Jedan mali, usamljeni putnik u mojoj glavi ne zeli vishe da trazi opravdanja za svoje postojanje. Razumeju ga ili ga ne razumeju. U svakom sluchaju ce kishe padati, zvezde shaputati, komete blistati. A sve ono shto sam oduvek potajno zelela krvari iz hiljadu malih rana na mesecu. I nestaje u srebrnastom pramenu dima. Ostaje samo prazna ljushtura, koja ce samo tupo i metalno zazvechati kada je najzad dodirnesh, kada bude vec prekasno. Kako spasiti izgubljeno? Bolje i ne diraj moju ljushturu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
.. i pružih ti ruku pomirenja.. onu tanku liniju..slamku spasa..pružih ti utjehu i ljubav ne tažeæi ništa,baš ništa zauzvrat..jer..ja sam ona koja sam tu kada me zatrebaš..ja sam ona koja u vjeènost èeka.... ne žaleæi ni trunke svog biæa..svog vremena..da..ja sam duša ispunjena ljubavlju..ona sam..koja te voli..
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Samoæu ko’ crkveni miš grickam oštrim zubima, progovori nesreæo - tišina me ubija. Po hladnim zidovima razmazani likovi svih koji su me voleli, od oèaja moga i oni se razboleli, progovori, vidiš li koliku bedu mi slutiš i zidovi kameni veæ su progovorili a ti nesreæo i dalje æutiš. Progovori dužan si mi s’ razlogom da stradam progovori i reci mi da ti se ne nadam.
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ostao je tvoj osmeh , optimizam ...tvoja upornost..Secanje na tebe koje ne dozvoljava da ne ustanemo kada padnemo jer se ti nisi predavao ...Pocivaj u miru ...
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
...Sve ovo jednom prošlost æe postati..i dobro i loše æe nestati...Ne misli da je nešto bez kraja,da muka nema svoj završetak..ista je kao i sreæa..neznaš kada poèinje,kada završava,da li je taj dan ponedjeljak ili petak..al’sve krene,stane,nestane,samo budi hrabar,sa osmijehom naniži dane..dok nedoðeš do samog kraja,spreman i dostojan stati pred vrata raja..Sve prolazi,i mi smo prolaznici..veže nas za bol,tugu,uspjeh,poraz vrlo tanka nit..samo ljubav ima smisla,samo ona ima bit..Samo ona nikad nestati neæe,nemoj da ti je od nje išta bitnije,važnije.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Uvek ce biti tu. Pored svih koji dodju i prodju, ono ce i dalje biti tu. Iako mozda nemas bas nikakvog razloga vise da pamtis, volis, i dalje je tu.Nebitno, da li je to bila jedna noc, jedna nedelja, mesec ili godina, toliko te stvari veze za tu osobu. Toliko uspomena se vrati pri samom pomenu tog imena. Procitas poruku, nasmejes se a u sledecoj sekundi... jer znas da je to proslo i da se nikada nece vratiti. Prijatelji, lazni i pravi, uvek ce govoriti zasluzujes bolju/boljeg pored sebe, da ta osoba nije za tebe, ali ne, ta osoba je i dalje u tvom srcu na prvom mestu, najlepsa i najbolja. Uvek iznad svih ostalih. I mozda ces dan provesti sa stotinu razlicitih osoba i svaka te od njih nekako uciniti srecnom osobom, ali uvek, uvek ces na kraju dana setiti se te osobe, i osetiti da nesto fali, da nesto ne stima. Taj nedostatak! Ta ne ispisana stranica, samo zbog ponosa! I kada taman pomislis da te je sve proslo, ona se vrati, ona je ponovo tu u tvom secanju
Goto bez ljutnje, ali postoji jedna izreka koja kaže da u onom drugom volimo sebe, odnosno da prepoznajemo sebe. To znaèi da je u tvom srcu tvoj sopstveni lik, ego ili šta veæ prepoznat u toj drugoj osobi. U biti kada neko duboko i iskreno voli on po automatizmu prašta i zaboravlja, ide dalje i pušta toga koga voli da ide svojim putem baš zato što ga voli i što mu želi najbolje, a najbolje je upravo ono što taj voljeni shvata za najbolje, ono u èemu on prepoznaje najbolje. I ako se to najbolje ne poklapa kod oboje, onda možda to ipak nije to. Ljubav je žrtva, najveæa na svetu i tek kada se oboje odreknu sebe ili sopstvenog ja uspevaju da prežive. U protivnom prolaze sa tugama i jadikovkama.
Stranice koje su ostalke sa po tri zaraza, recke, taèke, neispisane, neproèitane, jednostavno nisu to ni trebale biti. Sutra æeš u nekom drugom pretpostavljam opet prepoznati sebe i cela prièa po milioniti put kreæe ispoèetka... prema tome udri brigu na veselje kao što radimo ja i OQX-irana kada je u formi. Morao sam da je pomenem inaèe bi crko...
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
pustila sa ga ,, zato sto bi sa mnom kasnije bio nesretan puno je prepreka izmedju,, nisam ja od onih koji misle na sebe ,, vec prvo na druge , pa tek onda ja
znas mnogima dajes savet ,pa sam se i ja tu pronasla pogotovo da udrugima trazimo sebe .nismo svi isti, nebi ni valjalo da jesmo neko ce sebe praviti zrtvom zbog te neuspele veze i patice i jedna i druga strana ali znaju i svesni su da moraju dalje ,, jer uvek imedju takvih ljubavi posto ji nesto sto ce kasnije smetati, ajos je bolje kad su oboje svesni toga
Kada su oboje svesni toga onda tu nema ljubbavi, jer ljubav ne poznaje svest... Filozofski gledano, ljubav je najveæa pustinja... samo što u njoj nikad ne možeš da ožedniš. Odnosno nikad nisi žedan. Ljubav je najveæa praznina, provalija, bezdan... ali eto u njoj nikad nisi sam, jer imaš upravo nju ljubav. E sad, da li je ljubav nešto treæe što se ispostavi izmeðu ono dvoje? To je tema razglabana i u seriji "Grlom u Jagode", to je ustvari ono "meðutim" iz serije. U biti u ljubavi ne postoje to dvoje, oni nestaju, ostaje samo ljubav, a ljubav je trenutak koji traje veèno. Zbog te èinjenice ljudi pate, jer žele da produže taj tren, pa onda prizivaju sve ono što je bilo lepo i ostalo im u seæanju. Nije nas Bog sluèajno napravio zaboravnima. Da nismo zaboravni, ne bi opstali. Prema tome guraj dalje, jer da je bilo ljubavi, ona te nikada ne bi napustila, baš zato što je ljubav. Moj savet je da uvek raèunate da je ljubav ispred vas, èak i kada ste sreæno zaljubljeni, jer ako vam ljubav postane stanje... znaèi da ste povratili svest.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
