Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079 Bojni brodovi i bojni krstasi
Idejni tvorac oba tipa brodova je bio prvi pomorski lord britanskog admiraliteta DZON FISER . Kada se 1906. na sceni pojavio prvi bojni brod " DREADNOUGHT " bio je toliko superioran u odnosu na predhodnike , da su ovi " preko noci " postali zastareli ! Naime " Dreadnought " je bio brzi , bolje oklopljen i imao je vecu vatrenu moc ! I danas bojni brodovi plene svojim izgledom , topovima od 460 mm , granatama teskim preko jedne tone , dometom topova od preko 40 km ... Na zalost era bojnih brodova i krstasa je trajala kratko . Krajem drugog svetskog rata sa pozicije kapitalnog broda flote ga je potisnuo nosac aviona . Tada su izgradjeni i poslednji bojni brodovi - americki klase " Iowa " i britanski " Vanguard " . Poslednji put bojni brodovi su upotrebljeni 1991. u " Pustinjskoj oluji " a onda su otisli u zasluzenu penziju ... Postavite bilo kakav materijal u vezi bojnih brodova i bojnih krstasa
Mora oko Noreveske bila su popriste mnogih pomorskih bitaka tokom drugog svetskog rata .
&NR=1
Nosac aviona " GLORIOUS " je bio deo flote od dva nosaca aviona , dve krstarice i 16 razaraca , koja je imala zadatak da pomogne britanske trupe u norveskoj i sabotira nemacko iskrcavanje . Usled nedostatka goriva Glorious se uputio u Britaniju , a kao zastitu je dobio dva razaraca . Kapetan nosaca je zanemario osnovne mere predostroznosti ! Nijedan avion nije poslat u izvidjanje , i nijedna eskadrila nije bila spremna za poletanje ! 8.VI 1940. u 16 h nemacki bojni krstasi - blizanci SCHARNHORST i GNEISENAU spazili su dim nosaca aviona i dva razaraca iz njegove pratnje . Bitka je pocela u 16:30 h sa udaljenosti od preko 25 km . Glorious je bio prisiljen da sa svojih 10 topova od 138 mm vodi artiljerijski dvoboj protiv dva bojna krstasa i 18 topova od 280 mm ! Ulagani su napori da se torpedni avioni podignu sa Gloriousa , ali pre nego sto su uspeli bio je pogodjen u prednji hangar , buknula je vatra koja je zahvatila avione , i sprecila da se iz utrobe broda dopreme torpeda do bombardera . U sledecih pola sata britanski nosac aviona je dobio sudbonosne pogotke . Mada su razaraci sve ucinili da spasu nosac aviona - polagali dimne zavese i smelo krenuli u torpedni napad - Glorious je ipak potopljen a s njim i oba razaraca . Od brojnih torpeda lansiranih sa britanskih razaraca jedan je pogodio zadnji deo trupa Scharnhorsta , gde je ubio 48 mornara , onesposobio krmenu topovsku kulu i brzinu broda smanjio na 20 cvorova ( 37 km/h ) . Britanci su izgubili sve brodove i 1.500 ljudi posada . Inace u ovoj bitci SCHARNHORST je postigao pogodak sa najvece udaljenosti u istoriji brodskog artiljerijskog ratovanja od 24,2 km !
Takticko - tehnicki podaci bojnih krstasa SCHARNHORST i GNEISENAU : Duzina : 235 m Sirina : 30,5 m Tezina pun : 39.000 t Tezina prazan : 31.500 t Snaga pogona : 160.000 KS Brzina : 32 cvora ( 59 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 280 mm u tri trocevne kule Tezima zrna : 330 kg Tezina plotuna : 2.970 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 108 mm Oklop topovskih kula : 305 mm
Dok su nemacki razaraci napadali Narvik nalazila se nedaleko od Lofotskih ostrva britanska eskadra admirala Whitwortha s bojnim krstasem RENOWN i 9 razaraca . Ova eskadra je krstarila radi zastite britanskih razaraca koji su polagali mine pred Narvikom . Oko 50 milja severozapadno od ulaza u Vestfjord , gde je 10 nemackih razaraca zauzimalo Narvik , plovila je eskadra u kojoj su bili najjaci nemacki brodovi SCHARNHORST I GNEISENAU . 9.IV ’40. u 3:37 h su sa britanskog bojnog krstasa RENOWN spazili neosvetljene nemacke brodove SCHARNHORST i GNEISENAU . Svaki je bio naoruzan sa 9 topova kalibra 280 mm , dok je Renown imao 6 topova od 381 mm . Britanski admiral Whitworth koji je mislio da je samo jedan od ova dva broda bojni krstas odlucio je da napadne ! Renown je bio u povoljnijem polozaju , jer je bio na tamnom delu horizonta . Zato ga sa nemackih brodova nisu videli . Nemacki brodovi su se jasno isticali na svetlom horizontu praskozorja . Pola sata je plovio Renown neprimecen sa nemackih brodova zauzimajuci povoljan polozaj za napad . Britanski topovi od 381 mm su imali domet od skoro 30 km , ali je britanski admiral hteo doci blize da bi povecao preciznost pogodaka . Kada je udaljenost spala na 16 km Renown je zapucao . Nemacki brodovi su bili iznenadjeni i trebalo im je nekoliko minuta da odgovore paljbom ! Britansko gadjanje je bilo preciznije , jer je bilo lagano pripremano , dok su nemacki mornari radili uzurbano . Za kratko vreme pogodjen je GNEISENAU . Nemacka paljba je bila rastresena i bez uspeha .Drugi pogodak je razorio uredjaj za centralno upravljanje paljbom na GNEISENAU tzv. " artiljerijski direktor " . GNEISENAU je za neko vreme prestao sa paljbom , a SCHARNHORST ih je tada zakrilio dimom . To je bio odlucujuci pogodak , jer je sada svaka topovska kula tog bojnog krstasa morala gadjati zasebno . Time mu je paljba postala jos nepreciznija ! Polozaj je za Nemce postao vrlo ozbiljan , pa su SCHARNHORST i GNEISENAU krenuli punom brzinom prema severu zeleci da prekinu bitku . Ali RENOWN nastavlja gadjanje . Nastoji povecati brzinu i zadrzati isti razmak . Vremenske prilike su se pogorsavale . Vetar se pojacavao , a talasi su bili tako veliki da je bilo tesko drzati punu brzinu . Nevreme je otezalo i gadjanje . U 4:34 h pogodak na GNEISENAU mu je unistio prednju topovsku kulu ! Malo kasnije novi pogodak mu je unistio krmenu topovsku kulu ! Time je 6 teskih topova izbaceno iz borbe ! Preostalih 12 nemackih teskih topova su neprekidno pucali i dva puta pogodili RENOWN , ali nisu naneli ozbiljnu stetu . Nemacki brodovi su nastojali po svaku cenu povecati brzinu , i u 5 h su se izgubili u gustoj kisi i magli . Britanski razaraci su davno zaostali , jer po teskom nevremenu nisu mogli odrzati brzinu . RENOWN je nastojao izvuci sve iz svojih pogonskih motora , ploveci povremeno brzinom od cak 29 cvorova ( 54 km/h ) . Povremeno su primecivali nemacke brodove , ali kad je pocela snezna vejavica SCHARNHORST i GNEISENAU su nestali sa horizonta . U 6:30 h RENOWN je prekinuo dalje gonjenje . Nemci su imali srece . Brzina njihovih brodova je kasnije spala na 23 cvora ( 43 km/h ) zbog velikih talasa . To je moglo biti kobno , ali ih je nevreme sakrivalo , a RENOWN je vec prekinuo progon .
Bojni krstas RENOWN :
Takticko - tehnicki podaci bojnih krstasa RENOWN i REPULSE :
Duzina : 242 m Sirina : 31 m Tezina pun : 39.000 t Tezina prazan : 32.000 t Snaga pogona : 120.000 KS Brzina : 30,5 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 6 topova od 381 mm u tri dvocevne kule Tezina zrna : 870 kg Tezina plotuna : 5.220 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 279 mm
Taktièko tehnièke karakteristike Dimenzije: - dužina preko svega 256 m - širina 36,9 m - gaz 11 m Deplasman: 65027 t Pogonska grupa 12 kotlova „Kampon“, 4 parne turbine ukupne snage 110 MW, 4 trokraka propelera preènika po 6 m Brzina 27 èv Naoružanje (1941.): 9 x 460 mm, 12 x 155 mm, 12 x 127 mm, 24 x 25 mm, 4 x 13 mm Naoružanje (1945.) 9 x 460 mm, 6 x 155 mm, 24 x 127 mm, 162 x 25 mm, 4 x 13 mm Posada 2750 èlanova Avio komponenta: 7 aviona, 2 katapulta
Yamato, bojni brod Carske japanske mornarice, nazvan po japanskoj provinciji Jamato. To je bio prvi brod iz klase Yamato. Izgradjen je još jedan brod ove klase, bojoni brod Musaši. To su bili najveæi bojni brodovi ikad konstruisani, sa deplasmanom od 72802 tone i naoružani sa 9 topova kalibra 460 mm. To je najveæi kalibar brodskih topova ikad ugradjenih u jedan brod.
Jamato je gradjen u najveæoj tajnosti u posebno izgradjenom delu brodogradilišta u Kureu. Gradnja je zapoèela 4.11.1937. godine, a porinut je 8. avgusta 1940. godine. U operativnu upotrebu je uveden 16. decembra 1941. godine. Prema prvobitnoj zamisli, trebalo je izgraditi ukupno 5 brodova ove klase. Izgradjena su dva, dok je trup treæeg (trebao je da ponese ime Šinano) iskorišæen za gradnju nosaèa aviona. Nakon poraza kod Midveja, nedovršeni nosaè je iseèen u staro gvožðe, dok su planovi za klasu „Super Jamato“ koji je trebao da ima topove kalibra 508 mm nepovratno napušteni. Jamato je zamišljen kao brod jaèi od bilo kog broda koje bi SAD bila u stanju da proizvede. Kako bi zbunila neprijateljske obaveštajce, japanska mornarica je topove namenjene za ugradnju na Jamato i Musaši zvanièno oznaèavala kao „topove kalibra 406 mm“. Brodogradilište je u medjuvremenu još malo „preuredjeno“. Naime, produbljen je prilaz i dok, kapacitet luèkih dizalica poveæan na 100 tona, deo doka je pokriven kako bi se onemoguæilo aero foto izvidjanje. Intenzivno je korišæena nova metoda spajanja èeliènih ploèa-varenje. Glavni projektant broda, Keidži Fukuda je pratio trend unikatnih i uopšte odliènih konstrukcija japanskih ratnih brodova èiji je zaèetnik konstruktor Juzuru Hiraga. Konstrukcija Jamata sadrži dosta unikatnih rešenja, od kojih su neka doprinela upadljivom izgledu broda.
Jamato u suštini nije mnogo uèestvovao u bitkama, baš zbog svoje enormne potrošnje goriva. Tako je èuvan za odsudnu bitku, do koje nikada nije došlo. Konaèna misija ovog broda je uèešæe u operaciji „Ten-Go“ pri invaziji na Okinavu 1. aprila 1945. godine. Poslat je u samoubilaèku misiju (pod komandom admirala Seièija Itoa) da napadne amerièku flotu koja je pružala podršku amerièkim invazionim snagama. 6. aprila Jamato i njegova pratnja (laka krstarica Jahagi i 8 razaraèa) isplovljavaju iz Tokijame. Veæ suutradan bivaju primeæeni od strane amerièkih aviona. Sa amerièkih nosaèa kreæe 386 aviona u presretanje japanskog sastava. Okršaj je poèeo u 1230 èasova. Jamato je „primio“ 8 avio bombi i 12 torpeda pre nego što se u 1423 èasova prevrnuo i krmene municione komore eksplodirale. Od ukupne posade, 2475 èlanova je nastradalo, dok je preživelo svega 269 èlanova. Neki izveštaji pokazuju da su amerièki avioni napadali brodolomnike dok su bili u moru, dok drugi izveštaji tvrde suprotno: da su amerièki avioni prekinuli napad na razaraèe dok su spašavali preživele sa Jamata. Niti jedan amerièki brod nije uèestvovao u potapanju velièanstvenog broda. Potapanje Jamata je pokazalo i dokazalo da bojni brodovi više ne caruju morima. Kapitalni brodovi postaju nosaèi aviona. Olupina leži na nekih 300 metara dubine i istraživana je 1985. i 1999. godine. Ova istraživanja su pokazala da trup leži u dva komada i da je lom trupa negde kod „B“ kule. Sve tri kupole su poispadale iz ležišta i leže unaokolo olupine.
Osnovna razlika je u tome da je bojni brod bolje naoruzan , i bolje oklopljen od bojnog krstasa , na racun brzine . Dakle bojni krstas je brzi , ima motore vece snage , i uglavnom su zbog toga duzi od bojnih brodova . Bojni krstasi imaju glavno naoruzanje manjeg kalibra od bojnih brodova , ili manji broj topova glavnog naoruzanja istog kalibra . Bojni brod je bolje oklopljen , tj. ima deblji bocni oklop , oklop palube , i oklop topovskih kula od bojnog krstasa . Sve u svemu bojni brod je superiorniji od bojnog krstasa u vatrenoj moci , i zilavosti tj. otporniji je na neprijateljsku artiljeriju . Bojni krstas je superiorniji u brzini u odnosu na bojni brod .
05. maj 1940. godine - Hitler vrši smotru Bizmarka u Gotenhafenu, Poljska.
15. septembar 1940. godine - isplovljenje iz brodogradilišta na probnu vožnju
Bizmark otvara vatru na HMS Hood.
Bizmarkova najpoznatija slika.
Nemaèki bojni brod Bizmark (nem. Bismarck) jedan je od najpoznatijih ratnih brodova Drugog svetskog rata, i najbolji je u svojoj klasi. Dobio je ime po nemaèkom kancelaru iz XIX veka, Otu fon Bizmarku, a postao je poznat nakon Bitke za Danski tesnac (maj, 1931), kada je, pošto je potopio zastavni brod i ponos Britanske kraljevske mornarice, bojni krstaš HMS Hud 1941, Èerèil naredio „Potopite Bizmark!“. Nakon lova koji je trajao tri dana, Bizmark je potopila Britanska kraljevska ratna mornarica.
U subotu, 24. maja, oko 05.50 è izjutra, britanska pomorska borbena grupa pod komandom kontraadmirala Lanselota Holanda, sastavljena od bojnog broda HMS Princ od Velsa i bojnog krstaša HMS Hud, napala je nemaèku pomorsku borbenu grupu na izlasku iz Danskog tesnaca. HMS Princ od Velsa je tek nedavno bio završen i njegovo opremanje je još uvek bilo u toku (dok je plovio u susret Bizmarku, na njemu su se još uvek nalazili radnici brodogradilišta koji su privodili posao kraju). HMS Hud, koji je tokom Prvog svetskog rata izgraðen kao brzi bojni krstaš, izmeðu dva rata bio je unapreðen dodatnom oklopnom zaštitom da bi mogao da se suprotstavi drugim bojnim brodovima, ali je njegov palubni oklop još uvek bio relativno tanak. Nemaèki admiral Lutjens, koji je nakon susreta sa britanskim krstaricama oèekivao prisustvo britanskih brodova na izlazu iz tesnaca, bio je iznenaðen kada je pred sobom video dva najbolja ratna broda Britanske kraljevske ratne mornarice. Britanski ratni brodovi zaputili su se direktno ka Bizmarku kako bi ušli u tzv. „sigurnu zonu“. Sa smanjenjem razdaljine u odnosu na nemaèke brodove, smanjivao se i ugao pod kojim su padale nemaèke granate, èime je HMS Hud neprijateljskoj vatri izlagao jako oklopljene bokove umesto svoje slabo oklopljene palube. Na malim razdaljinama se takoðe smanjivala i prednost koju su Nemci, zahvaljujuæi svom odliènom sistemu upravljanja vatrom, imali u borbi na velikim razdaljinama. Loša strana ovakve taktike bila je ta što su britanski brodovi, zbog kretanja u pravcu neprijatelja, mogli da otvore vatru na nemaèke brodove samo iz prednjih topovskih kula zbog èega je od ukupno 18 britanskih teških topova samo deset moglo da efektivno dejstvuje. Dodatna otežavajuæa okolnost bila je i velika brzina kojom su se britanski brodovi kretali kao i vodena izmaglica koja se pritom stvarala u vazduhu oko broda, zbog èega je bila znatno smanjena preciznost britanske vatre. Fatalna Holandova greška bila je to što je odluèio da sa dva broda manevriše kao sa jednom jedinicom. Dva broda su bila udaljena jedan od drugog samo 800 metara, tako da su dim iz Hudovih dimljaka i vodoskoci od granata koje su padale oko njega mutili i zaklanjali pregled Princu od Velsa. Hud i Princ od Velsa su prvi otvorili vatru. Holand je naredio da se vatra otvori na vodeæi nemaèki brod Princ Eugen, zamenivši ga greškom sa Bizmarkom. To mu je bila druga veoma opasna greška, jer su Nemci pravilno indetifikovali britanske brodove i otvorili vatru na Hud. Meðutim, kapetan Princa od Velsa ubrzo je uoèio grešku i naredio da se promeni meta. Holand je takoðe izmenio svoje prvobitno nareðenje za dejstvo, ali njegovo novo nareðenje nije stiglo do centra za upravljanje vatrom pre prve salve. Tokom prva dva minuta bitke, admiral Litjens je oklevao da se upusti u borbu sve dok kapetan Lindeman nije preuzeo inicijativu i naredio da se otvori vatra na vodeæi britanski brod Hud. 05:49 èasova — Hud poruèuje da se vatra koncentriše na vodeæi brod. 05:52 èasova — razdaljina izmeðu britanskih brodova i Bizmarka je oko 23.000 metara. Hud i Bizmark otvaraju vatru, sledi Princ od Velsa. Hud poruèuje Princu od Velsa: „Pomeriti nišanske sprave udesno“ (na Bizmark); Bizmarkova salva ne pogaða Huda, ali pada veoma blizu. 05:55 èasova — Bizmarkova treæa salva i jedna salva sa Princa Eugena pogodile su Hud skoro istovremeno i izazvale ekspoloziju municije spremljene za upotrebu na Hudovoj palubi za èamce. Hud poruèuje da se okrenu ulevo i izlože bokove Bizmarku. Èetvrta Bizmarkova salva prebacuje Huda. 06:00 èasova — razdaljina izmeðu britanskih brodova i Bizmarka se smanjila na 12.800 metara. Hud i Princ od Velsa se još uvek okreæu. Bizmarkova peta salva probija tanko oklopljenu palubu u sredini trupa, skoro direkno pogaða skaldište i izaziva ogromnu eksploziju koja je raznela trup broda iza glavnog jarbola. Hud se prepolovio. Delovi broda zasuli su Princ od Velsa koji je, iako udaljen pola milje bio prinuðen da skrene u stranu ne bi li izbegao Huda koji je ubrzano tonuo. Pramac se uspravio i potonuo, krma ubrzo za njim. Od 1.418 èlanova posade Huda, preživela su samo tri. 06:02 èasova — Bizmark i Princ Eugen koncentrišu vatru na Princa od Velsa, koji je veoma teško pogoðen u kompasnu platformu komandnog mosta. Eksplozija ubija sve na komandnoj platformi osim kapetana Lièa i jednog radiotelegrafiste. 06:06 - 06:12 èasova — Bizmark pogaða èetiri puta Princa od Velsa, a Princ Eugen tri puta. 06:13 èasova — Princ od Velsa se povlaèi i pod zaštitom dimne zavese poèinje da se udaljava od nemaèkih brodova dok njegova zadnja kupola za kratko otvara vatru na Bizmarka. Zbog mehanièkih kvarova samo je jedna glavna topovska kula na Princu od Velsa bila sposobna za dejstvo. Posle bitke koja je trajala jedva 20 minuta, Bizmark je uz pomoæ svog saborca, Princa Eugena, uspeo da uništi odlièan britanski ratni brod i da natera drugi na povlaèenje. Bizmark i Princ Eugen su zatim poèeli sa manevrima za izbegavanje torpeda zbog pogrešno protumaèenih šumova pripisanih neprijateljskim torpedima kao i zbog pojave britanskog aviona Šort Sanderlend. Iako je kapetan Lindeman hteo da krene u poteru i dokrajèi ošteæeni PoV, admiral Litjens je ignorisao njegov predlog smatrajuæi da bi dalje zadržavanje u reonu bitke otvorilo moguænost za nove sukobe sa Britanskom kraljevskom ratnom mornaricom, èime bi osnovna misija uništenja neprijateljskih konvoja bila dovedena u pitanje. U èasu kada je Hud eksplodirao, sve opasnosti ulaska u tzv. opasnu zonu su veæ bile prošle i on je poèeo da gaða svim topovima. Njegova zadnja salva još je bila u vazduhu kada je smrtno pogoðen. Previše brzo potanja je bila posledica „pucanja kième“ broda od 42.000 tona u punoj brzini. Princ Eugen je bio neošteæen a Bizmark je bio pogoðen sa tri pogodtka koja su došla kada je Hud veæ bio potopljen. Pogrešni obaveštajni podaci naveli su Nemce da poveruju da PoV još uvek nije spreman za akciju zbog èega je u izveštaju sa Bizmarka navedeno da je u borbi uèestovao HMS Kralj Džordž V, prvi bojni brod iz te klase koji je bio u operativnoj upotrebi veæ nekoliko meseci. Bizmark još uvek nije bio na sigurnom. Britanci su znali njegovu poziciju; njegov prednji radar je bio ošteæen i neupotrebljiv (posledica kratkog sukoba sa britanskim krstaricama); tokom Bitke za danski tesnac pogoðen je tri puta, zbog èega je došlo do prodora vode u jedan od prednjih rezervoara sa gorivom. Zbog toga je kapetan Lindeman bio prinuðen da smanji brzinu na 20 èvorova kako bi uštedeo gorivo - 1000 tona goriva je postalo nepristupaèno, a samim tim i dugotrajno krstarenje više nije dolazilo u obzir - dok je pogoðeni brod ostavljao veliku masnu mrlju iza sebe. Lutjens je na kraju doneo odluku da Princ Eugen, koji je bio neošteæen, nastavi dalje sa svojom misijom, a da se Bizmark uputi ka suvom doku u francuskoj luci Sent Nazer radi popravki. Zbog toga se Bizmark još jednom za kratko okrenuo ka svojim progoniteljima, PoV i Norfolku kako bi omoguæio Princu Eugenu, kojeg je ispratio uz poruku „dobar lov“ da se neopaženo izvuèe i nastavi svoju misiju u Atlantiku.
Odluèni da osvete potapanje Huda, Britanci su ukljuèili svaku moguæu jedinicu u poteru za Bizmarkom. Tokom rane veèeri 24. maja izvršen je napad od strane male grupe Sordfiš dvokrilnih torpednih aviona sa nosaèa aviona Viktorijus. Samo jedno torpedo je pogodilo cilj ali je Bizmark pretrpeo samo lakše ošteæenje i nastavio je sa plovidbom. Nakon vazdušnog napada, Britanci su nastavili da prate Bizmark sa sigurnog rastojanja. Oko 03:00 sata 25. maja, brod koristi svoju prednost zbog krivudavog kretanja neprijatelja i radi okret od tri èetvrti u smeru kazaljke na satu iza Britanaca kako bi pobegao prema istoku i jugoistoku. Kontakt je tada izgubljen na oko èetiri sata. Svejedno, možda u strahu od britanski radarskih moguænosti, izgleda da Nemci nisu oseæali da su imali sreæe. Iz još uvek nejasnih razloga, admiral Litjens transmituje 30-minutnu radio poruku generalštabu, koju presreæu Britanci, èime dobivaju na vremenu da otkriju gde je brod krenuo. Greška u proraèunima na britanskom King Džordž V dovela je do netaène procene Bizmarkove pozicije i usmerila je poteru previše na sever. Bizmark tako uspeva da dobije na vremenu 25. i 26. maja u svom putovanju prema francuskoj i podršci iz vazduha i pratnji razaraèa. Ali od sada, gorivo postaje problem na obe strane. Taj 26. maj je za Britance bio sreæan dan. Ujutro, jedan avion tipa PBY Katalina, koji je letio preko Atlantika iz svoje baze u Lou Ernu, u Severnoj Irskoj preko malenog koridora koji je omoguæila irska vlada [3], uoèio je Bizmarka i obavestio admiralitet o njegovom položaju. Od tog momenta nadalje, pozicija nemaèkog broda bila je poznata Britancima, iako je za napad teškim jedinicama, a van dosega nemaèkih aviona bilo potrebno neprijatelja prilièno usporiti. Sve nade sada su bile usredotoèene na Snagu H, èije su glavne jedinice bili nosaè aviona Ark Rojal, bojni krstaš Rinoun i krstaš Šefild. Ova borbena grupa, pod zapovedništvom admirala Džejmsa Somervila, upuæena je na sever iz Gibraltara. Nakon zalaska sunca te veèeri, i u teškim vremenskim prilikama, avioni Sordfiš s nosaèa aviona Ark Rojala krenuli su napad. Prvi talas je greškom napao Šefilda. Iako je na taj incident izgubljeno mnogo dragocenog vremena, na kraju se to pokazalo pozitivnim jer je ustanovljeno da su magnetni detonatori na torpedima neispravni. Za sledeæi napad na Bizmark zamenjeni su kontaktnim upaljaèima. U poslednjem napadu, oko 21:00, pogodak jednog torpeda onesposobio je Bizmarkovo kormilo. To ga je uèinilo nesposobnim da manevriše, tj. mogao je da putuje jedino u širokom luku u smeru Kralja Džordža V i Rodnija, dva bojna broda koji su ga napadala sa zapada. Najveæi i najmoæniji bojni brod na moru u trenutku je onesposobljen od strane jednog jedinog aviona. Nakon uzaludnih pokušaja da popravi kormilo, Bizmarkova posada javlja mornarièkom glavnom štabu o svojoj nemoguæoj poziciji. Razmatrana je i moguænost da se eksplozivom raznesu listovi kormila i da se dalje kormilari razlièitim brzinama okretaja propelera, ali je takva ideja odmah odbaèena usled velikog rizika da se oštete pogonski vodovi i sami propeleri. Tokom te noæi, Bizmark je bio cilj neprestanih napada torpeda sa razaraèa klase Trajbal Kosaka, Sika, Maorija i Zulua, zajedno sa poljskim Piorunom. Nijedna strana nije zabeležila pogodak ali ta taktika doprinela je padu morala i umoru nemaèke posade.
Potapanje Bizmarka
Ujutro, utorka 27. maja 1941., Rodni i Kralj Džordž V približili su se Bizmarku, koji je bio lepo osvetljen jutarnjim suncem u pozadini. Rodni se okrenuo prema severu kako bi mogao da otvori vatru iz svih topova po celoj dužini neprijateljskog broda. Britanski brodovi otvorili su vatru nešto pre 09:00. Bizmark je odmah uzvratio, ali je njegova nemoguænost da manevršiše znatno umanjila njegovu vatrenu moæ. Takoðe, njegova sporost uèinila ga je lakom metom, te je ubrzo pogoðen više puta, vatrom sa Norfolkom i Dorsetšajrom koji su se prikljuèili bici. Jedna britanska salva uništila je prednji kontrolni toranj, ubivši veæinu viših oficira. Na Bizmarkovom jarbolu se do poslednjeg trenutka viorila zastava nemaèke ratne mornarice. Gorivo i municija na britanskim brodovima bilo su pri kraju - što ukazuje na èinjenice kako je teško bilo bojnom brodu da potopi sliènu jedinicu u ravnopravnom sukobu. Ipak, kada je postalo oèigledno da Nemci neæe uspeti da stignu u luku, Rodni, Kralj Džordž V i razaraèi su opozvani u matiène luke. Norfolk je potrošio svoja torpeda pa je nareðeno Dorsetšajru da dokrajèi neprijatelja sa jednim torpedom. Mada je Bizmarkovo nadgraðe bilo kompletno uništeno, oklopni pojas još uvek nije bio probijen. Tada Lindeman nareðuje miniranje i napuštanje broda, kako bi spreèio njegovo zarobljavanje od strane neprijatelja. Bizmark nestaje u talasima Atlantika oko 10:45 èasova tog jutra, zajedno sa preko 2.200 nemaèkih mornara. Ne znajuæi sudbinu broda, komanda nemaèke ratne mornarice nastavila je da šalje signale još nekoliko sati, sve dok Rojters nije izvestio da je Bizmark potopljen. Dorsetšajr i Maori prekinuli su sa spasavanjem preživelih kada je podmornièki alarm doveo do toga da napuste mesto potapanja sa samo 110 preživelih. Iduæeg jutra, U-74 i nemaèki brod Zahsenvald pokupili su još petoricu. Niko od posade iz donjih delova broda se nije spasio. Rasprava oko potapanja nastavlja se i danas: da li je to bio torpedo sa Dorsetšajra; da li su bili bitni pogoci ranijih torpeda; da li je topovska vatra bila stvarno tako nebitna; da li je to bila kombinacija svih ovih faktora? Potpomognuti informacijama dobijenim razbijanjem šifri, Britanci su sistematski lovili i uništavali sve brodove koji su asistirali Bizmarku. Nemci nisu više nikad slali kapitalne brodove u Severni Atlantik.
"Dzepni" bojni brod "Admiral Graf Spee", Kriegsmarine
"Admiral Graf Spee" (Admiral Graf Špe) je bojni brod nemaèke ratne mornarice koji se u njenoj operativnoj upotrebi nalazio pre i u ranoj fazi drugog svetskog rata. Ovaj i još dva broda iste klase (Klasa "Deutschland"), bojni brodovi "Deutschland" (kasnije preimenovan u "Lutzow") i "Admiral Scheer" su od strane Britanaca svrstavani u klasu džepnih bojnih brodova. Admiral Graf Špe se smatra, pored bojnog broda Bizmark, najpoznatijim brodom koji je plovio pod nemaèkom zastavom. Godinu dana nakon gubitka ovog broda, Nemci su preostale brodove ove klase oznaèili kao teške krstarice. Porinut je 1934. godine i nazvan po admiralu iz prvog svetskog rata, Maksimilijanu von Špe, koji je sa još dva sina, poginuo u prvoj bici kod Foklandskih ostrva 8. decembra 1914. godine. To je drugi put da se brodu daje njegovo ime (prvi brod koji je poneo to ime je nedovršeni bojni krstaš iz prvog svetskog rata, SMS Graf Spee). Bojni brod "Admiral Graf Špe" je neposredno pred izbijanje rata poslat za Atlantik, u noæ 21. avgusta 1939. godine. Isplovio je iz Vilhelmshafena u potpunoj radio tišini, ka severu, da bi kod Islanda neopaženo ušao u Atlantski okean. Tri dana kasnije, na isti naèin je isplovio i bojni brod "Dojèland". Instrukcije za ovaj zadatak su bile razradjene još poèetkom avgusta i bile su veoma precizne. Predvidjale su da u sluèaju izbijanja rata sa Britanijom i Francuskom, krenu sa napadima na njihove trgovaèke brodove i time namame teške francuske i britanske brodove na njih i tako spreèe pomorsku blokadu nemaèkih luka. "Dojèland" je za podruèje delovanja dobio severni sdeo Atlantika, a "Graf Špe" južni. Bio je opremljen prvim nesavrsenim radarskim uredjajem,otkrivao je svoje zrtve mnogo pre nego sto su one ista naslucivale.Prilikom akcia Grafa Spea nije bilo mrtvih.Zbog svoje izuzetne korektnosti komandant broda Hans Langsdorf je dobio od svojih zarobljenika titulu "Dzentlmen od glave do pete".Inace je sluzio i u Nemackoj carskoj mornarici...
Dimenzije: - dužina preko svega.............................186 m - širina ..............................................21.6 m - gaz .................................................7.4 m Deplasman: ........................................12 100 t/ 16 200 t Pogonska grupa ..........................MAN dizel motori 52 050 KS Brzina .................................................28.5 èv Naoružanje: ........................................6 × 280 mm ..........................................................8 × 150 mm ..........................................................6 × 105 mm ..........................................................8 × 37 mm .........................................................10 × 20 mm ..........................................................8 ×TC 533 mm Posada ................................................1 150 èlanova Daljina plovljenja .....................................8 900 milja
Skapa Flou je prirodno zasticeno sidriste koje su Britanci pretvorili u glavnu bazu svoje flote . Nemci su na osnovu obavestajnih podataka saznali za slaba mesta u sistemu odbrane . Napad je planirao glavnokomandujuci nemacke podmornicke flote Karl Denic , a zadatak je poverio komandanru podmornice U - 47 Ginteru Prinu . U noci 13/14. X 1939. podmornica se u zaronjenom stanju provukla kroz ulaz u Skapa Flou i sa udaljenosti od 3.700 m izbacila na bojni brod ROYAL OAK 3 torpeda od kojih je samo jedan pogodio sidreni lanac ne izazvavsi nikakva ostecenja na trupu broda . Kapetan Royal Oak - a je mislio da se dogodila manja eksplozija u unutrasnjosti broda ! U medjuvremenu podmornica je izbacila torpeda i iz krmenih cevi , opet bez uspeha . Tek u trecem pokusaju od 3 izbacena torpeda 2 su pogodila cilj . Bojni brod je poceo da tone i posle desetak minuta se prevrnuo i potonuo sa 833 mornara . Podmornica je uz teskoce zbog suprotne vodene struje uspela posle jednog casa da se provuce kroz isti prolaz i pobegne .
Takticko tehnicki podaci bojnog broda ROYAL OAK : ( to je klasa brodova " R " . Pored Royal Oak - a jos su napravljeni : Royal Sovereign , Resolution , Rammilies i Revenge ) Duzina : 190 m Sirina : 31 m Tezina pun : 33.500 t Tezina prazan : 29.000 t Snaga pogona : 40.000 KS Brzina : 22 cvora ( 41 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 871 kg Tezina plotuna : 6.970 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 330 mm Oklop palube : 51 mm Oklop topovskih kula : 330 mm
Gradnjom bojnog broda DREADNOUGHT trebalo je obezvrediti nemacki flotni program , jer se ocekivalo da nemacka industrija nece biti u stanju da gradi takve brodove . Time je dobijena samo pocetna prednost , jer je u Nemackoj doneta odluka da svi novi bojni brodovi budu tipa drednot ! Britanija je 1909. imala u sluzbi 2 bojna broda , i 3 bojna krstasa tipa drednot , a Nemacka nijedan , ali su nemci iste godine imali u gradnji 14 drednota ! Tada su Britanci doneli odluku da na svaki novi nemacki kapitalni brod tipa drednot grade dva sopstvena !
BOJNI BRODOVI I BOJNI KRSTASI u sluzbi i gradnji :
------------------------Velika Britanija---------------Nemacka Mart 1909. --------------- 12 ---------------------------14 Mart 1910. --------------- 20 -------------------------- 14 Mart 1911. --------------- 27 -------------------------- 18 Mart 1912. --------------- 32 -------------------------- 23 Mart 1913. --------------- 36 -------------------------- 23 Mart 1914. --------------- 42 -------------------------- 26
Tako je Velika Britanija uz ogromne finansijske i tehnicke napore dobila trku u pomorskom naoruzanju ! Pocetkom prvog svetskog rata Britanija je imala 20 bojnih brodova tipa drednot u sluzbi , i jos 12 u gradnji , a Nemacka 15 u sluzbi i 6 u gradnji ! Britanija je imala 9 bojnih krstasa u sluzbi , a Nemacka 5 , i obe nekoliko u gradnji !
Bojni brod DREADNOUGHT :
Takticko - tehnicki podaci bojnog broda DREADNOUGHT :
Duzina : 161 m Sirina : 25 m Tezina pun : 22.000 t Tezina prazan : 18.000 t Snaga pogona : 22.500 KS Brzina : 21 cvor ( 39 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 305 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 386 kg Tezina plotuna : 3.860 kg Domet topova : 23 km Bocni oklop broda : 279 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 279 mm
Nemaèki ratni brod Dojèland (nem. Deutschland) (kasnije nazvan Licov - nem. Lützow) bio je vodeæi brod klase teških krstarica koje su uvedene u naoružanje nemaèke ratne mornarice pre poèetka i tokom drugog svetskog rata. Brod je u nemaèkoj mornarici bio klasifikovan kao oklopnjaèa, ali su Britanci za ovu klasu brodova koristili naziv džepni bojni brod. Tokom Španskog graðanskog rata Dojèland je upuæen u Sredozemlje kako bi pružio podršku Frankovim nacionalistima. U periodu od 1936. do 1939. godine uèestvovao je u ukupno sedam operacija. Tokom jedne od akcija, 29. maja 1937. god. Dojèland je napadnut od strane dva Republikanska bombardera. Kao posledica njihove akcije poginuo je 31 i ranjen 101 nemaèki mornar. U znak odmazde sestrinski brod Admiral Šer bombardovao je španski grad Almeru i tom prilikom je poginulo 19 civila i uništeno 35 zgrada. Nastradali nemaèki mornari su prvo prebaèeni u Gibraltar, gde su i sahranjeni, ali su njihova tela na Hitlerov zahtev, ekshumirana i prebaèena na njihovom brodu u Nemaèku gde je ogranizovan veliki vojni pogreb kojem je prisustvovao Hitler lièno. Nakon poèetka Drugog svetskog rata brod je novembra 1939. god. preimenovan u Licov, zato što se Adolf Hitler plašio negativnog efekta koji bi vest o potapanju nemaèkog ratnog broda koji je nosio ime otadžbine mogao da ima na moral nemaèkog stanovništva. U februaru 1940. god. Licov je zajedno sa svojim sestrinskim brodom reklasifikovan kao teška krstarica. U aprilu iste godine uèestovao je u nemaèkom napadu na Norvešku. Tokom ove operacije Licov je pratio Emdena i nesreænog Blihera u Oslo fjord, ali se na vreme okrenuo kada je Bliher potopljen dejstvom norveške torpedne baterije. Po završetku pohoda na Norvešku Licov je upuæen u Nemaèku gde su izvršene modifikacije kako bi mu se poveæao operativni radijus i kako bi bio osposobljen za gusarska dejstva protiv saveznièkih brodskih konvoja u Atlantiku. Meðutim, tokom priprema za isplovljavanje u Atlantik Licov je kod Skageraka, severno od Jitlanda torpedovan od strane britanske podmornice Sperfiš. Britansko torpedo je skoro potpuno raznelo krmu broda zbog èega su opravke trajale do kraja 1941. god. Tokom narednik godina Licov je uèestvovao u mnogobrojnim manjim akcijama od kojih je najznaèajnije bilo njegovo dejstvo u Baltièkom moru, kada je tokom 1944. god. vatrom svojih topova štitio povlaèenje nemaèkih trupa. Brod je teško ošteæen tokom bombardovanja u aprilu 1945. godine kada je pogoðen sa tri britanske Tolboj avionske bombe usled èega je seo na dno u blizini Svinemindea. Ubrzo je popravljen i nastavio je da pruža artiljerijsku podršku nemaèkim jedinicama. 4. maja 1945. god. Licov je uništila njegova posada kako ne bi pao neprijatelju u ruke. Posle rata Sovjetska mornarica je izvadila Licova sa morskog dna i koristila ga je kao metu za artiljerijsku obuku. Potopljen je 1949. godine u Baltièkom moru.