| Strana : [1] 2 Sledeća |
|
CroSSoveR
|
#1
|
Odgovori: 6
31. Dec 2004. 01:09:40
|
Desanka Maksimovic
Desanka Maksimovic
|
|
|
CroSSoveR
|
#2
|
Odgovori: 6
31. Dec 2004. 01:15:28
|
STREPNJA
Ne, nemoj mi prici| Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici| Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra’.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici| Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva|
|
|
|
CroSSoveR
|
#3
|
Odgovori: 6
31. Dec 2004. 01:16:45
|
PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek’o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.
I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni’
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek’o,
bila je laz.
|
|
|
CroSSoveR
|
#4
|
Odgovori: 6
31. Dec 2004. 01:19:43
|
OPOMENA
Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.
Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.
Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.
Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.
Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#5
|
Odgovori: 236
12. Jun 2005. 13:43:40
|
...jos jedna lepa pesmica...
PROLETNJA PESMA
Osecam veceras, dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste
K’o vidik u lepe, nasmejane dane;
Kako s mladim biljem postaje sve vece
I lako k’o krilo,
I kako mu celo jedno nebo srece
I pakao bola ne bi dosta bilo;
Kako cezne za svim sto bi zivot mog’o
Lepog da mu dade,
I da mu nicega ne bi bilo mnogo:
Tako su mu velike ceznje mu i nade.
Osecam, da dosad sve je bilo sala
Moga srca vrela;
Da jos nikom nisam ljubav svoju dala
Koliko bih mogla i koliko htela;
Da ima u meni cela nezna plima
Reci nereceni’,
Da bih srce mogla poklanjati svima
I da opet mnogo ostane ga meni.
|
|
|
VELIKODELFINCE
|
#6
|
Odgovori: 30
13. Sep 2006. 23:48:16
|
..
najvise volim pesmu Strepnja, ali posto je ona vec otkucana ja cu napisati
BOLNO PROBUDJENJE
Vec je, dragi, doslo bolno probudjenje
i srce mi steglo kao gvozdje vruce.
vec je doslo gorko, tesko uverenje
da ce jednog dana u sivo svanuce
sve vec proslost biti. u dusi duboko
vec se crna slutnja kao plima dize;
i zadrhti srce, ko ranjeni soko,
i bolno se steze, kad ti pridjem blize.
osecam da ljubav tvoja ce umreti;
i bicu ti, dragi, tudja jednog dana;
a u dusu moju i ti ces uneti
jednu novu povrh mnogih starih rana.
da, doslo je, doslo bolno probudjenje
i srce mi steglo kao gvozdje vruce;
da, doslo je tesko, gorko uverenje
da ce jednog dana u sivo svanuce
sve vec proslost biti.
|
|
|
SANYA
|
#7
|
Odgovori: 4160
05. Dec 2006. 21:51:44
|
Predosecanje
"Poznala sam te kad sneg se topi
topi, i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan, svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek
S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom
Poznala sam te kad kopni led
led, dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom."
-----------------
(¨`•.•´¨) Always
`•.¸(¨`•.•´¨) Keep
(¨`•.•´¨)¸.•´ Smiling!
`•.¸.•´
|
|
|
Mravica
|
#8
|
Odgovori: 4
22. Jan 2007. 21:56:33
|
slovo o ljubavi
Ako se volite ljubavlju
Koja buja u samoæi, od razdaljine,
Koja je vise od sna nego od svesti,
I po rastanku drhtaæete od miline,
Mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
Sa strahom od sagrešenja,
Koji kao ptica u kavez lomite krila,
Seæaæete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
Zamreti vam neæe gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
I u ponoæ hodaš budan
Po bašti,
Ako te lomi neutoljena želja luda,
Seæanja na nju nikad se neæeš spasti.
Onih s kojima se igramo
Oko vatre,
A bojimo se da je dodirnemo,
S kojima idemo kraj ponora
Nezagrljeni i nemi,
Seæaæemo se dugo
Ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želiš bezgranièno,
A sediš kraj nje bez glasa
Slušajuæi bajku koja se u vama raða,
Svanuæu slièno,
Pamtiæeš je i kad se zima
Pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeæi uz nju
Da je ljubav maslaèkov puhor
Koji svaki dodir može da strese,
Ako voliš u njoj san i dete,
Ako ti je bez nje pusto i gluho,
Misao na nju budiæe te
I kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
S kojima se grlili nismo,
Èije su nam usne ostale nepoznate,
Kojima smo samo s proleæa, u snu,
Pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
Meðu kojima nema spoljnog suda
Krvi i krvi vrele
A srca im se dozivaju ludo,
Zaboraviti se neæe
Ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
A bojite se taj nož izvuæi,
Kao da æete tog èasa umreti,
Pamtiæe te on, setiæe te se
I umiruæi.
Oni zbog kojih srca
Oseæamo kao ranu,
Ali ranu zbog koje se jedino živi,
U seæanje nam banu-
I osetimo se nesreæni i krivi.
|
|
|
tajnooruzje
|
#9
|
Odgovori: 1467
06. Dec 2007. 02:34:42
|
Prica o pesniku
Sudba moja jeste cudesna:
ja sam lovac srca svoga rodjenog.
Svoje srece i bolove lakome
u slova sam okovala udesna
i redom ih pokazujem svakome.
Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kao laki na raskrscu vrg
zedji svakoj sama sam ga podnela.
O, na opsti, na sareni trg
ja sam srce svoje odnela.
Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kroz reci sam sejuci ga razne
uspavati htela svoje noci nesane,
ispuniti htela svoje zore prazne.
Ja sam htela da mi tuga presane
govoreci glasno svoju tugu.
Sebe svima prepricavajuci
u dusu sam htela navratiti
radosti nestalnu dugu.
I znam, i na onoj strani sveta,
u dan taj ili noc ili zoru prvu
kad sve ostalo bude mi svejedno,
i tada bice sve u meni zedno:
da zvezdi, da krunici cveta,
da mrskom malenom crvu,
kraj kojih smrt me bude pronela,
otvorim srce, koliko ga budem
sa obala zivota ponela.
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
CatchMeIfYouCan
|
#10
|
Odgovori: 2575
06. Dec 2007. 03:19:10
|
Sa mog profila...
Duša ti je bila otvorena, svetla
tako da ne mogoh nikad u nju uæi.
Okušah preèace uzane, prolaze strme i opasne...
A tvojoj se duši pristupiti moglo putima širokim.
Spremih lestve vitke -zidine visoke
sanjah kako brane pristup tvojoj duši
-ali tvoja duša bejaše bez straže, zidova i plota.
Tražio sam k tebi uska vrata duše,
al’ duša ti beše slobodna toliko
da nikakvih vrata na njoj nije bilo.
Gde je poèinjala?
Svršavala gde je?
I ostadoh tako zauvek sedeæi
tu, na zagonetnom pragu tvoje duše
-----------------
Out of sight....out of mind...
|
|
|
Marijeta
|
#11
|
Odgovori: 285
26. Jan 2008. 04:42:26
|
Izvinjavam se...
Pesmu "Duša ti je bila", napisao je Pedro Salinas...
-----------------
"Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje,
veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
|
|
|
Marijeta
|
#12
|
Odgovori: 285
26. Jan 2008. 04:48:24
|
...
Odlomke i stihove koje ispisujem ovde, na forumu, ostavila sam veæ na profilu jedne divne i meni drage osobe...Nadam se da mi nece zameriti što æu ih podeliti i sa vama na ovim stranicama...
"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
-----------------
"Najsretniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje,
veæ oni koji najbolje iskoriste ono što imaju."
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#13
|
Odgovori: 436
08. Feb 2008. 11:10:57
|
Potrebno nam je
’’Potrebno nam je’’
Pesma za mene , pesma za tebe....
Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noæu, jedno da me susreæe,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reèi:
potrebno mi je primirje
izmeðu srca i seæanja
izmeðu neba
i bola koji pred njim kleèi.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veæi,
potrebni su mi mostovi viseæi
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#14
|
Odgovori: 436
08. Feb 2008. 11:14:57
|
Obecala si da ces biti vecna
Obecala si jednom u detinjstvu
da ces biti vecna,
otkle god se vracali da cemo te zateci,
kao senku ispod kucne strehe,
kao kucni prag.
Nije bilo nijedne nase plovidbe
da je nisi, kao ribarske zene,
presedela na pucini gledajuci;
nije bilo bure ni brodoloma
da nismo posle njih
pored neba ugledali i tvoje lice.
Gde god bismo se probudili,
bila si u prozoru ti i sunce;
bila si nam uvek na dohvatu ruke
kao voda,
uvek kao vazduh
prisutna i neophodna.
Obecala si nam da ces biti vecna
kao sve sto nas na svetu docekuje
i ostaje posle nas.
I kada si umirala,
cinilo se da se osecas krivom
sto nas napustas.
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
Witny
|
#15
|
Odgovori: 7
06. Mar 2008. 10:39:38
|
PROLECNA PESMA
Osecam veceras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k’o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k’o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako cezne za svim sto bi zivot mog’o
lepog da mu dade,
i da mu nicega ne bi bilo mnogo;
tako su velike ceznje mu i nade.
Osecam, da dosad sve je bilo sala
moga srca vrela;
da jos nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nezna plima
reci nereceni’,
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
|
|
| Strana : [1] 2 Sledeća |
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
