Sivilom mi soba puna svakim delom tuga vlada, u vazduhu miris snega dok napolju kisa pada. Jeza mi niz kicmu klizi hladan drhtaj telo klati Zelim nesto da ti kazem al’ ko ce me saslusati!
Daleko si nocas ti u mislima nekim, svojim ko ce znati dal’ u njima bar deo mene jos postoji il’ o nekom drugom sanjas dok ti dusa za njim pati proklinjes li je ko ja tebe ali ko ce sve to znati ?
Jer tako si sad daleko ne mogu ti reci cuti okom ceznje pogledati na trenutak dodirnuti A tako bi nocas hteo casom srece nas da castim i nek’ dadem zivot ceo ako treba njih da platim.
Voleo bi da si tu tu kraj mene , na tren samo pa da makar ko u snu sve te ceznje odagnamo da sivilo zasenimo i svu tugu savladamo, san i stvarnost zamenimo carstvom srece zavladamo !
za jednom udolinom, a u njoj suma bukova , tamna.......u sumi koliba sa prozorima malenim....u kolibi zena raskosna i ja..... napolju stabla sapucu, lisce pucketa a divlji zecevi cule usi.......
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne èežnje i nežnosti i topline... Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teèe... Da obavijem ti sve bi’ najèulnije dubine...
Prizivam bledo veèe protkano žutim sjajem. Da li je ovo veæ bilo ili æe sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi teèe i ja bih samo da dajem dok se juèe kroz danas u isto trajanje slilo.
Da li ce stiæi do tebe? Ne sumnjam više ni trena. U meni èežnje ima da poruši sve planine. U meni nežnost snena jaèa od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoæe li zaista moæi da ti prenesu sve...?
ceznja za tobom prepusticu se osjecaju ceznje za tobom prepusticu se vodi da me nosi da mi struji tjelom onoliko koliko tebe osjetih da mi tjelo miluje kao ruke tvoje da pripadam tebi kao nekad ja a dali sanjam sad ili tad ,neznam al znam samo da zelim da te osjetim---
...plavi cuperak je genije... 
