Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Ostrvo ljudskih oseæanja
Jednom davno beše jedno ostrvo gde su sva ljudska oseæanja živela zajedno: Bogatstvo, Dobra volja, Tuga, Mudrost,.... i svi ostali, ukljuèujuæi i ljubav. Jednog dana objave oseæanjima da ostrvo na kojem žive poèinje da tone zbog njihove nesloge i svi poèeše da pripremaju brodove za polazak, samo je Ljubav èekala poslednji trenutak. Kada je ostrvo došlo do momenta potapanja, Ljubav odluèi da traži pomoæ. Bogatstvo je prošlo pored ostrva u luksuznoj barci i ljubav povika: "Bogatstvo, možeš li da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu, imam puno zlata i srebra na barci pa nema mesta za tebe." Ljubav onda odluèi da zamoli Ponos koji je upravo prolazio na fantastiènom brodu: "Ponosu, molim te, da li možeš da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu ti pomoæi Ljubavi. Ovde je sve perfektno, mogla bi da upropastiš moju barku." Na kraju Ljubav zamoli Tugu koja je prolazila pored nje: "Tugo, molim te, dozvoli mi da poðem sa tobom!?!" "Oh Ljubavi, tako sam tužna da imam potrebu da budem sama." Proðe i Dobro raspoloženje pored Ljubavi, ali je bilo toliko zadovoljno da nije èulo njene povike. Iznenada jedan glas reèe: "Doði Ljubavi, povešæu te ja sa sobom!" Beše stara ta osoba koja se obratila Ljubavi! Kada su došli na kopno, starac se hitro udalji, a Ljubav, koja se konaèno osetila uvaženom i punom radosti, zaboravi da ga pita kako se zove. Ljubav shvati koliko mu puno duguje i zapita Mudrost: "Mudrosti, možeš li mi reæi ko mi je pomogao?" "Bilo je to Vreme." odgovori Mudrost. "Vreme!?!" zaèudi se Ljubav, "Zašto mi je Vreme pomoglo?" Mudrost, puna iskustva, odgovori: "Zato što Vreme može da shvati koliko je Ljubav važna u životu:"
Ljubav je jedini Perpetum Mobile! Moja ljubav prema vama, Vaša ljubav prema meni i Svih nas malih ljudi prema onima koji su nam bliski, jedina je energija koja nam uvek daje snagu, zahvaljujuæi kojoj možemo da prevaziðemo sami sebe i postignemo èak i nemoguæe.
Ovo je prièa o o Ljubavi, Mojoj, Vašoj, i Svakoga od nas..... Vreme æe vam sigurno pomoæi da je još bolje razumete..... Primite zato bez oklevanja, Ljubav na vašu barku.....
Postoje mnogi putevi ali samo jedan je pravi. Ako se nekada nadjes na raskrsnici i ne znas kojim treba da podjes izaberi onaj najtrnovitiji i sigurno neces pogresiti jer najlepsi putevi su i najtezi i do snova se ne stize laganim utabanim stazama vec trnovitim putem punim prepreka i bola ali na kraju kojega nas ceka neizmerna sreca!
Jednom ces saznati da si jedina koju sam ikad voleo, da sam sve pre tebe voleo tamnom stranom srca, stedeci se...uceci....kako cu najbolje voleti tebe, jer tebe je tesko voleti.....tebe voleti,trebalo je nauciti.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Pise..i prica..grca...nerazumno diktira...zastajkuje ....kako i ko ce ga razumeti...ko ce ga cuti...nemo je ...glasa i snage nema...ne mogu ga ni videti..a tako ga mogu raniti...mrviti...ubijati..rezati ostrim sabljama...probosti ga...Zato je nemo...tiho...necijno...umire polako u smiraj nedocekanog radjanja,budjenja..medj hijenama boli sto ga razdiru...grizu.. komadaju.I mrtvo pise,valjda zelju...za san...nedosanjan...zivot prospavan..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Poslednja želja tog leptira beše da strasno, kao èigra, još jedan ples sa svetlošæu sveæe u magnovenju bar odigra. Al kad se približi sveæi sasvim, i kad zaigraše, meka ko svila, sva ustreptala, njegova krila, plamen se razvi, i sva ta sila Izvi se u trenu, a zatim zgasnu O, željo, iskro veènog nemira, svojom si snagom ugasila iskru života tog leptira!
Sviæe još jedan prekrasan sunèani dan .Sunce se smješka i baca zrake toplote. Dali u tvom srcu ima toplote? To pitanje mi mozak muti, a srce…
Srce plaèe svakog dana. Da li znaš kolika tuga u meni vlada?
Svaki dan se smješkam svemu i svaèemu. Smijem se, ali mi duša plaèe.
Ovo tužno srce,ovaj jecaj duše i ova nekanuta suza ne proklinju te i ne žele ti zlo. Jer srce nemože željeti zlo onome koga voli i za kim pati. Pomisliš li bar nekad na mene? Ah… Da misliš na mene bar jedan djeliæ od vremena što ja mislim na tebe ovo tužno srce ne bi više bilo tužno. Postala sam ovisna o tebi, o tvom glasu koji srce smiruje, tvojim rijeèima koje nekad bijahu tako lijepe da sa jedva èekala da te ponovo vidim i èujem. Da li èuješ ovaj jecaj duše i da li znaš da si mi ti suza u oku? Daleko si od mene i to me boli. Prestali su i pozivi.
Nema više onog prelijepog glasa i onih prelijepih rijeèi. Nema više onog što je ovo srce èinilo sretnim. Ostala su samo sjeæanja i ova tuga što je u srcu nosim. Suza je kanula…Ona je dokaz moje tuge koju niko ne poznaje.
Ne želim sažaljenje, želim ljubav i ako je imaš ja æu je èekati.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
Pustam da voda klizi , da spere sve te gusece osecaje sto me pritiskaju, svaki put, svaki dan. Telo je samo ljuska, omotac duse, od tela najlakse mogla bih se oprostiti. Tvog ili svog. Emocije. Gusto utisnute u mene. Nema koju ne poznajem. Sve ih znam. Oduvek,cini mi se. Emocijama ne baratam, ni ne kontrolisem ih. One oduvek vladaju sa mnom. Ponosna sam na njih. Pitala sam se uvek zasto su mene izabrale, sve te emocije sto oznacavaju slabost? One druge, odredjene su za druge, jace. Hrabra ili kukavica? Uvek sam bila u nedoumici. Trazis da ih se odreknem, da vladam sa njima. Nisam po ukusu danasnjice. Po tvom ukusu. Nisam ni po svom. Mada sebe ipak volim. Ne mogu biti drugacija. Ako se zbog tebe moram odreci emocija, ne mogu, zaista. Radije se odricem tvoga tela. I svoga. Odricem se svih neobecanih noci i dana. Odricem se takve ljubavi, kada drugacije nemas. Nemoj misliti da ne zalim. Ni da previse zalim. Nemoj uopste misliti o meni. Sada ni ubuduce. A znam da hoces, verujem da hoces. Svaki put, svaki dan. I kad prodjem pored tebe, i kada te gledam, i kada se smejem, i kada se pitam - sta ti ustvari mislis, i kada te dodirujem samo pogledom, a ruke drzim u dzepu, znam da mislis na mene. I znas da ja mislim na tebe. Sada i ubuduce. I ako ti obecam, sto puta u svakom danu, ti tako dobro znas da ja necu odrzati svoje obecanje. A znas da ga ni ne dajem da bih ga odrzala. Ti me pustas da obecam, a ja obecam da bi me putio da ga prekrsim. Kada ti kazem da te volim, kazes mi da ne smem! Ma ko mi zabraniti to moze? Voleti se moze na hiljadu i jedan nacin! Odrekao sam se mnogo cega, onoga sto sam smatrao manje vaznim, ali osecanja ne mogu! Mozda i kod tebe izmedju tih hiljadu i jedan, postoji neki samo za mene? Kad kazem mozda, znam da postoji. Pitas me zasto bas Ti? Ispricacu ti jednom ...
... Stajali smo tako nemo govoriti nismo znali, na rastanku ni poljubca nismo si dali, bila je subota kad si odlazio, bio je to pozdrav i tužno ciao, ja sam plakala a ti to nisi znao, još jednom sam pogledala tvoje zelene oke, i znala sam da te nikad zaboravit neæu moæi ...
