|
Daky007
|
#1
|
Posts: 14
18. К� 2009. 20:18:53
|
snimanje grandioznog filma o Jasenovcu
KOZARSKA DUBICA - Uoèi obeležavanja 64. godišnjice proboja nekolicine preživelih logoraša iz zloglasnog ustaškog logora "Jasenovac" u Drugom svetskom ratu, vlasti Republike Srpske i Srbije konkretizovale su planove o zajednièkom snimanju prvog dugometražnog igranog filma o tom koncentracionom logoru.
Govoreæi o planovima Vlade RS, ministar prosvete i kulture RS Anton Kasipoviæ izjavio je nedavno u Kozarskoj Dubici da je snimanje prvog igranog filma o koncentracionom logoru "Jasenovac", izuzetan projekat koji zahteva izvanredna imena u sferi scenarija i rediteljskog zahvata, ali je istakao da je posebno važno da film rade domaæi autori.
"Ljudi ovde Jasenovac i zlo koje se u njemu dogodilo u Drugom svetskom ratu drugaèije oseæaju nego neki drugi ljudi i smatram da je to važna kopèa", rekao je Kasipoviæ i izrazio nadu da æe u toku godine biti razrešene sve dileme vezane za filmski projekat "Jasenovac" i postignuta opšta saglasnost o konaènoj verziji snimanja filma.
Snimanje igranog filma "Jasenovac" 30. decembra prošle godine najavili su, kao zajednièki projekat RS i Srbije, predsednik Vlade RS Milorad Dodik i predsednik Srbije Boris Tadiæ, koji su postigli dogovor o osnivanju zajednièkog odbora za snimanje, kako su izjavili, "velikog filmskog projekta "Jasenovac" , kojim æe se oèuvati pažnja na najgore mesto genocida nad Srbima u novijoj istoriji".
"Verujem da æe film biti zajednièki projekat RS i Srbije jer jedino tako on ima svoj puni smisao i uveren sam da æe biti koprodukcija u smislu odnosa politièke Banjaluke i politièkog Beograda, ali i umetnika dve zemlje, naroèito onih iz sveta filma", izjavio je Kasipoviæ.
Film o najveæem srpskom stratištu
Vest o dogovoru predsjednika Srbije Borisa Tadiæa i premijer Republike Srpske Milorada Dodika da æe Srbija i RS zajednièkim snagama snimiti film o ustaškom logoru Jasenovac sa velikom pažnjom preneli su svi regionalni mediji, navodeæi da æe dve vlade zajednièki finansirati taj projekat za koji je prikupljena velika istorijska graða.
"Jasenovac je najveæe srpsko stratište. Ovim filmskim projektom bi se na razumljiv, uverljiv i umetnièki snažan naèin rasvetlio jedan deo srpske istorije i srpskog stradanja o kojem i dan-danas vladaju suprotna mišljenja", rekao je premijer RS Milorad Dodik za beogradske "Novosti".
"Ako danas mnogi traže da se tragedija u Srebrenici, gdje je stradalo nekoliko hiljada muslimana, pretvori u dan žalosti za celu Evropu, zašto bismo mi i dalje bežali od toga da isprièamo istinu o svojoj nacionalnoj tragediji i tragediji Jevreja i Roma u ustaškim logorima u Paveliæevoj Hrvatskoj", zapitao se Dodik i potvrdio da je sa predsednikom Srbije Borisom Tadiæem dogovoreno da se za film "Jasenovac" izdvoje znaèajna sredstva kako bi se angažovali najpoznatiji svetski filmski stvaraoci.
"Razgovaramo o tome da se napravi jedan dobar scenario za snimanje filma „Jasenovac" i da na ovaj naèin pretendujemo na najviše filmske vrednosti koje mogu da se ostvare u ovom vremenu", rekao je premijer RS Milorad Dodik, tokom snimanja filma "Turneja" na teritoriji potkozarskih opštine RS.
On je naglasio da æe ekipa koja radila na filmu "Turneja" biti srž buduæeg projekta.
Pripreme za snimanje u toku?
Direktor Društva za proizvodnju filmova "Balkan film" Tihomir Staniæ potvrdio je, polovinom februara ove godine, da je ta producentska kuæa svoje sedište izmestila iz Banjaluke u Kozarsku Dubicu, gdje æe u narednom periodu biti intenzivirane pripreme za snimanje prvog dugometražnog igranog filma o koncentracionom logoru "Jasenovac".
On je izjavio da je Društva za proizvodnju filmova "Balkan film" osnovano pre nekoliko godina, s primarnim ciljem da se unapredi kinematografija RS i podsetio da u produkciji te firme snimljen, a kasnije i distribuisan film "Turneja" Gorana Markoviæa, koji je bio srpski kandidat za nagradu "Oskar" i dobio niz veoma znaèajnih meðunarodnih priznanja.
Pet miliona KM za ureðenje spomen-podruèja
Kasipoviæ je nedavno u Kozarskoj Dubici potvrdio da æe Vlada RS ove godine izdvojiti pet miliona KM za ureðenje Spomen podruèja Donja Gradina.
"Posebno mi je zadovoljstvo da ovu informaciju po prvi put mogu javno izreæi upravo u Kozarskoj Dubici iz koje se veæ petnaest godina postavlja pitanje ureðenja Spomen podruèja", rekao je Kasipoviæ i istakao da je pitanje Donje Gradine veoma znaèajno za sve graðane RS.
Direktor Spomen podruèja Milorad Bukva izjavio je da Vlada RS želi da Donja Gradina bude na nivou koji zaslužuje i da Spomen-podruèje bude "mesto hodošèašæa za celo èoveèanstvo".
"Posla æe biti mnogo, a i krajnje je vreme da se ozbiljno radi na tom pitanju. Izgradiæemo muzej, zatim spomenik žrtvama, a razmišljamo i o izgradnji informativnog centra i manifestacionog platoa", precizirao je Bukva i dodao da Spomen podruèje ima veoma znaèajne eksponate, koji predstavljaju "neoborive dokaze o ustaškom zloèinu koji je raðen sistematski".
"To su pre svega 125 masovnih grobnica, grupisanih u devet grobnih polja, gdje je zakopano oko 366 000 ljudi, ostaci fabrike sapuna, što je takoðe svedoèanstvo o straviènom zloèinu koji je poèinjen na ovom podruèju, rekao je Bukva.
On je najavio da æe najstravièniji dokaz zloèina "topola užasa", kako su je sami logoraši nazvali, kada bude završeno ureðenje Spomen podruèja sigurno biti mesto hodoèašæa, ali ne samo za srpski i jevrejski narod, nego za celo èoveèanstvo.
"Donja Gradina je mesto u kojem se desila neviðena ljudska patnja i neviðena ljudska bestijalnost i moramo joj dati znaèaj kakav joj pripada - da svako na kugli zemaljskoj zna taèno gde se nalazi", izjavio je Bukva novinarima govoreæi o Programu ureðenja Spomen podruèja Donja Gradina.
Balkanska "fabrika smrti"
Koncentracioni logor Jasenovac, najveæa "fabrika smrti" na Balkanu, otvoren je nedugo nakon uspostavljanja Nezavisne države Hrvatske, sredinom 1941. godine, a prestao je da postoji tek završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine.
U Jasenovcu, koji je bio najsuroviji i najbrutalniji sistem logora smrti hrvatskih ustaša, ljudi su ubijani od 21. avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine.
Jasenovaèki logor smatra se najveæim koncetracionim logorom za istrebljenje ljudi na teritoriji nekadašnje NDH. Èinio ga je kompleks od nekoliko podlogora duž rijeke Save, na plavnoj ravnici Lonjskog polja.
U Jasenovcu se nalazi od 210 do 241 kvadratnih kilometra masovnih grobnica, a Donja Gradina je bila najveæe stratište i jedino podruèje jasenovaèkog sistema logora smrti koje je do sada istraženo.
Prema zvaniènim podacima vlasti bivše SFRJ, u kompleksu logora svirepo je ubijeno više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika drugih naroda i narodnosti. Meðu žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 uglavnom srpske djece.
Ove brojke osporavaju vlasti Hrvatske, u èemu se posebno isticao pokojni hrvatski predsjednik Franjo Tuðman.
Hrvatski nacionalni komitet za istraživanje zloèina okupacionih snaga i njihovih saradnika je u svom izvještaju od 15. novembra 1945. godine navodio da je u Jasenovcu ubijeno od 500.000 do 600.000 ljudi.
U službenoj hrvatskoj istoriografiji broj žrtava logora procjenjuje se izmeðu 80.000 i 100.000, pri èemu postoje imena za 73 000 ubijenih.
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
