| Strana : [1] 2 Sledeća |
|
slatka_B
|
#1
|
Odgovori: 3
14. Jul 2010. 14:24:45
|
Desanka Maksimovic
Meni najdraza...
|
|
|
slatka_B
|
#2
|
Odgovori: 3
14. Jul 2010. 14:27:47
|
Strepnja
Ne, nemoj mi priæi!Hoæu izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreæa je lepa samo dok se èeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne,nemoj mi priæi!Ima više draži
Ova slatka strepnja,èekanje i stra`.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži
O èemu se samo tek po slutnji zna.
Ne,nemoj mi priæi!Našto to, i èemu?
Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priðu oka tvoja dva.
|
|
|
slatka_B
|
#3
|
Odgovori: 3
14. Jul 2010. 14:32:53
|
Opomena
Èuj, reæu æu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se uèiniti
duboke i meke
oèi neke
sasvim obiène.
Može mi se uèiniti
da tonem u zvuke,
pa æu ruke
svakom pružiti.
Može mi se uèiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reæi u tome
èasu èudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Uèiniæe mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke èesme.
Uèiniæe mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reæi mi ne sme.
Uèinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.
|
|
|
zaaana01
|
#4
|
Odgovori: 3205
15. Jul 2010. 06:41:47
|
Predosecanje
PREDOSEÆANJE Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleæa dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošæu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da æeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Èinjaše mi se veæ davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošæu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da æeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je èas rumen, èas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošæu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da æeš biti mi drag,
drag u životu celom.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
avanturista_
|
#5
|
Odgovori: 2
22. Jul 2010. 09:51:09
|
proleæna pesma
PROLEÆNA PESMA
Oseæam veèeras,dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste,
Ko vidik u lepe nasmejane dane;
Kako s mladim biljem postaje sve veæe
I lako ko krilo,
I kako mu celo jedno nebo sreæe
I pakao bola ne bi dosta bilo;
Kako èezne za svim što bi život mogo
Lepog da mu dade,
I da mu nièega ne bi bilo mnogo:
Tako su velike èežnje mu i nade.
Oseæam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela,
Da još nikom nisam svoju ljubav dala
Koliku bih mogla i koliku htela;
Da u meni cela nežna plima
Reèi nereèeni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni.
d. maksimovic
|
|
|
avanturista_
|
#6
|
Odgovori: 2
22. Jul 2010. 09:53:20
|
po rastanku
PO RASTANKU
I
Reci mi sad, kada veæ prošlo sve je:
èasi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reèi tvojih kad duša ne strepi -
reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreæa;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seæa -
reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reæi mog’o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reè i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek’o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
veæ manje volim, a znam više
nego pre;
veæ sad mi ne bi reæi mog’o
onako dosta, onako mnogo
sa reè i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reèi davno reèeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek’o,
bila je laž.
|
|
|
belarada
|
#7
|
Odgovori: 24731
05. Nov 2010. 19:38:44
|
... Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli ... I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu... Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj letni povetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Al i... umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo reci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobeci ne moze. Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav, mi ne bi posli njime.Vec se uvek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
belarada
|
#8
|
Odgovori: 24731
22. Nov 2010. 17:04:11
|
To što nismo više volšebnici,
Što ne razumemo šta šapuæe granje,
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom,
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.
To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje,
Što se misli vraæaju u trezno stanje,
I kule se oblaka kvare,
Što sve dobija obiène oblike stare -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.
To što jasno vidimo sve stvari,
Proleæe što nam ne stavlja na èelo,
Što život svetlu oljušticu svlaèi,
I snovi svakog jutra što se smanje,
Što se sve na malu ljudsku meru svelo -
Ljubavi znaèi tiho umiranje.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
zaaana01
|
#9
|
Odgovori: 3205
23. Nov 2010. 09:14:15
|
SREÆA
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunèevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oèi vrate
i noæ kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreæu smehom, ni time
da li je èežnja moja od njegove jaèa;
sreæa je meni kad bolno æutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plaèa.
Nije mi žao što æe života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Branasoft
|
#10
|
Odgovori: 7220
23. Nov 2010. 13:54:02
|
Slovo o ljubavi
Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoæi, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaæete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
seæaæete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neæe gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoæ hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
seæanja na nju nikad se neæes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
seæaæemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranièno,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajuæi bajku koja se u vama raða,
svanuæu slièno,
pamtiæeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeæi uz nju
da je ljubav maslaèkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiæe te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
èije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleæa, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
meðu kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neæe
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvuæi,
kao da æete tog èasa umreti,
pamtiæe te on, setiæe te se
i umiruæi.
Oni zbog kojih srca
oseæamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u seæanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesreæni i krivi.
-----------------
We have only magic, and this is tragic... 
|
|
|
belarada
|
#11
|
Odgovori: 24731
24. Nov 2010. 18:35:08
|
Razgovaram bez sagovornika
kao da razgovaram s duhom,
ne vidim mu razgovetno lika,
èujem ga više srcem nego sluhom.
Nema èudjenja, nema nesporazuma,
razgovaramo kao vekovni znanci,
otvaram širom vrata uma,
reèi iz podsvesti idu pravce.
Govori mi što nikada inaèe
neæe mi reæi ako se sretnemo.
Znam šta mu i polureèi... znaèe.
Razgovaramo sad naglas, sada nemo.
Prièini mi se da razgovor teèe
u dalekom predelu, visokoj travi,
nekad u svanuæe, nekada uveèe -
sve je nestvarno, a kao na javi.
To biva kada se u meni nagomila
mnogo preæutnog, u samoæi.
Razgovaramo kao što razgovaraju oèi,
kao što razgovaraju dva bila.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#12
|
Odgovori: 24731
24. Nov 2010. 18:36:52
|
I ovde, na nièijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juèe.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio kljuèe.
Ulaziš u zakljuèane prostore
sluha i vida,
provuæes se ispod oènih kapaka
kao meseèeva zraka,
kao lopov preskoèiš
snu preko zida.
U zemlju nièiju
sklizneš po jave i nejave samom šavu,
probudiš ponoæ uspavanu,
suza ukapaš u kladence,
negde digneš,
negde spustiš bolu branu,
i tek te jutro odnese na svom splavu.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#13
|
Odgovori: 24731
24. Nov 2010. 18:50:43
|
Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš.
Nièije oèi ne smeju na njega pasti,
nièije oèi do tvog povratka.
Niko sem tebe osetiti ne sme
kako mu je duša mirisna i slatka.
Pred ljudima spuštam zemlji oèi,
èuvam ih za tebe kad se vratiš,
neka budu pune kao jutarnji zdenci,
kad priðeš u njima radost da zahvatiš.
Uèim za tebe u potaji pesme,
niko od ljudi njime tople zvuke
pre tvog povratka nikad èuti ne sme.
Zapevaæu ih tek kad izdaleka
spazim da ti si mi ispružio ruke.
Smiri napaæenu dušu, smiri,
èuvam srce do tvog povratka.
Sva patnja, ma kako duga bila,
tad èiniæe mi se da je bila kratka.
Zagrljaj naš biæe dug kao èekanje,
biæe dug beskrajno.
Uzeæu te u suton na svoje grudi
i pustiti tek u jutro sjajno.
Gajim cvet da te zakitim kad se vratiš.
Preda te s cveæem uvek ja požurih.
O, biæe opet hiljadu dana sreæe
posle hiljadu suznih i tmurnih.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#14
|
Odgovori: 24731
24. Nov 2010. 18:52:26
|
Ženo neznana, gospo blagorodna,
onoga za kim moje srce žudi,
da vas sad voli, znaju Bog i ljudi,
o srcu mome on zboriti ne sme
nikada nikom, ni èime probudi,
ko cvet na biljci, na duši mi pesme.
Ja znadem gospo, kako on glavu spušta
u blede ruke kad bol ga ljubavni skoli,
ja znam kako on mrzi, kako voli.
Ja znam, vi ste mu sad život i sreæa,
a ja mu bejah bol i svetinja.
On sanja ljubav ukraj vašeg skuta,
i srca vaša ko zvezde su srodna;
al’ ženo neznana, gospo blagorodna,
misao na mene kao avetinja
ja znam da sada vašim domom luta.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
|
belarada
|
#15
|
Odgovori: 24731
25. Dec 2010. 21:58:21
|
O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame
zedji, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase
da li nas je radi nas,
ili radi drugih
kadgod bolelo.
Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao
u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah
spajao nase ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo vise
od suma suza.
Necu im reci nijedan slog jedini
sta je moglo, ni da li je moglo nesto
da uplete i sjedini
duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.
Nikome necu reci kakva se
zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo
kao sume nase s proleca,
ili tiha i tuzna
cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.
Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.
-----------------
Love Profusion ...
|
|
| Strana : [1] 2 Sledeća |
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
