
obièno tako,
jedne sluèajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se oèiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što poèinim,
osumnjièen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
veæ novom, veæom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
veæ neèim drukèije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muèiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
*********
|
|
|
Janna__
|
#47
|
Posteringer: 915
07. Aug 2009. 11:32:48
|
*********
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleæu
neko me sluèajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom èoveku.
Nigde toliko drukèijeg
kao u istim stvarima.
Proèeprkaš li prostore,
iskopaæeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znaèi biti rašèoveèen.
Ja jesam deljiv sa svaèim,
ali ne i razoriv.
A sva ta èudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proroèanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Èega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
èudno drag.
Noæu kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
********
|
|
|
Jelena_56
|
#48
|
Posteringer: 20
17. Aug 2009. 21:16:54
|
...
Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.
Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine.
Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se
priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.
Zar to ne lici na slobodu?
Tu se prostori mere svitanjima i sumracima,
a vreme duzinama senki.
Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama.
Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbu-
nju. Samo se uputis ravno, po vrezama
od zlata, i posle desetak koraka vec ho-
das po nebesima.
Zar to ne lici na slobodu?
|
|
|
hot_cold
|
#49
|
Posteringer: 1807
15. Sep 2009. 11:48:41
|
Plavi èuperak
Plavi èuperak obièno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan èuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj èuperak plavi,
veæ jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videæeš šta - kad jednog dana
èuperak neèije kose tuðe
malo u tvoju glavu uðe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo... pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se muèiš,
pa uèiš - a sve koješta uèiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ruène radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta æeš od muke.
Sad vidiš šta je èuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od deèaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.
-----------------
If you hate me, you’re the looser, not me
|
|
|
LejlaSunshine
|
#50
|
Posteringer: 1186
02. Des 2009. 17:05:06
|
Ljubav
Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
“Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?”
Da li je istina ono sto govore u Basri:
“Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te”.
Neko je negde rekao i hvala mu:
“Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta”.
Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.
Nema maloga coveka i male ljubavi.
-----------------
..Spavati, možda sanjati..
|
|
|
natasa_aqua
|
#51
|
Posteringer: 289
23. Des 2009. 21:23:11
|
Moja zivotna
zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muzevi,
i moje zene, i postelje u kojima su snovi - zanat
danas ce drumovi biti za mene i tebe pruzeni
daleko negde u nepovrat
mozda smo nas dvoje rodjeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nezan prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jevtin honorar ljubavi i skroman baksis krvi
nikad zbog tebe necu ici da trazim rum,
ni da napisem najbolju pesmu kraj case
ne placi za mnom kad se vratis niz drum
ne masi ... ni ja necu da masem ....
|
|
|
okisha
|
#52
|
Posteringer: 5447
23. Apr 2010. 00:45:09
|
http://www.youtube.com/watch?v=pyE3C4KjCe8
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
okisha
|
#53
|
Posteringer: 5447
23. Apr 2010. 00:45:52
|
http://www.youtube.com/watch?v=4zQxbQ2D9iA
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
Faitfull
|
#54
|
Posteringer: 26
18. Mai 2010. 22:36:54
|
"U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke. Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje ostavljas mladjem bratu.
Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.
Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.
Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.
Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.
Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice. »Ne zidaj vrata veca od kuce «, kazu Eskimi. To isto znaci sto i zidati prozore manje od ociju.
Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: »Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"
Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.
I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: »Niko me na svetu nije pokori sem mene «.
Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.
I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.
I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra".
M. Antic
|
|
|
pure_fantasy
|
#55
|
Posteringer: 4
18. Mai 2010. 23:46:08
|
Miroslav Mika Antiæ.
Horoskop
Svemu æe probati da te iz knjiga nauèe. Možeš
nauèiti da izgovaraš laž kao istinu. Da
izražavaš kako to dolikuje, ili da imitiraš
žalost i sreæu.
Da budeš privržen, ili na izgled privržen. Da
budeš hrabar, ili na izgled hrabar. Da budeš
iskreno ili pritvorno zadovoljan malim.
Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš
sažaljenja, ili da nemaš milosti.
Nauèiæe te da budes èak i pomalo darovit, tek
da bi kunjajuæi proživeo svoj vek.
Sve se, sine moj, može nauèiti iz knjiga, osim
èetiri stvari. Osim vrline nadanja,
veštine verovanja, vizionarstva buduænosti
i umetnosti strpljenja.
|
|
|
CaricaAurora
|
#56
|
Posteringer: 97
28. Mai 2010. 01:36:55
|
...
GOVOR
Miroslav Antiæ
Smatram velikom slabošæu i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što oseæam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
èoveka: reèima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obiène stvari,
koje su mnogima tajna.
“Najèvršæa vrata su ona koja su širom otvorena,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji æe neko otkriti sutra, a
možda niko neæe ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga veæ sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znaèenja, a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moæ moæi.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
… postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
Sve se reðe usuðujem da izgovaram reèi, jer
uvek znaèe drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleða. Takvo
je moje æutanje s tobom ove noæi. Opnu po
opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
meðu nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, æelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i veènosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reèi odgovora. Znaèi da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem.
-----------------
|
|
|
belarada
|
#57
|
Posteringer: 24731
29. Okt 2010. 21:53:03
|
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...
 
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
MARRIN
|
#58
|
Posteringer: 1905
30. Okt 2010. 09:47:18
|
za mog cuperka
-----------------
 ...plavi cuperak je genije...
|
|
|
belarada
|
#59
|
Posteringer: 24731
06. Nov 2010. 16:08:33
|
Plavi cuperak obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan cuperak plavi
zamislite gde?
- U njegovoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj cuperak plavi,
vec jedne Rade ...
Pa sta?
Videces sta - kad jednog dana
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo... pa pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.
Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas nokte i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.
Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
zaaana01
|
#60
|
Posteringer: 3205
11. Nov 2010. 08:30:28
|
Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda æe u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znaèi živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta æe biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaæe mi kroz oko.
I zemlja æe me skriti.
I korov æe me skriti.
A ja æu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i èudno drag.
Noæu,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Branasoft
|
#61
|
Posteringer: 7220
23. Nov 2010. 21:27:51
|
Senka
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.
-----------------
We have only magic, and this is tragic... 
|
|
|
belarada
|
#62
|
Posteringer: 24731
24. Nov 2010. 05:18:37
|
Ako sad nisi ti, nikad to neæeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, veæ je sve u tvoje vreme.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Branasoft
|
#63
|
Posteringer: 7220
24. Nov 2010. 14:06:26
|
Pjesma za nas dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al’ ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da,mora da je tako
-----------------
We have only magic, and this is tragic...
|
|
|
Millllla
|
#64
|
Posteringer: 10302
25. Nov 2010. 23:58:46
|
’’Ušunjam se u tvoj jastuk...’’
Ušunjam se u tvoj jastuk
kao tišina perja,
kao tršave šiške veèeri
mirisave od lišæa,
od meseèine na pešèanim obalama,
od uvele svežine oktobra,
- baš tako se ušunjam
i slušam,
slušam šta sanjaš.
Nikome neæu kazati.
Ali hoæu da znaš:
èuo sam,
èuo sam sve što sanjaš,
jer drugo ništa i ne znam
samo se u snove razumem,
kao što se kauboji razumeju u laso,
kao što se tvoj tata razume u politiku,
kao što se najveæi fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produžujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produžujemo se kroz oèi i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive šare ptièjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez èizama od sedam milja,
ošamuæeni od bajke koja se zove detinjstvo.
Ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noæ,
a pre no što se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poštari pisma
velikom belom koèijom
koja neæu da ti kažem kako se zove,
ali sam æeš se setiti.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
belarada
|
#65
|
Posteringer: 24731
27. Nov 2010. 17:57:41
|
... Zamislite tu nesreæu kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i sveèan i uspravan, nego vam stalno zavidi šte ne zna da bude VI ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#66
|
Posteringer: 24731
27. Nov 2010. 18:04:16
|
... Treba biti obazriv ako se sminkas efemernoscu. To se najteze otire. Hrabrost je: umeti poceti.
Jos veca: umeti prestati.
Ne svrstavaj se u one koji sa oka ne skidaju estradne koprene vida. I smeskaju se oblikom,
a ne ukusom usana.
Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine.
Stvarnost je kao odeca. Nije vazno sta nosis , nego kako ti stoji. Prekini sa oblacenjem, moda
je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nesto glasno izgovaras, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Millllla
|
#67
|
Posteringer: 10302
01. Des 2010. 19:28:40
|
’’Nepovratna pesma’’
Nikad nemoj da se vraæaš
kad veæ jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoæeš-neæeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neæu unatrag.
Šta ti znaèi staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za èim može da se pati
Tu je ono èemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
moraš znati
tu æeš stati
I ostati.
Oèima se u svet trèi
Glavom rije mlako veèe
Od reke se dete uèi
ka morima da poteèe.
Od zvezda se dete uèi
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muèi
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi veèno klija
i èarlija tvoj poèetak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al’ kad podješ - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud æeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo èeka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi veèno kunja
i muèi se tvoj poèetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trèi.
Stvaraj zoru kad je veèe.
Nek’ od tebe život uèi
da se peni i da teèe.
Budi takvo neko èudo
što ne ume nista malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo èeka
u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
Branasoft
|
#68
|
Posteringer: 7220
04. Des 2010. 00:55:51
|
Raja
Niko nije tako bogat i siromah kao ja, brate moj.
Niko nije tako sreæan i nesreæan kao ja, brate moj.
U jednom selu kojeg nema,
u jednoj ulici koja još ne postoji,
pred jednom kuæom koju još ni sazidali nisu,
na jednoj klupi što samo zbog mene èeka
da tek izraste kao drvo,
sedim tako svako veèe i sviram
u jednu tamburu koju nemam
nekakvoj divnoj deci koja još nisu rodjena,
a vole i mene i tebe onako - kako mi to hoæemo.
Niko nije tako bogat i siromah kao ja, brate moj.
Niko nije tako sreæan i nesreæan kao ja, brate moj.
Ako misliš da se šalim, nemoj da mi veruješ.
Ako misliš da ozbiljno govorim, naseo si,brate.
-----------------
We have only magic, and this is tragic...
|
|
|
belarada
|
#69
|
Posteringer: 24731
08. Des 2010. 16:56:56
|
Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila. I laste.
Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
lepo
i ludo.
Možeš da izmišljaš.
Maštaš,
Da radiš sve naopako.
U njoj i najveæe èudo
prestaje da bude èudo,
jer sve što poželiš
kad zažmuriš
ostaje zauvek tako.
Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.
I sme se više od svega!
Jedino nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.
I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrèi bliže zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori.
I kad namigneš samo
i osmehneš se polako.
Izbroj u sebi do deset
i to u veènost pretvori.
I sve što žmureæi smisliš
ostaæe zauvek tako.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#70
|
Posteringer: 24731
16. Des 2010. 00:46:33
|
Volim te kao sveži beli zalogaj seljaèkog znoja
i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proæi ce proleæe kao san razbarušen i èudan
što lièi crvenoj ptici.
Doleteæe i odleteti danas sva cvetanja.
Biæemo i meki i okoreli, i u radost i u setu
æemo zaroniti.
Izgaziæu tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde ce zvoniti ... zvoniti ...
Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubiæemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce, u krpe smeha i plaèa vezano.
Kako æemo se iz sebe vratiti?
Proæi ce proleæa ... Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke ježe.
Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veže.
Mir radi buduæih nemira, radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,
pa da dugo zvezdama mašem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.
Volim te. Eto. A nebo je u proleæe plavo
kao nešto èega se nikad setiti neæu.
Ništa ... Samo crvene ptice nad glavom
uzleæu.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#71
|
Posteringer: 24731
20. Des 2010. 12:46:41
|
Ovde se smatra èašæu i viteškom vrlinom kad poniziš do samrti sve što te nadvisuje spretnošæu, snagom, lukavstvom i umom.
A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineseš dokaze da si ubio boga. "
"Ko je taj što je pucao? Èime je vukao oroz: mržnjom, strašæu ili zavišæu? "
"Neka beže pastiri, gonièi karavana i zbunjeni hajkaèi. I ja sam vuèjeg soja. Ako vas sad izneverim, zar to ne bi izgledalo da zazirem od sebe i svoje iskonske prirode?
Otkako postoji svet, kažnjavaju nas i tamane što nismo kao ostali. Rugaju name se, smeju, proganjaju nas i žigošu.
Vuèe, oni se boje, jer nisu nam dorasli ni slobodom ni bolom. Naš san je: nemoguæe, a nepoznato – naš zavièaj. "
"Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.
Od roðenja se muèimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde poèinje zagrljaj.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
spjdpN
|
#72
|
Posteringer: 51
20. Des 2010. 18:41:20
|
Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaæe zadatke. Najveæa nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um.
Èemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?
Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.
Preleti beskonaènost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se koraèa po zemlji.
Samo onda kad i mi tražimo moæi æe neko i nas da sretne.
Ne verovati ni u šta, to mora da je takoðe nekakva vrsta vere, zatucane i opake.
O meni najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.
Nigde toliko ljudi kao u jednom èoveku, nigde toliko drukèijeg kao u istim stvarima.
Svoju snagu prepoznaæeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoæu.
Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!
Da bi nadmudrio mudrost, odneguj veštinu slušanja.
Orao nikad nije imao potrebu da se upozna sa nekim drugim orlom. Mravi su izmislili narode.
Ako neko postane svestan da je kroæen, kad-tad mora podivljati.
|
|
|
belarada
|
#73
|
Posteringer: 24731
21. Des 2010. 16:25:28
|
I odjednom sam shvatio:
postoje reèi bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te zaèikuju da nešto neæeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.
Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se èvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.
Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe èarolije,
od onog zlatastog omota,
ispod kojeg se kriju tolika èudesna
znaèenja svega što izgleda isto.
Reèi su iskraæale. I iznošene. I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao èudo svih èuðenja.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#74
|
Posteringer: 24731
23. Des 2010. 04:44:49
|
Ponekad mi se uèini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konaèno, evo me ... ako podignem oèi, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje.
Možda je to i sreæa. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neæe moæi završiti.
Nije reš o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo oèima. Postoje u meni mnoga, neverovatna èula. Èula vode i vazduha, metala, ikre, semenja, ...
Oni koji me sreæu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mièem se satima. Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem. Èinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveæe, neko sa strane, neupuæen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Èak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjaè. Spor saputnik. Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraæivanja u taèku i produžetka u nedogled ...
Ja ne upoznajem svet, veæ ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koraèao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što æe tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvræem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je èudesna igraèka.
Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?...
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#75
|
Posteringer: 24731
23. Des 2010. 17:24:43
|
Saèuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim oèima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru roðendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveèe,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjaèe.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#76
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 20:24:32
|
... pesme æu uvek pisati ovako istinite i ružne, kao što je ova dimljiva restoracija i naše veèerašnje poznanstvo, ponovo posle deset godina.
Bili smo zaljubljeni u tebe svi iz susedstva. Stampedo pubertetlija. Kako bi me i prepoznala u tom mnoštvu? Guraj me nogom ispod stola, jer svi se mi, najzad, na ovom svetu guramo onako kako umemo.
Posle tebe æe ostati iste ulice, i deca sto uèe u školi da crtaju proleæe, i raznosaèi novina, i niko neæe za tobom posuti kosu pepelom i poludelo kukati prema mesecu, mada si u sivim oèima nosila svet koji je vredeo više nego svi ratovi, hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.
A tako bih voleo, ja koji sam mrzeo sve kraljeve, da postaneš noæas kraljica, da te nose po gradskim trgovima, klanjaju ti se, klièu i pišu stihove o tvojim oèima i tvojoj kosi.
Naterali bismo i lišæe, i balerine u prestonièkoj operi i vašarske vrteške, i svetlosne reklame da se vrte ukrug kao milioni trunja u tvojoj krvi.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#77
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 20:26:32
|
U ljude upisuj druženja,
al nikad srca oluju.
Ljudi te pažljivo slušaju,
al samo svoj glas èuju.
Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi
kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.
Ljudi su èudne biljke.
Kad rastu - u sebe siðu.
Sretnu se. Pa se raziðu.
Ili se mimoiðu.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#78
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 21:29:55
|
Nije to nikakva bajka.
Neka bezazleni zato
zapuše svoje rumene uši i æute.
Zavoleli smo se,
ponešto pseæi i svetaèki.
zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku elektriènu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
Isprièali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znaèi ... ljubav...
A detinjstvo je te noæi otišlo
iz njenih cipela.
Mahalo je šarenim kockama.
Knjigama punim slika,
igraèkama
i snovima.
Otišli su konvejeri masnica
i odleteli listiæi presovanog staniola.
Svet je odjednom postao viši
za jednu neznanu zvezdu,
tamo negde nad glavama,
nad krošnjama,
nad krovovima.
I samo malo dublji,
za krišku naprslog bola.
Nežnost je bila lepljivo hranljiva
kao želatin,
dok je s mirisom znoja
tekla niz njeno rame.
Odjednom smo imali i suviše ruku
vezanih u sulude èvorove.
Paralisana noæ na podu
uvlacila je vunastu njušku
u rukave pidžame.
A zidovi su neprestano rasli,
rasli,
i obrasli u paprat i u borove.
Nije to nikakva bajka.
Samo,
seæam se
ona se nesto prvo malo izgubila.
Posle je bila sasvim ja,
tako da je nisam ni prepoznavao više.
Potonuli smo kao grumen mlevenog koljiva
u smolu,
u krv,
i u mleko.
U mraku izmišljenih šuma,
u mraku zelenom od kiše,
ruke su dobile krila i odletele nekud
do bolesti daleko,
do slepila daleko,
da nam se ne vrate više.
Posle je zaspala.
Bio sam u njoj budan,
sav loman,
i sav ranjav.
Spavala je kao moja pripitomljena koza.
Kao moji rskavièavi laktovi.
Moje poderane nozdrve.
I oprane žile na rukama.
Spavala je kao èuperci trske u moèvari.
I kapilari granja.
Kao tkivo algi i sluzokože okeana.
Kao utrnuli umor trabakula u lukama.
I detinjstvo je sasvim otišlo
iz njenih cipela.
Bez nje su sklopile oèi
sve lepe lutke na svetu.
Bez nje su plišani medvedi
savili male ruke
cicanim musavim pajacima oko vrata.
Prièe su iz šarenih knjiga
pobegle sasvim neèujno
na neku dobru planetu,
da sutra drugom kanu u oèi mrvu zlata.
Nije to nikakva bajka.
Sklupèana kao narandža,
sva meka,
sva sitna,
sva mlaka,
ona je spavala u mom izgladnelom uhu
i crepovima šaka.
Ljubav,
koja se prvi put usnama kopa i siše,
ima nesluæenu vrednost neke dragocene rude.
Ima male razdrešene pertle nespretnosti,
i ružièaste okuke tek otkrivenog stida,
i gleèere kristala neke predugo cekane
stidljive terevenke.
Ona je,
kad se proðe,
to lekovito disanje pozajmljeno od kiše.
I bedra sto ce sutra gumeno da se probude.
I grudi što ce u zoru biti laste i evenke.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#79
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 21:43:06
|
Stojte!
Èekajte! - vièem.
Ja znam šta znaèi ta duga.
Znam: ona obala druga
mnogo lepše se plavi.
Al neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i saèuva u glavi.
Možda vas bez te mrve
neæu ni sresti,
ni stiæi,
a živeæemo skupa,
u isti bioskop iæi,
u istom restoranu
ruèati istu hranu,
u istoj ulici možda
prolaziæe nam dani,
pa ipak - bez te mrve,
siæušne mrve detinjstva,
biæemo toliko tuði,
biæemo toliko strani.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#80
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 21:44:18
|
Nikad te niko neæe ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.
Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.
Nikad ti niko neæe
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.
Nikada više neæes
ovako divno truliti
u obiènom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izaðeš.
Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.
Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili oènjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.
Ti si najbeskonaènije,
najubitaènije nebo
kraj mog rumenog uha.
Najbesramnija devojka
koju sam sreo meðu ženama.
Najstidljivija žena
koju sam sreo meðu devojkama.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#81
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 22:27:03
|
Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih oèenaša,
vršidbenu i zadušnièku, smeðu kao devojaèke pletenice,
tu zemlju èardaša, èaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraæivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojaèku, i bezbožnièku, i vinsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obièni kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
veèito æe lepršati nad našim umornim glavama.
I volim je prosjaèku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, èas raspusnu, èas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajuæi pod stolovima,
pa Vojvodinu beèku i varmeðsku, sa tuðim barjacima pred èetama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnièka smrt u koporanima i zajednièkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po èelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleæe selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveæa njenog.
Uvek æe biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaèu,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila raèun,
nazdravlje, diži èaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti, što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rako - žut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, maðarski, totski, vlaški,
makedonski i lièki, preko dalekih njiva,
i voleæu te uvek, krvavo moje odojèe i sreæo nova,
jer se ne stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaæa,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaæam!
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#82
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 22:29:32
|
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao svetlosni znak?
Zovem se slièno odjeku. Ne neèeg što je bilo,
ne neèeg što je sada, ne neèeg što se
priprema.
Odjek sam svega zajedno.
I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamæenje onoga što æe nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuðuju
moguænosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoæom svoga unutra.
I mirnoænom svoga spolja.
Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša moguænost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
veæ kao boja života?
Naèinjen od iskonske vatre, misleæi je, ja
plamtim. I èuvam u tom požaru naèin
paljenja zvezda. Otud i takve èarolije u
dubini mog oka.
Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: èekanje tebe.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#83
|
Posteringer: 24731
25. Des 2010. 22:44:13
|
Lepo smo udesili stvar, o uganuto doba naše mladosti. Iz velikih daljina laje dan. Vetar klija kroz grane. Pupoljci vetra.
Tinjaju jutra. U pepelu tišine tek poneki plamièak ili žar; ne volim malokrvna svitanja pod koja ne bih pristao da se potpišem. Hoæu da kipe i da se prosipaju izvan ramova moga vida.
Paljbe lasta i dalje mi se rugaju brzinom i lepotom. Plotuni moguænosti da munjevito išèeznu. Treba iziæi iz sebe kroz neshvatljiva raskršæa, malo zamišljen, verovatno.
Sve mi se više èini da je ozbiljnije biti veèan, nego pripasti porubljenosti vremena. Falsifikujem zato potpis mog neponovljivog sebe u dnu jednih ogromnih staklenih vrata i odlazim neopaženo u jaru.
Šta æe mi biografija koju sam veæ doživeo. Da bi mi ovaj život bio bar malo životniji, moram ga opet izmišljati i proæi kroz najdeblje staklo, ne zamrsivši usput nijednu boju svog èuðenja.
Ja ne slikam kad živim. Ja samo ulepšavam nevidljivo.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#84
|
Posteringer: 24731
26. Des 2010. 20:29:04
|
Smatram velikom slabošæu i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što oseæam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
èoveka: reèima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obiène stvari,
koje su mnogima tajna.
"Najèvršæa vrata su ona koja su širom otvorena,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji æe neko otkriti sutra, a
možda niko neæe ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga veæ sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znaèenja, a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moæ moæi.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
Sve se reðe usuðujem da izgovaram reèi, jer
uvek znaèe drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleða. Takvo
je moje æutanje s tobom ove noæi. Opnu po
opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz, zamor
meðu nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, æelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i veènosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reèi odgovora. Znaèi da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#85
|
Posteringer: 24731
26. Des 2010. 20:34:10
|
Naposletku, sve èim se ovaj naš život kazuje - misli, napori,pogledi, osmesi, reèi, uzdasi - sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti ... nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonaènosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo deèje igraèke, bledi simboli.
A SVA JE NAŠA NADA S ONE STRANE.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#86
|
Posteringer: 24731
26. Des 2010. 21:12:32
|
U doba mog detinjstva igrao sam se pošte.
Sakupljao sam lišæe dok idem od škole do
kuæe. Svakom bih listu, uz osmeh, nešto
lepo prišapnuo, najlepše što sam èuo i
video tog dana.
Sa druge strane lista šaptao sam adresu.
Hiljade izmišljenih imena neznanih lijudi.
Milione imena.
Sve bih to onda, ovlaš, zapeèatio poljupcem.
I puštao niz vetar.
I evo šta se sad dogaða, sad posle toliko godina!
Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.
Ponovo sakupljam lišæe i èitam odgovore
pisane rukopisom žilica koje venu.
Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukom
rane jeseni koju umem da èitam. Nije
teško nauèiti. Samo malo zažmurim. Ovlaš.
Kroz trepavice. I dišem polako vetar,
A vetar se i ne èuje drukèije, sem nozdrvama
i usnama.
2.
Katkad su razglednice vrlo èudne. Na jednoj
strani piše nam Iaoce sa neke pošte stare
dve i po hiljade godina: "Ko zna da ne
zna - najviši je."
Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja.
Mišel de Montenj. Francuska, I 553;
"Ko misli da ništa ne zna, taj ne može ni
znati da ništa ne zna".
54
Zar ti to ne lièi po malo na igru »pokvarenih
telefona"? Kad reèi putuju kroz vekove,
svako ponešto dopiše ili izbriše. Ili sve
izvrne naopako, po svome.
Tako nastaje usijani vrh èovekovog uma:
poslovica. Ona pripada narodu. Zato narod
i kaže : "Poslovica je svemir u zrnu
žita."
3.
Noæ polagano zri. Èuje se lepet krila. To se
vetar umorio. Sleteo je na krov i kjuje
oko dimnjaka staklene perle retke kiše.
Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju.
Bavi se samo njom, dok je sasvim ne
savladaš, kao veliki džudista jedan munjeviti
zahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac,
kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode,
samo njemu znan rez na srcu.
Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove,
neurednu frizuru i domaæe zadatke.
Najveæa nevolja na svetu je, sine moj, imati
neuredan um.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#87
|
Posteringer: 24731
30. Des 2010. 23:40:43
|
Pogledaj: pod oknom trg.
Mala drolja - subota u krznu od inja.
Sasvim mala.
mala zabludela subota
sa podsuknjom od taftanskog praskozorja
sa brošem uliènog fenjera od prekoputa.
Voleo bi da shvatiš zašto sam nekada tako vreo
kao jug.
Pa ja sam,
roðeno moje,
u krvi stvarno jug.
Jug moraš da razumeš zašto je i plug i drug.
Moraš da razumeš dok se ovo severno lišæe
kovitla,
kovitla u krug
i vetar kroz naše glave
rominja
plaèe
i luta.
Jug moraš da razumeš zašto ore,
ore,
ore ...
Jug moraš da razumeš ove zore,
i kroz sve zore.
I da oprostiš što nista bolje ne umem da ti kažem
sada kada se poslednji put voli.
I da oprostiš što te ranjivim poljupcima
budim iz sna,
Ali ako smo se u ovoj èekaonici naše ljubavi
poskidali goli,
od strašnog umora,
od strašne sramote goli,
onda nek budemo kako treba goli
od zvezdanih visina do dna.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#88
|
Posteringer: 24731
02. Jan 2011. 18:20:48
|
Želim nekud da te vodim
dugo...dugo...
Malo veruj.Malo sanjaj.
Ništa drugo.
Iza šuma tiho veèe
plavim kljunom svija gnezda.
Nikad ne znam da l` si reka,
ili ptica
ili zvezda
ili vetra slap.
Nikad ne znam gde te nosim:
da l` na dlanu, il` u kosi.
Iza šuma plavo veèe
tiho kaplje
kap
po
kap.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#89
|
Posteringer: 24731
04. Jan 2011. 18:36:41
|
Jedino nikada neæu
umeti da se ne naježim
kad se rukuju mlitavo.
Ko se mlitavo rukuje
znaèi da mlitavo misli
i da mlitavo vekuje.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#90
|
Posteringer: 24731
05. Jan 2011. 11:36:56
|
Veènost - to vam je kao kad smo bili deca,dragi moj,
pa sam meðu tolikim pametnim ðacima, koji su, veliki bože,
toliko veliko obeæavali, dakle baš ja, najgori, bacio kredu
kroz prozor i ekserom u tablu urezao svoje ime.
Eno ga èitam. Tamo je. Sva ostala su izbrisana sunðerom.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#91
|
Posteringer: 24731
03. Feb 2011. 19:00:15
|
Kad umrem,
sakri pod pazuh smotuljak moga daha,
biæe mi lakše da zaboravim
ako znam da me se neko seæa.
Biæe mi lakše ako znam
da smo skuplje plaæeni tamo
gde smo se besplatno delili,
nego tamo gde smo se pogaðali
i prodavali.
Inaèe, ako misliš da se ova stanica zove sreæa,
izvini,
ne zove se sreæa.
Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali,
oprosti,
mi smo se divno poznavali.
Zato i hoæu da noæas podelimo
ovu poslednju krišku æutanja
i sažvaæemo je
svako nad svojim krilom alapljivo i gladno.
Zar ne nalaziš da je dirljivo smešna
ova mala èekaonica izmeðu lutanja
i lutanja?
U redu,
presedeæemo još koji nestrpljivi sat,
a onda
prvim jutarnjim vozom otputovati iznenadno.
Ostani tako i æuti.
Pogledaj: pod oknom trg,
mala drolja - subota u krznu od inja.
Savim mala, mala zabludela subota
sa zhiponom od taftanog praskozorja
i brošem uliènog fenjera od prekoputa.
Voleo bih da shvatiš
zašto sam ponekad sav tako vreo kao jug
kad se lišæe i novine kovitlaju u krug
i vetar ploènicima rominja
i luta.
Voleo bih da shvatiš
zašto sam ponekad odjednom tako sam,
a svuda pružene ruke, ovakve kao tvoje,
ili, svejedno,
malo crnje i belje.
Ja uvek više ponesem
iako suviše dam
i uvek nekako ostanem nerazdeljen.
Moj život je veliki bezazleni brod
što o kamenje krvavi bokove
i muèe po ostrvima
zarivajuæi rogove jarbola suncu ispod struka.
Kapetana sam bacio u more
i sad na svoju ruku napuštam dokove
siguran da ima bezbroj neznanih strana sveta
i dobrih dalekih luka.
A tako je važno što nisam otputovao,
na primer,
fijakerom niz drum stari,
ili se dosadno lupao u vozovima
zevajuæi u jednolike stanice uz prugu.
Jedan brodolom više ili manje,
za mene ionako ne menja stvari
i nema uticaja na moju dugu.
Nisu me udavile kreolke juga
u bedrima i svili,
ni bele mumije severa
u krznu svojih dlanova.
Nikome nisam kupio srce od kolaèa
i nikom oèi pozlatio.
I veruj,
da sam bar jednom
u tišini nekakvih oblaka ili stanova
bio za èas plavlji nego svi aprili,
ja bih ostao plav
i ne bih se ovamo vratio.
Moj život je veliki bezazleni brod,
a ja,
zagrcnut od vazduha i piæa,
kuvam ruèak u kompasu
i nikad nisam prenoæio u istim lukama.
I sav sam divalj od sreæe što sam izneo glavu
i prošlih
i buduæih krvoproliæa,
preobraæen u primitivca koji sve doèekuje èelom
i sve oseæa rukama.
Oprosti što ne umem ništa bolje da ti kažem
sad kad se voli.
Oprosti što te gazim poljupcima
i psovkama milovanja budim iz sna.
Ali ako smo se veæ u ovoj èekaonici života
poskidali goli,
onda bar budimo kako treba goli
od zvezdanih visina do dna.
Sedi tako i æuti.
Pogledaj: pod oknom laðe.
Svaka u oku po jedno uzglavlje ima.
Odlaze u svoje meblirane zalive
da sruše jarbole butina i skinu jedra veša,
da se pošteno odmore od plovidbe meðu gadovima.
Spuštaju kapke na srcu
jeftine prodavaèice šarenila
sa patent - èarapama i prstenjem od lima.
Pozdravljaju se našminkane fabrike mleka
koje su nadojile deset hiljada prolaznika
u ovim gradovima.
Pogledaj:
pod oknom nebo izvrnulo dlan,
lete trotoarima papiriæi sunca
kao pregršti rumenih makova.
Tako bih želeo
da svi usne jedan veliki i topli san.
I ovi prolaznici
sto se mršte i odvlaèe sa noæne smene
u treæerazredne hotelske sobe brakova,
gde su pretplaæeni na sigurnost,
na isti ukus nežnosti i topline,
gde se istim lažima
iz dana u dan ispisuje ista bespomoæna hronika,
gde kad se probude
ostavljaju samo oblike svoga tela
u vrelom zadahu posteljine
i pljuju na pod,
i peruæi se prskaju na tavanicu i zidove,
i mokre u vedro ispod umivaonika.
Ja znam sva svratišta i zavetrine,
i garsonjere - šiparice
èiji poljupci imaju ukus maminih saveta
i ostavljaju na koži stidljive tragove,
i budoare - udovice
gde vas teraju da se skidate
pred slikama pokojnika,
pred ogledalima i psima,
i æumeze - matore frajle
gde vam skrušeno prostiru pred noge pragove
i èuvaju u patosu cvrèke kad doðe zima.
Moja ljubav je stanica.
Bunovna èekaonica
u kojoj nema vremena da dosadi i zaboli.
Jedva æu stiæi pre odlaska
da se umijem u tvojoj kosi i osmehnem loman.
Hteo bih toliko toga da ti kažem,
a ne umem,
ne umem ništa belje sad kad se voli,
poslednji put uoèi brodoloma.
Kad umrem,
skotrljaæe se sa trepavica dve kapi lepljive tame
na dno mog prozraènog vida.
Sleteæe najbliža sijalica kao gladna muva
da mi posiše ušeæerene zenice
radosna što se iskrala od svojih lakomih rojeva.
Možda je dobro da znaš:
ja ništa nisam umeo da zidam,
ali sam uvek želeo da od ovog grada èudo sazidam
sa bezbroj zvezda zakovanih na dovratke
umesto kuænih brojeva.
Ovde nièega nema,
samo nekoliko grama moje majke
kad jesen na trgovima uzre.
Ovde nièega nema,
samo nekoliko kapi moje sestre
u parkovima starim.
Svi se polako prodaju u bescenje,
a nebo su,
verovatno,
izmislili tek onako uzgred
nekakvi pitomi i licemerni besposlièari.
Odavde,
pa do u nedogled:
sazvežðe zuba.
Èak i ptice polako poruèuju veštaèke vilice.
Misliš da nisam video
èime male trave ujedaju svoje uvele matere
za požutele evenke grudi?
I misliš da se nisam pravio da ne primeæujem
i da su mi sva neba bela?
Ovde su suze od domaæeg likera
i krv od kamilice.
I ista odela za roðendane.
I ista odela za opela.
Udesno:
sve sami trgovci i spomenici.
Ulevo:
ruke se prodaju na metar,
po izboru,
obojene i luksuzno pakovane
Ostalo je sve jednostavno do podlosti:
travama prskaju kième
i iz asfalta se èuju prodorni zeleni krici,
a sijalice su rumene kao obrazi seoske deèurlije
i vrlo pažljivo lakovane.
Posle svega:
još malo odnegovanog poverenja
u kravlje oèi pretrpanih izloga,
pred kojima se nadahnjujemo za male podvige
kad se u rezervoarima vilica
gorivo smeha isprazni.
I trpimo se
zadovoljni beznaèajnim kupovinama
i umiremo kraj toga i zbog toga,
nemilice trošeæi razmenjen u sitniš
onaj svoj najveæi praznik.
Kad umrem,
nek se skotrlja mesec na belu skazaljku druma
i otkuca limenom glavom
dobodošlicu meseèaru.
Ko bi se drugi,
uostalom,
ko bi se drugi setio da sam sit
malih crnih bogomolja sa napuklim vilicama
i zelenom sveæom od zvezde
u kaljugama oblaka na zvonicima.
Odnesi me bolje onamo
gde se veèe taloži u obrvama šuma
i reka brsti pliæake u sevaru.
Tako želim da se rastoèim svim žilicama
i utolim krezubu žeð vidicima.
Nema smisla da me na prevaru spuštaš
u èetvorougaonu èeljust ovih profanih raka.
Na ovom groblju,
zamisli,
na ovom groblju predveèe zakljuèavaju kapiju
kao da je to internat
u kojem se vaspitavaju bubuljièave šiparice.
Možda mi neæeš verovati,
ali ima razlike izmeðu mraka i mraka.
Odnesi me bolje daleko nekud,
daleko,
gde je jesen veæ zalutala neprimetno i meko
do èlanaka u prozeble barice.
Ovo je grad bez hramova.
Tu se sve rešava do brutalnosti jednostavno
u frizerskim salonima življenja i niko ne
niko ne
oseæa koliko je ponekad važno
pomoliti se mojim i tvojim obešenim šakama.
Ogledala su
odavno
jedine ikone
istaknute kao transparenti nad kolevkama i rakama.
Od svanuæa do veèeri
i neprestano tako: od veèeri do svanuæa,
svi se tu uzalud igraju velikih šarenih igara
u svom predelu pauèine.
I našminkani,
odeveni u nakaradne uniforme banalnosti,
sa prikaèenim medaljama osmeha
i opasaèima graðanskog reda,
dele okolo svoje ohladnele poljupce
i ljuljaju se na konopcima prolaznosti
od vrtoglavice zvezda
do vrtoglavice trava.
I sasvim im je dosta,
kad pogureni i sitni,
zauzeti svojim beznaèajnim važnostima,
plove niz ove ubuðavele puèine
kraj smešnih mrtvaèkih sanduka kuæa,
tegleæi povræe nerazumljivog laskanja
i lišæe malih nastranosti i dobroæudnosti
sa velike pijace svakidašnjice
u zaèešljanim korpama
i obrijanim zembiljima glava.
Od svanuæa do veèeri
i neprestano tako: od veèeri do svanuæa,
zavuèeni u sigurnost zavetrina i streha,
pravdaju se pred sobom
i licemerno teše
posle neuspelih parada proseènosti i tišine.
I samo ponekad,
ponekad,
kad se poskidaju
do golotinje obeshrabrene iskrenosti,
škripe zubima od smeha,
i ujedaju se od smeha,
i guše se od smeha kašljuæi i psujuæi
sto nisu razumeli fatamorgane moguænosti
i bespomoæno ostali da reže do smrti
sa velikim prosedim glavama
zadimljenim od snova i prašine.
A kad su došli na svet,
izgledalo je kao da se nešto važno dogaða
meðu ljudima.
Oteèeni topovi matera
Ispalili su niz butine salve njihovog vriska,
pa su jedini izletali glavom i sanjarili
a drugi izletali nogama i trgovali u letu.
Kad su došli na svet,
izgledalo je kao da se nešto važno dogaða,
a ustvari,
samo je neko
negde
izdahnuo srebrn smotuljak vazduha
a oni su ga udahnuli i zadržali u grudima
do onog sledeæeg koji treba da primi štafetu.
Sad od svanuæa do veèeri
i neprestano tako: od veèeri do svanuæa,
odgonetaju smisao zavezanih èvorova ptica
i nikako da prokljuve
šta to ostaje na nebu posle njihovog leta.
I gube vreme
gledajuæi kako se ribari posle velikog lova
pred zoru vraæaju kuæama
i ramenima se guraju sa drveæem,
i zavide im u sebi
zbog kose od granja i trepavica od trava.
I veèito tako:
niz prazne ulice
porazbijane kao napukli snovi,
niz kasapnice
u kojima se prodaju mlevene ljubavi,
niz krème
u kojima se muze crveno mleko utehe,
kraj javnih nužnika,
kasarni
i katedrala celog sveta,
tegle za jednolike ruèkove isto lišæe i povræe
u zaèešljanim korpama
i obrijanim zembiljima glava.
Dole poštovane šlemove!
Pomolimo se suncu i kiši.
Otvorite nam ovaj zakovani prozor.
Daljina se presijava kao krvoproliæe.
Hajde da razdrljimo revere i nateramo vetrove
da se postide dok reže.
I priložimo suzu i novèiæ
za spomenike onima
koji su širili ruke i padali
usijani kao horizonti kad sviæe
i do zuba pijani od ravnoteže.
Šefe,
ako boga znate šefe,
kad polazi poslednji voz u naše slepooènice?
Ako ima vremena,
pustite nas da se ljubakamo
ovako meðu prtljagom.
Otvorite širom sve skretnice
i blombirajte koènice.
Ima nekad,
pa nam je neko veèe zivotinjski drago,
a ni sami ne znamo zašto je drago.
Ima nekad,
pa se poneka stara noæ dugo seæa
naših prljavih prstiju u krvi
i poljubaca koje smo u pola cene prodavali.
Možda smo iskreno mislili da je to
stanica: sreæa.
Pa šta ako nije sreæa?
Možda se mi nikada i nismo poznavali,
a sve vreme nam se èinilo
da smo se divno poznavali.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
1_Mila
|
#92
|
Posteringer: 505
10. Mar 2011. 20:18:16
|
Senka
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoæu uz mene noæas da kreneš,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoæu da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoæu uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronaðeð hleba komadiæ beli,
pronaðeš sunca komadiæ vreli,
pronaðeš života komadiæ zreli.
Il crkneš, ako cræi treba,
zbog svega što smo najlepše hteli.
-----------------
You may only be a person in this world, but for someone, you are
the world.
|
|
|
okisha
|
#93
|
Posteringer: 5447
10. Mar 2011. 21:01:33
|
Miroslav Antic - Beskraj
http://www.youtube.com/watch?v=ZMevBXgJBso&tracker=False
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
_Daisy_
|
#94
|
Posteringer: 194
13. Mar 2011. 04:36:40
|
... Prièe su iz šarenih knjiga pobegle sasvim neèujno na neku dobru planetu, da sutra drugom kanu u oèi mrvu zlata ...
-----------------
... Me and You ... Just us two ..
|
|
|
_Daisy_
|
#95
|
Posteringer: 194
13. Mar 2011. 16:22:00
|
Ponekad tako sebe damo
za oèi jedva upoznate.
I na rastanku æutimo samo
i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom
sve dok mu oèi svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo
kad ne tražimo da nas pamte.
-----------------
... Me and You ... Just us two ..
|
|
|
_Daisy_
|
#96
|
Posteringer: 194
20. Mar 2011. 16:38:10
|
... Ti misliš ... more su samo laðe i samo daleka putovanja. More je kad èovek u sebi naðe mudrost kako se budan sanja i kad su dani slani i sivi. Mudrost kako se sasvim živi.
-----------------
... Me and You ... Just us two ..
|
|
|
belarada
|
#97
|
Posteringer: 24731
24. Mar 2011. 11:58:14
|
Onome koga posmatraš u ogledalu sa nadom, ti si nada koju on gleda iz svoga sveta. Ne veruj nièemu što se može posmatrati samo sa jedne strane vida!
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#98
|
Posteringer: 24731
23. Apr 2011. 16:02:23
|
Usne ...
Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pèela od vetra s pèelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlaðe i slaðe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#99
|
Posteringer: 24731
29. Mai 2011. 01:42:24
|
Zar te ne uplaši pomisao s kim se vucara tvoja tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san sad, kad si budan?
Gde je sve ono što ne znaš da si bio i gde je sve ono što si sad, a ne znaš da si to?
Nemoj se bojati života ...
Neka te plaši to što nemaš potrebu da se setiš koliko puta si bio mrtav.
Ni smrti nemoj da se bojiš ...
Neka te plaši to što æeš opet zaboraviti da si živeo!
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
JOANA021
|
#100
|
Posteringer: 1568
29. Mai 2011. 18:55:35
|
"Postoje dva sveta. Jedan smo izmislili, a na drugi nas teraju. Od koje ste vi vrste?"
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
belarada
|
#101
|
Posteringer: 24731
30. Mai 2011. 03:54:50
|
Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine.
Stvarnost je kao odeæa. Nije važno šta nosiš, nego kako ti stoji. Prekini sa oblaèenjem, moda je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
okisha
|
#102
|
Posteringer: 5447
17. Aug 2011. 01:50:57
|
Najljubavnija pesma
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni rec o ljubavi.
Neko u ovoj sobi vise ne moze da spava,
neko u ovoj sobi samo cuti,
cuti i gleda kako mesec putuje,
preko pokislih gradskih krovova za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni rec o ljubavi.
Mika Antic
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
belarada
|
#103
|
Posteringer: 24731
21. Aug 2011. 16:44:15
|
... ako mi život krila skrati, i sneg u oku poène da veje, znam, bar se neæu pokajati što sam umeo da se smejem ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Nefertiti_
|
#104
|
Posteringer: 82
22. Aug 2011. 19:39:16
|
...
"Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan...
...Neko æe ovde ostati, ili ja ili psi, ili ja ili lovci. Svratiæu da vidim ko æe?
Svratiæu, sem ako možda ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao."
-----------------
U svetu ludih, biti nenormalan je kompliment!
|
|
|
belarada
|
#105
|
Posteringer: 24731
24. Aug 2011. 17:39:09
|
Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih valova skrivao,
zbog èega bi se ponovo rodio i zbog èega bi ponovo živeo?
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Engleskinja
|
#106
|
Posteringer: 48
27. Aug 2011. 05:31:29
|
Pisma Gospoði Vineti
Treæe pismo
1.
Gospoðo Vineti, još ovo da vam javim, pa vam nikad
više neæu pisati. Videæete. Seæate li se onog tipa
o kojem sam vam prièao da ga sanjam na onom
ostrvu ili plaži. Onog što se udavio i stalno
me, onako udavljen, imitira kad spavam.
Ponovo sam ga sanjao i rašèistili smo to.
Obeæao je: nikad više.
Nekoliko podataka koji vas ni na šta ne obavezuju:
devojèica u snu ustane, nasloni se na zid i tako
satima stoji u postelji. Budna. Priznao sam joj
da mi to izgleda veoma èudno. Objasnila je
da tako najbolje razmišlja. Uostalom, rekla je,
negde je proèitala da je jedan svetski pisac
sva svoja dela napisao stojeæi. Probao sam
da i sam nešto napišem stojeæi, ali i u krevetu je
to ispod mog dostojanstva.
Teram je da o vama govori lepo. Vi se ovde zovete:
Ona Divna Gospoða. Pogaða da krišom pijem
zbog neke tuge u vezi sa vama, i za doruèkom
obièno ispije svaku moju prvu èašu.
Veèeras, dok je zakljuèavala vrata, u oèima sam joj
video molitvu da Ona Divna Gospoða ostane u
hodniku iza vrata. Jednog dana to bi sigurno
postalo nepodnošljivo.
Uostalom, i ja sam ljubomoran. Svi se za njom
okreæu, kao onog leta kad ste mi je pokazali na
Korèuli, gde sam bio da obiðem jednu moju pokojnu
mornarsku godinu. I Porto Pidoèo. Lagao sam
vam da æemo tu živeti kad budemo imali dosta
novca. Nikad mi neæemo imati dosta novca.
2.
Ima bolesnih tipova kojima godi kad su u društvu
lepih žena. Ja lepu ženu sakrijem. Kažem devojèici:
to što gledaju u tebe, to je kao da te pipaju
rukama, i molim te da oèetkaš kaput, opereš kosu
i umiješ se.
Napravio sam joj èetiri scene u restoranu. Ovde
restorani imaju neèeg starinskog, bar ovi na koje
ja nailazim. Imam èulo za kafane. U sebi
neprekidno, dok pijuckam, mrmljam Štrausa.
Zamislite, ona kaže da ne voli ruske romanse. Kad
sam joj pevušio - ništa. Slegne ramenima i kaže:
ne podnosi ruski jezik. Suviše joj je mek.
Onda sam èitavo prepodne govorio samo ruski.
Poèeo sam sa Blokom, vikao Majakovskog tako da je
svima bilo neprijatno, a malaksao sa Jesenjinom.
Naredio sam joj da poène da uèi ruski.
Izvinio sam se ljudima za okolnim stolovima i,
od dvanaest, pa nadalje, govorio sam samo engleski,
ali sam sve reèi izvrtao i lagao da su to amerièki
slengovi. Održao sam joj predavanje o sedamnaest
slengova. Zamolili su nas da iziðemo iz kafane.
Na ulici smo se posvaðali, onda smo se dugo ljubili,
i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam
nikad više neæu pisati. Uostalom, zar nije tako bolje.
Kad umrete, podiæi æu vam divan spomenik i napisati:
ona je trpela mene.
Ima jedna pesma za decu, Preverova, koja kaže:
- Žirafe pevaju, ali pošto su žirafe neme, pesma
ostaje u njihovoj glavi. - Tako je i sa mnom.
Možda æu vam i govoriti neke reèi, ali, kako
sam za vas od danas nem, pisma æe ostajati u
mojoj glavi.
-----------------
Ne bih ja ništa na ovo dodala ! 
|
|
|
_suncica_
|
#107
|
Posteringer: 240
27. Aug 2011. 22:44:15
|
|
|
|
belarada
|
#108
|
Posteringer: 24731
31. Aug 2011. 18:43:03
|
... Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
Loca_
|
#109
|
Posteringer: 73
02. Okt 2011. 01:56:09
|
http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=-Y-23QRBX6I
|
|
|
Loca_
|
#110
|
Posteringer: 73
02. Okt 2011. 01:56:52
|
http://www.youtube.com/watch?v=70I9yYt_qu8&feature=related
|
|
|
Loca_
|
#111
|
Posteringer: 73
02. Okt 2011. 01:58:32
|
http://www.youtube.com/watch?v=-wtOLd218iQ&feature=related
|
|
|
MAARRIN
|
#112
|
Posteringer: 764
04. Okt 2011. 16:54:22
|
In Memoriam
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antiæ
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Roðene oèi
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu
I taj Antiæ što me je upropastio I kao
Pisca I kao èoveka
Dakle taj koji æe na kraju leæi u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Èoveèe
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tièe
Kako je meni
I dokle mi je
O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima kljuè od
Mog ateljea
Ljudi taj me tera da èitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kuæi ogovara me svašta
Laže
Deca mi lièe na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige èini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled
Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se æebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronaðe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kuæi i rasplaèe me
Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik
On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgaðen
Sto moram da mu javno pozajmim oèi I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio
Kad sam ja na primer skoèio sa Petrovaradinske
Tvrðave
On je uskakao u ðaèke èitanke
Kad me je doktor Saviæ leèio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom
Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer
Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neæu
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedin
|
|
|
belarada
|
#113
|
Posteringer: 24731
27. Nov 2011. 18:14:13
|
Nauèi se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli.
Nauèi se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.
I nauèi da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi.
Jer njemu je svejedno da li nas ima ili nema i da li, uopšte, i mislimo da mislimo ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#114
|
Posteringer: 24731
22. Des 2011. 17:09:40
|
Ponekad tako sebe damo
za oèi jedva upoznate.
I na rastanku æutimo samo
i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom
sve dok mu oèi svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo
kad ne tražimo da nas pamte.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#115
|
Posteringer: 24731
22. Des 2011. 17:38:36
|
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oèi. I sve je naše dok želimo, a tuðe kad se ostvari ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
frida
|
#116
|
Posteringer: 28
22. Des 2011. 19:03:36
|
Poklonio mi se vatar. Poklonila se tišina.
I sumrak se poklonio. Ovo su njihove reèi:
Kako da naðete granice i proèitate krajeve,
ako ih uporno tražite na mestu gde ih nema?
Svako je dno - svemir neèemu ispod njega.
Svako je nebo - pliæak neèemu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?
U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.
Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.
Ko hoæe da opipa rubove neka ne isteže ruke.
Treba presaviti um.
Možda vi i znate da letite,
ali još niste probali na sve moguæe naèine.
 
|
|
|
frida
|
#117
|
Posteringer: 28
22. Jan 2012. 15:17:50
|
Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom èoveèanstva.
Još imam èulo nevinosti i radosti.
I ne mogu da žurim.
Da se grèim i kidam.
Da budem privremen.
Ja brusim svoje oèi u drago kamenje.
I uvek samo sebe imamo. I san pun želja, nedoreèen.
|
|
|
okisha
|
#118
|
Posteringer: 5447
28. Jan 2012. 23:19:18
|
http://www.youtube.com/watch?v=TTaWB1Jp46g
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
|
|
|
Millllla
|
#119
|
Posteringer: 323
03. Feb 2012. 19:31:09
|
http://www.youtube.com/watch?v=KyQ-yC8tPiY&feature=related
-----------------
***Be you, be now!***
|
|
|
Millllla
|
#120
|
Posteringer: 323
03. Feb 2012. 19:32:07
|
http://www.youtube.com/watch?v=2zDlh4fWhUk&feature=related
-----------------
***Be you, be now!***
|
|
|
pahuljica_
|
#121
|
Posteringer: 743
05. Feb 2012. 15:38:43
|
Ali ipak uz mene se može, mada je neobièno,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#122
|
Posteringer: 743
05. Feb 2012. 15:39:37
|
****** :D
**********
Ako mi život krila skrati,
i sneg u oku poène da veje,
znam, bar se neæu pokajati
što sam umeo da se smejem.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#123
|
Posteringer: 743
05. Feb 2012. 15:43:02
|
Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugaèko, široko i visoko.
Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.
Oduvek sam se èudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleæa, ili stanu pred sat i proèitaju veènost.
To mora biti suluda i neobièna hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#124
|
Posteringer: 743
05. Feb 2012. 15:45:32
|
Na ulici smo se posvaðali, onda smo se dugo ljubili,
i bilo je jasno da je volim.
Zato i mislim da vam nikad više neæu pisati.
Uostalom, zar nije tako bolje.
Kad umrete, podiæi æu vam divan spomenik i napisati:
ona je trpela mene.
Ništa lièno!
-----------------
|
|
|
belarada
|
#125
|
Posteringer: 24731
06. Feb 2012. 18:50:11
|
Neko na vratima zvoni.
Traže me. Šta vredi i
da otvaram kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja ...
ni sam ne znam gde sam ...
mozda sam i u neèijem srcu.
.. a ne znam to ..
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#126
|
Posteringer: 24731
12. Feb 2012. 22:38:30
|
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslaèka
tvoj vetar nosi ...
... i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato neæu
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato æu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu ...
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#127
|
Posteringer: 24731
14. Feb 2012. 17:19:57
|
Sve se reðe se usuðujem da izgovaram reèi, jer uvek znaèe drugo nešto nego što ja to želim!
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
pahuljica_
|
#128
|
Posteringer: 743
14. Feb 2012. 22:43:01
|
Sreæom, jastuci ništa ne govore. Èuvaju milion tajni u mekoj belini perja...
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#129
|
Posteringer: 743
14. Feb 2012. 22:52:22
|
Koliko ja razumem, najveæa poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najveæi je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#130
|
Posteringer: 743
14. Feb 2012. 22:54:01
|
‎...Pa kad je sretnem, oèi krijem. Zvižduæem. Gledam u nešto drugo. I mislim: zbilja, svejedno mi je.
Al’ okreæem se dugo, dugo...
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#131
|
Posteringer: 743
14. Feb 2012. 22:58:04
|
I ja imam èaroliju, najvažniju na svetu, a to je videti neèije lice i èuti neèiji govor. I dodirnuti rukom neèiju ruku i kosu...
-----------------
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#132
|
Posteringer: 2027
21. Feb 2012. 01:36:55
|
-----------------
Imam problem za svako rešenje
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#133
|
Posteringer: 2027
21. Feb 2012. 01:38:25
|
.....za travu se tabanima hvatam
da me vetar nikud ne oduva.
Al kad mi dodje da idem,
strasno moram da idem.
Nije vazno kuda cu.
nije vazno zasto cu.
Krv se sva u zeravicu pretvori.
nebo dlanom poravnava puteve.
Siroko me kise zaobilaze.
Obuva mi sunce zute cipele.
Kad mi tako strasno mnogo dodje
samo idem,idem kao lud
UNUTRA U MENE.
-----------------
Imam problem za svako rešenje
|
|
|
BellaRada
|
#134
|
Posteringer: 126
24. Mai 2012. 23:10:11
|
Ali, bio joj je suviše slièan. Operisan od svake emocije, plašio se oseæaja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv naèin, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli.
-----------------
What Are You Looking At!
|
|
|
pahuljica_
|
#135
|
Posteringer: 743
10. Jun 2012. 23:49:02
|
‎’’Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo da ostanem u tebi
budalast i èudno drag.’’
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#136
|
Posteringer: 743
13. Jun 2012. 01:17:12
|
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
-----------------
|
|
|
pahuljica_
|
#137
|
Posteringer: 743
06. Aug 2012. 18:03:56
|
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to dogaða zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što æe tek
postojati u našim drugim životima.
-----------------
|
|
|
pahuljica7
|
#138
|
Posteringer: 8
07. Okt 2012. 17:09:46
|
|
|
|
isz
|
#139
|
Posteringer: 9
08. Okt 2012. 01:11:30
|
Pa vi još uvek delite èoveèanstvo na narode. Zar vas to nije prošlo?
-----------------
Veæina ljudi traga za sreæom. traže je. Pokušavaju je pronaæi u nekome ili neèemu izvan sebe Budite radosni kad god vam se za to pruža moguænost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenutci èiste radosti vrede i znaèe više nego èitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut èiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamraèiti
|
|
|
maslachak
|
#140
|
Posteringer: 316
16. Okt 2012. 22:13:17
|
srce u petama
Svi imaju usred grudi
nesto cime zive.
Neko ima crven cvet,
Neko ima slatku pcelu.
Neko sunce, neko potok,
ili saren propeler.
Svi imaju usred grudi
neko lepo srce.
Ja ukrala jedan sat
i sakrila pod rebra.
Da ne budu grudi prazne.
Da ne duva kroz njih vetar.
Da ja imam nesto zivo
unutra.
Lepo mozes da ga cujes
kako kuca pod kosuljom.
Ako mislis da je srce
- varas se.
Srce mi je u petama
od kad sam se rodila.
|
|
|
JOANA021
|
#141
|
Posteringer: 1568
28. Okt 2012. 00:37:04
|
Poklonio sam se vetru. Poklonio se tišini.
Mislim da sam razumeo.
Èitava stvar je, znaèi, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaže da dosezanje nije ništa drugo
do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaže da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz buduænosti.
Možda me je to sunce pozlatilo na zalasku:
bio sam èudno smiren, sa riðim oreolom kose.
Bio sam spreman za stvaranje.
Miroslav Antic
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
maslachak
|
#142
|
Posteringer: 316
25. Apr 2013. 11:42:19
|
...
Ne znam s kim se vi družite, ali ja veæ više meseci, kako sednem za neki sto, èujem kukanje.
Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju...
Sve mi je dosadnije zato, da se viðam i da se sreæem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu... da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, ðavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari...
A ima ih. Verujte.
|
|
|
stepski_vuk
|
#143
|
Posteringer: 535
12. Mai 2013. 18:44:40
|
Masiachak’ oš da mi prièaš o tome?
-----------------
Vuk se nalazi u svakom od nas
i nije teško doæi do njega...
_______________________
|
|
|
maslachak
|
#144
|
Posteringer: 316
12. Mai 2013. 21:10:55
|
stepski...
Hajde da podelimo svet ovako:
Nebo Tebi- zvezde meni,
Sunce Tebi- svetlost meni,
more Tebi- talasi meni!!!
Ma ne, bolje ovako: sve Tebi, a ti meni..
|
|
|
zuti_zuti
|
#145
|
Posteringer: 4
13. Mai 2013. 00:04:51
|
NA KRAJU
uvek završava po staroj pesmi,,,, a ja imam tebe i sa tobom sve
|
|
|
stepski_vuk
|
#146
|
Posteringer: 535
13. Mai 2013. 17:22:34
|
trcim tebi...
-----------------
Vuk se nalazi u svakom od nas
i nije teško doæi do njega...
_______________________
|
|
|
Tweetily
|
#147
|
Posteringer: 2586
13. Mai 2013. 17:56:50
|
Ma ne, bolje ovako: sve Tebi, a ti meni..
Ne maslachku.
Sve njemu, a tebi ostaje emocija... i ništa ti osim emocije nije potrebno. Štos je u tome da se on veže sam od sebe nièim izazvan za tu emociju koja je tebi ostala.
Hmmmm... filozofski da bi se vezao mora ostati bez ièega, jer to išta ga vezuje ne dozvoljavajuæi mu da se veže.
Mnogi se rodiše, živeše, a ne shvatiše Isusovu moæ pretvaranja vode u vino. U ljubavi si pijana, pijana bez piæa. Dakle dok piješ vodu koja jeste izvor života, jer se ne bi zvala voda živa, ti imaš oseæaj da gutaš vino. I u tome je tajna...
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
|
oqx
|
#148
|
Posteringer: 327
14. Mai 2013. 00:35:00
|
Amin!
-----------------
sat koji stoji uvek taèno pokazuje vreme
|
|
|
maslachak
|
#149
|
Posteringer: 316
14. Mai 2013. 14:58:56
|
xaxaxxaxxa oqx
tviti...da je mika antic imao tebe kraj sebe poezija bi mu isla u drugom pravcu
|
|
|
stepski_vuk
|
#150
|
Posteringer: 535
14. Mai 2013. 16:00:58
|
Ako meni ostane sve, kako da ostanem bez ièega da bih se vezao sam od sebe nièim izazvan?
Filozofski gledano, da je tweety imao nekog pored sebe kada je ovo pisao, ne bi ovo pisao.
-----------------
Vuk se nalazi u svakom od nas
i nije teško doæi do njega...
_______________________
|
|
|
Tweetily
|
#151
|
Posteringer: 2586
14. Mai 2013. 21:53:09
|
jev. luka 12:33
"Prodajte što imate i dajte milostinju; naèinite sebi kese koje neæe oveštati, riznicu na nebesima koja se neæe isprazniti, gdje se lopov ne približava, niti moljac kvari."
12:34
"Jer gdje je blago vaše ondje æe biti i srce vaše."
12:35 "Neka budu bedra vaša opasana i svjetiljke zapaljene."
. . .
jev Mat 18:2-5
"I dozva Isus dijete, i postavi ga meðu njih,
I reèe: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca, neæete uæi u Carstvo nebesko.
Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveæi u Carstvu Nebeskom.
I koji primi jedno takvo dijete u moje ime, mene prima."
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
|
maslachak
|
#152
|
Posteringer: 316
29. Mai 2013. 00:07:36
|
...
Zar te ne uplaši pomisao s kim luta tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san sad, dok si budan?
Gde je sve ono što si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?
Gde je sve tvoje svaki put kad ga tražiš?
|
|
|
Tweetily
|
#153
|
Posteringer: 2586
03. Jun 2013. 04:25:53
|
USNE
Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.
I da ti sapat sapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pcela od vetra s pcelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekse, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
|
maslachak
|
#154
|
Posteringer: 316
27. Jun 2013. 12:14:03
|
..
Jedino nikada neæu umeti da se ne naježim kad se
rukuju mlitavo.
Ko se mlitavo rukuje, znaèi da mlitavo misli i da
mlitavo vekuje.
|
|
|
Crnkaplavusa
|
#155
|
Posteringer: 2027
03. Aug 2013. 16:36:43
|
Svi imaju usred grudi
neko lepo srce.
Ja ukrala jedan sat
i sakrila pod rebra.
Da ne budu grudi prazne.
Da ne duva kroz njih vetar.
Da ja imam nešto živo
unutra.
Lepo možeš da ga èuješ
kako kuca pod košuljom.
Ako misliš da je srce
- varaš se.
Srce mi je u petama
od kad sam se rodila.
-----------------
Imam problem za svako rešenje
|
|
|
Boyforfun
|
#156
|
Posteringer: 2831
15. Aug 2013. 03:48:41
|
Svi imaju usred grudi
neko lepo srce.
Ja ukrala jedan sat
i sakrila pod rebra.
Da ne budu grudi prazne.
Da ne duva kroz njih vetar.
Da ja imam nešto živo
unutra.
Lepo možeš da ga èuješ
kako kuca pod košuljom.
Ako misliš da je srce
- varaš se.
Srce mi je u petama
od kad sam se rodila.
Sad sam zabrinut 
-----------------
So long and thanks for all the fish...
|
|
|
Branasoft
|
#157
|
Posteringer: 7220
19. Aug 2013. 02:22:11
|
Znam da ja nisam u svemu samo èovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.
-----------------
We have only magic, and this is tragic...
|
|
|
JOANA021
|
#158
|
Posteringer: 1568
10. Okt 2013. 00:16:37
|
Mozda te niko nikad nece ovako tesno grliti,
uznemirenu i belu,
ovako presno,
sasavo,
i sumanuto
i ridje.
Mozda ti niko nikad nece ovako u krvotok uliti
poslednju neznost celu
i ne umeti nikad iz tebe da izidje.
Mozda nikada vise neces ovako divno truliti
u obicnom hotelu,
penjuci se samo kad znas da sidjes.
Ti si najukusnija krv sveta koju sam upio hlebom
mog mrkog dlakavog trbuha.
Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljustili ocnjacima
i prosuli po mojim ramenima i tvojim dojkama.
Ti si najbeskonacnije,
najplavlje nebo kraj mog rumenog uha.
Ti si najbesraminija devojka
koju sam sreo medju zenama
i najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.
---
Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovako
kao ja nocas:
tvoje ruke bele kao samoca,
tvoja bedra sa ukusom platna i voca,
tvoj malo saputavi glasù
Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicara
i cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,
putujem,
evo,
putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.
Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.
Da se vrtim kao lisce,
zvezde
i ptice.
Da malo nemam plan.
Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.
Da zaboravim ruku na tvome struku
i lice uz tvoje lice.
-----------------
Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
|
|
|
pahuljica_
|
#159
|
Posteringer: 743
15. Nov 2013. 10:06:01
|
Gospoðo Vineti, sve što sam Vam do juèe pisao
ne uzimajte ozbiljno. Predajem se i Vièem:
Vi ste neponovljivi.
-----------------
|
|
|
BudjavLebac
|
#160
|
Posteringer: 69
06. Des 2013. 13:33:58
|
|
|
|
maslachak
|
#161
|
Posteringer: 316
09. Jul 2016. 22:23:16
|
...
Mi smo se suviše sretali na raskršæima neznanim, mada smo razlièitim putevima koraèali,
tinjalo nebo veèernje u šiprazima zvezdanim, i uvek oblaci ždralova sa proleæem se vraæali.
Mi smo se suviše sretali a reèi rekli nismo, i u leta kovrdžava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za èasak zastali smo, pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.
U novembru su oblaci kao buktinje rudeli, i vetar kišama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se dužili i raskršæa se žudela za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.
U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanovi, dugo si, dugo èekala pod jablanom, na smetu,
i vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom, da sivookom putniku ne bude zima u svetu.
Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja, jer znam: na nekom raskršæu neæu te videti više,
pružiæeš nekome dlanove, prestaæe putovanja, i pod krov neki svratiæeš da se skloniš od kiše.
Spustiæu tvoju maramu usput kraj putokaza, i sa vetrom - drugarom otiæi nabranih veða,
jer meni život prestaje ako siðem sa staza i pred neèijim vratima skinem torbu sa leða.
|
|
|
Dalmatinka
|
#162
|
Posteringer: 67
10. Jul 2016. 02:14:57
|
cao
mozete li mi preporuciti nesto mikino da procitam? knjigu? zbirku pjesama?? molim za savjet.
|
|
|
HERCEG5
|
#163
|
Posteringer: 503
21. Aug 2016. 23:49:32
|
ahhahahahhahahaha
di ste smoroviiiii heyy dalmatinka teroristooo procitaj naj;lipsu knjigu OLUJA 1995 POBJEDA !!!
MI HRVATIIII I vi ostali
|
|
|
Dalmatinka
|
#164
|
Posteringer: 67
15. Sep 2016. 21:34:18
|
ujo
Jaki neki pisci ti tvoji!? Nista od nobelove nagrade!?
|
|
|
HERCEG5
|
#165
|
Posteringer: 503
11. Des 2016. 05:35:38
|
lol
I tvoji suuu dalmatinkoooo sekicee
|
|
|
oqx
|
#166
|
Posteringer: 327
05. Jan 2017. 00:29:07
|
jooooooj
na ovoj stranici sve dragi nikovi i krhki i blesavi, a i ovaj šuntavi
-----------------
sat koji stoji uvek taèno pokazuje vreme
|
|
|
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
|
