----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
You don’t have to answer I see it in your eyes Maybe it was better left unsaid This is pure and simple And you should realize That it’s coming from my heart and not my head
... Jutro nije bilo obièno kao prethodno. Primetno se oseæa nešto èega dugo nije bilo, nešto u vazduhu što èini stvari prostim, jednostavnim. Nešto što stvara neverovatan sklad mira i nemira, što mami osmeh na licu, i èini da budeš nešto što pre ovog jutra dugo nisi mogao, i neka èudna stvar koja èini da srce brže kuca. Jaèe, a opet suzdržava mir svaki put kad pomislim na tebe. Èudno i zanimljivo jutro ...
