alternativna medicina

Forum
Forum :: Sшg pе forum :: Forum Indstillinger :: Forums Top

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

Sider : [1] 2 3 4 . . . 6 Næste
barjak	#1
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„ zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#2
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:15:47	ki izgovaraju ki, ci ili åi), u Indiji prana, u Gråkoj pneuma, na polinezijskom se kaæe mana a na hebrejskom rua (Brennen je naveo 98 razliåitih imena ovog pojma za isto toliko svetskih kultura). Pristalice homeopatije nazivaju je vitalna energija, bioenergetiåari aura, zagovornici filozofije Novog Doba istu energiju dovode u vezu sa astralnim telom a vernici sa duhovnim biñem, ali svi su sloæni u tvrdnjama da je to ono što upravlja telom i da je poremeñaj te energije ono što izaziva bolest. Zato ñe svako na svoj naåin leåiti taj poremeñaj: akupunkturisti ubadanjem igala, homeopati malim dozama beskrajno razblaæene supstance, refleksolozi masiranjem stopala, aromaterapeuti mirišljavim uljima, bioenergetiåari mahanjem rukama iznad tela a makrobiotiåari selektivnom ishranom. Uporedo sa razvojem nauke, rasla su i oåekivanja da ñe misteriozna æivotna energija biti objašnjena. Pošto je Isak Njutn (Isaac Newton) objavio svoje zakone mehanike, optike i gravitacije, proveo je godine u alhemijskoj laboratoriji gde je izvodio eksperimente pokušavajuñi da pronaðe suštinu i izvor æivota. Njegov nauåni duh usmerio ga je ka ideji materijalistiåke teorije o æivotu i svesti, ali da bi se pomerio sa “mrtve taåke”, nedostajalo mu je znanje koje je mnogo kasnije stvorila kvantna mehanika. U osamnaestom veku Anton Mesmer je došao na ideju da tajanstvenu æivotnu energiju dovede u vezu sa isto tako tajanstvenim magnetizmom. Zato je mnoge bolesti leåio magnetima, što se ponegde i danas praktikuje. On je zastupao ideju da u našem telu postoji energija koju je prozvao “animalni magnetizam” i da ona moæe da se prenese u drugo telo. Pacijenti su zaista pokazivali burne reakcije kad im je prenosio svoju energiju tako što je usmeravao prst ka njima, što je tada proglašeno za nesumnjiv dokaz ove teorije. Mesmerizam se danas više povezuje sa hipnozom nego sa animalnim magnetizmom, ali Mesmerove ideje i dalje postoje u raznim varijantama holistiåkih teorija (neomesmerizam). Krajem devetnaestog veka Viljem Kruks (William Crookes) i Oliver Lodæ (Oliver Lodge) okupili su grupu nauånika s kojima su tragali za dokazima o postojanju æivotne energije kao psihiåke sile, smatrajuñi je zasluænom za efekte, tada veoma popularnih, spiritistiåkih seansi. Njihova pretpostavka bila je da se ove sile šire pomoñu elektromagnetskih etarskih talasa, sliåno tek otkrivenoj beæiånoj telegrafiji. U to vreme logiåan zakljuåak bio je da, ako je moguña beæiåna telegrafija, zašto ne bi bila moguña i beæiåna telepatija? Dalji razvoj dogaðaja ipak nije išao na ruku nosiocima ove ideje, jer je beæiåna telegrafija uskoro evoluirala u radio - komunikacije, a beæiåna telepatija ostala je tamo gde je bila na poåetku. Verovatno je, ipak, da se sa ovim neñe sloæiti veliki broj ljudi koji smatraju da je otkriñe telepatske komunikacije samo stvar vremena.

barjak	#3
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:16:29	Vekovima su religiozne dogme zabranjivale ljudima da se mešaju u boæije stvari, da ispituju i pokušaju da utvrde šta åini æivotnu energiju i kako ona funkcioniše. Zato alternativna medicina prvenstveno poåiva na metafiziåkim verovanjima i raznim filozofijama bolesti i zdravlja od kojih mnoge imaju duhovnu i magijsku prirodu - kao što se, recimo, makrobiotika ne zasniva samo na prostim jelovnicima koji odreðuju šta jesti a šta ne, nego su ta pravila zapravo deo širokog filozofskog i duhovnog sistema. Ovakav pristup leåenju naišao je na veoma dobar odziv kod široke publike. Mnogi poštovaoci istoånjaåkog stila æivota, kada im zatreba medicinska nega, napuštaju udobnost savremenih bolnica i otiskuju se u avanture da bi potraæili izleåenje. Prva lekcija koju tamo nauåe glasi da je borba protiv bolesti postupak koji se ne svodi na prosto davanje leka åovekovom fiziåkom biñu, nego je to filozofski i duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti, kako bi, åesto uz pomoñ religije, bilo moguñe uhvatiti se u koštac s njom. Ne svodi se alternativna medicina samo na tradicionalne i metafiziåke teorije i postupke; naprotiv, ona nudi sve što je træište spremno da prihvati. Tako je u novije vreme jednim delom poåela da podraæava i nauånu medicinu, ali ne u metodologiji rada nego u nastupu pred javnošñu: pojavljuju se razne amajlije kojima se falsifikuju radovi nauånih autoriteta, elektronski kvazidijagnostiåki ureðaji, razni “laserski” kristali, magneti koji “leåe” i tako dalje. Reklo bi se da su ovakvi hibridi kod široke publike najbolje primljeni. Mogli bismo da kaæemo da je medicinski postupak alternativan ako se zasniva na principima i metodima koji nisu verifikovani od strane nauke. Danas postoje ljudi koji misle da su neke grane ove medicine po svojoj efikasnosti konkurentne ili åak superiorne u odnosu na nauånu medicinu, ali veñina ñe se sloæiti sloæiti sa ocenom da u haosu raznih alternativnih tehnika i postupaka ima i dosta “lova u mutnom” i zloupotrebe poverenja pacijenata. Ipak, bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sumnje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavila Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od oblika alternativne medicine. U Nemaåkoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko 60% a u Velikoj Britaniji åak 74%. Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strah od lekova i hirurških intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje priåama o pacijentima åije je zdravstveno stanje pogoršano posle bolniåke terapije ili koji su åak æivotom platili greške medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge od ovih priåa taåne; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkrade greška ili neznanje koje pacijent plaña æivotom. S druge strane, niko ne priåa o milionima uspešno izleåenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekarske pomoñi bili izgubljeni, jer to nije tako atraktivno kao priåe o zaboravlje- Alternativna medicina

barjak	#4
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:17:07	nim hirurškim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovima koji su greškom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivne nege iskljuåio ureðaj za odræavanje æivota jer nije imao gde da ukljuåi punjaå baterije za mobilni telefon. Neke od ovih priåa zasnovane su na istinitim dogaœajima, ali svakako ima i takvih koje su åiste anegdote, ispriåane tek radi zabave u društvu. Åak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamenti uzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se dogaœa da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kako lekari åesto kaæu, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinski šok, koji je netipiåna reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i struåne intervencije moæe da se završi i smrñu pacijenta. Lakonsko pitanje medicinske sestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci “da li ste ranije uzimali penicilin?” ne nudi garanciju da se penicilinski šok neñe pojaviti baš toga puta. Jedini siguran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija pacijenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vreme pored struånog osoblja koje zna kako da ga zaštiti od eventualne neæeljene reakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako. S druge strane, alternativna medicina åesto (ali ne i uvek) nema nikakvih negativnih efekata jer ona najåešñe i ne deluje na pacijenta. Za razliku od leåenja medikamentima i od riziånih hirurških intervencija, ovakvi terapijski postupci zapravo su mala predstava za pacijenta bez direktnog uticaja (ako se izuzme dejstvo sugestije) na njegov organizam. A ako se ne preduzme ništa - onda, naravno, ne moæe ni da se pogreši. Ovo ipak ne znaåi da ovakva terapija ne moæe da naškodi, samo što ta šteta najåešñe ne nastupa zbog neåega što je uåinjeno, nego zbog neåega što nije na vreme uåinjeno. Naime, za leåenje mnogih teških bolesti nauåna medicina moæe da bude efikasna samo ako se sa terapijom otpoåne odmah, a terapija kod “alternativca” åesto odnese mnogo dragocenog vremena, pa kad se pacijent konaåno obrati lekaru, to bude prekasno. Za nevolju, razvoj dogaœaja je takav da ovi pacijenti u ranoj fazi bolesti doæivljavaju kratkotrajne remisije (poboljšanja zdravstvenog stanja), a najteæe i najbeznadeænije dane kasnije provedu u bolnici. To doprinosi daljem širenju verovanja da je nauåna medicina nemoñna i neefikasna. Naravno da tada na red dolazi komentar: “dok ga je leåio iscelitelj bilo mu je dobro, a kada je prešao kod lekara, oni ga upropastiše”. Osim posredne štete, koja nastupa zbog odlaganja terapije, alternativna medicina moæe da bude i direktno opasna za zdravlje i æivot pacijenata. Poåetkom 20. veka, na primer, u modi je bilo “leåenje svih bolesti” pijenjem rastvora radioaktivnih supstanci. Ljudi o njihovom štetnom efektu nisu znali

barjak	#5
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:19:07	i dovoljno energije da odagnaju svaku bolest. Tako su u blaæenom neznanju ubijali ili unakaæavali sebe i svoje potomstvo. Mada je oåigledno da nauåna medicina nije bez rizika, åak i fatalnih, ipak je nerazumno odbaciti je. Veliki broj dijabetiåara danas skoro normalno æivi zahvaljujuñi insulinu, a mnoge zarazne bolesti su pobeœene jer su se ljudi na vreme vakcinisali. Ne treba ni pominjati milione onih koji duguju æivot hirurgiji, transfuziji ili antibioticima. Sada se rutinski leåe mnoge bolesti koje su do pre jednog veka znaåile sigurnu smrt pacijenta. Karl Segan (Karl Sagan) je rekao: “ako æelite da zaštitite dete od deåje paralize, moæete da se molite ili da ga vakcinišete... ipak, opredelite se za nauku”. Drugi razlog za poverenje koje ljudi gaje prema alternativnoj medicini zasniva se na stavu terapeuta prema pacijentu. Nauåna medicina uglavnom se oslanja na biologiju, hemiju i fiziku u tretiranju åovekovog materijalnog tela, koje je sloæen nelinearni sistem sastavljen od istih atoma i molekula koji åine i neæive stvari - recimo, automobile ili kompjutere. Tako se razlika izmeðu lekara i mehaniåara shvata kao formalna, jer i jedan i drugi popravljaju pokvarene delove - u ljudima ili mašinama, svejedno. Kada neko ode u bolnicu, prikopåavaju ga na razne ureðaje koji mere krvni pritisak, sråani puls, temperaturu i mnoge druge fiziåke veliåine. Istovremeno poåinje i terapija medikamentima kojima se utiåe na telesnu hemiju. Åesto se pacijentu od ovoga popravi zdravstveno stanje, ponekad se i pogorša, ali mu boravak u bolnici uglavnom ne ostaje u prijatnom señanju. Zbog toga ñe svako radije da sasluša praktiåara koji se sluæi alternativnom medicinskom terapijom i koji se postavlja iznad materijalnog i mehanicistiåkog pogleda na pacijenta. On neñe “popravljati” obolele organe nego mnogo vaæniji deo åovekovog biña - æivotnu energiju. Åoveku je lakše da oåuva samopoštovanje ako mu se kaæe da nije sastavljen od molekula i atoma, nego da ga pokreñe neki nevidljivi fluid ili bioenergetsko polje koje ga sjedinjuje s Bogom i sa kosmosom. Stigli smo i do najznaåajnije prednosti koju alternativci imaju nad lekarima. Lekar u bolnici ili ambulanti dnevno mora da vodi raåuna o desetinama ili stotinama bolesnika, a ovaj åinilac nikako nije bez uticaja na kvalitet komunikacije. On ne moæe, a åesto nema ni volje da se bavi uzrocima bolesti i da edukuje pacijenta; sve se najåešñe svodi na to da utvrdi fiziåke simptome, upita bolesnika o subjektivnom stanju i da u karton upiše terapiju. Pacijent koji bi æeleo da bliæe upozna prirodu svoje bolesti ima slabe šanse da naiœe na razumevanje lekara. Zato je tu iscelitelj koji ima i vremena i volje (a i finansijskog motiva) da se najpre bavi pacijentom pa tek onda bolešñu. On ñe prvo da ga upozna, da ga umiri i, što je najvaænije, da mu ulije nadu i opti-

barjak	#6
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:19:42	mizam u najteæim sluåajevima. Naširoko ñe mu izlagati svoju teoriju kako je bolest nastala i kako ñe je izleåiti, i logiåan rezon pacijenta biñe da iscelitelj dobro zna šta radi, åim mu posveñuje toliko vremena. Ova teorija uglavnom ñe biti netaåna, ali to pacijentu u tom trenutku nije ni vaæno jer je veñ stvoren prisan kontakt koji sam po sebi deluje na njegovo subjektivno stanje. Zato ñe se on odmah osetiti bolje; u mnogim sluåajevima to ñe biti samo privremeno, ali je i to dovoljno za stvaranje mita o uspešnosti terapije. Volja da se stupi u prisan kontakt sa pacijentom, koju alternativac ima u velikim koliåinama, nije rezultat nepoštenog pristupa poslu niti je deo svesnog scenarija obmane. Naprotiv, ljudi koji se nenauåno bave isceliteljstvom, uz malobrojne izuzetke, duboko su uvereni da je njihova teorija ispravna, da je terapija uspešna i da im mnogi pacijenti zaista duguju æivot. Oni nastupaju sa pozicija humanizma, a što svoje usluge solidno naplañuju, to ne samo oni veñ i pacijenti smatraju pravednim. Zato nadrilekari mogu da budu dobar izbor za hipohondre (ljude koji su uobrazili da su bolesni) i one koji pate od lakših akutnih psihiåkih poremeñaja ili psihosomatskih bolesti. Njihov uzrok je u åovekovom psihiåkom biñu, pa je alternativna medicina dobro mesto za poåetak terapije. Ipak, na organske bolesti ova “narodska psihoterapija” po pravilu nema odluåujuñeg uticaja. Za neka oboljenja dovoljno je samo saåekati da proœe neko vreme dok imunološki sistem organizma sam ne pobedi bolest, a onda sebe prosto proglasiti isceliteljem. Ako se bolest ipak završi fatalno, “iscelitelju” ostaje moguñnost da za loš ishod optuæi nekog drugog - samog pacijenta što se nije “na vreme obratio” ili što nije “u potpunosti verovao u izleåenje”, lekare koji su “upropastili pacijenta”, neko prokletstvo u familiji, crnu magiju i tako dalje. U ovome ñe mu pomoñi rodbina i prijatelji bolesnika, koje je iscelitelj veñ pridobio svojim nastupom i åinjenicom da mu je bolesnik iskreno verovao. Sledeñi åinilac koji doprinosi popularnosti alternativne medicine je opredeljenje za prirodnu terapiju. Proseåan savremeni åovek æivi u strahu od produkata civilizacije, što naravno nije bez osnova, ali ga to dovodi u pogrešno uverenje da je “prirodno” uvek bolje, sigurnije i efikasnije od bilo kakve hemije. Osim toga, alternativna medicina se oslanja na magijsko, u šta veliki broj ljudi veruje, a magijsko po definiciji åini åuda. Nauåna medicina nikada sebe nije proglasila za “åudotvornu” (mada åesto i ona åini “åuda” u drugom znaåenju), a to joj oduzima atraktivnost. Još jedan vaæan poen u pridobijanju publike alternativna medicina dobija zahvaljujuñi nekritiåkom i neodgovornom stavu medija. Setimo se samo kako je krajem osamdesetih godina jedan beogradski nedeljnik u seriji ålana-

barjak	#7
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:20:12	ka davao savete åitaocima da se leåe na taj naåin što ñe objavljenu fotografiju ruskog iscelitelja Alana Åumaka skuvati u vodi i redovno piti tako spremljen “åaj”! Osim ovakvog prikrivenog marketinga, iscelitelji ne zaziru ni od klasiåne reklame. Nauåna medicina, posebno u okviru društvene delatnosti, najmanje obraña paænju na marketing jer je organizacija društva takva da je ona najmanje zainteresovana za borbu protiv konkurencije. Nadrilekarima ta situacija ide na ruku, tim pre što se njihova medicinska praksa uglavnom ne ograniåava zakonom (izuzeci su Francuska, Italija, Gråka, Belgija i Španija). Razlog je prost: zakon je politiåko, a ne nauåno oruðe. Malo koji zakonodavac ñe konsultovati nauånike pre nego što proglasi novi zakon, ali ñe mu zato biti itekako vaæan stav javnosti. Još jedan åinilac koji pomaæe širenju poverenja u alternativnu medicinu jeste postojanje raznih svetskih institucija koje se bave njenim direktnim izuåavanjem i primenom (u Velikoj Britaniji, recimo, postoji åak pet specijalizovanih bolnica koje u svojoj ponudi imaju iskljuåivo alternativnu medicinu). Ovaj fenomen bi mogao da bude predmet posebne sociološke studije, jer se na ova istraæivanja troše ogromna sredstva. Mada nauka u principu ne prihvata ove institucije i odbija da verifikuje njihov rad, ipak se one same deklarišu kao “nauåne„, što im osigurava jak propagandni efekat. Ma koliko je zanimljivo razgovarati o liånim iskustvima sa praktiåarima alternativne medicine, toliko je prouåavanje njihovih “udæbenika” zaludan posao, jer je stil izlaganja u njima zapravo teška mešavina folklora, anegdotskog svedoåenja, spiritizma i fantazije. Sve je to deo mitologije Novog Doba koja se veñ u svom konceptu uspešno štiti od bilo kakve smislene i argumentovane diskusije, pa je tako svaka kritika unapred osuœena na neuspeh. Evo jednog primera iz knjige Bolest kao varka, u kojoj nas autori Fjuler Rojal (Fuller Royal) i Gregori Olson (Gregory Olson) uveravaju da bolest ne postoji u stvarnosti, nego je stvorena mentalnom obmanom u svesti koja nije u vezi sa nervnim sistemom nego je locirana u svakom atomu našeg tela: “Homeopatski medikamenti su uzorci nelinearnih talasa koji rezonuju sa sliånim mentalnim programima lociranim u memorijskom polju podsvesti i sa perturbacijama u svesnom polju uma. Ovi lekovi su u stanju da izbrišu laæne programe u memorijskom polju koji sluæe kao osnova za bolest”.

barjak	#8
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:20:48	Ima li svrhe izraziti sumnju ili, još gore, krenuti u baznadeæno obaranje tvrdnje formulisane na ovakav naåin? Zašto lekari ne æele saradnju? Prostor koji u štampi ili na televiziji dobijaju iscelitelji i nadrilekari po pravilu je plañen (što se teško ili nikako ne vidi sa pozicije åitaoca i gledaoca), a ispunjen je iznošenjem liåne teorije o delovanju njihove moñi i nizom hvalospeva o uspesima, o åemu svedoåe brojna pisma izleåenih i sreñnih ljudi. Prikaz se redovno završava time kako stupiti u kontakt sa isceliteljem. Ovde privlaåi paænju jedan naoko nevaæan, mada indikativan, detalj. To je priåa o kontaktu iscelitelja sa lekarima i medicinskim institucijama kojima on nesebiåno nudi svoju pomoñ i demonstraciju koja ñe struånjake uveriti u njegove natprirodne moñi. Lekari su, naravno, pokazali nerazumevanje i nisu se odazvali, što iscelitelj uglavnom iskoristi da bi njihov profesionalizam proglasio za elitizam. Svejedno - on ñe im, evo, i ovom prilikom uputiti poziv... itd. Po pravilu su ovakvi iscelitelji ljudi koji nemaju formalnog medicinskog obrazovanja, ali ovu åinjenicu uglavnom pretvaraju u svoje preimuñstvo, jer odmah izvode zakljuåak da je lekarima neprijatno da priznaju da jedan samouki iscelitelj moæe nešto što oni ne mogu. Da li je to taåno? Moæda ñemo rasvetliti problem ako ga pogledamo i iz pozicije lekara. Da se posluæimo prostim poreœenjem: bilo kojim poslom da se bavimo, moæemo da zamislimo da nam se obraña åovek koji nije školovan za taj posao, i da tvrdi da ñe ga on bolje uraditi. Ja ñu zamisliti, recimo, da sam vozaå autobusa i da mi jedan od putnika garantuje da ñe on moj autobus voziti zatvorenih oåiju; on, doduše, ne poznaje saobrañajna pravila i nema poloæen vozaåki ispit, ali mi navodi imena ljudi koji ñe potvrditi (valjda bi trebalo da ih ja pronaœem) da je on po serpentinama iznad najopasnije provalije vozio autobus tri kilometra unazad zavezanih oåiju. Jasno je šta bih mu odgovorio, ali zamislite kakav bi utisak na prisutne ostavio njegov komentar: “Naravno, ne pristaje zato što bi onda svi videli da vozim bolje od njega...” Razlika izmeðu nauånog i šarlatanskog postupka U raspravama oko toga koliko je leåenje alternativnim postupcima efikasno, moæe da padne mnogo teških reåi a da opet niko ne odstupi od svojih stavova. Najbolji naåin da se utvrdi istina jeste objektivna provera u praksi, kod koje neñe biti moguñe falsifikovati ili pristrasno tumaåiti rezultate. Kako svoju praksu sprovode predstavnici savremene medicine, a kako alternativni iscelitelji?

barjak	#9
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:21:17	Uobiåajeni nauåni postupak ispitivanja svakog novog leka, kome je prethodilo uspešno pretkliniåko ispitivanje, poåinje odabiranjem dveju grupa ispitanika (dobrovoljaca). Jednoj grupi, koja se zove eksperimentalna, daje se novi lek u propisanoj dozi, a drugoj (kontrolnoj) daju se standardni lekovi kojima se odgovarajuña bolest uobiåajeno leåi. Na kraju testa porede se rezultati istraæivanja u obema grupama i donose statistiåki zakljuåci o oåekivanoj prednosti novog leka u odnosu na stare. Uzmimo, na primer, da u ispitivanju novog medikamenta za leåenje odreðene vrste epilepsije, koji je veñ prošao kroz standardno laboratorijsko testiranje na æivotinjama i na paæljivo kontrolisanoj grupi hospitalizovanih pacijenata, uåestvuje 100 bolesnika podeljenih u dve jednake grupe. Neka 50 pacijenata eksperimentalne grupe uzima novi lek u propisanoj dozi, a ostalih 50 iz kontrolne grupe leåe se na uobiåajeni naåin. Kontrola rezultata leåenja vršila bi se utvrðivanjem broja epileptiånih napada u toku odgovarajuñeg vremenskog perioda. Oåekuje se da ñe se u toku leåenja broj epileptiåkih napada u obema grupama smanjivati. Ako se broj ovih napada kod pacijenata koji su uzimali novi lek statistiåki znaåajno smanjio u odnosu na broj napada kod pacijenata koji su se leåili na klasiåan naåin, donosi se zakljuåak da je novi lek efikasniji; takav lek tada dobija licencni broj koji se utiskuje na svako pakovanje a samim tim i dozvolu da moæe da se upotrebljava. Kod alternativne medicine postupak zakljuåivanja je daleko jednostavniji: od ukupnog broja obolelih, do poboljšanja je došlo kod izvesnog broja bolesnika bez obzira da li su neki od njih istovremeno bili i pod nekom drugom terapijom, dakle nema sumnje da je “leåenje” uspešno. A da li bi isti (ili moæda i bolji) ishod bio i bez alternativne terapije? To niko ne zna, a nije ni vaæno. Za neuspešne sluåajeve se pronalaze ili ne pronalaze objašnjenja, ali se oni najradije i ne pominju. Tako bi u ispitivanju, koje smo uzeli za primer, terapeut iza sebe imao odreðeni broj ljudi koji ñe u svakom trenutku posvedoåiti da mu duguju zahvalnost za svoje zdravlje ili åak æivot. Na ispitivanje se stavlja taåka, æeljena teza je dokazana i rezultati govore sami za sebe. Nauka, s druge strane, mora do kraja da ispita svaku moguñnost. Pretpostavimo da je do poboljšanja došlo kod mnogo veñeg broja uåesnika u eksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi. Da li to znaåi da je lek efikasan? Moæda jeste, a moæda i nije - jedna od moguñnosti je da je psihološki mehanizam, izazvan mišlju da se lek uzima ili ne uzima, doveo do poboljšanja. Da li je ovo moguñe? Znamo da sugestija moæe da izazove subjektivan oseñaj poboljšanja stanja, ali je još zanimljivije pitanje da li ona moæe da dovede do organskih promena i do izmene kliniåke slike bolesti.

barjak	#10
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:22:02	Funkcija stvara organ Izmeœu mašine i ljudskog tela postoji bitna razlika: prva se troši upotrebom, a drugo neupotrebom. Svaki naš organ ñe atrofirati ako se ne koristi u dovoljnoj meri. Posle dugotrajnog mirovanja zbog povrede, pacijent ñe morati da se vraña u formu, åesto i uz pomoñ fizioterapeuta, da bi postigao normalnu opteretivost koštanog i mišiñnog tkiva. Taj problem imaju i kosmonauti koji po povratku iz vasione prolaze kroz poseban medicinski tretman kako bi mogli da stanu na noge, jer su njihove kosti u uslovima dugog besteæinskog stanja izgubile veliku koliåinu kalcijuma i postale lomljive kao kreda. Sliåno je i sa nervnim sistemom. Medicina poznaje sluåajeve kod kojih je, posle teæih povreda, åovek fiziåki izleåen ali se i dalje ponaša i oseña kao invalid. Njegov nervni sistem je “nauåio” da povreœeni organ ne funkcioniše, da umesto njega treba koristiti protezu i da treba mirovati jer je i najmanji pokret nekad izazivao bol. Åak i ako biste takvom pacijentu objasnili da je prepreka psihiåke prirode i ako bi on u to iskreno poverovao, time problem ne bi bio rešen jer je blokada nastupila na nivou nesvesnog, gde razumne odluke nemaju oåekivano dejstvo. Zato se ovakvi pacijenti upuñuju psihijatru ali je, i pored åinjenice da se pacijent (åak i bukvalno) nalazi samo na jedan korak od izleåenja, uspeh neizvestan. U ovakvim sluåajevima samo je potrebno nekako “probiti led”, napraviti bar jedan pokret nepokretnim delom tela. Åesto je dovoljan i psihiåki šok ili snaæno subjektivno ubeœenje da ñe doñi do izleåenja; mnogi “åudotvorci” proslavili su se na ovakvim sluåajevima. Atraktivnost ovog ozdravljenja je takva da su u åudo ubeœeni ne samo pacijent i svedoci nego i sam iscelitelj. Åinjenica da on ne poznaje mehanizam kojim je bolest izleåena ipak ne umanjuje uspeh; uostalom, ni nauåna medicina ne bi mogla da do detalja objasni kako se åudo dogodilo. Bilo bi nepravedno prema pacijentu (a on je ovde jedino vaæan) zakljuåiti da put koji je u ovom sluåaju doveo do cilja nije dobar, åak i ako je taj put graœen na neznanju, pa i na prevari. Upravo smo stigli do veoma vaænog pojma, koji je kljuåan za razumevanje fenomena alternativne medicine: placebo efekat. Åudesni placebo Placebo je bilo koja neaktivna supstanca koju pacijent ili uåesnik eksperimenta uzima u uverenju da je to lek, u cilju postizanja psihološkog efekta. Mehanizam njegovog delovanja na prvi pogled je jednostavan: pacijent je prevaren da je dobio lek, zbog åega nervni sistem oåekuje ozdravljenje i poåinje da se

barjak	#11
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:22:32	ponaša kao zdrav. Reklo bi se da je ovaj efekat znatno åešñi i jaåi nego što se to obiåno misli. Na taj naåin moguñe je sugerisati åoveku ne samo ozdravljenje nego i pogoršanje zdravstvenog stanja (što se zove nocebo efekat). Recimo, ako nekome date da proguta tabletu groæðanog šeñera (koji se obiåno koristi kao placebo) pa mu kaæete da ñe ta tableta izazvati glavobolju, postoji moguñnost da on uskoro zaista oseti glavobolju. Pod naslovom Tajna tablete šeñera, J. S. Tornton (Thornton) je u struånom biltenu Razmena medicinskih podataka (Medical data exchange) napisao: “Anti-placebo reakcija (nocebo) dokumentovana je još u šamanskim kulturama u kojima je vraå bacao prokletstvo na zdravog åoveka i ærtva je umirala u beznadeænom oåekivanju kazne”. Placebo je nezamenljiv u eksperimentima u kojima treba odvojiti stvarni efekat leka od mehanizma sugestije: eksperimentalnoj grupi se daje pravi lek, a kontrolnoj “lek” koji izgleda isto, a zapravo je placebo. Tako su sa psihološkog gledišta svi uåesnici u eksperimentu ravnopravni. Nijedan pacijent nema uvida u to kojoj grupi pripada i zato se ovakav test zove slepi test. U savremenim ispitivanjima åak se insistira na tome da ni medicinsko osoblje ne zna ko je u eksperimentalnoj a ko u kontrolnoj grupi, a podela se ne vrši svesno uz “ljudski faktor” nego nasumiåno, iskljuåivo “kockarskim” metodama. Ovo se uglavnom poverava random-generatorima (generatorima sluåajnih brojeva) u kompjuterima kojima se vodi administrativni deo eksperimenta, pa tako niko osim kompjutera sve do kraja testa neñe znati kako je izvršena podela. Upotrebom automatskih, kompjuterski upravljanih dozatora lekova eliminiše se i poslednja kritiåna karika u lancu - osoba koja deli medikamente uåesnicima. Tako niko ne moæe da pogreši ili da svesno utiåe na rezultat eksperimenta; ovakav test se zove dvostruko slepi test i on åini standard kojim se danas eksperimentalno ispituje svaki novi lek pre nego što se odluåi da li ñe dobiti dozvolu za izlazak na træište. H. K. Beecher je poåetkom pedesetih godina izvršio niz opseænih eksperimenata koje je svrstao u 24 detaljno obraœene studije, što je 1955. godine objavio u knjizi Moñni Placebo (The powerful placebo). I sam autor ovih studija bio je iznenaœen rezultatom svojih eksperimenata, jer je više od jedne treñine uåesnika u eksperimentima pokazalo merljivo poboljšanje zdravstvenog stanja izazvano åistim placebom. Ovo je bio do te mere šokantan rezultat za tadašnju nauånu javnost da je veliki broj institucija u svetu ponovio eksperiment. Rezultat ne samo da je potvrœen nego je bio åak i nešto izraæeniji u korist placebo efekta. Još uvek nije do detalja poznat mehanizam koji omoguñava da neaktivne supstance budu tako efikasne, ali se zna da oåekivanje i verovanje u povoljan ishod leåenja izaziva neke biohemijske promene u telu. Verovatno da ovde nije reå o fiziåkom ili “molekulskom” delovanju, nego o prostoj prome-

barjak	#12
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:23:20	ni ponašanja, jer je prihvañeno mišljenje da je veza izmeœu bolesti i “bolesnog” ponašanja dvosmerna, dakle ne samo da zdravstveno stanje deluje na ponašanje, nego i obrnuto. Ovo je izraæeno ne samo kod ublaæavanja bola, veñ i kod bolesti kod kojih se simptomi oåituju upravo u ponašanju, kao što su poremeñaji apetita i nekih seksualnih funkcija, bolesti zavisnosti i tako dalje. “Neki lekari veruju da placebo efekat nastaje u odnosu izmeðu mozga i tela, åime se jaåa odbrambeni mehanizam i ubrzava izleåenje” (Thorton, J.S. 1993). Delano DuGarm navodi jednostavan primer moñi placebo efekta. Dok je bio dete, imao je problema sa muåninom i povrañanjem svaki put kad je putovao avionom. Jednom mu je stjuardesa rekla da ñe lako rešiti taj problem ako popije Alka-Seltzer pre leta. I uspelo je! Ali pošto je ukus tog piña teško podnošljiv za dete, on je sledeñi put pokušao sa samo pola åaše, pa se pokazalo da je i to dovoljno. Nešto kasnije uštedeo je sebi svaku neprijatnost, jer je ustanovio da i samo sipanje Alka-Seltzera u åašu ima isti efekat. Veliki broj grana alternativne medicine zasniva se na ovom mehanizmu, pa to ne moæemo prosto da proglasimo za prevaru. Ako postupak dovede do izleåenja bolesnika onda je to dobar postupak, bez obzira na metode kojima se sluæi. To je razlog da pri vrednovanju uåinka svakog “alternativca” budemo maksimalno oprezni, jer kao što naivan åovek moæe da ga neosnovano preceni, tako i zagriæeni skeptik moæe da ga potceni. “Stotinama godina, lekari su prepisivali mnoge beskorisne i åesto opasne lekove. Ali krokodilski izmet, ulje od mrava, magareña kopita i mahovina sastrugana sa kovåega ærtve nasilja jesu pomagali nekim bolesnicima, bar psihiåki” (Gifford-Jones, W. 1996). Najpoštenije bi bilo ako ne bismo ulazili u motive i u tehnike koje primenjuju iscelitelji, nego ako bismo alternativne medicinske postupke prosto podelili na one koji “rade”, one koji “ne rade” i one za koje nismo sigurni. Postoji i åetvrta grupa postupaka, a to su oni koji åine štetu zdravlju pacijenta, i to posredstvom placebo efekta, åak i kad nadrilekar nastupa s najboljim namerama. O ovome je 1997. upozoravao J. Dodes: Placebo moæe da bude štetan. Placebo reakcija moæe da “nauåi” hroniånu bolest potvrðujuñi i / ili pojaåavajuñi obmanu o (zapravo nepostojeñoj) bolesti. Pacijent tako moæe da postane zavisan od nestruånog praktikanta koji primenjuje placebo terapiju. Kako prepoznati alternativni pristup? U vreme kad nauåna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vraåevi. Oni su za svaku bolest imali lek i pošto su ljudi malo znali o svom prirodnom imunološkom mehanizmu, izgledalo je kao da su sušeni pauci i krila slepog

barjak	#13
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:23:56	miša zaista imali efekta. Napretkom medicine došlo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta dva tabora, nego i cela lepeza izmeœu njih - ljudi koji su se “zaglavili” negde izmeœu plemenskog vraåa i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom “åardaku ni na nebu ni na zemlji”. Zaklanjajuñi se iza imidæa nauke, oni skupo prodaju svoju æelju da se bave medicinom, sputanu neznanjem, nekritiåkim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornošñu za zdravlje pa i za æivote svojih pacijenata. Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teško je proåitati novine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti - razne trave, melemi, åajevi ili preparati za mršavljenje, plodnost, jaåanje mišiña, poboljšanje seksualne moñi, leåenje ñelavosti i tome sliåno. Nude se i potpuno ezoteriåna sredstva, kao što su razne amajlije i privesci. Ono što prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti moñ da pomognu u oåuvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalne kupce. Struåni kreatori marketinškog nastupa umeju da se posluæe i vrlo perfidnim laæima, izreåenim u formi istine; recimo, ako na pakovanju åipsa proåitate da je proizvod “bez holesterola”, okrenite poleðinu pakovanja pa proåitajte sastojke naštampane malim slovima. Videñete da sam åips zaista ne sadræi holesterol, ali zato sadræi zasiñene masti koje ñe se pretvoriti u holesterol kad ih pojedete. U poslednje vreme, proizvoðaåima i uvoznicima u obmani pomaæe i struåno medicinsko osoblje, åak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Mogli smo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papiriñ sa naštampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pa ñe doslovno svi naši problemi biti rešeni; ko ne veruje, u to ñe ga ubediti (doduše, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvaæenog psihologa. Takoœe, videli smo i reklamu koja to moæda ne kaæe direktno, ali iz koje ñemo lako izvesti netaåan zakljuåak da treba samo da koristimo odreœenu ævakañu gumu i više nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnju potpisuje predsednik jedne naše medicinske institucije. Oåigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala uåinila da više ne postoji institucija koja je sposobna i voljna da zaštiti nas, obiåne ljude. Šta onda svako moæe da uåini da se zaštiti sam? Jedina sigurna zaštita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispravan kritiåki stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka vešto prerušava u nauku, pa treba imati zaista “oštro oko” da bi se izbegle sve zamke i zapazila razlika. Dva navedena sluåaja to ilustruju, ali daleko od toga da su to jedini primeri - skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza na-

barjak	#14
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:24:56	uåne institucije koja je “testirala” proizvod. Mada nam reåeniåna konstrukcija u oglasu sugeriše da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najveñem broju sluåajeva samo potvrœuje da proizvod koji kupujete ne sadræi štetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomešam šeñer i brašno i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zaštitu zdravlja. Još ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne duše potpisao da moj lek inhibiše enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin taåno), a to opet smanjuje rizik od sråanog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, što je takoœe taåno. Mnogi kupci ñe zato poæuriti, ne bi li zaštitili svoje srce. Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donošenju ispravnog suda o neåemu što se træištu nudi kao sredstvo za zaštitu zdravlja, mada ne postoji šema koja bi mogla sa sigurnošñu da dovede do taånog zakljuåka. Ovde neñemo pominjati ekstremne sluåajeve, kao što su razne proroåice ili struånjaci za crnu i belu magiju, jer ñe njihove ærtve postati oni koji æele da budu ærtve, i tu se ništa ne moæe. Pokušañemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se laæno predstavljaju kao da dolaze u ime nauke. Æargon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina) vešto podraæava nauåni æargon i da se rado sluæi imenima i citatima nauånika. Sreñom, u medicini se pseudonauåni æargon lakše prepoznaje, jer je uopšten i prilagoœen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao što je “balans” ili “harmonija” postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke, a lek ñe vam pomoñi i da “poveñate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju štetnih” iz svog organizma i da æivite “u skladu sa prirodom”. Dobar indikator je i pripadnost leka “energetskoj medicini”, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopšteno tvrdi da poveñava “æivotnu energiju” ili “energetsko polje” tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno reå o praznom propagandnom sloganu. Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonauånog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog nauånog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo “sa ksilitolom” (ne znam šta je, ali mora biti da je baš to ono što mi treba) ili “sa heksaplant kompleksom” (nema sumnje da je nešto mnogo zdravo, lepo zvuåi a i ono “plant” liåi na neku plantaæu).

barjak	#15
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:25:31	uåne institucije koja je “testirala” proizvod. Mada nam reåeniåna konstrukcija u oglasu sugeriše da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najveñem broju sluåajeva samo potvrœuje da proizvod koji kupujete ne sadræi štetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomešam šeñer i brašno i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zaštitu zdravlja. Još ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne duše potpisao da moj lek inhibiše enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin taåno), a to opet smanjuje rizik od sråanog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, što je takoœe taåno. Mnogi kupci ñe zato poæuriti, ne bi li zaštitili svoje srce. Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donošenju ispravnog suda o neåemu što se træištu nudi kao sredstvo za zaštitu zdravlja, mada ne postoji šema koja bi mogla sa sigurnošñu da dovede do taånog zakljuåka. Ovde neñemo pominjati ekstremne sluåajeve, kao što su razne proroåice ili struånjaci za crnu i belu magiju, jer ñe njihove ærtve postati oni koji æele da budu ærtve, i tu se ništa ne moæe. Pokušañemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se laæno predstavljaju kao da dolaze u ime nauke. Æargon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina) vešto podraæava nauåni æargon i da se rado sluæi imenima i citatima nauånika. Sreñom, u medicini se pseudonauåni æargon lakše prepoznaje, jer je uopšten i prilagoœen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao što je “balans” ili “harmonija” postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke, a lek ñe vam pomoñi i da “poveñate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju štetnih” iz svog organizma i da æivite “u skladu sa prirodom”. Dobar indikator je i pripadnost leka “energetskoj medicini”, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopšteno tvrdi da poveñava “æivotnu energiju” ili “energetsko polje” tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno reå o praznom propagandnom sloganu. Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonauånog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog nauånog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo “sa ksilitolom” (ne znam šta je, ali mora biti da je baš to ono što mi treba) ili “sa heksaplant kompleksom” (nema sumnje da je nešto mnogo zdravo, lepo zvuåi a i ono “plant” liåi na neku plantaæu).

Sider : [1] 2 3 4 . . . 6 Næste

Du ikke har nok privilegies at svare i dette forum.