Pustila sam noæas suzu...Pustila sam neka teèe...Nek’ mi ona takne lice,kada tvoja ruka neæe...Pustila sam noæas suzu,nisam je oterala ovaj put..Pustila sam neka kune jer sve mi je uzalud.Pustila sam suzu noæaso ljubavi ti prokleta moja,pustila nek me gušita prokleta sudbina koja.. .Nije dala nikad meni da uz tebe budem srcei nek teèe suza moja nek mi noæas krasi lice.Sve æe ove reèi moje jednom postati samo sena a ti meni srce nikad,neæeš biti uspomena. Pustila sam suzu noæas da me ona zadnja geje,kad se tvoje srce malo daleko od moga krije .Pustila sam suzu noæas jer znam da i tebe bol išto kraj mene biti neæeš i ako me duh tvoj voli. Pustila sam neka ideneka za nas kune tugu i sreæu.Pustila sam jer nikad više veruj ja zaplakati neæu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
ne znam volim li te jos ili je sve to samo stvar proslosti. ne znam jesi li mi u mislima zbog toga sto mi znacis ili zato jer si stvar lepih secanja. ne znam hocu li uopste uspeti sa tobom.tu sam za tebe... uvek sam i bila, sve ove godine sedela u mraku i cekala, poput deteta koje zeljno iscekuje da otvori svoj poklon. a onda kada mu se konacno ukaze prilika za to, dete shvati da nije vise dete i da mu ta igracka upakovana u tu kutiju sa ogromnom masnom ne znaci puno. nisi ti ni igracka, ni masna. u ovoj prici sam ja lutka, pali andjeo koji je prodao svoja krila djavolu. naivno bice vodjeno kroz mrak mirisom ljubavi, stope koje bose gaze po trnju zivota i krvare nad tvojom savescu, dok ti to mirno sa osmehom posmatras. lomljena vetrovima i puna plihova zelje na sebi, zelje za tobom, pratila sam svaki tvoj korak, ljubila otisak tvojih nogu, trazila tvoj trag... slepa robinja, robinja tvoje öljubavi spremna na sve... nevinost unistena za jednu noc... tvoje lice koje se smesi od zadovoljstav i moje koje se grci od bola i mrznje prema sebi. zar cigare koju mesto mene u tom trenutku drzis medju prstim. daaa... od tada svake noci i svakog dana uvek tu za tebe... do skoro... ne obazirem se vise na tvoje reci i tvoje molbe. veran si mi. i ja tebi... mozda... ne molim te vise, ne sluzim te vise, sada si ti sa vrha pao dole, sada ti osecas miris krvi koja ti se lepi za tabane dok molis za mrvicu ljubavi i zrno zadovoljstva. gledam te a ne vidim te. ne vidim nikog. moje oci su sada prazne i gledaju kroz ljude. palim dzoint i uzivam u dimu koji ispunjava moja pluca, uzivam u opustanju mog mozga i tela... kakav psihicki orgazam, nista lepse u ovom trenutku. samo me ti gusis, ili ja gusim samu sebe pitajuci se da li te uopste volim, i da li si ti ono na sta ja celi zivot cekam... Kapne dan, pa dodje noc prodje noc, pa kapne dan korak naprijed, natrag dva ode godina Oko podne budim se ovako citam novine lose vijesti preskacem to mi ne treba Godine prolaze proklete, neka idu bez mene Upali svijetlo, mracno je kada lezis kraj mene hoce da vidim proljece u tvojim ocima I korak naprijed, natrag dva valjda nam je takva sudbina e, da je barem ostalo vise dobrih bendova Kad je tako malo, malo vremena ja ga necu trositi kako ne treba *** Ma sto da zelim sve je tako daleko i sad mi zao sve bi opet ponovo najljepsu pjesmu tebi bi’ pjevao hej kamo srece da sam pjevat’ mogao Ptice u bijegu tisina gradi zidove zvoni zbogom rijeci kazne Bozije te tvoje usne opojne jos uvijek sanjam kako su me ljubile Jesen u meni tuguje zasto sanjam cemprese moje ceste ne vode nikuda bez tebe Jesen u meni caruje a u tebi proljece ni sunce ne moze ne moze kroz oblake hej,rano moja, hej S kime sada putujes ma sto da bilo nemoj da mi tugujes najljepsu pjesmu tebi bi’ pjevao hej kamo srece da sam pjevat’ mogao Jesen u meni tuguje zasto sanjam cemprese moje ceste ne vode nikuda bez tebe Jesen u meni caruje a u tebi proljece ni sunce ne moze ne moze kroz oblake hej, rano moja, hej
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Laganim korakom dodirujem prasnjavi put misleci na tebe. Pevusim neku pesmu lagano pomicuci usne ispunjene vrelinom zelje da te reci ostvarim jos taj dan. Podizem svoj pogled,srce ubrzava…dolazis mi u susret..iznanedenje si mojim ocima. Zaustavljam se kraj tebe udisuci toplinu tvog pokreta. Osecam svako uzdizanje tvojih prsa dok uzdises lagano ,osecam na svojim prstima,iako te ne dodirujem. Posmatram tvoje usne kako se krecu u savrsenim pokretima. Tvoj glas zamenio je onu pesmu ..okrznuo se o moju misao koja je lezala u tvojim ocima. Pomices ruke,a ja se pravim da ti ne ocrtavam svaku kretnju na velikom platnu koje gledam u snovima. Tvoja ruka krece prema mom ramenu,dodirujes ga,pustas i kreces dalje.. Ja nastavljam put moleci svoje tjelo da se ne okrene za tobom…
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... U ljude upisuj druženja, al nikad srca oluju. Ljudi te pažljivo slušaju, al samo svoj glas èuju. Zato im što manje kaži. Ljudi su tek onda ljudi kad im se ništa ne traži, a mnogo im se nudi. Ljudi su èudne biljke. Kad rastu u sebe siðu. Sretnu se. Pa se raziðu. Ili se mimoiðu ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja, u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znas? To je more ljubavi i ono ce nas zauvek spajati.
A.P.Kezele - Izmedju mene i tebe
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Svako od nas u zivotu ima svoju pricu. I niko od nas je nije ispricao do kraja , jer to su price koje nemaju svoj kraj. Kraj je negde tamo u nekom beskraju nasih misli. Ali , ljudi cesto menjaju svoje price i prepustaju da ih pisu vetrovi u nasim glavama.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
naprosto, nisam ni ynala ni umela ikaad drugacije od toga, nego da pisem srcem...Ni sanjala nisam, da ce sve to jednog dana biti moj pad. Uzasno sam bila sretna, dok sam pisala. Sada vise ne umem tako. Sada mi ostaje, da samo jednog dana, nekada nekome, ko opet zavoli me, i upozna moje srce, pokazem, ko sma nekada bila ja. Ova divna i izuzetna ja. Ponekad kada sada citam svoje misli, ne mogu da verujem na koji sam fascinantan naèin prenosila ono sta u mojoj dusi bilo je; ono sta za tebe bilo pisano je. Kazu ko se razume u horoskop, da je to aspekt pisca, jer sa lakocom izrazavam ono sta u meni je , verno prenoseci na papir. Bila sam sretna, jer se nisam bila osetila usamljenom. Bila sam sretna, jer sam videla bila, da ima toliko i puno izuzezetnih ljudi, nalik meni. To mi je davalo veru i nadu u neko bolje sutra. Da postoje i dalje neka visoko osecajna bica, da postoje ljudi koji imaju dusu, koji imaju osecaje. Koji umeju da pate. Koji umeju da priznaju greške. Divila sam se ljudima koji su umeli na isti nacin takav da pisu. Za nekoga svog. Za nekoga ko im je drag. Meni je tesko padalo, sto je to lepo tako bilo citati i mastati kako bi bilo da je neko taj negde na takav nacin pisao za mene. da negde isto tako postoji neko tako blizak i slican meni, po dusi, po mislima, po vaspitanju. Bila sam tako sretna i nisma stigla sve to ad iskazem, da kazem, da napisem...Nije bilo vremena. Nije bilo lepih i dobrih okolnosti. Ne mogu ista od toga da vratim, a sve bih dala da mogu. Sve je bila pusta laž.....Da me voliš.
... Bila sam na jednom predelu na Mesecu i vratila sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noæ, nekoliko èasova i jedna veènost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora ...
Ni veceras ne mogu da zaspim a jos malo oglasice se saticak i alarm koji ce me obavestiti da kuca jos jedna radna nedelja...Kada pisete srcem, reci se naprosto roje kao roj pcelica.Klize kao voda koja se otapa svojom neumitnoscu.Negde padam od umora a imam utisak da mogu izdrzati jos toliko bez nespavanja.Da moŠ izdrzati bez sna, ne bih ni spavala.Gubljenje vremena. Negde je u oèima sveprisutan sjaj iako malecni podocnjaci kvare idilu...Dobro jutro, podocnjaci sJatki, opet drugujemo, m?Ako,ako..i to je za ljude.I tuga.I sreca.I visina i pad.Naucite stosta.Sto o sebi.Sto o drugima.O tome sta jeste i o onome sta nikada biti necete.Vidite u cemu ste jaki a na cemu treba poraditi.I nista nije bilo vrednije od tog, od tog slova..u svakom je bila utisnuta vanvremenska osecajnost i paznja.Puls misli koja smesi se.Ima nezadrzivi osmeh nade i srece.Da jednog dana bice sve ok.
NIKO I NISTA 
