| Strana : Prethodna 1 2 [3] |
|
dusica
|
#1
|
Odgovori: 7
05. Jan 2009. 21:40:17
|
brak bez ljubavi
|
|
|
Nenad127
|
#30
|
Odgovori: 4
01. Dec 2012. 18:39:10
|
@tweetily
Hahahaha :D
Samo nemojte da me hapsite! :D
"Mozeo da se dogovorimo da skupimo neku kintu..." :D
|
|
|
kovacdamjan
|
#31
|
Odgovori: 3734
01. Dec 2012. 19:48:17
|
Brak bez ljubavi : kao lampa bez goriva, kao brod bez kormilara,
kao ptica bez krila , kao gitara bez žica,kao svijet bez Hrista i pravoslavlja.
-----------------
"Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.
|
|
|
anatosic
|
#32
|
Odgovori: 37
02. Dec 2012. 18:53:52
|
Filosof fatalist
Sudbina ne postoji,postoji Zakon.
Setva i žetva prosta stvar
|
|
|
kovacdamjan
|
#33
|
Odgovori: 3734
02. Dec 2012. 19:14:05
|
Ako misliš na moj potpis Božidar Kneževiæ nije fatalist jer kaže da stvari mogu da se promjene samo nije svima isto.
Okolnosti u kojima smo roðeni su sudbina:ne možemo da biramo roditelje ni narod u kojem æemo se roditi,kao i neke naše osobine itd..
A èovjek sam treba da shvati šta može da promjeni a šta ne može.I da se ne trudi besmisleno oko neèega što ne može da promjeni,a ono što može treba da promjeni i da se trudi da se usavršava i poboljšava.
-----------------
"Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.
|
|
|
anatosic
|
#34
|
Odgovori: 37
02. Dec 2012. 22:27:08
|
To nije sudbina
To je Božija volja
U svim okolnostima biramo kakvi æemo da budemo,zato imamo svest i slobodnu volju.Da promeni sebe i svako kad promeni sebe promenjen je svet,
"Èuvajmo druge od sebe a nas æe èuvati Bog"
Slažem sa svim ostalim.
|
|
|
kovacdamjan
|
#35
|
Odgovori: 3734
03. Dec 2012. 00:33:23
|
anatošiæ
Rijeè "sudbina" oznaèava ono što je èovjeku dosuðeno,odreðeno i to je
Božiji sud i naravno Božija volja.Ali èovjek ima slobodnu volju i nije mu sve dosuðeno nego nešto jeste nešto nije ,pa èovjek nešto može da promjeni a nešto ne može.Ima moguænost da se odluèi izmeðu ljubavi i mržnje,ljenosti i akcije,bijesa i smirenosti ,ovog ili onog posla,ove ili one osobe koju bira za prijatelja,partnera itd.Odluka je uvijek na èovjeku izmeðu raznih opcija.
Ali obièno se u narodu rijeè "sudbina" upotrebljava u smislu da je sve èovjeku odreðeno i da èovjek ne može uèiniti ništa da to promjeni.
Ali ja tu rijeè ne shvatam tako veæ ovako kako sam napisao.
-----------------
"Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.
|
|
|
smajli30
|
#36
|
Odgovori: 1
06. Dec 2012. 16:23:47
|
Realno
Brak bez ljubavi je firma ili ti je kombinat  .Ako firma radi dobro niko nece da se razilazi 
|
|
|
Atlantida7
|
#37
|
Odgovori: 13
07. Dec 2012. 23:11:20
|
odlièno pitanje!
ne, hvala!! 
-----------------
Nije teško dovesti konja na pojilo,
ali ga nauèiti da pliva leðno,
eeee to je veæ nešto! 
|
|
|
Tweetily
|
#38
|
Odgovori: 2586
07. Dec 2012. 23:35:12
|
Damjane, tvoje tumaèenje jeste taèno, meðutim bez obrazloženja koje si izneo te skoro niko živi ne bi shvatio. Ne možeš drugaèije shvatati veæ ustaljeni pojam, odnosno to što drugaèije shvataš moraš preimenovati kako bi te ostatak sveta razumeo. Sudbina je opštepoznati pojam koji oznaèava nešto što je unapred odreðeno i što se ne može promeniti. Neki je spajaju sa karmom.
Ako bi tako razmišljali, dakle po toj opštepoznatoj definiciji stvarno bi ušli odmah u konflikt. Naime kao Hrišæani verujemo i znamo da je Bog svemoguæ, dakle to odmah podrazumeva da On može menjati i tu sudbinu, što opet znaèi da je ona promenjiva kategorija.
Druga stvar Damjane, što se èoveka tièe tu si potpuno u pravu, nešto može menjati, nešto ne, ali Bog može sve po definiciji je svemoguæ. Otuda ta "sudbina" nije unapred odreðena veæ se kroji. Mudar je srpski narod, sudbinu kroji i prekraja, a sreæu kuje, otuda i odgovarajuæe poslovice. Ovu da je svako kovaè svoje sreæe je iskoristio i Kneževiæ.
Meðutim, eto Anèi ti je odmah dala rešenje kroz mudrost:
Sudbina ne postoji,postoji Zakon.
Setva i žetva prosta stvar
Taèno po Zakonu i iskljuèivo po Zakonu Bog ti daje svoj sud, i "kako èiniš tako æe ti i biti" kaže poslovica hrvatskog naroda. Ujedno još jedno potvrda o nepostojanosti sudbine. Srpska poslovica kaže "kako seješ tako æeš i da žanješ" ili u proširenoj varijanti "ko sa ðavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju".
Prema tome prihvatiš tumaèenje koje ti je Anèi dala i nemaš potrebe za sudbinom. Èesto se u narodu kaže "nije suðeno". Meðutim poenta je u tome da nije zasluženo ili zaraðeno, jer Bog daje po trudu i radu. Sve što dobijaš po tom osnovu dobijaš, kako seješ tako æeš i žnjeti.
Pokušajmo slikovito to doèarati. Lopov krade, a to je protivno zapovesti "ne kradi", dakle èini greh. Meðutim kraða je složena operacija, lopov je mora planirati, pripremiti, organizovati, sprovesti i na kraju joj robovati. U svemu tome je utkan neki rad. Taj rad mora po Zakonu biti vrednovan i on æe dobiti po tom osnovu nešto jednako tome kao što æe dobiti presudu za èin kraðe. Otuda dolaze te razlike u kaznama i dogaðajima iza poèinejnog greha. Meðutim ishod je uvek isti i idealno jednak i to je jš jedan od osnova zašto kazne nisu identiène.
Seti se samo prièe kada žena prilaže na dar sav novac koji ima i kako Isus reaguje na taj èin. On vrednuje njen èin jednako èinu pri kome bogataš daje sve što ima, a što je mnogo veæi imetak. Tu se ogleda ta idealna jednakost, u procentima praktièno prilažu isto.
@Anèi
"Èuvajmo druge od sebe a nas æe èuvati Bog"
Ovo nije dobro sroèeno ili sastavljeno, ne funkcioniše po principu "ko se maèa lati, od maèa i strada".
Dakle ovo što si napisala su jedna baba i jedna žaba, u komuni ili simbiozi funkcionišu zajedno, meðutim van nje su razlièiti.
Ako èuvaš druge od sebe i drugi æe èuvati tebe. E sad je samo upitno od èega æe te èuvati, od tebe same ili od sebe samih.
Ako èuvaš Boga od sebe, onda æe te i Bog èuvati od tebe, a ne od Sebe. Nema te šta èuvati od Sebe, vrlo logièno, jer je On dobar i milostiv u osnovi svojoj.
Mudrost o Božijoj pomoæi i spasenju koje od Njega dolazi je izveo Isus u vreme dok ga je ðavo iskušavao. Tada je Isus rekao da ne sme iskušavati Boga, veæ mu slepo verovati. Narod je to sroèio ovako: ako se sam èuvaš i Bog te èuva.
Opet se vraæamo na trud i rad. Jednostavno èuvanje smaog sebe su trud i rad i nisu mali i oni bivaju nagraðeni time da i Bog ulaže jednako toliko, dakle i On te èuva. A kad Bog nešto radi to je savršenstvo savršenstva, jer On je sam po prirodi takav, savršen. Ti uèiniš sve što je u tvojoj moæi, a za ostale okolnosti æe se pobrinuti Bog.
I sve to ništa nije drugo, do obièna lekcija koju èovek dobija od Oca, Boga. Èini po zapovesti i zapovest æe ti biti na usluzi.
Odatle "sve mi je dato, a sve ne koristim" sv. Pavla dobija na svom znaèenju. Odatle je "ropstvo"(kako neverujuæi vide) ili "služba"(kako verujuæi vide) ustvari bogatstvo ili kljuè riznice samog Boga. U toj riznici se bukvalno sve nalazi što Bog može da zamisli, a ne èovek. Poenta jeste u tome da kada èovek otkljuèa tu riznicu veæ nauèi da æe koristiti samo ono što mu je neophodno. Praktièno tek kada to nauèi riznica se i otvara u potpunosti jer tada biva bezbedna. Recimo kao školjka.
Tek kada se odrekneš slobode, nesluæenu slobodu dobijaš.
To je služba Božija, u filozofiji stvari. Znaèi ako ti se sloboda uzme na Zemlji, nesluæenu slobodu dobijaš na Nebu. Ako doðeš uz sve to do spoznaje da su Zemlja i Nebo prožeti, brzo shvatiš da ti veliku slobodu odmah imaš i na Zemlji u najveæem ropstvu. Što je èoveku teže, sve više veruje u Boga, njegova vera postaje sve snažnija i snažnija. Trpljenje je vera svetih u tome dobija svoj znaèaj. Kroz trpljenje vera najbrže snaži i jaèa.
Diskusija na temu ljubav i patnja je na tome sazdana, na trpljenju. Što više trpiš patnju tvoja ljubav snaži. Meðutim na primer osnovni cilj Budizma je da te liši patnje. Lišavanjem od patnje lišava te i od snaženja ljubavi. Eto kljuèa po kome je Hrišæanstvo snažnija vera u poreðenju sa Budizmom.
Dakle brak bez ljubavi bi bio patnja, zar ne? A patnja snaži ljubav kroz trpljenje koje je vera svetih. Budizam bi to rešio jednostavno, po njegovom principu ukloni patnju, dakle nema brak a bez ljubavi u našem primeru. Hrišæanstvo te uèi neèem drugom. Uèi te da ljubiš neprijatelje svoje. Ako ti je brak bez ljubai neprijatelj, onda ga ljubi. Ljubi ga jednako snažno kao da je bližnji tvog, kao sebe samog. Tome nas uèi Isus.
Primetiš oèas posla u prirodi da su neki živi stvorovi u prednosti u odnosu na druge. Meðutim takoðe je primetno da svako voli sebe onakvog kakav je stvoren i da se ne bi menjao. Znaèi ako je stanje kakvim si stvoren neprijateljsko prema tebi(usporeðujuæi sa prednostima koje drugi imaju), voleæi sebe ti ljubiš neprijatelja svog. Mnoge osobine maèaka kako malih, tako i velikih bi èoveku dobro došle, ali ih nema. I palac naspram èetiri prsta bi svakome dobro došao ali ga nema, jer on je omoguæio manuelni rad. Opet svako voli sebe onakvog kakav je. Što više pati to je sebi draži.
Ne kažu sluèajno devojke da se ne treba lako dati, jer što se lako dobije to se lako i ostavi, a kada se muèiš onda vrednuješ svoj trud.
Meðutim gde ima toga, nema ljubavi, mada ljubav nepogrešivo ljubi neprijatelje svoje, jer ako ona ne poštuje sopstveni zakon, pa kako može oèekivati da ga neko drugi poštuje. Bog je Ljubav.
-----------------
"Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
|
|
| Strana : Prethodna 1 2 [3] |
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
