Sivilom mi soba puna svakim delom tuga vlada, u vazduhu miris snega dok napolju kisa pada. Jeza mi niz kicmu klizi hladan drhtaj telo klati Zelim nesto da ti kazem al’ ko ce me saslusati!
Daleko si nocas ti u mislima nekim, svojim ko ce znati dal’ u njima bar deo mene jos postoji il’ o nekom drugom sanjas dok ti dusa za njim pati proklinjes li je ko ja tebe ali ko ce sve to znati ?
Jer tako si sad daleko ne mogu ti reci cuti okom ceznje pogledati na trenutak dodirnuti A tako bi nocas hteo casom srece nas da castim i nek’ dadem zivot ceo ako treba njih da platim.
Voleo bi da si tu tu kraj mene , na tren samo pa da makar ko u snu sve te ceznje odagnamo da sivilo zasenimo i svu tugu savladamo, san i stvarnost zamenimo carstvom srece zavladamo !
Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoju, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da ti kažem najvernije reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblaèim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti.
...plavi cuperak je genije... 
