Nazvala me je telefonom, onako kao neobavezno, da vidi shta radim... Zna ona shta osecam pa igra vruce hladno... a ja bih mogao svet da okrenem za njen osmeh, nezhan pogled i tihu rech... "Idemo li na kaficu kasnije?"- Nije ni zavrshila pitanje a ja sam se vec oblachio i spremao... Nisam otporan na njene chini, i ne mogu da joj kazhem ne... ali probacu vecheras da budem kakav znam da budem... ---- Sedeo sam za stolom u uglu sa prigushenim svetlom i sa svecom koja je davala potpun osecaj, ona prilazi stolu, nikad lepsha i zanosnija, i opet po ko zna koji put ja ostajem bez teksta... ustajem i opchinjen se pozdravljam sa njom u vidu kratkog prijateljskog poljupca i ustupam mesto za stolom... Jedna rech, BOGIJNA sedi samnom i ponasha se kao da to nije... kako da odolim kako da potisnem zhelju kad ona sve to chini jos tezhim... Ne, nemam hrabrosti ... Lakshe bi mi bilo da je chopor vukova oko mene, da su zmajevi bljuvali vatru na mene ne bi mi bilo ovako vruce... ----- Sada sam video taj prikriven pogled, i sada sam siguran.. znam shta mi je chiniti!!! Dao sam signal barmenu, i tako je krenulo..... Rajska ptica, njen omiljeni, tih zvuk umilne violine... samo je zastala, pogledala me, osmeh jedva vidljiv na kraju usne i pogled neverice... mislila je da je sluchajnost! -"Znamo se skoro celog zhivota, od malih nogu nestashluka i skakanja po polju i da li si me nekad videla sa nekom drugom devojkom?"- gledala me je malo pognute glave prosto ochekivajuci da odgovorm umesto nje... "Ne"-odgovori ona i onaj osmeh koji se jedva video postajao je sve jasniji i privlachniji! "Nikad ti nisam rekao koliko si mi znachila i koliko mi znachis, odrasli smo jedno uz drugo i bili srecni zajedno kao i shto smo tugovali zajedno. Onog dana kad mi je umro otac ti si doshla i poljubila kovcheg stavila najlepshi cvet i ispratila ga ko svog najmilijeg... od tada niko drugi nije postojao za mene, niti ce ikad biti neko poput tebe... zhelim da te zovem svojom. Zhelim da ti dam svoj zivot i srecu! Pre svega zhelim da si sretna".... Dugo je cutala gledajuci me u ochi, verovatno studirajuci moje rechi... Samo se nagla, poljubila me, spustila ruku niz moj obraz i rekla -" Shta si chekao do sad?"
... Moje velike nesreæe na ovom svetu bile su .... nesreæe, a svaku sam oseæala od poèetka, on je moja velika misao u životu. Kad bi sve ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala, a kad bi on bio uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tu ... èinilo bi mi se da nisam deo njega. Moja Ljubav prema .... lièi na veèite stene ispod površine, izvor malo vidljive radosti ali neophodne. Ja sam ....! Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, veæ kao na svoje sopstveno biæe.
*Ne mogu da živim bez svoje duše!
... htela sam samo da kažem kako mi se nije èinilo da je raj za mene, i kako mi se srce cepalo od plaèa u želji da se vratim na zemlju, a anðeli su se toliko ljutili pa su me bacili nasred pustare, na vrh Orkanskih visova, gde sam se probudila jecajuæi od radosti. To je dovoljno da objasni moju tajnu ...
Volim taj Pluton na Asc svom, on mi je darovao tebe i zaista sam sretna sto sam te imala, makar i tako kratko u svom životu. da se rodim opet, opet bih sve isto radila i volela te, èak i kaad bih znala da sve ovako po mene završiæe se. Ti ostaješ zauvek toga vredan i sve sto sma zbog tebe radila, nije mi žao. To sam bila ja; zbog tebe sam prekršila neke principe u koje sma verovala...I do zadnjeg dana , dokle god dišem, imaš moju reè, verovaæu, da sve preokrenuæe se, da sve popraviæe se...Da æeš shvatiti na vreme ko sam ti bila ja. da jednog dana prelomiæeš drugaèije. da jednog dana opet biæe mozda data sansa, da sve popravi se. Da ispravimo greške oboje. Sada bih bila pametnija, ja, sada verujem da bi negde bio pametniji ti. Sada verujem da bi umeli da sacuvamo negde nas, tada nismo znali. Do zadnjeg dana verovacu u tebe. Da ces negde smoci snage da preokrenes. Da nece biti prekasno za sve. I da je sve ispalo drugacije, ja opet bih dala sve za tebe, opet te na takav cist naèin volela i pokusavala da ispravim stvar. Isstinski bih, jer moja rec ima tezinu. I ono sta govori, sta osecam. Znam sta znam i osecam sta osecam...I sretna sam sto sam to sve osetila i imala sa tobom. Ne bi valjalo da je bilo drugacije, cak i da znala sam da ec sve biti ovako, kako bilo je. Ne kajem se za nista, opet bih sve isto radila da se rodim, jer sam u tebe verovala. U sebe sa tobom. U nekadasnje nas. Tesko je to opisati kakva je to ljubav. I ja znam da i ti negde isto osecas i dalje, ali da nikada neces priznati. I to je u redu. Nespremna sam bila za sve, sta kasnije usledilo je i bolelo me je jako. Veoma. Bilo je ipak preostro i prejako. Ali dobro, i to sam izdrzala. Ti ne bi izdrzao, zato ja to nikada ne bih ni radila. Ti to en bi izdrzao. Ja jesam. Mogu ja puno toga da pretrpim i izdrzim. Do zadnje kapljice krvi i znoja da grcam, da kopnim, da izdrzavam i opet me ne bi slomilo, jer ja znam zbog koga sma to sve izdrzavala. Jer sam verovala u tebe, da toga vredan si. Sto loše poène, jos gorim se zavrsi...I zapravo je veoma lako...Jer pamet uvek trazi razloge, a sa srcem lako je. Ono i dalje voli te. Znam da negde ipak cujes me...
