Narodna medicina

Forum
Forum :: Sшg pе forum :: Forum Indstillinger :: Forums Top

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > Narodna medicina

black_rose	#1
Indlжg: 263 15. Maj 2010. 20:29:21	Narodna medicina Lekovito bilje i preparati od lekovitog bilja Dok su u našoj medicini hemijski proizvodi i preparati potisnuli biljke i biljne preparate, u indijskoj medicini lekovito biljke i tradicionalna medicina i dalje imaju svoje mesto. Oko 75% stanovništva Indije koristi ajurvedske lekove u terapiji. Lekovito bilje je veoma važno u ajurvedskoj medicini i ukljuèuje se i u naèin života po Ajurvedi uz ishranu, kretanje, jogu, meditaciju i još mnogo toga. Smatra se da se od oko 45000 biljnih vrsta u Indiji oko 20000 primenjuje u ajurvedskoj medicini. Neke od tih biljaka su lokalne, neke veoma retke, zbog svog rasta na odreðenim podruèjima. Tradicionalna indijska medicina je do dan danas oèuvala stare principe za primenu lekovitog bilja. Jedan od najvažnijih principa jeste da da se biljka koristi cela i da je kao takva idealan lek za èoveka. Ukoliko se iz biljke izoluju odreðene supstance, to može da pojaèa dejstvo, ali se tako pojaèavaju i propratni simptomi i dejstva. Korišæenje cele biljke je u skladu sa uèenjem o pet elemanata i ona tako deluje preko svojih svojstava, ukusa, ukusa nakon varenja i uticaja na organizam. Svojstva lekovitog bilja Lekovite biljke imaju veoma važnu ulogu u ajurvedskoj medicini. Ono što odreðuje njihovo dejstvo i primenu jesu njihova svojstva, ukus, ukus nakon varenja i uticaj na telo. Svojstva (Gunas) predstavljaju karakteristike biljke kojih ima 20, ali se najèešæe koriste: teško - lagano, hladno - vruæe, masno - posno, blago - oštro, sluzavo - bistro. Teško, hladno, masno, blago, oznaèavaju graðenje, umirenje, hranjenje i poveæavaju Kaphu. Lagano, vruæe, posno, oštro razgraðuju tkivo, a aktiviraju i poveæavaju Pittu i Vatu. Svojstvo oštro utièe na propustljivost telesnih kanala, otvara ih ukoliko su bili zapušeni zbog toksina ili Kaphe. Sluzavo ima dejstvo omotavanja, stvaranja sluzi i ublažavanja, kako kašlja, tako i zapaljenja želuca, creva, a utièe i na nadraženu kožu. Bistro deluje proèišæavajuæe, naroèito na želudac, izaziva povraæanje, pražnjenje creva, èišæenje od toksina. Ukus (rasa) je takoðe bitna osobina lekovitog bilja, jer utièe kao i ukusi hrane – odreðuje kvalitet i utièe na poveæano ili smanjeno delovanje Dosha. Ukus nakon varenja (Vipaka) prikazuje šta odreðena supstanca postaje posle varenja i kako utièe na organizam. Tako važi pravilo da slatke lekovite biljke posle metabolizma u organima i tkivima imaju sladak ukus i tako poveæavaju Kaphu. Gorke, opore i ljute biljke imaju ljuti ukus na kraju i poveæavaju Vatu. Kiselo poveæava Pittu, ali to je retko kod biljaka (limun). Uticaj na telo (Virya) podrazumeva da li lekovita biljka deluje u vidu zagrejavanja ili hlaðenja tela. Ovo je presudno svojstvo na osnovu koga se pravi izbor odgovarajuæe biljke. Biljke koje zagrejavaju telo, vrše njegovu aktivaciju, poboljšavaju varenje i izluèivanje znoja, njihova je Vipaka ljuta, Guna lagana, posna i oštra. Biljke koje hlade su hranljive, vlaže telo, snižavaju Pittu, poveæavaju Vatu i Kaphu. Vipaka im je slatka, a Guna teška, masna. Preparati od lekovitog bilja Biljke se mogu preraðivati na razlièite naèine. U zavisnosti od same vrste biljke, ali i od toga koji oblik preparata najviše odgovara organizmu. Kada je u pitanju sušeno bilje, najbolje je biljku uzimati u obliku praha, ukoliko je vrsta biljke pogodna. Biljke ili delovi biljaka se dugo usitnjavaju dok od njih ne nastane fini prah. Ukoliko telo ne podnosi prah, priprema se esencija, koja može biti topla ili hladna; ili kuvani preparat. Nakon kuvanja može se raditi i fermentacija. Tako se menja ukus, a zbog alkohola se produžava vek trajanja. Naroèito su ukusni preparati ako im se za vreme kuvanja dodaju voæe, šeæer ili med (Lehas). Preparati, a i uopšte vrsta biljke se biraju u skladu sa konstitucijom. Lehas ili preprati koji sadrže ghee prikladni su za osobe Vata konstitucije, dok je za osobe Kapha konstitucije najbolje leèenje prahom ili kuvanim preparatom. Za spoljašnju uoptrebu koriste se preparati lekovitih biljaka u obliku esencija za kupke i biljne kupke, ali i preparati od ulja. Kada se prave preparati od ulja, kuvani preparati sa susamovim ili kokosovim uljem se kuvaju dok ne ispari voda. Osim ulja i preparata koji sadrže ghee, biljni ekstrakti mogu da se preraðuju u kreme i primenjuju u leèenju bolesti na odreðenim mestima na telu. lekovito bilje: Crna jova: plodovi najbogatiji taninima Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja.... Hrast lužnjak Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina èajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po... Druga berba lišæa lijandera Cveta od juna do oktobra. Lišæe se bere dva puta u toku vegetacije: u proleæe (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem... Kupina - beru se mladi i zdravi listovi Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je... Metvica se bere u punom cvetu Destilacijom pomoæu vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju... Hajduèka trava: cvet i drška za èaj i ulje Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku èaja za poboljšanje apetita, kod želudaènih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj... Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline Ulazi u sastav gorkog èaja, ili èaja za želudac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jaèanje organizma... Kleka - ukras u dvorištu i lek u kuæi Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraæe, za denzifekciju mokraænih organa, poboljšanje... Lekovito bilje A lat. naziv sinonimi Afrièka šljiva Prunus africana, Pygeum africanum Pigeum Aloja Aloe vera, Aloe barbadensis Aloe vera Anðelika Angelica silvestris Anðeoski koren (drvo), kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz Anis Pimpinella anisum Aniš, anason, slatki komoraè, slatki kopar, slatki kumin Ariš Larix europaea Aric, ariševina, gorski mecesan, macesan Artièoka Cynara scolymus Ardeèovka, gardun, dragušica, pitoma boca, italijanski osat, ratièok B Beli luk Allium sativum Èešanj, èesanj luk, luk cesan Bokvica muška Plantago lanceolata Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputac Bokvica ženska Plantago major Paskavica, pitoma bokvica, široki trputac Bor Pinus silvestris Beli bor, cam, divlji bor, luèevina, Borovnica Vaccinium myrtillus Borovinka, borovnjaèa Bosiljak Ocimum basilicum,asea aranion Bosiok, bosilje, fasliðan, masliðan Breskva Prunus persica Breza Betula pendula Brez, brezuša, brizovina, metlika Brokula Brassica oleracea Kaulin, kavulin Brusnica Vaccinium vitis idaea, Vaccinium macrocarpa Bundeva Cucurbita pepo Bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva, buca, tikva, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva C, È, Æ Celer Apium graveolens Cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena Cikorija Cichorium intybus Vodopija,višnjev regrad, golica, divlja loèika, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavulja, cikora Cimet Cinnamomum zeylanicum Kaulin, cimit Crni luk Allium cepa Crvenac, kapula, mrki luk, crveni luk Cvekla Beta vulgaris Crljena blitva, cikla, crvena repa Èièak Arctium lappa Èièak zeleni, gorki lepuh, lepušina, podlanica, repuh, veliki lepuh D, Ð, Dž Ðumbir Zingiber officinalis E Ehinacea Echinacea angustifolia, echinacea purpuerea Ehinaceja Eukaliptus Eucalyptus globulus G Ginko biloba Ginko biloba Glog Crataegus laevigata Beli glog, bela draèa, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac Gotu kola Centella asiatica H Hidrastis Hydrastis canadensis Goldenseal, kanadski ljutiæ, kanadski žuti koren, kanadska zutika Hmelj Humulus lupulus Blust, kudiljice, melika, melj, meljevina, milje vina, falon I Iðirot Acorus calamus Baban, kalamus, mirisava trska, mirisni koren Imela Viscum album Amelje, veska, visk, višæe, lepak, mela, omela, omelj, himela, hrastova imela J Juka Yucca K Kamilica Matricaria chamomilla Kamomila, maternjak, kokotnjak, telenak, titrica Kantarion Hypericum perforatum Gospina trava, bogorodièina trava Kesten Aesculus hippocastanum Divlji kesten Kièica Erythraea centaurium Ger, gorka kitica, groznièavka, drago cvijeæe, dupèiæ, zlatna žuè, jezernica, kinin, mali stozlatnik, orno zelje Kim Carum carvi Divlji kumin, kumin, kom, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim Kleka Juniperus communis Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek Kopriva Urtica dioica Pasja kupina, pitoma kopriva, žara Korijander Coriandrum sativum Živica, kišnec, koriandol, korijandr, koriandula, korion L, Lj Limun Citrus medica M Maèja kandža Uncaria tomentosa Maèji nokat, kateni, uno de gato Majèina dušica Thimus serpyllum Bakina dušica, popovac, vreskovica, vrisak, tamijan, bukovica Malina Rubus idaeus Crvena kupina, malina planinska Maslaèak Tarxacum officinale Medveðe grožðe-Uva Arctostaphylos uva ursi Divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, mlivnjak N, Nj Nana Mentha piperita Crna nana, ljuta nana, metva, metvica O Oman Inula helenium Ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tušèak, veliki koren, veliko zelje P Peršun Petroselinum hortense Ak, majdonos, petrušin, peræun, petrusimul, petrušim, zelen Petrovac Agrimonia eupatoria Turica, ranjenik, ovèiji èièak, kostolom, trava od poseka Podbel Tussilago farfara Belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj S, Š Sena Cassia angustifolia Kasia, kasija Šipurak Rosa canina Šipak, šipurika, divlji šipak, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika Srèanik Polygonum bistorta Srèenica, srèenjak, trava od srca Štavelj Rumex obtusifolis Šèav T Testerasta Palma Serenoa repens, Sbal serrulate Troskot Polygonum aviculare Dvomik, oputina, dušomaèa, kokošica, krupnik, ptièja trava V Valeriana Valeriana officinalis Baldrijan, kozliæ, majèina trava, maèja trava, valerijana, odoljen Vranilovka-Origano Origanum vulgare Mravinac, mirišijavac, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubèica Vrba Salix caprea Iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica Z Zeleni èaj Camellia sinensis Kineski, ruski, indijski Dunja je poklon prirode Dunja (Cydonia oblonga) je biljka koja je poreklom sa podruèja Bliskog istoka, pa se tako danas može naæi u Iranu i okolnim zemljama kako raste kao divlje drvo. Od dunjinih plodova se prave džemovi, pekmezi, kompoti, sokovi i rakije. Reè marmelada potièe od portugalskog naziva za dunju, pošto se u poèetku pravila samo marmelada od dunja. U današnje vreme se mogu odabrati sorte dunja koje rastu kao drvo (do 8 metara visine) ili koje rastu poput grma. Spada u biljke iz porodice ruža, što znaèi da je blizak srodnik jabuke. Prilikom odabira mesta gde æemo posaditi dunju treba obratiti pažnju da ima dovoljno sunèeve svetlosti. Plodovi su kod dunje žute boje, kruškolikoga oblika dužine 7-12 cm, a široki 6-9 cm. Sami plodovi su previše tvrdi da bi se jeli sveži i imaju opor ukus, tako da se kod nas dunje oglavnom obraðuju pre upotrebe. U tropskim krajevima, se plod može ipak razviti tako da bude mekan i sladak, pa se može jesti i svež. Poznato je da se dunje mogu koristiti za pripremanje svega gde se koriste i jabuke, ali uz dodavanje šeæera. Veoma je poznata u narodnoj medicini, koristi se posebno u sredstvima za ublažavanje kašlja i u sredstvima za umirivanje stomaènih tegoba. Radost gladovanja Veæ samo spominjanje reèi “gladovanje” èitaocu priziva u seæanje scene iz vesti o suši u Africi, ili snimaka izgladnelih logoraša. I naša lièna iskustva kada preskoèimo neki obrok, ili pokušavamo minimalnim uzimanjem hrane da omršamo, govore da je glad neprijatno oseæanje i stanje za izbegavanje. Od deèjeg uzrasta smo plašeni, kada usled zdravog, prirodnog nagona, nismo hteli da jedemo, da nam se može svašta dogoditi. “Jedi sine da porasteš, nemoj da padneš u nesvest, gricni ovo da bolje pamtiš u školi”, samo su neki od komentara kojim ste ubeðivani da uzmete još neki zalogaj. Oni uporniji, koji su branili ogranièenost sopstvenih potreba odbijanjem bogate roditeljske argumentacije u prilog obilnog obroka, mogli su biti suoèeni sa pretnjom sirovom silom. Tako možemo lagano menjati zdrave navike slušanja sopstvenog organizma i postati “zdravi” i “krupni” ili “buca” koji je ponos familije. Onda s vremenom poèinjemo da jedemo zato što je vreme ruèku, a ne zato što smo gladni, dobar zalogaj postaje stvar prestiža; hrana može da bude najbolji drug i uteha, a mi se žalimo kako se sve što pojedemo „lepi“ za nas i kako moramo da se vratimo nekom sportu iz mladosti da bi skinuli „par“ kilograma viška. Prièa može da ima nastavak u odreðenim zdravstvenim tegobama, smetnjama i „ozbiljnim“ bolestima, koje se naslanjaju na višak kilograma i višedecenijsku „zaðubrenost“ organizama lekovima i otrovima iz hrane... Gladovanje se spominje kao duhovna praksa i put samospoznaje u svim svetskim religijama: gladovali su, i o tome ostavili pisane tragove, Mojsije, Buda, Isus Hristos i milioni drugih „bogotražitelja“. Uz razvijanje volje i vežbanje samodiscipline, gladovanje im je donosilo savršenu zdravlje i prosvetljenje. Kao što san ima okrepljujuæe delovanje na èitav organizam, tako i gladovanje, kroz odmor organa za varenje, osvežava i oživljuje telo i duh. Gladovanje u prirodi sreæemo kod životinja, kada one nagonski odbijaju hranu dok su bolesne. Slièno i mi gubimo apetit pri visokim temperaturama ili kada oseæamo nemoæ usled neke bolesti. Za lekovito dejstvo gladovanja se znalo hiljadama godina unazad i ono je zbog toga primenjivano u lekarskoj praksi. Èuvena Hipokratova reèenica glasi:“Kada doktor hrani pacijenta, on ne hrani njega, nego njegovu bolest“. Savremeni èovek se, uglavnom, hrani pogrešno i prekomereno. Unoseæi u sebe meso i suvomesnate proizvode, šeæer, belo brašno i kuhinjsku so, on se pre truje, nego što se hrani. Kolièina hrane koju unosimo u sebe je èesto predmet viceva, pa se u jednom od njih kaže;“1000 kalorija su èovekove dnevne fizièke potrebe, 2000 kalorija su psihièke, a 3000 kalorija su èovekove psihijatrijske potrebe. Kad jesen mirise na zimu – Slatka zimnica Kada dodje jesen, treba se odmah pripremati i za dugu hladnu zimu. Na pragu prazniènih dana, slava, Novih godina. Lagana euforija sveèanosti i kupovina sa obaveznom pripremom slatkih, slanih i kiselih ðakonija zaokuplja pažnju i navodi na razmišljanje. Priprema zimnice je prvi korak pa æu vam predložiti nekoliko slatkih rešenja koje se odlièno slažu uz kafu, za jutarnja osveženja, poklon ili kao posluženje dragih gostiju. Izdvojila sam nekoliko recepata za koje smatram da ih lako možete pripremiti a cena im je prihvatljiva. Mere su za male kolièine tek da ih probate, ali vi naravno možete proporcionalno poveæati kolièinu sastojaka ako vam se svide. Uživajte! Slatko od kestena Potrebno: 1kg.kestena, sok od dva limuna Sirup za prelivanje: 2dl.vode, šipka vanile, 1250gr šeæera Sa plodova kestena odstranite braon koru,pa ih spustite u kipuæu vodu.Kada voda ponovo provri,sklonite i izvadite kestenje,skinite mu unutrašnju ljusku i prelijte ga hladnom vodom. U drugu posudu sipajte vodu i sok od limuna,pa kad prokljuèa stavite kesten iz hladne vode i kuvajte ga dok ne omekša.Izvadite ga rešetkastom kašikom i ostavite da se ohladi. 1kg.šeæera,vanilu i 2dl vode stavite u posudu i kuvajte na laganoj vatri dok ne dobijete bistar sirup.Prelijte izvadjeni kesten i pustite da odstoji 24h.Nakon toga kesten ocedite,a u sirup dodajte ostatak od 250gr šeæera i ukuvajte u gust sirup. Ohladite. Kestenje stavite u teglu,prelijte sirupom,povežite i odložite u ostavu. Pekmez od banana Potrebno: 2.5kg banana 2 limuntusa Sirup za prelivanje: 1kg.šeæera u prahu, sok dve pomorandže i jednog limuna, kesica vanilin šeæera i 300ml vode Napravite rastvor limuntusa u vodi i u njega spustite banane iseèene na kolutove. U drugu posudu stavite sve sastojke za sirup i kuvajte ga 15 minuta.Nakon toga mu dodajte ocedjene kolutove banane i neprestano mešajuæi kuvajte još 10 minuta. U zagrejane sterilisane tegle sipajte svoj pekmez,prekrite ih salvetom i pustite da se ohlade.Zatim ih zatvorite i odložite. Pekmez od ribizli s kokosom Potrebno: 1200gr ribizli 1500gr.šeæera 9 kašika kokosovog brašna 3 èašice šerija(od 0.05ml) Ribizle oèistiti,propasirati kroz sito,pomešati sa šeæerom i kuvati 15 minuta.Dodati kokos pa kuvati još 5 minuta neprestano mešajuæi na srednje jakoj vatri.Na samom kraju dodati šeri i dobro izmešati.Tako vruæ pekmez sipati u vruæe sterilisane tegle,povezati i odložiti. Slatko od cveta bagrema Potrebno: 30 gr.èistog bagremovog cveta 250ml.vode 500gr.šeæera pola limuna Listiæe bagrema staviti u kipuæu vodu i kuvati 10 min,pa dodati šeæer.Kuvati dalje dok se sirup ne zgusne,mešajuæi.Dodati limun iseèen na kolutove pa još koji minut kuvati.prekriti salvetom i odložiti 24h. Nakon toga sipati u teglicu i dobro zatvoriti. Slatko od groždja Potrebno: 1.5 kg krupnog belog groždja 1.5kg šeæera štapiæ vanile 2 limuna Ukuvajte gust sirup od 300ml vode i šeæera.Dodajte groždje bez koštica,vanilu i limun iseèen na kolutove.Kuvajte dok se dobro ne zgusne uz skidanje pene.Ostavite pokriveno salvetom do sutra,pa naspite u sterilisane tegle i povežite celofanom. Džem od malina Potrebno: 1.5kg malina 1.5 kilogram šeæera limun Maline se stave u cediljku i operu iz nekoliko voda uranjanjem.Ponoviti više puta,pa ih ocediti. U plitku šerpu redjati red malina pa red šeæera.Kad se potroši sva kolièina,preliti limunovim sokom i ostaviti par sati da puste sok.Zaim se lagano zagreju do vrenja,sve na umerenoj vatri,pa kuvati 1 sat sve vreme pazljivo mešajuæi da ne zagore.Vruæe slatko sipati u tople,sterilisane tegle i dobro povezati celofanom ----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...

zaaana01	#2
Indlжg: 3205 21. Maj 2010. 08:02:50	Maslaèak i matiènjak uklanjaju bradavice ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

Du ikke har nok privilegies at svare i dette forum.