alternativna medicina

Forum
Forum :: Sшg pе forum :: Forum Indstillinger :: Forums Top

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

Sider : Forige 1 2 [3] 4 5 6 Næste
barjak	#1
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„ zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#30
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:36:12	“test bio neispravan u pogledu osmišljavanja i metodologije”, ali nije bliæe objasnila šta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na simpozijumu. Nju je, inaåe, Emili zamolila da ærtvuje svojih deset minuta i da se prikljuåi testu, što je ona odbila sa objašnjenjem da ima vaænija posla. Za nas ñe biti najinteresantnije da pogledamo šta se nalazi iza tvrdnje bioenergetiåara da su i nauånici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je “snime”. Kirilijanova fotografija Godine 1961. su Semion Davidoviå Kirilian i Valentina Kiriliana objavili ålanak u ruskom Æurnalu za nauånu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja “aure”. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku ploåu ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo neñe ugroziti åoveka ako je izvor projektovan tako da je jaåina struje u ovom kolu ograniåena na oko 1 mA, što je za elektrode uobiåajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Pošto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu neñe videti sam objekat, ali ñe biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruæuje. Slika 1 predstavlja auru oko vrha kaæiprsta. Rezultat je još atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moæe da posluæi za odreœivanje nekih psihiåkih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreœivanje bioenergetske “snage” åoveka. Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom naåinili su veliki broj lepih fotografija u æivim bojama. Oni tvrde da postoje i snimci aure lista kome je odseåen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani “efekat fantomskog lista”). Naravno da je ovo zagolicalo maštu javnosti i pobudilo interesovanje u nauånom svetu. Veliki publicitet dobilo je istraæivanje koje je obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivši student Kendal Dæonson (Kendall Johnson), sa UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuåak je da je Kirilijanova fotografija “prozor” u svet bioenergije, telepatije, mistiånih sila, istoånjaåkih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoœe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka aure moguñe dijagnostikovati bolest pre pojave fiziåkih simptoma.

barjak	#31
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:37:09	“test bio neispravan u pogledu osmišljavanja i metodologije”, ali nije bliæe objasnila šta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na simpozijumu. Nju je, inaåe, Emili zamolila da ærtvuje svojih deset minuta i da se prikljuåi testu, što je ona odbila sa objašnjenjem da ima vaænija posla. Za nas ñe biti najinteresantnije da pogledamo šta se nalazi iza tvrdnje bioenergetiåara da su i nauånici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je “snime”. Godine 1961. su Semion Davidoviå Kirilian i Valentina Kiriliana objavili ålanak u ruskom Æurnalu za nauånu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja “aure”. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku ploåu ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo neñe ugroziti åoveka ako je izvor projektovan tako da je jaåina struje u ovom kolu ograniåena na oko 1 mA, što je za elektrode uobiåajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Pošto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu neñe videti sam objekat, ali ñe biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruæuje. Slika 1 predstavlja auru oko vrha kaæiprsta. Rezultat je još atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moæe da posluæi za odreœivanje nekih psihiåkih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreœivanje bioenergetske “snage” åoveka. Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom naåinili su veliki broj lepih fotografija u æivim bojama. Oni tvrde da postoje i snimci aure lista kome je odseåen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani “efekat fantomskog lista”). Naravno da je ovo zagolicalo maštu javnosti i pobudilo interesovanje u nauånom svetu. Veliki publicitet dobilo je istraæivanje koje je obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivši student Kendal Dæonson (Kendall Johnson), sa UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuåak je da je Kirilijanova fotografija “prozor” u svet bioenergije, telepatije, mistiånih sila, istoånjaåkih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoœe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka aure moguñe dijagnostikovati bolest pre pojave fiziåkih simptoma.

barjak	#32
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:38:18	koæe i obaveštavaju vlasnika kad je u stanju stresa, a sliåan naåin merenja stresa koriste i detektori laæi. Tako smo stigli do logiånog (mada sasvim prizemnog) objašnjenja zašto se boja aure razlikuje kad je åovek ljut, smiren ili kad spava. Priloæeno je nekoliko amaterskih snimaka aure. Na slici 2 je aura kamena koji navodno potiåe iz egipatske piramide, ali autor nije priloæio i auru obiånog kamena snimljenu pod jednakim uslovima, kako bismo mogli da proverimo njegovu tvrdnju da ovakvo bogatstvo varnica zaista potiåe od mistiånih sila sahranjenih u piramidi. Na ostalim fotografijama imamo oåiglednije rezultate. Slika 3 predstavlja glistu koja je glavom platila ovaj eksperiment, jer je najpre “snimljena” æiva (A), pa mrtva (B). Tako moæemo da se uverimo u åinjenicu da æiva (da ne kaæemo vlaæna) glista ima veñu auru (bolje provodi elektriånu struju) nego mrtva (suva). Na slici 4 priloæeni su snimci aure kriške “æivog” krompira (A: zdrava hrana = lepa aura) i præenog pomfrita iz McDonald’s restorana (B: brza hrana = ruæna aura). Na slici 5 su snimci aura po jedne kapljice prirodnog soka pomorandæe (A) i veštaåkog osveæavajuñeg piña (B), na kojima se jasno vidi da velika kapljica pravi veñu auru nego mala. Tim fiziåara i psihologa na Univerzitetu Dreksel (Drexel University) proveo je nekoliko godina prouåavajuñi Kirilijanov efekat. Oni su sastavili listu od 25 faktora koji utiåu na snimak aure, meœu kojima je mentalni stres i fiziåka aktivnost koja je prethodila snimanju, ali se sve svodilo na to da je glavni åinilac ipak vlaænost koæe. Što se tiåe “efekta fantomskog lista”, Drekselov tim za nekoliko godina nije uspeo da napravi ni jednu fotografiju koja bi to potvrdila, ali je izneo nekoliko pretpostavki - “otisak” vlaænosti ili temperature celog lista koji je leæao na filmu pre nego što mu je otkinut deo, prostu koincidenciju i, naravno, svesnu prevaru eksperimentatora koji se uæeleo publiciteta. Ostala je još otvorena moguñnost korišñenja Kirilijanove fotografije u medicinskoj dijagnostici. Iako ona još uvek nije dovoljno istraæena, mali su izgledi da ñe u tom domenu nañi primenu. Mada postoji veliki broj varijacija parametara na fotografiji, prostim gledanjem u nju nije moguñe utvrditi dijagnozu jer se od pacijenata obolelih od razliåitih bolesti (ako su snimljeni pod jednakim uslovima) åesto dobijaju potpuno jednaki snimci aura. Slika 4: sveæ i peåen krompir A B

barjak	#33
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:38:54	Ipak, moæda ni za Kirilijanovu fotografiju na polju nauke nije sve izgubljeno - ako se i ne naðe primena u medicini, moæda je vredi potraæiti u tehniåkim delatnostima. Recimo, u geologiji i mineralogiji dobro bi došao nekakav metod snimanja strukture materijala koji se sastoje od slojeva koji imaju razliåitu elektriånu provodnost. Ovo je neobavezno razmišljanje, a sigurno je da bi se našle još neke grane nauke u kojima bi snimanje raspodele åestica sa razliåitom provodnošñu moglo da bude od koristi. Homeopatija U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluæila puštanjem krvi, pijavicama, åestim klistiranjem i sliånim metodama. Ovakav pristup leåenju bolesti zove se alopatija (na gråkom: allos = suprotno, pathos = bolovanje), jer je u njemu korišñen pristup u kome se na bolesnike delovalo kontra- stimulansima: kad åovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv treba “rashladiti”, tj. pustiti je da isteåe iz organizma. Nema sumnje da su ovakvi poduhvati donosili više štete zdravlju bolesnika nego koristi. To je ispravno zapazio nemaåki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) i odluåio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao “homeopatija” (homios = sliåno). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leåenje vrlo malim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, ali su te supstance bile toliko razblaæene da nisu imale nikakav efekat na tok bolesti. Takvo “leåenje” bilo je jeftinije i pristupaånije širokom krugu korisnika, a i manje je škodilo pacijentu nego tadašnje invazivne metode leåenja. Popularnost homeopatije naglo je poåela da raste. Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak da ispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizovao rezultate i propisao koji ñe se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vodeñi raåuna o tome da simptomi bolesti budu što sliåniji reakcijama na te supstance. Tokom ovog obimnog posla razvio je gledište po kome 7/8 svih bolesti nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (što na gråkom znaåi svrab ili šuga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavicama na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora se manifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, katarakta, rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje. Slika 5: kap prirodnog i veštaåkog soka A B

barjak	#34
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:39:52	Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju da je æivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje uroœenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe leåi. Verovao je da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da bi se pokrenuo proces samoizleåenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoœenja veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To ñe “probuditi” organizam i on ñe sam izañi na kraj sa svakom bolešñu. Ovo je on nazvao zakon sliånosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: sliåno se sliånim leåi, ili što bismo mi rekli klin se klinom izbija). Kako se lek priprema da bi imao æeljeni efekat? Supstanca se najpre razblaæuje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraåa, uglavnom mešavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance od 10% koja se obeleæava sa 1X (10 se latinski piše kao X). Posle još jednog razblaæivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeñem krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moæe uštedeti ako se umesto razblaæivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Pošto se broj 100 latinski piše kao C, ove koncentracije se obeleæavaju kao 1C, 2C i tako dalje. Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije baš lak. Evo kako ga opisuje sam “otac” homeopatije, Haneman: Jednu mrvicu, ako je supstanca åvrsta, ili kap ako je teåna, treba brzo pomešati sa jednom treñinom od ukupno sto zrna mleånog šeñera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gleœ sa unutrašnje strane trljanjem mokrim peskom; šest minuta ih treba mešati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tuåkom åetiri minuta, pa opet mešati šest minuta. Potom treba åetiri minuta mešati masu neprekidnim skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treñinu od sto zrna mleånog šeñera. Onda sve to treba brzo promešati i trljati šest minuta, pa tuñi åetiri i snaæno mešati šest minuta; još jednom tuñi åetiri minuta, posle åega se dodaje poslednja treñina od sto zrna mleånog šeñera i meša lopaticom; šest minuta snaænog trljanja, åetiri mešanja skupljanjem na gomilu, i još šest trljanja, i ovaj proces je završen. Opisani postupak se izvodi tri puta, åime stiæemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaæene supstance i stavljamo ga u boåicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boåica se zatvara i lagano obrñe nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snaæno protresti dva puta. Zašto baš dva? Evo šta kaæe sam Haneman: Dugogodišnje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuåak da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu teånost, mada sam nekada obiåavao da je protresem deset puta.

barjak	#35
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:40:15	Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju da je æivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje uroœenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe leåi. Verovao je da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da bi se pokrenuo proces samoizleåenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoœenja veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To ñe “probuditi” organizam i on ñe sam izañi na kraj sa svakom bolešñu. Ovo je on nazvao zakon sliånosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: sliåno se sliånim leåi, ili što bismo mi rekli klin se klinom izbija). Kako se lek priprema da bi imao æeljeni efekat? Supstanca se najpre razblaæuje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraåa, uglavnom mešavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance od 10% koja se obeleæava sa 1X (10 se latinski piše kao X). Posle još jednog razblaæivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeñem krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moæe uštedeti ako se umesto razblaæivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Pošto se broj 100 latinski piše kao C, ove koncentracije se obeleæavaju kao 1C, 2C i tako dalje. Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije baš lak. Evo kako ga opisuje sam “otac” homeopatije, Haneman: Jednu mrvicu, ako je supstanca åvrsta, ili kap ako je teåna, treba brzo pomešati sa jednom treñinom od ukupno sto zrna mleånog šeñera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gleœ sa unutrašnje strane trljanjem mokrim peskom; šest minuta ih treba mešati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tuåkom åetiri minuta, pa opet mešati šest minuta. Potom treba åetiri minuta mešati masu neprekidnim skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treñinu od sto zrna mleånog šeñera. Onda sve to treba brzo promešati i trljati šest minuta, pa tuñi åetiri i snaæno mešati šest minuta; još jednom tuñi åetiri minuta, posle åega se dodaje poslednja treñina od sto zrna mleånog šeñera i meša lopaticom; šest minuta snaænog trljanja, åetiri mešanja skupljanjem na gomilu, i još šest trljanja, i ovaj proces je završen. Opisani postupak se izvodi tri puta, åime stiæemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaæene supstance i stavljamo ga u boåicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boåica se zatvara i lagano obrñe nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snaæno protresti dva puta. Zašto baš dva? Evo šta kaæe sam Haneman: Dugogodišnje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuåak da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu teånost, mada sam nekada obiåavao da je protresem deset puta.

barjak	#36
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:40:43	Proces “teånog” razblaæivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kap rastvora meša sa sto kapi mešavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako? Nema ograniåenja: što dalje, to bolje. Sa svakim sledeñim razblaæivanjem snaga leka se poveñava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala (beskrajno malih veliåina). Zato ñemo u specijalizovanoj homeopatskoj prodavnici lako pronañi “lek protiv prehlade” åija koncentracija je obeleæena sa 200C. Ovaj lek se pravi tako što se jetra sveæe zaklane patke najpre dræi na toplom 40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleðivanjem, zatim rehidrira i razblaæuje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se jedna kap rastvora kapne na tabletu šeñera, i lek je gotov. Posle svega, koncentracija ñe (bar teorijski) biti 1/10000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000. Ovaj uæasni broj, koji se piše kao jedinica koju prati 400 nula, veñi je nego procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se åita kao 1 gugol, ili jedinica sa 100 nula). Ovaj naš broj je 4 puta duæi, ali to ne znaåi da je njegova vrednost samo åetiri puta veña - ne, ona je 1000000000... (i tako 300 nula) puta veña od jednog gugola. Drugim reåima, u takvoj koncentraciji postoji jedan molekul paåije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih åistim rastvaraåem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su åak i homeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), što se piše kao jedinica sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neñemo pisati). Kakva je šansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja na tabletu šeñera i guta radi leåenja od prehlade, pronaœe bar jedan jedini molekul jetre nesreñne patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije uåe nas da u postupku uzastopnog razblaæivanja postoji ograniåenje, posle koga ñemo izgubiti i poslednju åesticu poåetne supstance. Ovo ograniåenje je definisano Avogardovim brojem, iz åije vrednosti proizilazi da graniåni odnos aktivne supstance prema rastvaraåu odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1 deo u 1024 delova rastvaraåa). Sve preko toga je gubljenje vremena - postoji velika verovatnoña da smo ostali bez poslednjeg molekula onoga od åega smo krenuli i da dalje radimo sa åistim rastvaraåem. Hanemanova nevolja je u tome što je Avogardo dokazao postojanje molekula 1811. godine, kad je razvoj homeopatije bio u punom zamahu. Naravno da je trebalo nekako se izvuñi iz neprijatne situacije, i Haneman je to uåinio upravo u maniru pseudonauke, iznevši tvrdnju da aktivna supstanca

barjak	#37
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:41:19	nije ni potrebna. Otkud to? Pa, tek što su otkriveni molekuli, a Haneman je veñ “znao” da oni poseduju jedno zanimljivo svojstvo: memoriju! Tako su oni u stanju da zapamte osobine aktivne materije, åak i kad nje više nema. Ovde imamo lep primer višestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o åemu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Veština kritiåkog rasuœivanja. Bilo kako bilo, dobili smo novi termin: vodena molekulska memorija. Poklonici homeopatije, kojih i danas ima mnogo, uveravaju nas da takva memorija postoji i da je to nauåno dokazano. Umesto ovakvih falsifikata, dobro bi bilo kad bi poklonici homeopatije bar pokušali da odgovore na pitanja koja nameñe zdrav razum. Ovo su samo neka od moguñih: 1. Ako smo u postupku razblaæivanja ostali bez poslednjeg molekula supstance, nikako nismo mogli da ostanemo i bez neåistoña koje stalno zagaðuju preparat. One postoje u sudu u kome vršimo razblaæivanje, u samom rastvaraåu ili u vazduhu. To mogu da budu æive åestice (bakterije, virusi, spore, polen) ili neæive (talog u posudi, isparenja, mikronske kapljice pljuvaåke prisutnih ljudi koje su inaåe odgovorne i za širenje nekih bolesti, ili prašina - ne samo zemaljskog porekla, veñ i kosmiåkog). Ako aktivne supstance sa koncentracijom ravnom nuli deluju na bolest, šta onda reñi za sve ove zagaðivaåe åije je prisustvo ipak merljivo? 2. Voda je, pre nego što je dospela do toga da posluæi kao rastvaraå za lek, bila u kontaktu sa velikim brojem drugih supstanci. Šta sve “pamti” celokupna vodena masa na svetu, od nastanka do danas? Ako veñ ima memoriju, onda je morala da zapamti i svojstva svih materija prisutnih na Zemlji, pa kako onda uspeva da razlikuje one koje leåe od svih ostalih? 3. Tvrdi se da u svakom sledeñem koraku razblaæivanja lek dobija na moñi, jer su njegova pozitivna svojstva sve jaåa. Ašta je sa negativnim? Kako voda razlikuje dobre od loših efekata, pa one poæeljne pamti i još ih pojaåava, a nepoæeljne zaboravlja? Stanje u medicini nije se mnogo menjalo sve do poåetka 20. veka, pa je i homeopatija sve vreme bila podræavana meœu medicinskim postupcima. U to vreme samo u Americi postojale su 22 homeopatske medicinske škole sa oko 14000 struånjaka specijalizovanih za ovaj vid leåenja. Napretkom medicine situacija je poåela da se menja, tako da je poslednja od ovih škola zatvorena veñ 1920. godine. S druge strane, u Evropi ovaj vid leåenja dobija na popularnosti, posebno u Velikoj Britaniji, verovatno zahvaljujuñi tome što ga kraljevska porodica rado primenjuje. Na nemaåkom træištu postoji 22000 razliåitih homeopatskih preparata, što nije zanemarljiv broj kad se uporedi sa 36000 lekova koje prepisuje savremena medicina. Sliåno je i sa drugim krajevima sveta - u Indiji, recimo, i danas postoji preko 100 homeopatskih škola.

barjak	#38
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:41:55	Evropska zajednica je uvela propis da pojednostavljena procedura (bez detaljnog ispitivanja) registracije homeopatskih lekova moæe da se primeni samo na preparate sa stepenom koncentracije niæim od 4X, što je jedan deo aktivne materije na 10 000 delova rastvaraåa (veñi broj oznaåava niæu koncentraciju). Ovo je uåinjeno radi sigurnosti korisnika, jer bi medikamenti sa višom koncentracijom ipak mogli na neki naåin da deluju na organizam. Proizvoðaåe ovaj propis nije mnogo pogodio, ali bi paæljivom kritiåaru moralo da bude jasno kakav podtekst on krije u sebi. Poklonika homeopatije i danas ima mnogo. Proizvoœaåima niko ne moæe da uskrati pravo proizvodnje neåega što je neškodljivo, a ta industrija ima veliku zaradu zbog veoma niskih troškova proizvodnje. Recimo, jedna jedina patka koju smo pomenuli i koja je ærtvovana da bi od njene jetre bili spravljeni lekovi protiv prehlade, više je nego dovoljna za celu godišnju proizvodnju leka dovoljnog da zadovolji potrebe celog sveta. A prihod koji samo ta patka donosi proizvoðaåima premašuje sumu od 20 miliona dolara. Homeopatija danas iskorišñava i zloupotrebljava jednu zdravu i baziånu ideju savremene medicinske prakse – vakcinaciju. Ona je u homeopatiji dovedena do apsurda jer se ideja vakcinacije oåigledno ekstrapoliše praktiåno u beskonaånost. Vakcina (cepivo) predstavlja tzv. antitelo (stranu supstancu u organizmu koju on nastoji da ukloni), a njegova funkcija je da aktivira imunizaciju kao privremenu ili trajnu zaštitu od ozbiljnih bakterijskih i virusnih infekcija. Spravlja se od oslabljenih æivih ili od ubijenih bakterija ili virusa, ili od njihovih luåevina (na primer toksina). Vakcina u organizmu stvara takozvana antitela koja su, ako postoje u dovoljnoj koliåini, sposobna da se uspešno suprotstave pravoj infekciji. Treba se setiti masovne vakcinacije protiv velikih boginja u Jugoslaviji 1968. godine, åime je ova smrtonosna bolest zauvek pobeðena. Ideja je na neki naåin analogna homeopatskim “principima”: uneto antitelo izazove bolest ali u blagom obliku, jer je vakcina oslabljena. Da li je onda homeopatija isto što i vakcinacija? Ne, jer postoji više suštinskih razlika izmeðu ova dva postupka. Najpre, homeopatija se sluæi supstancama koje su, kao što smo videli, toliko razblaæene da je koncentracija u njima i bukvalno ravna nuli. Drugo, åak i kad bismo poveñali koncentraciju (smanjili stepen razblaæenja supstance), efekat bi pre mogao da bude štetan Recept sa Hanemanovim likom

barjak	#39
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:42:55	nego koristan, jer u vakcinaciji bakterije i virusi prolaze kroz “obradu” u kojoj se oslabljuju ili ubijaju, inaåe bi mogli da izazovu bolest. Treñe, vakcinacija je samo metod preventive kojim se poveñava odbrambena sposobnost organizma protiv nekih zaraznih bolesti, njome nije moguñe izleåiti bolest koja je veñ uzela maha. I åetvrto, kod ogromne veñine bolesti terapija se sprovodi medikamentima koji izazivaju efekte suprotne simptomima: obolelima od dijabetesa (šeñerne bolesti) neñe pomoñi unošenje još šeñera nego insulina (koji ga razgraðuje), ærtve zmijskog ujeda ne leåe se tako što im se ubrizga još otrova nego se izluåivanje postojeñeg ubrzava serumom, i tako dalje. Po zapaæanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu (NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno uklapa u definiciju kulta (jedno od objašnjenja u Webster-ovom reåniku glasi “sistem leåenja bolesti koji se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora”) ali isto tako i u definiciju sekte (“grupa koja sledi karakteristiånu doktrinu ili voðu”). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme zadræavaju i svoj identitet, pa je tako homeopatija veñ dva veka ostala samo ono åime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u nauånom smislu reåi, ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju niåeg zajedniåkog sa “zakonima” sliånosti i infinitezimala (teorijom po kojoj se razblaæivanjem poveñava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako bi tako nešto uåinila, onda to više ne bi bila homeopatija nego biomedicina. Akupunktura Akupunktura je tradicionalna kineska medicinska tehnika, koja po svoj prilici datira još iz kamenog doba. Kineska predanja govore o imperatoru Šin- Nongu (koji je æiveo pre 5200 godina), kao pokretaåu kineske tradicionalne medicine. Izgleda da su još tada korišñene igle od uglaåanog kamena, sve do otkriña bakra pre 4600 godina, mada neki istoriåari ograniåavaju starost akupunkture na period od “samo” 4000 godina. Inaåe, drevna akupunktura se zasniva na filozofiji znatno široj od onoga što je danas banalizovano i svedeno na prosto ubadanje igala u odreðene taåke na telu. Ona u svom izvornom obliku obuhvata specijalni reæim ishrane, naåin æivota, kretanja i rada, spavanja, disanja, pa åak i razmišljanja. Najviše što veñina današnjih akupunkturista zna jeste da treba uticati na ñi (kaæe se još i ki, ci ili åi), s ciljem da se postigne ravnoteæa izmeœu meridijana kojima teku suprotstavljene sile jin i jang. Inaåe je ñi mandarinski izraz za æivotnu energiju za koju se veruje da proæima sve stvari i da teåe kroz åoveåije telo putem glavnih kanala prozvanih meridijani. Postoji 12 glavnih meridijana, od kojih je svaki u vezi sa nekim od unutrašnjih organa (6 jang-

barjak	#40
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:43:26	organa koji su “radionice” i 6 jin-organa “trezora”, koji primaju energiju i krv od jang-organa, preåišñavaju je i raspodeljuju kroz organizam). Vreme prolaæenja ñi-ja kroz svaki meridijan je 2 åasa, što znaåi da za 24 åasa energija zatvara ceo ciklus od 12 meridijana. Tako svaki meridijan ima svoj maksimum aktivnosti (kada ñi upravo protiåe kroz njega) i minimum (dva åasa pošto ga je ñi upravo napustio). Postoji tumaåenje po kome se u vreme maksimalne aktivnosti delovanjem na meridijan stišava odgovarajuñi organ, a u vreme minimalne pojaåava njegova funkcija. Evo spiska organa po vremenima maksimalne aktivnosti odgovarajuñih meridijana: 01-03h: jetra 13-15h: tanko crevo 03-05h: pluña 15-17h: mokrañna bešika 05-07h: debelo crevo 17-19h: bubrezi 07-09h: æeludac 19-21h: gospodar srca i seksualnost 09-11h: slezina i pankreas 21-23h: tripli zagrejaåi 11-13h: srce 23-01h: æuåna kesa Pored ovih 12 “parnih” meridijana (jer su parovi rasporeðeni simetriåno u odnosu na sagitalnu ravan tela) postoje i dva “srednja” meridijana, prednji i zadnji, koji su nezavisni od ove cirkulacije. Ovi meridijani ne odgovaraju organima veñ organskim funkcijama i njima se akupunkturisti sluæe kad prvih 12 meridijana ne reaguje povoljno na nadraæaje. Po tumaåenju nasleðenom od tradicionalne kineske medicine, kad su jin i jang u ravnoteæi, ñi teåe kroz telo i osoba je zdrava. Bolest nastaje kad postoji prepreka na nekom od meridijana, zbog åega ñi ne teåe slobodno; u tom sluåaju treba, pojednostavljeno reåeno, ubadanjem igala u odreœene taåke na telu ukloniti prepreke kako bi ñi uspostavio slobodan tok i time se povratila narušena ravnoteæa izmeœu jina i janga. Izvorni udæbenici navode 365 akupunkturnih taåaka na telu (po jednu za svaki dan u godini), ali je kasnije taj broj poveñan na 794, mada ñemo naiñi i na podatak da ih ima preko 2000. Jin i jang su, prema tradicionalnoj kineskoj filozofiji, dva primarna kosmiåka principa. Jin (mandarinski izraz za Mesec) je pasivno, æensko naåelo, a jang (Sunce) aktivno, muško. Prema legendi, kineski vladar Fu Hsi je tvrdio da je najbolje stanje za svaku stvar u svemiru zapravo stanje harmonije ostvareno potpunom ravnoteæom jina i janga. Izgleda da akupunktura ima najviše poklonika od svih medicinskih postupaka koji se baziraju na nenauånim modelima. Procenjuje sa da u svetu izmeœu 20 i 25 miliona ljudi godišnje potroši preko milijardu dolara plañajuñi usluge struånjaka za ovu oblast. Paradoksalno je da se u Kini ona mnogo

barjak	#41
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:44:30	manje primenjuje i uæiva manje poverenje u struånim medicinskim krugovima. Nijedan od 46 kineskih medicinskih åasopisa ne bavi se preteæno akupunkturom, a u Evropi i Americi ih ima na desetine. Inaåe je 1929. godine akupunktura u Kini bila zabranjena, da bi tokom šezdesetih godina u doba kulturne revolucije Mao Ce Tunga bila rehabilitovana pa åak i podignuta na nivo nacionalnog kulta, jer je doprinosila širenju kineske kulture u svetu. Veñ smo rekli da je akupunktura tradicionalna kineska medicinska tehnika. Formalno gledano, nije joj mesto u ovom poglavlju u kome se govori o alternativnoj medicini, ali za ovo ipak ima razloga. Naime, današnji akupunkturisti - praktiåari uåinili su sve da se prema njoj postave kao što to åine nadrilekari prema oblastima kojima se bave. Ne samo zbog toga što se njome legalno bave i priuåeni samozvani iscelitelji bez medicinskog znanja, nego i zato što joj lekari sa visokim titulama prilaze na nenauåni naåin. Mnogi od njih (naroåito oni koji vode ordinacije sa privatnom praksom) objavljuju duge liste bolesti kod kojih “akupunktura pokazuje pozitivne terapijske efekte”, mada su te liste zapravo proizvoljni spiskovi koji nikoga ne obavezuju, tim pre što nisu potvrðeni nauånim ispitivanjima. Pacijenti veruju ovim lekarima i prilaze akupunkturi kao nauåno zasnovanom postupku leåenja, a da pri tom ne znaju da je najveñi broj tih postupaka neispitan (ili u ispitivanju nije dao zadovoljavajuñe rezultate) i da se njegova uspešnost bazira na proizvoljnim tvrdnjama praktikanata koje nisu ništa osnovanije od tvrdnji nadrilekara. Svi argumenti koje branioci akupunkture iznose u svoju korist svode se samo na jedan: akupunktura u velikom broju sluåajeva deluje! Ipak, ovde ñemo još jednom podvuñi vaænost razlike izmeðu argumenata zasnovanih na nauånom ispitivanju i onih åiji je jedini oslonac neobavezno prepriåavanje. Pomoñi ñemo se analogijom: u filmu Borci protiv gurua (Guru Busters), opisano je kako indijski gurui (verouåitelji hinduizma, ali i lokalni vraåevi) leåe zmijske ujede: 9 od 10 pacijenata preæivljava! Kao i kod akupunkture, zakljuåak je nedvosmislen: guru-terapija u velikom broju sluåajeva deluje! Postoji još samo jedan podatak koji treba znati: 9 od 10 zmijskih ujeda u Indiji je od zmija koje nisu otrovne. Åak i kad se niko ne bi obrañao guruima, ishod bi bio isti. Ili åak i bolji, jer bi se ærtve ujeda moæda åešñe obrañale lekarima, koji imaju efikasan serum protiv ujeda otrovnice.

barjak	#42
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:45:06	Akupunktura se ne zasniva na poznavanju moderne psihologije, biohemije, anatomije niti na bilo kom poznatom postupku leåenja. Ona se ne bazira na poznavanju hemije, cirkulacije krvi, na funkcijama nervnog sistema, hormona ili bilo kojih biohemijskih supstanci. U savremenoj medicini nema nikakve potvrde niti nagoveštaja da postoji anatomska ili histološka veza izmeœu poloæaja ili funkcije ljudskih organa i meridijana na koje se oslanja tradicionalna kineska medicina. Da li da joj zbog svega toga uskratimo poverenje i da je proglasimo za šarlatanski postupak? Akupunktura ipak ima veliki broj poklonika kod nas i u svetu, pa nas veñ sama njena popularnost obavezuje da, pre donošenja bilo kakve odluke, paæljivo saslušamo argumente obe strane. Danas sa sigurnošñu moæemo da tvrdimo da su stari kineski tvorci akupunkture koristili pogrešan model, jer nisu imali znanja koja bi im pomogla da stvore ispravan. Meridijani, jin, jang, ñi - sve to nisu principi po kojima ljudski organizam funkcioniše. Ipak, netaåan model ne mora uvek da dovede i do pogrešnog cilja. Sliåno je sa atomima: studenti atomske fizike koriste, pored ostalih, i planetarni model atoma u kome se oko jezgra po kruænim putanjama kreñu elektroni kao planete oko zvezda, mada dobro znaju da u stvarnosti atom nije ni nalik tome; pa ipak, taj formalno netaåan model doveo je do rezultata koje ne treba posebno dokazivati, naroåito stanovnicima Hirošime i Nagasakija, pa i Åernobilja. Ako, dakle, tradicionalni kineski model funkcionisanja ljudskog tela posmatramo kao “crnu kutiju” i ako nas, shodno tome, ne zanima šta je u njoj nego samo kakva je zavisnost ulaznih i izlaznih parametara, rezultati ñe biti zanimljiviji. To je, uostalom, ono što su Kinezi i radili: hiljadama godina ubadali su igle u razne taåke na telu i posmatrali reakcije organizma. Rezultati ovih posmatranja åine današnju akupunkturu; treba, dakle, samo da vidimo da li su ti rezultati upotrebljivi za leåenje ili nisu. Konaåno, jesu li? Na æalost, na ovo pitanje još uvek nema definitivnog odgovora, jer se oko toga i danas “lome koplja”. S jedne strane su autoriteti koji su (ponavljamo, uglavnom nenauånim metodama) utvrdili da akupunktura “deluje”, dok s druge strane postoje nauåne studije, sprovedene u kontrolisanim uslovima, koje donose rezultate koji uglavnom ne idu u prilog akupunkturi. Ishod ove dileme još uvek je nerešen, ali ako uzmemo u obzir åinjenicu da ova borba mišljenja traje veñ nekoliko decenija, moramo da primetimo da bi akupunkturisti (naravno, ako su u pravu) posle tako dugog vremena ipak morali da imaju i åvršñe dokaze u svoju korist. Doduše, nije baš da nauåna ispitivanja nisu donela nikakve pozitivne rezultate. Prvo, utvrðeno je da koæa na akupunkturnim taåkama ima nešto niæi elektriåni otpor nego ostala površina koæe. To je posluæilo kao polazište braniocima akupunkture da netaåan model ipak proglase za taåan, ali su ma-

barjak	#43
Indlжg: 706 28. Jul 2009. 06:45:47	lo koga uverili u ovo. Drugi rezultat je daleko zanimljiviji: dokazano je da je delovanjem na akupunkturne taåke moguñe umanjiti oseñaj bola (mada, istini za volju, neki istraæivaåi tvrde da se sliåan efekat manje - više postiæe i delovanjem na druga mesta koja nisu proglašena za akupunkturne taåke). Treba odmah reñi da niko iz nauånog sveta ne tvrdi da se efekat potiskivanja bola postiæe tako što se deblokiraju prepreke u meridijanima i omoguñava da ñi slobodno teåe, nego je umesto toga ponuœeno mnogo prizemnije objašnjenje. Naime, na stimulisanje nervnih završetaka koji se nalaze ispod površine koæe naš organizam odgovara tako što luåi poveñanu koliåinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola, kao što su endorfin i enkefalin, kao i nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kad se tome doda placebo efekat, onda uåinak smanjenja bola (koji je ionako subjektivan i podloæan sugestiji) moæe da bude osetan, ali na æalost i kratkotrajan. Treba dodati da su danas poznati i znatno jednostavniji neinvazivni naåini da se izazove kontrolisano luåenje endorfina. U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje još i tako što sniæava krvni pritisak, opušta mišiñe, smanjuje oseñaj uznemirenosti i, što bi moglo da bude znaåajno, neki pokazatelji govore da pomaæe u prevenciji i leåenju nekih sråanih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata, i ovde treba biti oprezan - lekar ñe pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo kakve terapije koja ga sniæava i vodiñe raåuna o stanju njegovog srca kao i o tome da doziranje prilagodi samom pacijentu, a primena akupunkture od strane priuåenih praktiåara (kad je ne sprovodi lekar) uglavnom je nasumiåna terapija “na slepo„. Postoji još nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne potiskivanje bola akupunkturom. Jedna od njih poznata je kao teorija kapije: oseñaj bola koji preko nervnog vlakna dolazi sa taåke ubodene iglom zatvara put impulsu bola koji dolazi sa nekog drugog mesta. Druga je teorija diverzije, koja se oslanja na skretanje paænje sa jednog bola na drugi. Ovo su pojednostavljene varijacije na fenomen koji je u medicini objašnjen i poznat: ako bol potiåe sa dva razliåita mesta u telu, mozak nije u stanju da istovremeno registruje oba oseñaja i zato se jedan od njih prividno blokira. Postoji, recimo, postupak kod koga se vršenjem elektrostimulacije nekog posebno odabranog mesta na telu svesno izaziva bol. Ako pacijent pati od hroniånog oseñaja bola na nekom drugom mestu usled maligniteta u poodmakloj fazi, ovaj novi oseñaj bola moæe åak da bude pravi odmor u odnosu

Sider : Forige 1 2 [3] 4 5 6 Næste

Du ikke har nok privilegies at svare i dette forum.