Jednog dana u mesecu julu, seo Hamlet na glavic od kulu. Gleda mladjan put sto se krivuda, pa razmislja ceskajuci muda: "Nisam vitez, kovac, gnjurac, ocigledno nisam ni za qrac. Oduvek je bio zakon danskog dvora, da princ ima golemog macora. Da je pravo olicenje sile, da mu jajce ima bar dve kile. U je*anju da mu nema para, svakog trena da ga sluzi kara. Da je majstor za lascivne rime, i da pi*ke umiru pod njime. Nisam slika ni prilika princa, qrac mi je ko u kakvog klinca. Od toga se meni steze grlo, jajca su mi minimalna vrlo. U drzavi ja poslednji kasam, sve u svemu (zacin C dr*adzija ja sam. Umro mi otac, o jadni moj oce, od nedavno postao sam siroce. Dok po Rajni alas tera sajku, ocuh i stric sad mi je*u majku. Klaudije bas je s uma sisao, sav mu um u qrac otisao. Cele noci on drzi na udu, milostivu gospodju Gertrudu. Kad joj stojka medju noge krne, otac mi se u grobu prevrne. Ajde sto mi majku je*e stalno, sto bar mene ne zeza verbalno. Nadje li se u stanju pripitu, kad god dodje uvali mi kitu. Jedno jutro pre rane zore, naterao me da perem prozore. Nisam student pa ga odbih hitno, on mi rece da sam go*no striktno. Nakon toga posle svadje kratke, naterao me da merimo patke. Kad izvadi svoga strvinara, kao guju ljutu iz nedara. debeo mu kao kakva grana, na njega je metnuo 9 vrana. Udari me laka nesvestica, kad izbrojah koliko ima ptica. Kralj tad rece: "Ajd sad qrac da vidim sta ce tebe stati." Kud cu, sta cu, ja izvadih tada, ono malo sto imadoh jada. Nije deblji no prilepska trava, na ciodu podseca mu glava. Sve je jasno kao teorema (nije Pitagorina tu od qrca cak ni kite nema. Kad ga kralj vide ozari se grdno, cini mi se da je od srece prdno. "Za tu spravu nigde nema rupe, trci kuci i je*i se u dupe!" Kao sto vidis moj pokojni oce, i zec ostri qrac na siroce!"
Leto bese ja lezim na plastu i osecam kako sise rastu. Trljam rukom ispod donje trbe, na brezuljku dlacice me svrbe. Lezim tako i sunce me grije medj’ nogama neka vatra bije. Lezim tako svoje vreme arcim prste svoje u picku zavlacim.
Gurnem prstic, slast mi se stvara ja se pitam kad ce doci kara kad li cu se pojebati mlada sve bih dala kad bi bilo sada.
Otad prodje jedno mesec dana povede me u grad moja nana. Upisa me, bese skola neka, i stanovah kod nekog coveka.
Jedno vece on isprati zenu, radila je tad u trecu smenu. Lezah tako nekih pola sata kad on kucnu bas na moja vrata.
Pali svetlo i pridje mi blize pa sa mene cebence podize. Seda kraj me, hvata me za ruku: "Budi mirna i ne pravi buku."
Raskopca mi bluzu, rasceslja mi kosu, pa me tada poljupcima osu. Rasturi se moja kosa gusta, pa mi jezik strpa bas u usta. Sisam jezik, za vazduh se borim, cini mi se pocinjem da gorim. Sise gnjeci bez imalo stida, i gacice poce da mi skida.
Sakom svojom po dlakama trlja i prsticem u picku mi srlja. Poce onda o’zdo da me skida, meni tada ponestade vida. Kurac mu je debeo ko ruka, po stomaku dlake ko u vuka.
Sta da radim? - stadoh da se cudim, i od straha ocu da poludim. Drhtim, cekam, sta ce sada biti, kako da se oduprem toj kiti? Tad on pridje i noge mi dize, pa primace kitu ribi blize.
Gurnu malo,zabole me jako, vidim jadna nece biti lako. Znoj me probi,a suze mi teku pripala sam iskusnom coveku.
Kad se pribrahja od bola tek tad vidim da sam sasvim gola. On me ljubi,sisa bradavice, do tavana dize mi nozice.
Kako jebe,utrobu mi para, a u telu lude strasti stvara. Po dupetu udaraju muda, a ja se derem kao da sam luda.
Svrsila sam nekoliko puta, a u njega kurcina jos kruta. Jebe tako, malo se odmara, pa mi srecnoj tiho progovara: "Izjebah te curice sa sela, zato vise nisi nevesela."
Klimnuh glavom presrecna do suza, on me tada prihvati s guza. Zaturi ga s guza sve do muda, i osetih nova slatka cuda.
Savio me ispod svoga struka, pa ja gledam u ta jaka muda. Jebe tako,i sve drma brze, pa se naglo iz mene istrze. Svrsio je uz jauk bez vriska, moja riba drhti kao liska.
Sipa spermu svuda po meni i moli me da ne kazem zeni. "Od sada cemo raditi ovako, samo nemoj da te jebe svako."
Lezim tako i razmisljam sama, a isto tako savetujem i vama: "JEBITE SE NIJE TO SRAMOTA, BEZ JEBANJA NEMA NI ZIVOTA."
Godinama optereæen, umno poremeæen, seksualno rastereæen, novèano ugrožen, vremenom pregažen, dosadom zaražen, tekstilno unakažen, uvek drema, zube nema, jede sve manje, sere sve tanje, na beli luk smrdi, ide i prdi, prava je beda, niko ga ne gleda, guza sve uža, muda sve duža, kita viseæa, totalna nesreæa!
Knjigu piše Miloševiæ Slobo iz carskoga grada Beograda knjigu piše sultan Vilijamu u bijelome Vašingtonskom dvoru i u knjizi bjesedi sledeæe: "Oj Turèine, Klinton Vilijame, ti sto bombe po Srbiji sejes, man’se care kaspijskijeh cevi man’se care masona i para, man’se care aga i nahija no ti slusaj mene hriscanina! Šaljem tvoja tri viteza mlada sa Dzesijem tvoijem ulamom, tebi nazad u Stambol-Vasington da ja bolji rejting pridobijem da plan mira svoga reklamiram da Kosovo Arnauta rijesim. Ako mir moj prihvatis Turcine tvoj ce rejting prebogat postati (sad ti pada kao teska klada) ruskog cara neces pokarati a po Turskoj vazda ces pricati kak’ Jevropu oslobodi jarma Na Kosovo vojsku ti bi rastro ali vojsku moje vjere casne Rusi, Irak, Gadafi i Kastro. Arnaute vratili bi nazad i mir casni s Natom podijelili srpskoj raji spokoj povratili Al’ pocuj me Turcin Vilijame, ako moj mir sa mnom sklapat neces dzaba tebe topova i konja dzaba tebe bombi, aviona, kad ustane motika i kuka bice Natu po mediji muka. Mi smo Srbi narod jedan cudan inat srpski vecito je budan. Ti nam srusi kulu na Avali a mi tebi deset aviona, ti porusi moje bjele dvore a mi tebi spijun letilice. No pocuj me Klinton Vilijame, Ako peske dodes na Kosovo tek ce onda belaj zapoceti jer ce raja od sebe se dici svaki svoga ubice natovca i u slavnoj bitci zrtvovati. Vijetnam je u tvojem secanju Sultan Lindon bedno sto izgubi raja tvoja zaboravit nece. Dok ja kacim sliku cara Laze (odma pored Van Gogove slike) moja raja za Kosovo zivi Kosovo se izgubit ne moze! Previse je zrtava i para previse si na Dedinje cilj’o a tek treca faza ako bude, bez fabrika ostace Srbija i mostove raja ce traziti a mostova nigde biti nece. Dzaba tebi Albrajt aginica, dzaba tebi slavni Holbruk Beze, dzaba Nato devetnaest nahija dodji sa mnom razgovarat druze, sa Dzesijem tvoijem ulamom da mir casni sada napravimo. Obojici rejting da popravimo a Srbiju jopet izgradimo, tvoj naftovod i moje fabrike Arnaute onda bi zbrinuli slobode im nekakve dodali i za mir se onda izborili. Moj monopol onda bi opstao mirotvorac marsal bi postao, dozivotno na prestolu sedeo Cara Lazu sa mnom porediæe moja raja zabavljena biæe gradnjom srpskih gradova i kula. A Kosovo ostaæe nam slavno, deo Srpske carevine naše."
Mili Bože èuda velikoga VELIKOGA do krasnoga moga.
Kad se vojska na Kosovu sjati ko æe koga ovde izjebati.
S’ jedne strane turski car Murate i sto hiljada vojske mu kurate na tovare rane i džebane da ih jebeš gde im sve to stane i hiljade jebežljivih bula vranih konja, magaraca, mula. S druge strane srpski car Lazare krupnih muda i ogromne kare sa šaèicom probranih junaka svakome je mudo kao šaka i spremljena junaèka kurèina da nabije bar po tri turèina brojem ih je deset puta manje al su tako spremni za jebanje da murata sjebu na brzinu i kompletnu tursku carevinu.
S desne strane Obiliæ Miloše od kurca mu mnogi izgiboše hodi svetom uzduž i popreko kuratijeg nema na daleko jebao je uoèi poklada sultaniju usred carigrada naoèigled ovog belog sveta u džamiji usred minareta.
Do njega je Toplica Milane ljut kuronja bez straha i mane muda su mu ko topovsko ðule taj odjednom jebe po tri bule gledali ga na barjamu u zoru kako hladi muda u Bosforu. Uz njega su deset Jugoviæa strahovito kuratih mladiæa nisu ljudi nego prava èuda svaki ima bar po devet muda ponosito pored oca jašu svakim pièka visi u unkasu perjanice od pièkene dlake bože mili gledaj te junake.
S leve strane Brankoviæu Vuèe kurèina mu po ušima tuèe sa ðavolom je na megdanu bio sjeb’o ga je nije se javio.
Do njega je Srða Zlopogleða drži kitu vezanu za leða sa vojskom je pregazio Drinu zajeban u pièku materinu.
Sa njima je Kosanèiæ Ivane jebe Heftu i tad neprestane nego krka negde u zasedi taj ni muvu u letu neštedi. Išao je u carsku Rusiju pored dvorca zauzeo busiju i èekao je ko orao pticu da pojebe rusku caricu s njim je mnogo hrabrih hajduèina nadrkanih i spremnih kurèina da iz neba picajzla padne šanse bi joj bile stvarno jadne nigde ne bi na zemljici pala negde bi se ko bog zadržala jal na konju jal na jataganu jal na kakvom polnome organu.
Kosovo je tako izgledalo pre nego sto se stvarno zagovnalo polako su prolazili dani veæ su ljudi bili nadrkani. Otekla im muda od èekanja pa poèeše silna jebuckanja.
Al’ kad svanu na vidovdan zora viknu Murat ispred svog èadora: - Kaurine izlazi iz rupe, alaha mi razneæu ti dupe.
Kad je èuo taj izazov Lazo brzo kurac lojem je namazo pa odreza kao sablja kad kosi: -U pièku se materinu nosi, serem ti se ja na tvoju krunu i jebem ti u pièku kadunu.
To Muratu bilo je previše na kurac mu suze udariše tad jurnuše janjièari ljuti al’ ih kurci doèekaše kruti baciše ih nazad na boljište tu sad nasta pravo jebalište ciknu Miloš kao guja ljuta sve je kurcem smakao sa puta pa udari na Kosovo polje jebem li ga ko bi mog’o bolje koga kurcem dokaèi po glavi taj ostaje na zelenoj travi èim mu neki buljak priðe bliže po deset ih na kurac naniže ne oseti da je glava tvrda veæ je stalno nabija na muda kako koju tursku glavu smakne èalma mu se na kurac namakne i tako se uz put zajebav’o dok ne doðe pred Murata pravo pa povikne snažno turskom caru: -Aj’ turèine popuši mi karu. Tad je Murat popizdio vrlo al mu kurac nabi se u grlo. Tek što reèe: -Aferim Miloše, -na minder mu oèi ispadoše. Šta tek Srða od turaka èini bože mili o bože jedini tri baklje na kurac nabije pa ih onda po Kosovu vije mudima ih opizdi po licu pa ih onda baca u Sitnicu na kurac mu pena udarila al mu još ne popušta sila dve mu vile trèe oko šarca da duvaju i hlade mu jajca.
U turke se uvuèe panika propade im sva ratna taktika postade im na megdanu vruæe sad im žao što nisu kod kuæe na levom se pojavili krilu pa im Bogdan jebe majku milu al gde Bogdan nemogaše stiæi ršum prave braæa Jugoviæi goleme su kurce isukali i sve redom na njih nabijali u junaka Jugoviæ Damjana na kurcu mu sedam ljutih rana muda mu otekla ko gajde pa od njih nema mnogo vajde pomaže mu Raviojla vila na glaviæ mu meleme stavila pa se ranjen bori kraj Sitnice jebe turke vrcaju varnice s desnog krila Toplica se diže iz kurca mu modar plamen liže postrojio pedeset derviša pojeba ih pa onda popiša.
Kosanèiæ mu odmah do ramena i sa njime probrana imena skupio je trideset vezira pa ih junak krupno maltretira guzice im pocepao grdno Mehmed paši na perèin je prdno.
I tako se odvijala bitka sevala su poljem muda britka kad na podne promeni se stanje Brankoviæ je napravio sranje borio se dugo svom žestinom s Bajazitom Muratovim sinom jeb’o ga je pet puta u dupe naterao Turke da odstupe veæ su bili sa bitkom na kraju kad Bajazit reèe u oèaju: -Bolan Vuèe ne jebi vreme pojebaæeš sve turske hareme, pojebaæeš i turskoga cara povuci se i izdaj Lazara.
Brankoviæ se od èuda ukoèi pakosno mu zasijaše oèi jebaèke se razbudiše strasti ko æe takve odbiti èasti i bez mnogo galame i buke povuèe se i propusti Turke.
Bajazit se obradova grdno od sreæe je osam puta prdno pa se maši sablje i topuza pa udari po Srbima zguza planu zemlja otvori se nebo boga pitaj ko je koga jeb’o.
Još je malo trajala galama pa Kosovo zavi crna tama.
Kad osvanu dan po vidovdanu ovako je bilo na megdanu: Na sve strane razbacana muda koliko ih je da zineš od èuda po boljištu leže mrtvi Turci mlitavo im vise njini kurci sav ostatak silne turske vojske raznete im guzice gospodske do njih leže i srpski junaci zgažena im muda k’o opanci.
Na ledini kraj vode Sitnice leži telo Milana Toplice sve je bule na kurac nabio on se tako sa dušom rastavio.
Nasred polja usred Kosova leži Srða i vojska njegova na muda je zašto ne znam ni ja vezo mašnu od turskih dimija a do njega odma’ s desne strane tu je pao Toplica Ivane na licu mu èudan izraz bola kurac mu je prebijen na pola.
Malo dalje spava Juže stari Omer-paša visi mu na kari.
Na obali kraj hladnoga Laba u središtu glavnog turskog štaba gde je nekad turski èador bio tu se Miloš k’o beg opružio. Na tri mesta slomljena mu kita beživotno vise muda vita još se drži kao soko viti smrtno ranjen ali ipak živi.
Nad njime se devojka nadnela žalosno mu gleda muda bela sa oèiju kapak mu pomaèe pa ga pita: -Bil’ vode junaèe?
Kad je Miloš otvorio oèi kurèina mu iz momenta skoèi pa kad vide Kosovku devojku oèajnièki zgrabi je za dojku kakva voda progovori živo meni pièka treba iskljuèivo
Jednog dana u mesecu julu, seo Hamlet na glaviæ od kulu, gleda mlaðan u daljini put što se krivuda, pa razmišlja èeškajuæi muda.
Nisam vitez nisam kovaè, gnjurac, oèigledno nisam ni za kurac.
Oduvek je zakon Danskog dvora, da kralj ima golemog maèora, da je pravo olièenje sile, da mu jajce ima bar dve kile, u jebanju da mu nema para, svakog trena da ga služi kara, da je majstor za lascivne rime, i da pièke umiru pod njime.
Nisam slika ni prilika princa, kurac mi je ko u kakvog klinca.
Od straha se meni steže grlo, jajca su mi minimalna vrlo.
U državi ja poslednji kasam, sve u svemu drkadžija ja sam.
Oèi moje gorke suze toèe, od nedavno ost’o sam siroèe, umre otac uvenu mi voæe, pa me jebe ko i kako hoæe.
Dok po Rajni alas tera sajku, stric i oèuh sad mi jebe majku.
Klaudije baš je s’uma sišo, sav mu mozak u kurac otišo, cele noæi on drži na udu, milostivu gospoðu Gertrudu.
Kad joj stojka meðu noge krne, otac mi se u grobu prevrne.
Ajde što mi majku jebe stalno, što bar mene ne zeza verbalno.
Naðe li se u stanju pripitu, kad god može uvali mi kitu.
Svako veèe i svaku noæ tihu, taj mi kurac natera u psihu.
Jedne noæi prije rane zore, nater’o me da perem prozore.
Nisam student pa ga odbi’’m hitno, on mi reèe da sam govno striktno.
Nakon toga posle svaðe kratke, nater’o me da merimo patke.
Kad izvadi svoga strvinara, kao ljutu guju iz njedara, debeo mu kao kakva grana, na njega je devet met’o vrana, uhvati me laka nesvestica, kad izbrojah kol’ko ima ptica,
Kralj tad reèe: Ajde sad kurati, da vidimo šta æe tebi stati.
Kud æu, šta æu, ja izvadih tada, ono malo što imadoh jada, nije deblji no prilepska drava, na èiodu podseæa mu glava, sve je jasno kao teorema, tu od kurca èak ni skice nema.
Kad kralj vide, ozari se grdno, èini mi se od sreæe je prdno.
Za tu spravu nigde nema rupe, trèi kuæi jebi se u dupe.
Ko što vidiš moj pokojni oèe, i zec oštri kurac na siroèe.
dr*adzija ja sam.
dobra vam je poezija 
