Nepoznatoj osobi... Koja može u ovoj noæi... Da me pronaðe... Pošla sam spavati... I vratila se ovamo... Da se ostavim..... Zbog tebe..... I ne mislim Da te znam... I ne mislim... Da æu te ikad imati... Al’ ove noæi ... Dajem ti se sva... Nije greh da me imaš... Jer, ja æu uskoro zaspati Pa, neæu ni znati... Koliko si me uzeo... I da li je nešto.... Od mene ostalo... I bolje bi bilo... Da ne ostane ništa... Jer, se ja ujutro Budim druga.... Prve nema... I bolje bi bilo.... Da me svu zadržiš... Jer, takve više neæe biti.... Ona sutra Ja nisam... Ona sutra Je druga neka Koja neæe ni znati Da je bila Ova što noæas, ja jesam... Ili, i ako se nekad seti... Biæe to Samo sa setom.. I osmehom... A ti me imaj ... I ljubomorno èuvaj... Za veènost... Jer, takvu me... Niko imati više neæe.... Nikad...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
........da ce doæi i taj dan. Da æu ja osvanuti sa oèima u kojima je sjaj samo varka.......u èijim oèima bi na današnji dan video godina sto. "Sita" svega, oseæaja tih i suza...Sagoreh. Sagoriš naprosto. Kada se nekome daš poptuno. I ko bi rekao, da ja više voleti neæu...da æu "ugušiti" u duši oseæaj, da æu naæi naèin, da se izborim...mislim da i sada èujem taj "cinièan" smeh kojim mi sada ne bi verovao ili bi se samo nasmejao, ili pak odahnuo, m? Dodje dan kada i ja postade svesna preterano onoga sto nisma htela videti, ono od èega sam svo ovo vreme "bežala", nekada srce celo.......sada odavno veæ napuklo. I naèeto. Jel radi to tvoje srce još? Dobro je. Znaèi, ipak sam ja ta.....Koja je "umrla". I smao jedno ostade nejasno.....Ko je zapravo onda voleo?
Ustanem i krenem, idem, nije vazno gde, nije vazno zašto, idem, hodam. Hladnoca prija ... I poènem da oseæam, jako, kao da imam rupu u grudima ... Znam, tamo negde, On isto tako hoda, i isto oseæa ... Samo se još nismo sreli ... Možda još nis ... mo nauèili sve što treba da znamo da bismo se prepoznali.
Mozda još nije naše vreme. Ali, tražimo se, i znamo da onaj drugi zna ... Jer jesen uvek donese mirise, neke davno zaboravljene snove. Èežnju ... I potrebu za zagrljajem, jer su noæi hladne ...