Sivilom mi soba puna svakim delom tuga vlada, u vazduhu miris snega dok napolju kisa pada. Jeza mi niz kicmu klizi hladan drhtaj telo klati Zelim nesto da ti kazem al’ ko ce me saslusati!
Daleko si nocas ti u mislima nekim, svojim ko ce znati dal’ u njima bar deo mene jos postoji il’ o nekom drugom sanjas dok ti dusa za njim pati proklinjes li je ko ja tebe ali ko ce sve to znati ?
Jer tako si sad daleko ne mogu ti reci cuti okom ceznje pogledati na trenutak dodirnuti A tako bi nocas hteo casom srece nas da castim i nek’ dadem zivot ceo ako treba njih da platim.
Voleo bi da si tu tu kraj mene , na tren samo pa da makar ko u snu sve te ceznje odagnamo da sivilo zasenimo i svu tugu savladamo, san i stvarnost zamenimo carstvom srece zavladamo !
Na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka nu drugu,bilo nasred neke pustinje ili nekog velikog grada..........I kada se te osobe sastanu i nihovi se pogledi ukrste,sva proslost i buducnost gube svaki znacaj i samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista RUKA.Ruka koja budi ljubav i koja je stvorila jednu dusu bliznakinju za svaku osobu koja radi,odmara se i trazi blago pod suncem.Jer bez toga. nijedan san ljudske rase ne bi imao nikakvog smisla....
Dodirni me rukom strazara i nemirne misli sto stazicom tuge idu zaustavi. Zagrljajem zatamnici moje tijelo i ne dozvoli da se osvrnem unazad. Vrelinom poljupca prisili me da živim za danas. Dahom svojim oduvaj pomisao na ono sto nije, a moglo je. Voli me sada, ocaraj me osmijehom koji razoruzava i èini da ništa vise osim tebe u ovom trenutku nije važno.
Samo jos jednom reci mi:"VOLIM TE" Samo jos jednom sapni mi to Samo jos jednom odvedi me Samo jos jednom zagrli me Samo jos jednom dodirni me Samo jos jedom mi poljubac daj Samo jos jedom zavedi me Samo jos jednom pa onda neka je kraj.
Što me mamiš,oblaèe,senkom svojom hladnom koja nas dotakne sve redom i otplovi preko žica? Zašto me varaš:davno ja nisam oblak,ni ptica, mladost je moja prestala, sva mi ljubav na telu njenom ostala. Zašto me onda budiš prošlošæu mrtvom i davnom? Što me uspavljuješ,kišo veèernja pesmom tvojom tavnom, dok èeznem da ti klasje crno pokosi šarena duga?
ceznja za tobom prepusticu se osjecaju ceznje za tobom prepusticu se vodi da me nosi da mi struji tjelom onoliko koliko tebe osjetih da mi tjelo miluje kao ruke tvoje da pripadam tebi kao nekad ja a dali sanjam sad ili tad ,neznam al znam samo da zelim da te osjetim
Sanjam da ces doci; jer mirisu noci, a drvece lista, i novo se cvece svakopg jutra rodi; jer osmesi ljupki ihraju po vodi, i proletnjim nebom sto od srece blista;
jer pupe topole, i kao da hoce k nebu, pune tople, nabujale zudi; jer u dusi bilja ljubav vec se budi, i mirisnim snegom osulo se voce
jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove; svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti, Cvece, vode, maagle, jablanovi viti, sve okolo mene ceka te i zove
Dodji! Snovi moji u gustome roju tebi lete. Dodji bez tebe se pati! Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati i u svemu ceznju opazices moju.
za jednom udolinom, a u njoj suma bukova , tamna.......u sumi koliba sa prozorima malenim....u kolibi zena raskosna i ja..... napolju stabla sapucu, lisce pucketa a divlji zecevi cule usi.......
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne èežnje i nežnosti i topline... Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teèe... Da obavijem ti sve bi’ najèulnije dubine...
Prizivam bledo veèe protkano žutim sjajem. Da li je ovo veæ bilo ili æe sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi teèe i ja bih samo da dajem dok se juèe kroz danas u isto trajanje slilo.
Da li ce stiæi do tebe? Ne sumnjam više ni trena. U meni èežnje ima da poruši sve planine. U meni nežnost snena jaèa od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoæe li zaista moæi da ti prenesu sve...?
ceznja za tobom prepusticu se osjecaju ceznje za tobom prepusticu se vodi da me nosi da mi struji tjelom onoliko koliko tebe osjetih da mi tjelo miluje kao ruke tvoje da pripadam tebi kao nekad ja a dali sanjam sad ili tad ,neznam al znam samo da zelim da te osjetim---
Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoju, strahujuæi da bi to mogla ti uèiniti.
Èeznem da ti kažem najvernije reèi koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblaèim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti.
Nebo je bilo posuto zvezdama, u duši su vladali ljubav i mir, tvoja glava bila je u mom naruèju, moja ruka u tvojoj kosi, a moj pogled gubio se u tvojoj lepoti.
Bila si olièenje onoga za èim sam žudeo, san svih mojih mladalaèkih snova i bila si u mom naruèju moja sreæa, ljubav i ceo moj svet, te tople, julske, zvedane noæi, kada si me prvi put poljubila.
U tom trenu stala je veènost, u tom poljupcu sva ljubav univerzuma, u mom srcu urezalo se tvoje ime, kao žig roba tvoje ljubavi.
I sada, kad god pogledam nebo i njegov harem sjajnih zvezda, kroz vrata prošlosti i odsanjanih snova iz mog srca, kao uljez, pojavi se tvoje ime, da me podseti da sam pored sebe imao san koji je sada samo deo prošlosti.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
... Iza nas otisci cipela lakiranih i sjajnih samo meni i tebi znanih uspomena, i strah da te imam i zadrzim leptiricu, jer svaki cvet bio je tvoj a trn u srcu zivot moj ...
Èeznem da ti kažem najdublje reèi koje ti imam reæi ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mi se mogao nasmejati. Zato se smejm sama sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujuæi da bi mogao ti uèiniti.
Èeznem da upotrebim najdragocjenije reèi što imam za te; ali se ne usuðujem, strahujuæi da mi se neæe vratiti istom merom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošæu. Zadajem ti bol, bojeæi se da neæeš nikada saznati šta je bol.
Èeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inaèe srce iskoèilo na usta. Zato brbljam i æaskam olako, i zatrpavam svoje srce reèima. Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi da bi mogao ti uèiniti.
Èeznem da te ostavim zauvek, ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi mogao otkriti moj kukavièluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim vesela u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih oèiju èine da je moj bol veèito svež
... koliko samo toga zelim da ti kazem .... koliko samo cekam dan da budem kraj tebe ... koliko sam noci neprespavanih provela u koje su mi u mislima tvoje oci pravile drustvo ... koliko eh koliko samo ...
Ceznja Sanjam da ces doci; jer mirisu noci, a drvece lista, i novo se cvece svakopg jutra rodi; jer osmesi ljupki ihraju po vodi, i proletnjim nebom sto od srece blista;
jer pupe topole, i kao da hoce k nebu, pune tople, nabujale zudi; jer u dusi bilja ljubav vec se budi, i mirisnim snegom osulo se voce
jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove; svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti, Cvece, vode, maagle, jablanovi viti, sve okolo mene ceka te i zove
Dodji! Snovi moji u gustome roju tebi lete. Dodji bez tebe se pati! Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati i u svemu ceznju opazices moju
... Naucila sam da se dan sastoji od 24 sata, sat od 60 minuta a minuta od 60 sekundi al mi niko nije reko da je jedna minuta bez tebe cela vecnost ...
Dogaða se to u jesenjoj noæi, kada pada kestenje po asfaltu i kada se èuju psi u daljini, i kada se tako neopisivo javlja èežnja za nekim, tko bi bio dobar, naš, blizak, intiman, drug, i kome bi mogli da pišemo pismo. Ispovedali bismo mu sve što leži na nama. Pismo bi mu pisali, a njega nema ...
I ponovo sama nocas u krilu tamne noci kroz suze saputala sam vjetru ja volim smedje oci One su dio mene mog sna i mojih nada zbog njih mi dusa vene i srce bolno strada Kad me pogledaju njezno lice mi postane plamen dok nade teku u ponor njegovo srce je kamen Ne, nisam ta sto place i nisam ta sto moli ja sam samo ona koja zna da pati i priznaje da voli...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Postoji u meni mnogo èežnji i mnogo težnji i još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka. Želim uvek biti dete, jer jedino tako mogu da opravdam ponekad suze u svojim oèima ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
"Zagrli me, ja ne mogu u tom svijetu da se snadjem, zagrli me i pomozi preko tame sjaj da nadjem, zagrli me i nauci laki korak andjela, zagrljeni kao oni hodajmo po zvijezdama
Jer, mojim venama tece strah od budjenja digni me visoko, hodajmo po zvijezdama..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Tako si udaljen ... Ljubavi moja Al ipak mom srcu blizu ... Gledam sjaj ... U tvojim oèima ... More, plaventilo ... Ispunjeno dušom ... Prostom ... Zasiæenom èežnjom ... I nikada umrlom ...
... Morala sam na put sledeæeg jutra, i pošla sam ubeðena da je Daljina onaj kljuèiæ kojim se navija Èežnja, a vratila se shvativši da uveliko možeš èeznuti i za nekim kraj koga si ...
U ljubavi - možda je tako teška reè. Izvezena nitima nade, uramljena prahom ništavnosti, simetrièno odzvanja po obodima èežnje i dodirima daljine. A, opet kažem: Možda to nije kiša. Možda su to samo zvezde koje padaju po meni. Možda je to Mesec u noæi, grubo se igrajuæi sa mnom, suzu od bola na trenutak pustio, pa me skvasio. A, opet pomislim: Možda æe svanuti nova noæ, Možda æeš jednom meni doæ Možda æemo ka vodi zajedno poæ, Možda… Možda je tako teška reè!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Danas cu ti dati, kada vece padne, u svetlosti skromnoj kandila i sveca, u cistoti duse moje, nekad jadne, citavu bujicu proletnjega cveca. U sobi ce biti sumrak, blag ko tvoje srce, sumrak stvoren da se dugo sanja. Na oknima svetlim zabljestace boje U taj svezi trenut prvoga saznanja… Sve ce biti lepse, sve draze i vise, noc koja se spusta, svet sto mirno spava, dugo mrtvo polje na kome mirise krzljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveca ostacemo sami… - Prolice se tada, kao bujne kise, stidljivi sapati u blazenoj tami, i reci iz kojih prolece mirise…
Sanjam da æeš doæi: jer mirišu noæi, a drveæe lista, i novo se cvece svakog jutra rodi; jer osmesi ljupki igraju po vodi, i proletnjim nebom sto od sreæe blista; jer pune topole, i kao da hoæe k nebu, pune tople, nabujale žudi; jer u duši bilja ljubav veæ se budi, i mirisnim snegom osulo se voæe; jer zbog tebe èežnje u vazduhu plove; svu prirodu Gospod za tvoj doèek kiti. Cveæe, vode, magle, jablanovi viti, sve okolo mene èeka te i zove. Doði! Snovi moji u gustome roju tebi lete. Doði, bez tebe se pati! Doði! Sve kraj mene osmeh ce ti dati i u svemu èežnju opaziæeš moju.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Od kad te nema..ne mogu budna biti.. Jer sve sto zelim..u tome budes i ti.. Pa budna sanjam da snovi duze traju... U svakoj prici ti si mi na kraju...
Ti si pocetak i kraj.. Ti si tama i sjaj.. Svaku mi nadu dijelis po pola.. Dajes mi mrvice sa svoga stola.. I znam...bez tebe ostat cu sama..
Jos uvijek sanjam da smo zajedno.. ’Ko nekad davno ti i ja... Al’ jutro svaki put mi pokvari tu slatku prevaru iz sna.. Jos uvjiek sanjam da smo zajedno... I da je sve ’ko prvi put... Al’ jutro nosi golu istinu...da sve je bilo uzalud..
I ne znaš koliko kao ti - takvih veèeras ponovo nekog nemaju... I ne znaš koliko kao ti - istih za susret sa tobom baš sad se spremaju... I ne znaš ko su to, kao ti - divni i što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potražili...
"Svi oni, koji traže nešto važno, nešto dragoceno, nešto što su davno izgubili, koraèaju na isti naèin. Poznaæete ih po tome što ih na ulici ništa drugo ne zanima: samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traže, traže…"
Momo Kapor
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
...plavi cuperak je genije... 
