Gerasim Sokoloviæ, roðak patrijarha Makarija, pre izbora za mitropolita hercegovaèkog bio je pridvorni monah u Peæi. Sve najistaknutije liènosti iz patrijaršijske dinastije Sokoloviæa, koji su u prvom redu težili da organizaciono uèvrste Srpsku crkvu i da je ekonomski osnaže, iskoristili su blagonaklonost turskih vlasti da Srpsku crkvu obnove u svakom pogledu i da je organizuju. Patrijarha Antonija Sokoloviæa nasledio je njegov roðak mitropolit hercegovaèki Gerasim sokoloviæ, koji je energièno pristupio reorganizaciji Peæke patrijaršije. Gerasim je bio prvi patrijarh za koga se zna da se potpisao kao patrijarh Srba i Bugara. Iz saèuvanih zapisa o njemu znamo da je bio veliki ljubitelj knjige. Po njegovom nareðenju prepisivani su mineji za veliku crkvu u Peæi i za manastir Graèanicu. Takoðe je naredio da se o njegovom trošku prepiše Panegirik koji je poklonio crkvi mitropolije novobrdske u manastiru Graèanici. Za njegovo vreme je Georgije, mitropolit segedinskoga grada baèke oblasti, u manastiru prepodobne matere Paraskeve, pod planinom Cer, prepisao sveti i božanstveni zakonik i priložio ga pomenutom manastiru u kome je primio i monasški postrig. Nije poznato da li se patrijarh Gerasim dobrovoljno povukao sa patrijaraškog trona i svoje mesto ustupio svome roðaku hercegovaèkom mitropolitu Savatiju Sokoloviæu. U vreme dok je Gerasim bio patrijarh srpski u Peækoj patrijaršiji je bilo oko sto monaha, a sultan je godišnje davao po dve hiljade dukata na ime slobode vere. Poslednji pomen o patrijarhu Gerasimu imamo u jednom rukopisu Peæke patrijaršije iz 1587. godine.
Patrijarh Savatije Sokoloviæ, koji je na èelo Peæke patrijaršije došao 1586. godine, uspio je da dobije mnoge povlastice za Crkvu najviše zahvaljujuæi velikom ugledu koji je uživao meðu Turcima. Tako je ostala karakteristièna pritužba rimokatolièkog življa Porti na Savatija koji im nameæe porez i “jaše na konju sa velikom pratnjom u kojom ima i Turaka”. Patrijarha Savatija Sokoloviæa se pominje kada je u manastiru Orahovcu, tj. u Remeti, prepisan Pentikostar gde se kaže: “Tada je prestolom peækim svetiteljevao arhiepiskop kir Savatije”. Patrijarh se upokojio 1589. godine, a na patrijaršijskom tronu nasledio ga je Jerotej. Savatije je pod izgovorom da obnavlja staru, praktièno iz temelja uspio da podigne manastir Pivu. Zanosio se mišlju da oslobodi Srbe od Turaka. U manastiru Pivi, pored južnih vrata, naslikana je slabo oèuvana ktitorska kompozicija. Tu je Savatije Sokoloviæ prikazan kao ktitor, odnosno kako drži u ruci pivsku crkvu i prinosi je Bogorodici. Natpis je skoro potpuno izbrisan, ali se može zakljuèiti da se Savatije obraæa Bogorodici s molbom da primi njegov skromni prinos.
patrijarh Jerotej Sokoloviæ je na tronu Srpske crkve nasledio patrijarha Savatija Sokoloviæa. Vrlo kratko vreme je proveo kao patrijarh srpski. O patrijarhu Jeroteju sem dva zapisa nema skoro nikakvih drugih podataka. U zapisu na mineju, koji je ostavio u Šišatovcu prepisivaè jeromonah Georgije, 1589. Godine, kaže se da je isti prepisan u dane preosveæenog arhiepiskopa, oca i uèitelja Srba i Bugara i drugih mnogih krajeva vladike kir Jeroteja. Iz zapisa u rukopisnom tipiku manastira Orahovice, koji je prepisan u vreme mitropolita požeškog Vasilija i patrijarha Jeroteja, vidi se da je patrijarh dobroupravljao domom Svetog Save, jer se za njega kaže: tada je prestolom peækim dobro upravljao patrijarh kir Jerotej. Patrijarh Jerotej se upokojio 17. Februara 1591. godine.
Patrijarh Filip je na tronu Peæke patrijaršije nasledio patrijarha Jeroteja 15. jula 1591. godine. U vreme dok je bio patrijarh stanje za Srpskoj crkvu je bilo veoma teško. Patrijarh Filip se pominje u jednom zapisu na Metafrastu, koji je prepisao u manastiru Ozrenu u hramu Svetog oca Nikolaja jeroðakon Timotej.
