nemoj se hvatat za poeziju eto odma i chase u ruci
znas, sve sto se coveku ruzno desi, treba sto pre kroz misli dati u jednu kantu za smeche, i toga vise nema, NE POSTOJI, i nije se nikad desilo, nijedan negativan dogadjaj u zivotu nebi smeo da ti vodi i komanduje tvojim mislima i emocijama bas tada covek moze i ima priliku dokazat koliko je jak, zasto treba uvek kada se ti nesto desi ono sto nisi zelela, zasto sada treba biti neko tuzan/ tuzna, ne treba bas iz inata ....
a ne ne Sony ovo ono gore dole nema niko razloga da bude zbog neceg tuzan/tuzna i ako postoji trenutno ne znaci da ga imash, zavisi kako covek shvaca, ako je Bog coveku dao mozak, onda ga nije dao verovatno za ukras kao novogodisnje sijalice, verovatno vise zbog toga da ti sve bude lakse, sa njime mozes jednu stvar zamisljati na sto verzija, emocije to ne dozvoljavaju, zato nebi smele imati velike uloge kod ovakih stvari...
sanyce,svako resava stvai na svoj nacin.devojcica gore jezzabella,je potrazila savet,ja sam ga dala,od mog iskustva. nazalost emocije su te koje stvaraju dusevni bol,pa je najbolje pobediti neprijatelja njegovim sredstvom a tek posle ukljucujemo razum
Kad je Bog dao mozak ljudoFima, poslao je preko andjela sa parolom: ’’moze da bude, ali ne mora da znaci’’
Slava Bogu na nebesima i na zemlji ...a nama ostaje da kada patimo , nadom u nesto bolje od nas samih , prevazidjemo trenutne slabosti i krenemo dalje
Slazem se da je rad jedan od najdelotvornijih metoda za ublazivanje i gasenje dusevnog bola i patnje.Uostalom ’’radna terapija’’ je nezaobilazna kod lecenja psihijatrijskih poremecaja. Rad je po poslovici stvorio coveka on ce ga i unistiti ...just kidding Samoafirmacija ,poljuljane i patnjom iscrpljene licnosti, radom je ’melem na otvorenu ranu’.MOzda ti se cak desi da se rodi ljubav prema radu ili prema nekoj koleginici na radu...
Sony to si u pravu, svako ima svoje terapije, ko moze da place, neka, ali dobro je pri tome paziti, dobro se brzo pretvori u zlo, suze do depresije su zdraFe ali kada te depra poljubi, gotoFo je onda
Vidi ovog dvojnog vitamina ala se lepo raspisao svaka mu cast p.s. manje sa tim radnim terapijama doktore Nedeljkovicu
Lek za dusu krije se u psihickome zdravlju, ako se razvijas pozitivno i dosta radis na tome,na svojoj AURI i kada ti stignu nezeljeni dogadjaji tvoja psiha ce se znati odbraniti, ako se volis i cenis ne trebas za nista tugovati, sve te stvari koje ne zelimo da se nam dese a ipak se dese , znaci samo da nam neka sila testira s time nasu jachinu...
Ja sam pre, mada i danas cesto to radim, ali dosta redje na svu srecu...volela da ne pricam ni sa kim o svojim problemima zatvorim se u sobu i odbolujem sama kroz suze svoju bol....Pustim da kisa u meni prestane sama.... To nije lek... Zaista mnogo je bitno imati prijatelje tad kad ti je najteze...pokustati svaki poraz sagledati sa pozitivne strane... Ojacati posle svakog pada... I izbegavati suze.... "Onaj ko vas voli nikada vas ne bi rasplakao"....
nije lek, kada ste tuzni da slusate neke balade, jer to ce vas jos vise i bolje rastuziti slusajte tada nesto zivo na primer turbo narodnjake uzasni su
Ima "Razum" i s time dokazivanje moci tvoje "Volje" da li se pustiti u rukama demona Tuge ili pogledati Istinu, ipak je tvoje pravo na biranju, ali nije ni svaka odluka zdraFa, samo jedna ...
Ako izuzmemo zaletanje kolima u zid,rad,rad i rad na sebi.Razloži samog sebe na faktore vidi èime si doprineo da te duša toliko boli i furaj napred-SKY IS THE LIMIT...........pod uslovom da si preteka ono iz prve reèenice-bez posledica...ozbiljnijih.
dusa mi je prazna od bola,..... kad dusa boli...sve oko tebe je crno, nema traga svetlosti...nema puta za napred....sve te vuce ka dnu....nema tog leka kad dusa boli....boli.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
…da lijeka ima; zove se Vrijeme. U njegovu efikasnost ne treba sumnjati. Provjereno.
Lose vijesti: Moze potrajati dugo…. godinama. A kad bol iscezne… ostaces bez onog sto je bilo najljepse u tebi. Tvoja dusa ce ogrubjeti i, mada bolu nedostizna, postace neosjetljiva na njeznost i ljepotu. I nikad te vise nece TAKO boljeti. Ali nikad vise neces ni TAKO voljeti.
Pitao bih te na kraju: je li to ono sto zelis? Ali, nema smisla, sta god da je tvoj odgovor desice se ono sto sam rekao, ako zelis zivjeti.
èekati da vrijeme izlijeèi rane a u meðuvremenu pokušati dozvoliti nekome da u tome pomogne da te upozna da shvati ad si ranjena da ti pomogne brže se rane zacijele treba vremena ali pa bar toga imamo koliko nam je propisano
pokusati pomoci samom sebi i dozvoliti drugima da ti pomognu,ako zele i mogu, apsorbovati energiju, a onda,tek nakon ozdravljenja,krenuti dalje,u nove "emotivne angazmane". (Iznenadjujuce,to ne zahteva bas puno vremena,koliko izgleda na prvi pogled).
pa zar osoba koju volimo ne treba da nam bude najbolji prijatelj u svemu ovom traženju nekog emotivnog ushiæenja kod osoba koje smatramo da volimo zaboravimo da te osobe trebaju da nam budu najbojlji prijatelji i izgubimo potpuno kompas u nekim osnovnim postavkama veze mi mislimo da je to sasvim prirodno da nam budu najbolji prijatelji a ne gradimo to prijateljstvo kao što gradimo sa drugim osobama trebamo sa ljudima koje volimo da gradimo prijateljstvo isto kao što smo ga izgradili sa mnogim drugim
Laki zavisi kako i na koji nacin se osobe razidju... Ako to ucinu dve zrele osobe, mogu i te kako da budu prijatelji, ali opet su za taj potez potrebne dve zrele osobe ne jedna, u praksi je cesto da neko bude za tu vrstu prijateljstva a neko ne zeli .
"Na jastuku bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesecev zlatnik pod oklopom drhti kosuta plaha vecno gonjena tamnim obrisima straha koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje se zivot kruni uzalud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme ne voli heroje i da je svaki hram ukaljalo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije valjalo
Kad potrazim put u srediste sebe staze bivaju tesnje i tesnje i skrijem se u zaklon tvog uha kao mindjusa od duple tresnje al’ uspevam da jos jednom odolim da prosapucem da te nocas ruski volim sto su reci, kremen sto se izlize kad tad
Nedostaje mi nasa ljubav, mila a bez nje ovaj kurjak menja cud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme svemu menja boje i da je silan sjaj pomracilo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije znacilo
Ponekad jos u moj filcani sesir spustis osmeh ko carobni cekin i tad sam svoj jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin ponekad jos suza razmaze tintu i ko domina padne zid u lavirintu tako prosto, ponekad jos stignemo do nas
Nedostaje mi nasa ljubav, mila bez nje uz moje vene puze stud nedostajes mi ti, kakva si bila nedostajem i ja, onako lud ja znam da vreme uvek uzme svoje i ne znam sto bi nas postedelo al’ meni, eto, nista sem nas dvoje nije vredelo"
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ja imam svoj sistem, al nije za javnost - ovde ima mozda i maloletnika pa da ne unistavam omladinu. Malo besnis, razocaravas se a onda shvatis da je uzludno razmisljati o nekom tamo. Okrenes list i furas dalje. Ne znam kako mi to polazi za rukom, al bre uvek lepse izgledam kad se sa nekim razidjem. Tako da ti razlazi i nisu losa stvar. A volece se ponovo, iako u tom momentu deluje kao smak sveta.
----------------- U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi!
Blago razoèarenje. Baš sam se primila na to blogovanje, imala sam oseæaj da su tu neke srodne duše,ali takvo pljuvanje,skoro ne doživeh,kao ovde. ... Klin se klnom izbija.....
Potrebno je vrijeme, nekada duže, nekada kraæe.... Ožiljci ostaju, sjeæanja još više ali...život je takav da nam uvijek donese u svemu i malo radosti jer... ..."poslije kiše uvijek mora doæi sunce"... Samo treba imati strpljenja, nade i želje.......
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
"Bol duše. ... Bol duše. Koliko sam bila blizu kad sam vidjela slike svog života u nizu. Blizu,da si život oduzmem shrvana sam, a ništa da poduzmem. ..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Postoji li lek za dusu moju sad kad nema te postoji li lek za bol u srcu koja gusi me Ostale su samo stare slike da me secaju na dane lepe ljubavi slepe prosle kao san radosti lepe kada smo skupa cekali noc i dan
Probiti zeleno jutro, zagristi sunce u podne kao zrelu jabuku ... ispiti reku muzike, njome otplovit i ... puèinu pogledom zapaliti, vinuti se u njen beskraj i, poljubivši suton u èelo, zaspati pod zvezdama i opet sanjati nova jutra ...
"...I ne znam od kog bola on je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu... Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmiju, zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tude nebo i uzalud tražimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali cežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprežemo da cujemo onaj ljetni povjetarac što je šaputao u krošnjama drveca ispod kojeg smo se, držeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog šapata samo uzdah srca svoga cujemo.
Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjaca ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti išcekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi". Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine...
Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobjeci ne može.Cak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime. Vec se uvijek istom stazom vracamo što vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine.... I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.
A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Veæina tvog bola je samoizabrana.To je gorki napitak kojim lekar unutar tebe isceljuje tvoje bolesno jastvo. Zato veruj lekaru i ispij lek u tišini i smirenosti ... Jer ovom rukom, iako teškom i tvrdom, upravlja nežna ruka Neviðenog ...
...prepusti se bolu kao i strahu tada je najslabiji ...pogledaj ga u oci i zavoli ga ...Bol duse nikada ne prolazi , samo se nekada pritaji i pusti da malo odahnemo
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
možda je najbolje da zapoèneš blog, mislim da ti on više odgovara od foruma, ali opet æeš dobijati i na njemu komentare. I blog je jedan od naèina da se leèi bol duše.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Du har ikke tilgang til å legge inn svar i dette forum.
i ako postoji trenutno ne znaci da ga imash, zavisi kako covek shvaca, ako je Bog coveku dao mozak, onda ga nije dao verovatno za ukras kao novogodisnje sijalice, verovatno vise zbog toga da ti sve bude lakse, sa njime mozes jednu stvar zamisljati na sto verzija, emocije to ne dozvoljavaju, zato nebi smele imati velike uloge kod ovakih stvari...
ala se lepo raspisao svaka mu cast 
nesto kao vodene ospice 
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja... 
VANREDNO DELOVANJE ZAHTEVA NOVE LJUDE 
I šta mi bi, da pomislim tako nesto, da bice moguce pisati tu o tome? Svasta. Naivna ja. 
