Ko tebi kaže da nemamo dozvolu? Eto sad znaš da imamo dozvolu. Jesu li Ameri imali dozvolu da nas bombarduju? Jesu li je tražili od bilo kog pojedinca koji je bombardovan dozvolu? Nisu. Prema tome raèunaj da smao naplaæujemo ratnu odštetu, ako ti je tako lakše. A u biti što manje para u njihovom budžetu, to æe biti i manje bombi. Autorska prava ili intelektualna svojina su najveæi lopovluk ikad izmišljen, to je prodavanje magle. Konkretno svaki taj film treba da naðe sponzore koji æe ga finansirati i tako naplatiti svoje postojanje, a gledaoci ga mogu gledati besplatno. Slièno kao što funkcioniše televizija(naravno ne lopovluk zvani javni servis u bilo kojoj državi). U tom sluèaju bi se izdvojio kvalitet, snimali bi smao oni koji vrede i koji garantuju gledanost, jer niko neæe da sponzoriše sranje osim ministarstva kulture. Slièno je i sa muzikom. Jednostavno oni bi morali ponuditi besplatno svoje pesme, a zaraðivati od koncerata. I opet ko je popularan, a ne ko vredi na žalost u našoj sredini, æe biti profitabilan. I tokom prošlog veka si na radiju mogao besplatno slušati muziku, u nekim emisijama i po sopstvenom izboru. Taèno je da je vlasnik radija morao plaæati neka sredstva za posedovanje takve moguænosti, ali to je domen biznisa, jer i taj radio je naplaæivao reklame koje je takoðe emitovao. I najbitnija stvar da neko stvarno želi zaštiti ta autorska prava uèinio bi to odavno, naèina ima mali milion. Na primer, ne možeš dobiti pristup internetu ako nemaš legalan software i to registrovan i slièno. Postoji patent na primer, koji platiš i zaštitiš svoj proizvod od krivotvorenja, i to je nešto što je normalno. Tako možeš zaštiti i pesmu i film i bilo šta, samo to košta... Samo jedna pitanje imam: Koliko amerièkih filmova je platilo Srbiji da štiti njihova prava na svojoj teritoriji? Nijedan. To znaèi da autorska prava tih filmova ne važe na teritoriji Srbije, niti bilo koje države gde nisu plaæena. Amerikanci bi hteli da svojom silom sve dobijaju, a to baš i ne može. Šta se plati kao zaštita prava? Plati se zaštita izdanja neke izdavaèke kuæe. I to samo znaèi da nijedna druga kuæa ne može izdavati to izdanje, ili da niko sa njim ne može raspolagati bez dozvole izdavaèa. Meðutim, ti lepo nabaviš izdanje iz Amerike i ono nije zaštiæeno. Prevod, ako ti treba nalepiš sam i to je to. Naravno ne smeš ništa komercijalizovati, jer ukoliko sa time ostvaruješ zaradu, onda to spada u domen kraðe, ali dok se deli besplatno...
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
Ko želi pogledati, može ga skinuti na www.crnaberza.com
A vredi ga pogledati, èisto da bi zauzeli svoj stav, a ne prihvatali ono što vam se servira. Verovali ili ne koliko god bilo polemike o filmu, po mom mišljenju svi su u pravu, kako sama Angelina, tako i svi na suprotnoj strani... Gde je napravila propust? Nedovoljna informisanost. I neverovatna želja da njen film prikaže ceo rat, ali najveæa greška u naèinu posmatranja. Sve je gledala kroz prizmu odnosa glavnih junaka i njihovog položaja u samom filmu i tu nastaje konflikt. Jednostavno Muslimanka je ta koja je ugrožena, a Srbin je u ulozi osvajaèa. Kroz istu prizmu ona stavlja i njihove strane, da ne kažem narode. Zato prikazuje samo zloèine nad muslimanima, uz samo jednu pomisao u toku filma da i ti Muslimani èine zloèine nad Srbima. I potpuno je dosledna svojoj prièi jer u njoj Hrvata nema, èak ni kroz prizmu Drugog Svetskog Rata, jer u tim krajevima su harale ustaške jedinice u kojima su bili i muslimani, konkretno Crna Legija. I ne vidim zašto je morala zahvatiti svaki dogaðaj iz rata za koji je èula. Recimo pomenuta je Srebrenica, i navedena kao zloèin Srba, a da blage veze nema sa filmom, niti njenom prièom. Jedina veza je što su u Srebrenici stradali Muslimani i što je njena junakinja Muslimanka. Jedini uzrok ili opravdanje koje autorka daje Srbima jesu dogaðaji iz Drugog Svetskog Rata u kojima pominje zloèin nad Srbima, ali otuda sve dobija novu prizmu, prizmu osvete koja više neæe imati kraja... a po kraju filma se može zakljuèiti da autorka želi da se taj sukob završi i okonèa. Osnovna njena neobaveštenost jeste u tome da ili nije htela da èuje ili nije èula da su Muslimani veštaèka nacija ili narod, a Bošnjaci samo pravni naslednici odnosno ista grupacija pod novim imenom. Tu naciju je izmislio Tito i stvorio pièvajz tih kobnih devedesetih, a on traje i dan danas samo u mirnodopskim uslovima. Ne postoje Muslimani, veæ su to Srbi i Hrvati koji su promenili veru. Da je posmatrala prièu kroz tu prizmu, a nije želela jer junakinja se u filmu zove Ajla Ekmedžiæ, a mogla je to još malo prilagoditi i poveæati zaplet prezimenom koje u sebi sadrži i srpsko ime, a ne samo titulu sina. Znam da su postojali Bogumili, ali kažem postojalijer oni su se toliko izmešali sa Slovenima, a bilo ih je inaèe malo. Takva nacija je prava arheološka iskopina. Suština tog rata jeste da je on bio verski, bez mnogo ili previše verskih obeležja u sebi, a ratovali su Srbi pravoslavci protiv Srba muslimana u njenoj konkretnoj prièi. I tu je mogla podiæi dramu na najviši nivo. S druge strane odlièno je uklopila muziku u film, i to muziku, a sa njom i tekstove u scenario svog filma, tako da i oni govore... govori èak i himna Hej Sloveni, ironièno, ali govori efektno. Film je uraðen holivudski, ali je uspela da zadrži u njemu, u slici balkanizam i to je takoðe nešto što je za pohvalu, mada lièno mislim da je bolja varijanta bila da se uradi potpuno amerièki, jer film ipak nije ušao u tu srž bratskom ratu izmeðu Srba pravoslavaca i Srba muslimana. Otuda i nije bilo potrebe za balkanizmom, prièa je ljubavna drama. Neki elementi su previše emotivno uraðeni i previše opušteni, postoji nešto što se zove psihoza rata i to autorka ne poznaje. Nikada osoba koja je u zarobljeništvu pogotovo ne može biti onako opuštena kakvom je ona prikazuje u pojedinim scenama. Previše je erotike koja nije uraðena na amerièki naèin, veæ balkanski... možda joj se dopao takav naèin, to æe veæ ona znati. Prièa kao prièa, istinita, u koliko detalja ne znam. Ono što je èinjenica jeste da je oficir mogao tretirati bilo kog zarobljenika kao liènog roba i da ga je na milion naèina u svakom trenutku mogao štiti. To ovde baš i nije prikazano. Autoritet se poštovao, èak i u paravojnim formacijama. Ono što ne valja jeste da ona prikazuje vojsku R.Srpske, a obuhvata dela koja su èinile paravojne formacije. Ona nije sigurno èula da se ta vojska gotovo razraèunala sa Arkanom i izbacila ga napolje. Ali zloèine nije propustila da ubaci u svoju prièu. Prièa se mogla isprièati i bez nekih liènih zloèina, ali ni ja sad ne znam šta je istinito u toj prièi, jer ako je svaki zloèin vezan za junake taèan onda nema mesta zamerkama. Ono što bi bio greh ne pomenuti, a ide njoj u prilog, jeste da je ipak neke od vojnika R.S. predstavila kao normalne, obiène ljude, ne kao zloèince, odnosno iz njene prièe, ali samo ako se pažljivo gleda može se zakljuèiti da nisu svi èinili zloèine. Mada je ona i htela da ostavi u prièi i nešto dobro i pozitivno, ali samo u nasleðe, s obzirom na epilog filma. Epilog ostavlja veèitu enigmu, a nju je ostavila i sama ta prièa verovatno. Enigmu predstavlja izdaja, ono što se može videti i u samom trejleru. Da li je bilo, ili je nije bilo, veæ sve to bio samo sled sluèajnih dogaðaja... ali opet ima prostora za previše sluèajnosti. Završetak filma, više nego zanimljiv sa jasnom porukom da svi koji su poèinili zloèine se moraju sami pokajati i sami priznati šta su uèinili, ne plašeæi se odgovornosti koja ih sleduje zbog uèinjenog. Traži jednostavno od njih da postanu ljudi.
Zbog takvog njenog završetka scenarija, pogrešno je zabrnajivati ili bojkotovati film, treba uèiniti nešto drugo, mnogo mudrije, pametnije i lukavije. Treba država, ministarstvo kulture, da joj ponudi finansiranje sledeæeg filma u kojem æe joj biti ponuðeno da zameni strane i uloge, pa da vidimo kako æe to izgledati. Neka ona ponovo iskrivi i napravi od Srba zloèince, to onda može znaèiti samo jedno da je cela njena nacija, amerièka, neobjektivna i samim tim zloèinaèka. Mislim da nije teško isprièati joj gotovo istu ili sliènu ljubavnu prièu na suprotnoj strani. Neke motive može videti i u filmu U Ime Sina, koji takoðe preporuèujem za gledanje jer je vrhunsko ostvarenje. I iza toga ako bude objektivna ponuditi joj finansiranje još jednog filma, ovog puta o Milosrdnom Anðelu.
Ono što ja željno išèekujem jeste filmski odgovor Emira Kusturice, jer on sam je suština onoga što verujem Angelina još uvek nije u potpunosti razumela. A takvog filma æe biti, jer kad ne bi bilo, ne bi bilo ni Novog Primitivizma u ilegali.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
"Željela sam snimiti film koji bi na umjetnièki naèin izrazio moje nezadovoljstvo time što meðunarodna zajednica nije uspjela pravovremeno i uèinkovito intervenirati u sukobu. Takoðer sam željela istražiti i shvatiti rat u Bosni, kao i šire teme kao što su žene u sukobu, seksualno nasilje, odgovornost za ratne zloèine i zloèine protiv èovjeènosti te izazove pomirenja. To je bio najsmrtonosniji rat u Europi nakon II. svjetskog rata, ali ljudi ponekad zaborave užasna nasilja koja su se dogodila u naše vrijeme, u našoj generaciji i našoj generaciji." S ovim je mislima Jolie poèela pisati ono što je preraslo u scenarij za film U zemlji krvi i meda kojega je zatim sama i režirala.
Film U zemlji krvi i meda donosi prièu o Danijelu (Goran Kostiæ) i Ajli (Zana Marjanoviæ) koji pripadaju razlièitim stranama u brutalnom etnièkom sukobu. Policajac Danijel je bosanski Srbin, a umjetnica Ajla je bosanska Muslimanka. Prije rata su bili zajedno, ali njihova se veza mijenja s rastom nasilja u zemlji. Mjesecima kasnije Danijel se bori pod zapovjedništvom svojeg oca, generala Nebojše Vukojeviæa (Rade Šerbedžija). S Ajlom se suoèava kad ju vojnici pod njegovim zapovjedništvom izvode iz stana u kojem živi sa sestrom Lejlom (Vanesa Gloðo) i njenom bebom. Film U zemlji krvi i meda donosi nevjerojatnu emocionalnu, moralnu i fizièku cijenu koju rat nameæe pojedincima kao i posljedice manjka politièke volje za interveniranjem u društvu pogoðenom sukobom.
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
"nazovi-film" je teška kategorija, a ja bih voleo i da je obrazložiš. Taèno je da scenario ima svojih mana, ali nije scenario sve što èini film. Ovaj film je uprkos svemu dobro uraðen, ima grešaka, ali to je njen prvi film, a niko se nauèen nije rodio. Mislim da je pogrešno što ljudi gledaju ovaj film sa predrasudom. Treba se ponašati slièno sudijama, sesti prazne glave, pogledati pažljivo, napominjem pažljivo ceo film i zauzeti svoje stav ili izneti svoje mišljenje. Najlakše je etiketirati ili pljuvati igrati se vandala. Niko nije pokušao posmatrati kako je muslimanska strana prikazana u filmu. Evo dva kljuèna momenta. Prvi je kada Srbi hvataju Muslimana koji bez mnogo batina sam nudi da izda svoje i koji je na kraju krajeva i predao glavnu junakinju nazad u ruke Srbima i ponovo je stavio pod okove. Drugi je sam epilog filma. Stvar koja se proteže kroz ceo film jeste poverenje. Dakle otac glavnog junaka, koji nosi u sebi još kao dete iskustvo i tragediju Drugog svetskog rata, govori svom sinu da æe ga njegova devojka izdati, da joj ne sme i ne može verovati. I sam junak je pita, što i u trejleru sve možete videti da li æe ga izdati. Izdaja kao teška kategorija. Na kraju se jasno vidi da Danijel veruje Ajli, vidi se i da je ona slobodna i da sama bira... i ostaje veèita enigma. Da li je ona vraæajuæi se u "zatvor" svratila do svojih Bošnjaka i prenela informaciju da æe se Srbi nakon operacije sabrati u crkvi? Eksploziv je bio podmetnut u crkvi i tri dana je bilo vremena za to. Èinjenica je da se Ajla vratila u zatvor svojevoljno i u sluèaju da ga jeste izdala to je uèinila da bi prikrila diverziju. Dogovor izmeðu Danijela i Ajle je bio da ona ne dobije veèeru ukoliko se njegova akcija uspešno završi, odnosno ukoliko uspe da doðe u crkvu. Veèeru nije dobila, dakle znala je da je on uspeo. Pitanje je sada u šta je verovala? Nije pokušala bežati ili nije mogla ili je verovala u uspeh diverzije u crkvi? Nestankom Danijela Ajla je znala da je više nema ko štiti i da joj tek iza toga sledi tortura, silovanje i gotvo sigurna smrt. Ceo film i ne ostavlja utisak da je ona spremna na žrtvu... Osveta? Srbi su ubili bebu njene sestre na poèetku prièe, ali ne znam da li je tako i u istinitoj prièi ili je Anðelina to ubacila iz neke druge prièe. Po meni taj detalj ako nije istinit je nepotreban i suvišan i ne služi autorki na èast. I sada Ajla znaèi žrtvuje svoju ljubav zarad osvete ili vere u sopstveni "narod"... a rekoh veæ da su i jedni i drugi Srbi samo razlièite vere. Igrom sluèaja Danijel je napustio crkvu pre eksplozije i to zahvaljujuæi sopstvenim emocijama prema Ajli. Ostaje živ i kada se budi ugleda Ajlinu sestru nadomak crkve. O èemu više da razmišlja? Gotgvo je oèigledno da se radi o izdaji... Odlazi u zatvor gde je Ajla. Nasilnièki ulazi u sobu gde je ona zatvorena udara je i pita. "Jesi li iznenaðena što me vidiš turska svinjo?" Kvalitet scenarija? I dok je mlati, sledeæe pitanje je "Šta radiš ti ovde?", a odgovor "Da bih bila s tobom..." I onda treæe pitanje "gde si bila onu noæ?" Loš scenario? Èetvrto pitanje: "A?", peto: "Jesi li bila sa svojim muslimanskim jaranima i rekla im da sam u crkvi?" Onda konstatacija: "Sestru sam ti vidio." Iza toga sledi, naizgled možda kratak odgovor ili priznanje: "Izvini." I onda odluka i presuda na licu mesta, bez suda... metak u èelo. Koliko je teško reæi "Izvini"? Koliko je lako ispaliti metak? Loš scenario? Ubiti sopstvenu ljubav, a ne presuditi i sebi? Kukavièluk? Otiæi pred UN i priznati sopstveni zloèin? Hrabrost? Junaštvo? Ludost? Ako je hrabrost poèinio ju je Srbin. Verovatno se istinita prièa i nije tako završila, a Angelina pronašla motiv i u samom Šešeljevom sluèaju, jer on se sam predao, odnosno odazvao pozivu Meðunarodnog Suda... nije je to teško ni pitati.
I sad apsurd... pljuvanje po Angelini... Angelina Jolie, imenom i prezimenom, doduše umetnièkim, je priznala parolu sa majci Milorada Èaviæa: "Kosovo je Srbija". Scenario: "Šesto godina posle boja na Kosovu, evo nas opet... al’ neka, neka... Car Lazar je na veèeri pred Kosovsku bitku izabrao Carstvo Nebesko, a ne zemaljsko. A veèeras braæo mi smo pred istim izborom. Nema pregovora, neæemo se poniziti. Nasrnuli su na nas i mi æemo Srbi opet biti najtvrði kamen." Iza toga zdravica: "Za Srbe!" Postoji li neka neistina u ovom delu scenarija? Mislim samo da postoji èinjenica da je Kosovo srpska teritorija gde se odigrao Kosovski boj. Dakle, mudrije je bilo obuæi joj Èaviæevu majcu i istaknuti da je priznala teritorijalni integritet Srbije. Ona više film ne može poništiti, niti trajno ukloniti. Greška u ovom delu scenarija jeste sama zdravica, ali dobro niko nije savršen ili nema savršene savetnike. Moje mišljenje je da je tu kumovao sam Rade Šerbedžija sa svojom idejom. meðutim Srbi nikada ne uzdižu svoj narod, veæ svoju državu Srbiju. Dakle zdravica bi bila. "Za Srbiju!" I trenutno važeæi slogan vojske Srbije jeste: Služimo Srbiji! Za razliku od njega, vojni slogan JNA beše: Služimo Narodu! Razlika je u duhu naroda, u hrvatskom duhu je služenje narodu, navijaèki pokliè: "U boj, u boj, za narod svoj" itd. A Šerbedžija bez obzira na ovo ili ono poreklo ipak živi duh tog naroda. S druge strane, bez obzira što je Bosna vekovna srpska teritorija, ona nije u sastavu Srbije i ako bi zdravica glasila "Za Srbiju!", da li bi to znaèilo ujedno i za "Veliku Srbiju"? Možda je Angelina i to imala u vidu i možda se zato odluèila "Za Srbe!" Mislim da je možda njspornije u svemu ono što piše na kraju filma, 50000 Bosanaka ili Bosanki je silovano u toku tog rata... Ljudi moji ne piše Bošnjakinja. Bosna je teritorija, stanovnice te teritorije jesu Bosanke bez obzira na nacionalnost. Da li je ipak trebalo reæi 50000 žena je silovano? Ili jesu u pravu oni koji kažu da je tom reèenicom optužen èitav srpski narod jer u filmu siluju samo Srbi? A možda je autorka želela kontraverzu?
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
..meni izgleda jeftina reprodukcija. Vjerujem da se sve to moglo desiti u stvarnosti. Bratoubilacki ratovi su ratovi najgore vrste.
Mislim da bi netko trebao snimiti film prateci tri situacije sa sve tri strane i time predociti pravu realnost i sta se desavalo na nasim podrucjima.
Ja nisam iz Srbije, ali isto tako nije u redu da su u svakom zapadnom filmu Srbi negativci i da se nigdje ne spominju uzasi koji su se odigrali sa drugih strana....
uvek pobednik zapisuje istoriju ili snima film... Što se tièe prièe o sve tri strane, pogledaj film Nièija Zemlja.
Inaèe snimljeno je još filmova na ovu temu, odnosno ratnih, evo možeš pogledati Spasitelja, on je upeèatljiv film takoðe.
Ovaj tvoj predlog o praæenje situacije na sve tri strane se èini pravednim, meðutim kao što rekoh na poèetku to æe se teško i dogoditi. Eventualno se uradi po koji kolaž balkanskih kratkih filmova. Ako bi ti neko predoèio pravu realnost, znaèi ono što smo mi uèesnici tih sukoba gledali ne znam kako bi podnela, posebno jer gledaš sa strane, nekako je lakše dok si u tome jer ne radi preispitivanje u mozgu, ono nastane tek kada se sve smiri. Film je kratak, a psihozu u ratnim uslovima baš nanosi to vreme koje traje i traje i nikako da proðe, posebno ako si bespomoæan u svemu tome. S druge strane mnoge stvari je ipak lakše odgledati na platnu nego ih doživeti. Moja ideja je da sve to što se dogaðalo treba što pre zaboraviti i ne osvrtati se više na to, a ne stalno i iznova ponavljati i ponavljati pod izgovorom opomene. Znaš da su se zaboravili zloèini iz II svetskog rata, ne bi bilo veæine zloèina u graðanskim ratovima 1991-95 na ovim prostorima. Veæina toga je uraðena iz osvete.
Film Anðeline ti pokazuje jednu nit koju nisi ni priometila. Naime nisu Srbi krivi u tom filmu, veæ je politika ta koja je to tako predstavila. Ona jednako pokazuje i dobre ljude kao srpske Vojnike, na primer lik koga igra Ðurièko, opet i zle kao lik koga igra Timotijeviæ. Poenta je da ti Anðelina prikazuje istinu, nije kriv narod, veæ pojedinci iz tog naroda koji su bili raspušteni i van komande. A onda ti prikaže i komandu u liku Šerbedžije, koji obavlja svoje privatne poslove, odnosno zloupotrebljava svoju moæ i meša se gdee niko ne bi trebao mešati. Pri tome ne spreèava i ne kažnjava nered i anarhiju u vlastitim redovima. Sve je to istina, a blago je ovde prikazano u odnosu na realnost. Slièno tome Anðelina obraðuje i civile Muslimane i njihove likove, pa i tu vidiš da neko odmah trguje ili propeva, dok su drugi èvršæi, pa kako izgleda majka koja je ostala bez bebe i slièno. Mora proæi vreme da bi se strasti oko ovog filma slegle, jer to je film za one koji umeju da se izdignu iznad situacije i iznad svega toga i to odgledaju kao jednu prièu iz rata. Veæ sam ranije rekao da je Angelina grešila u svom pokušaju da spakuje hronološki nekeupeèatljive dogaðaje iz rata u ceo film. To joj nije trebalo, jer prièa samo jednu prièu. A veruj mi cela optužba protiv Srba je zasnovana samo na tekstu koji sledi na kraju filma. I jasno ti je da su to oni koji ne umeju umetnost posmatrati duboko, veæ sve to gledaju površno. Lepo piše u tekstu da je silovano 50000 žena iz Bosne, a ne Bošnjakinja, dakle Bosanki, a ne Bošnjakinja. Ali nedovoljno inteligentan mozak odmah tu reèenicu poveže sa scenama iz filma u kojima su stvarno silovane samo Bošnjakinje. To je nešto što se zove objektivnost.
Imaš po hrvatskim ratnim filmovima užase sa obe strane. A što se tièe onoga odakle si, svako je odande gde mu je srce, emocija ili duh. Veruj da æe Amerikanac Anðelininu prièu razumeti ovako kako sam ti je ja isprièao. Ako kažeš da treba reæi istinu, istina je da su za zloèine krivi pojedinci, a da ih komandni kadar nije u tome spreèavao, veæ ponekad bivao èak i sastavljen od zloèinaca ili je to politièki i finansijski koristio. Ali evo ti prièa iz rata kada je toliko želiš. Sprovodili smo zarobljenika i odjednom prilazi èovek, uperi pištolj i raznese mu glavu. Zašto? Pobio mu je porodicu, familiju, prepoznao ga je. I to je zloèin, takvo ubistvo, ali hajde ti sad sudi ovom èoveku što je pucao? Kasnije potvrðeno da je rekao istinu i da je ovaj stvarno poèinio ono za šta ga je optužio i presudio mu. Ko je tu sad više kriv? I za šta? I kako ti to prikazati? To ti je surova realnost rata. A onaj ko to gleda u filmu bi rekao pravda je pobedila... šta je uopšte pravda? Ubio ga je vezanog, dok nije mogao da se brani, ne u borbi, kao psa. Ako ništa drugo bar ga nije zlostavljao... Ali sudi ako ti se sudi i ako možeš. Imaj u vidu ako pobiješ sve svoje, jer ubistvo zarobljenika podleže smrtnoj kazni, ili ako ga strpaš u zatvor, da li æe ti nedostajati ljudi? Da li su se uopšte zverstva mogla kontrolisati? Masovno da, ali pojedinaèno ne. Poenta je shvatiti da su pojedinci krivi za zloèine i da društvo mora raditi na otklanjanju takvih osobina ili nagona kod ljudi u svojoj zajednici. Zašto ti to kažem? Zato što se pojavi jedan Danac niotkuda i sam pobije sedamdeset ljudi. Koliko bi ih tek pobio u ratu i na koji naèin?
----------------- "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku završit æe karijeru u nižerazrednom Vratniku" - dr Karajliæ
